ТОПЛОТА ЕКОНОМИЧНОСТИ И

ЕНЕРГЕТСКИ ПОКАЗАТЕЉИ
ТОПЛИФИКАЦИОНИХ
ТЕРМОЕЛЕКТРАНА
 УВОД
• У топлификационим термоелектранама комбиновано се произ-
воде електрична и топлотна енергија. Када се произведена
електрична енергија испоручује у мрежу електроенергетског
система, а топлотном се снабдевају потрошачи на подручју у
околини постројења, ради се о јавним топлификационим термо-
електранама или, термоелекранама-топланама (ТЕ-ТО). Ако
електрична и топлотна енергија из топлификационе термоелек-
тране покрива потребе одређеног предузећа, ради се о
индустријској енергани.
• Код топлификационих термоелектрана примењују се турбине
две врсте и то
- турбине са противпритиском и
- кондензационе турбине са регулисаним одузимањем.
• У турбинама са противпритиском пара експандира до одређеног
притиска (такозваног противпритиска), а затим се одводи у
топлотну потрошњу. Вредност противпритиска усваја се једнака
вредности притиска који пара треба да има на улазу у потрошач
топлоте.
• Кондензационе турбине које се примењују у топлификационим
термоелектранама имају једно или два одузимања која могу
бити регулисана или нерегулисана. Притисци у одузимањима
бирају се према захтевима потрошача.

• На слици је приказана појед-

ностављена топлотна шема
топлификационог постројења
са противпритисном турби-
ном. У загрејачу воде и испа-
ривачу (1) вода се загрева и
испарава, а у прегрејачу (2) се
прегрева, па се одводи у про-
тивпритисну турбину (3) у којој
експандира до излазног прити-
ска.

Поједностављена топлотна шема топлификационог постројења са противпритисном турбином

1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач паре; 3. Противпритисна турбина; 4. Електрогенератор; 5. Потрошач топлоте; 6.
Пумпа повратног кондензата; 7. Напојни резервоар; 8. Напојна пумпа; 9. Редукционо-расхладно постројење
• У генератору наизменичне трофазне електричне струје (4)
механичка енергија обртања ротора турбине претвара се у
електричну енергију која се одводи у електричну потрошњу.

• Излазна (противпритисна) па-

ра одводи се у потрошач топ-
лоте (5) у коме се кондензује
до стања повратног конденза-
та, који се пумпом (6) одводи у
напојни резервоар (7). Напој-
ном пумпом (8) повратном ко-
ндензату се повишава прити-
сак и он се као напојна вода
одводи у парни котао (1).

Поједностављена топлотна шема топлификационог постројења са противпритисном турбином

1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач паре; 3. Противпритисна турбина; 4. Електрогенератор; 5. Потрошач топлоте; 6.
Пумпа повратног кондензата; 7. Напојни резервоар; 8. Напојна пумпа; 9. Редукционо-расхладно постројење
• У случају да противпритисна турбина (3) не ради, прегрејана
пара се води у редукционо расхладно постројење (9) у коме јој
се притисак и температура своде на вред-ности са којима може
да се доведе у потрошач топлоте (5).

• Снага топлификационог пос-

тројења са противпритисном
турбином одређује се према
топлотној потрошњи, тако да
електрична енергија представ-
ља нуспроизвод. Степен кори-
сности противпритисне тур-
бине значајније опада са сма-
њењем оптерећења, па је по-
жељно да топлотна потрошња
буде константна.

Поједностављена топлотна шема топлификационог постројења са противпритисном турбином

1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач паре; 3. Противпритисна турбина; 4. Електрогенератор; 5. Потрошач топлоте; 6.
Пумпа повратног кондензата; 7. Напојни резервоар; 8. Напојна пумпа; 9. Редукционо-расхладно постројење
• За покривање променљивог топлотног оптерећења погодно је
топлификационо постројење са кондензационом турбином са
регулисаним одузимањем, чија је поједностављена топлотна
шема приказана на слици.

• Прегрејана пара произведена

у парном котлу (1) и пре-
грејачу (2) одводи се у тур-
бину (3) у којој експандира до
коначног притиска, при чему
се њена топлотна енергија
претвара у механичку енерги-
ју обртања ротора турбине, а
ова, у генератору трофазне
наизменичне струје (4), у
електричну.

Поједностављена топлотна шема топлификационог постројења са кондензационом турбином

са регулисаним одузимањем
1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач паре; 3. Кондензациона турбина са регулисаним одузимањем; 4.
Електрогенератор; 5. Главни кондензатор; 6. Пумпа главног кондензата; 7. Регулисано одузимање; 8. Потрошач топлоте; 9. Пумпа
повратног кондензата; 10. Напојни резервоар; 11. Напојна пумпа
• Излазна пара се одводи у главни кондензатор (5) у коме се
хлади расхладном водом и кондензује, па се њен кондензат
пумпом (6) шаље у напојни резервоар (10).

• На ступњу турбине (7) чији

притисак одговара топлотној
потрошњи одузима се потре-
бна количина паре и одводи у
потрошач топлоте (8) у ко-ме
се кондензује до стања
повратног кондензата који се
пумпом (9) одводи такође у
напојни резервоар (10). Ме-
шавина главног и повратног
кондензата се напојном пум-
пом (11) потискује у котао.

Поједностављена топлотна шема топлификационог постројења са кондензационом турбином

са регулисаним одузимањем
1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач паре; 3. Кондензациона турбина са регулисаним одузимањем; 4.
Електрогенератор; 5. Главни кондензатор; 6. Пумпа главног кондензата; 7. Регулисано одузимање; 8. Потрошач топлоте; 9. Пумпа
повратног кондензата; 10. Напојни резервоар; 11. Напојна пумпа
• Проток топлификационог одузимања може се мењати од нуле
до максималног. У случају када потрошачи топлоте раде, проток
паре из одузимања се мења у складу са потребама, па
постројење ради у такозваном топлификационом режиму. Када
топлотне потрошње нема, пара из одузимања се не одводи у
потрошач топлоте, па постројење ради у кондензационом
режиму.
• Постројење са кондензационом турбином са регулисаним
одузимањем је врло еластично у погону.
• Кондензационе турбине са регулисаним одузимањима приме-
њују се код јавних термоелектрана-топлана велике снаге.
Избором притисака одузимања могу се покрити све варијације
потрошње топлоте на одређеном подручју (технолошка пара,
топлота за грејање). Код оваквих постројења примењују се
регенеративно загревање кондензата и напојне воде и накнадно
прегревање паре.
• У већим индустријским предузећима, у којима је потрошња то-
плоте велика и променљива, како по притиску, тако и по потро-
шњи, примењују се постројења са противпритисном турбином и
кондензационом турбином са регулисаним одузимањима.

• Проток паре и притисак на из-

лазу из противпритисне тур-
бине бирају се према карак-
теристикама константне топ-
лотне потрошње, док се њене
промене покривају регулиса-
ним одузимањима из конден-
зационе турбине.

Поједностављена топлотна шема топлификационог постројења са противпритисном турбином и кондензационом

турбином са регулисаним одузимањем
1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач паре; 3. Кондензациона турбина са регулисаним одузимањем; 4. Електро-
генератор кондензационе турбине; 5. Главни кондензатор; 6. Пумпа главног кондензата; 7. Регулисано одузимаwе; 8. Противпритисна
турбина; 9. Електрогенератор противпритисне турбине; 10. Потрошач топлоте; 11. Пумпа повратног кондензата; 12. Редукционо-
расхладно постројење; 13. Напојни резервоар; 14. Напојна пумпа
 ПОТРОШЊА ПАРЕ И ТОПЛОТЕ У
ТОПЛИФИКАЦИОНИМ ТЕРМОЕЛЕКТРАНАМА
 ПОСТРОЈЕЊЕ СА
ПРОТИВПРИТИСНОМ ТУРБИНОМ
• Проток паре кроз противпритисну турбину, када нема губитака
кондензата, одређује се према потрошњи топлоте која износи


Qto  Qt ηpm  Dp h2 ip  hpk ηpm  [kW]

Процес експанзије паре у противпритисној

турбини у h, s дијаграму
• При одвођењу технолошке паре за потребе индустрије обично
се задају проток паре Dp и њени параметри, а ако се пара одводи
у циљу производње топлоте за грејање, задају се количина
топлоте Qto и параметри топле воде за грејање.
• Проток паре турбине са противпритиском је
Qt
Dp  [kg/s]
( h2 ip  hpk )

• Снага на стезаљкама генератора по-

стројења са противпритиском чија је
потрошња паре Dp је
Pgp  Pop ηi ηm ηg  Dp l p ηi ηm ηg
 
Pgp  Dp h1  h2 p ηi ηm ηg [kW]

Процес експанзије паре у противпритисној

турбини у h, s дијаграму
 
Pgp  Dp h1  h2 p ηi ηm ηg [kW]

• Потрошња паре турбине са против-

притиском је
Pgp
Dp  [kg/s]
(h1  h2 p )ηi ηm ηg

• Изједначавањем десних страна

израза Dp добија се веза између
електричне снаге на прикључцима
генератора и топлоте за покривање
спољашње потрошње
Процес експанзије паре у противпритисној
турбини у h, s дијаграму
 h1  h2 p lp
Pgp  Qt ηi ηm ηg  Qt ηi ηm ηg [kW]
h2 ip  hpk qt
• где је са qt [kJ/kg] потрошња топлоте по 1 kg паре.
• За оцену енергетског савршенства процеса у постројењу са
противпритисном турбином велики значај има специфична
потрошња електричне енергије.

• Специфична потрошња електричне

енергије је однос снаге на прикључ-
цима генератора и топлоте којом се
покрива спољашња потрошња.
Pgp lp
e  ηi ηm ηg
Qt qt
• Потрошња топлоте турбопостројења
са противпритиском, уз услов повр-
ата целокупног кондензата

Процес експанзије паре у противпритисној

Qtp  Dp (h1  hpk ) [kW]
турбини у h, s дијаграму
 и троши се на унутрашњу снагу турбине
Pip  Dp (h1  h2 ip )  Dp (h1  h2 p )ηi [kW]
и за подмирење потреба потрошача топлоте
Qt  Dp (h2 ip  hpk ) [kW]
то јест,
Qtp  Dp (h1  h2 ip )  Dp (h2 ip  hpk )  Pip  Qt [kW]

Процес експанзије паре у противпритисној

турбини у h, s дијаграму
 ПОСТРОЈЕЊЕ СА КОНДЕНЗАЦИОНОМ
ТУРБИНОМ СА РЕГУЛИСАНИМ
ОДУЗИМАЊЕМ ПАРЕ

• На слици је приказан процес експанзије

паре у кондензационој турбини са регу-
лисаним одузимањем. Пара на излазу из
котла стања h1k , због пада притиска и
губитка топлоте у околину из цевовода,
на улазу у турбину има стање h1. После
експанзије у делу турбине до ступња на
коме се врши регулисано одузимање па-
ра има стање hA , а на улазу у следећи
ступањ стање hB , због пада притиска при
одузимању. После експанзије до конач-
ног притиска p2 пара има стање h2i .

Процес експанзије паре у кондензационој турбини турбини са регулисаним одузимањем у h, s дијаграму

• На слици је приказан процес експанзије паре у кондензационој
турбини са регулисаним одузимањем. Пара на излазу из котла
стања h1k , због пада притиска и губитка топлоте у околину из
цевовода, на улазу у турбину има стање h1.

• После експанзије у делу турбине до сту-

пња на коме се врши регулисано одузи-
мање пара има стање hA , а на улазу у
следећи ступањ стање hB , због пада при-
тиска при одузимању. После експанзије
до коначног притиска p2 пара има стање
h2i .

Процес експанзије паре у кондензационој турбини турбини са регулисаним одузимањем у h, s дијаграму

• До ступња на коме се врши регулисано одузимање проток паре
је Do , а проток одузимања Dp , тако да је проток после одузима-
ња (проток кроз кондензатор) Dk . Једначина масеног биланса
кондензационе турбине са регулисаним одузимањем гласи

Do  Dp  Dk [kg/s]

• Потрошња паре кондензационе турбине

са регулисаним одузимањем може да се
одреди из једначине енергетског биланса
турбопостројења, сабирајући унутрашњу
снагу дела турбине до одузимања и
унутрашњу снагу дела турбине после
одузимања
Pi  Pio  Pik  Do (h1  hA )  Dk (hA  h2 i )

Процес експанзије паре у кондензационој турбини турбини са регулисаним одузимањем у h, s дијаграму

Pi  Pio  Pik  Do (h1  hA )  Dk (hA  h2 i ) [kW]

• Замењујући вредност Dk ( Dk = Do – Dp ) у
једначину енергетског биланса турбопос-
тројења добија се израз за унутрашњу
снага турбине

Pi  Do (h1  hA )  (Do  Dp )(hA  h2 i )

одакле је потрошња паре кондензационе
турбине са регулисаним одузимањем
Pi h  h2 i
Do   Dp A [kg/s]
h1  h2 i h1  h2 i
односно

Процес експанзије паре у кондензационој турбини турбини са регулисаним одузимањем у h, s дијаграму

 Pg hA  h2 i
Do   Dp [kW]
 h1  h2i  ηm ηg h1  h2 i

што значи да потрошња паре кондензационе турбине са

регулисаним одузимањем зависи од снаге на стезаљкама
генератора и потрошње топлоте спољашњег потрошача односно
протока одузимања паре одређених параметара.
• Први сабирак на десној страни једначине представља потрош-
њу паре кондензационе турбине без регулисаног одузимања
исте снаге са истим процесом рада паре
Pg
Dko  [kg/s]
(h1  h2 i )ηm ηg
• Однос топлотног пада паре у делу турбине иза места регули-
саног одузимања и укупног топлотног пада
hA  h2 i
 yp
h1  h2 i
представља степен неизвршења рада паре из одузимања, па се
потрошња паре кондензационе турбине са регулисаним одуз-
имањем може написати у облику
Do  Dko  y pDp [kg/s]
• Потрошња паре кондензационе турбине са одузимањем већа је
од потрошње одговарајуће турбине без одузимања која има исту
снагу на прикључцима генератора Pg и исти топлотни пад (h1 -
h2i) за производ протока одузимања и степена неизвршења рада
паре из одузимања. Потрошња паре се повећава са пове-ћањем
протока одузимања и повишењем притиска одузимања (веће yp).
При искључењу одузимања (Dp = 0) турбина ради као чисто
кондензациона (Do = Dko).
• Степен неизвршења рада паре из одузимања је
Do  Dko
yp 
Dp
• Проток паре кроз кондензатор може да се одреди помоћу једна-
чине материјалног и енергетског биланса
Dk  Do  Dp  Dko  y pDp  Dp  Dko  (1  y p )Dp [kg/s]
одакле је смањење протока кроз кондензатор
h1  hA
Dk  Dko  Dk  (1  y p )Dp  Dp [kg/s]
h1  h2 i
Смањење протока кроз кондензатор је тим веће што је већи
проток одузимања и што је већи топлотни пад паре пре
одузимања (h1-hA), то јест, што је нижи притисак одузимања.
• Укупна потрошња топлоте кондензационог турбопостројења са
регулисаним одузимањем без накнадног прегревања је
Qtp  Do (h1  hmk ) [kW]
где је hmk – [kJ/kg] енталпија мешавине главног и повратног
кондензата, која се одређује из једначине мешања
Do hmk  Dk h2  Dp hpk
• Израз за потрошњу топлоте се може написати у облику с
обзиром да је Do = Dp + Dk

Qtp   Do (h1  hA )  Dk (hA  h2 i )  Dk (h2 i  h2 )  Dp (hA  hpk )

• Први сабирак на десној страни представља унутрашњу снагу
турбине Pi , други сабирак губитак у кондензатору Q2 и трећи
сабирак потрошњу топлоте Qt , пас се потрошња топлоте
турбопостројења са регулисаним одузимањем може изразити
Qtp  Pi  Q2  Qt [kW]
• Ако се потрошња топлоте турбпостројења са регулисаним оду-
зимањем подели на део за производњу електричне енергије Qtpe
и део за покривање топлотних потреба Qt
Qtp  Qtpe  Qt
[kW]
онда је на основу претходне једначине
Qtpe  Qtp  Qt  Pi  Q2
[kW]
• Код кондензационог постројења без регулисаног одузимања
исте снаге и параметара циклуса, губитак у кондензатору износи
Q2o  Dko  h2 i  h2  [kW]
где је Dko [kg/s] - потрошња паре кондензационе турбине без
регулисаног одузимања
• Потрошња топлоте турбопостројења без регулисаног одузи-
мања je
Qtpo  Pi  Q2o [kW]
• Уштеда топлоте за производњу електричне енергије конденза-
ционог турбопостројења са регулисаним одузимањем паре у
односу на чисто кондензационо постројење износи
Qtpe  Qtpo  Qtpe  Q2o  Q2  Dko  h2 i  h2   Dk  h2 i  h2 
Qtpe   Dko  Dk   h2 i  h2   1  y p  Dp  h2 i  h2  [kW]
• то јест, једнака је смањењу губитка топлоте у кондензатору.
Уштеда је тим већа што је већи проток одузимања, што је већи
рад извршен паром из одузимања (мање yp ) и што је већа
 h  h2  .
топлота кондензације 2 i
СТЕПЕН КОРИСНОСТИ ТОПЛИФИКАЦИОНИХ
ПОСТРОЈЕЊА
• Ако се потрошња топлоте у топлификационој термоелектрани
подели између електричне и топлотне енергије, онда се
разликују степен корисности производње електричне енергије и
степен корисности производње топлотне енергије.
• Степен корисности производње електричне енергије за топли-
фикационо турбопостројење је
Pg Pg
ηtpe  
Qtpe Qtp  Qt
• Степен корисности производње топлотне енергије
Qto
ηtpt   ηpm
Qt

• Степени корисности парног котла и цевовода не разликују се за

електричну и топлотну енергију, него су јединствени за оба
процеса. За производњу електричне енергије
- искоришћена топлота у парном котлу
Qtpe
Qke 
ηc
- потрошња топлоте у топлификационој термоелектрани
Qke
QTTe 
ηk
• Степен корисности топлификационе термоелектране по произ-
водњи електричне енергије
Pg Pg Qtpe Qke
ηTTe    ηtpe ηc ηk
QTTe Qtpe Qke QTTe

• За процес производње топлотне енергије одговарајуће је

- искоришћена топлота у парном котлу
Qt
Qkt 
ηc
- потрошња топлоте у топлификационом постројењу
Qkt
QTTt 
ηk
• Степен корисности топлификационе термоелектране по произ-
водњи топлотне енергије
Qto Q Q Qkt
ηTTt   to t  ηpm ηc ηk
QTTt Qt Qkt QTTt

• Наведени степени корисности топлификационе термоелектране

омогућују оцену енергетске ефикасности и коришћења топлоте
горива за производњу електричне и топлотне енергије.
• За заједничку оцену топлотне економичности и енергетске
ефикасности користе се понекад и други степени корисности.
Укупна топлотна економичност оцењује се укупним степеном
корисности топлификационе термоелектране
Pg  Qto
ηTT 
QTT
• За топлификационо турбопостројење је аналогно
Pg  Qto
ηtp 
Qtp
 ПОРЕЂЕЊЕ ЕКОНОМИЧНОСТИ
ПРОИЗВОДЊЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ У
ТЕРМОЕЛЕКТРАНИ ТОПЛАНИ И
КОНДЕНЗАЦИОНОЈ ТЕРМОЕЛЕКТРАНИ
• Унутрашњи степен корисности топлификационог турбопостро-
јења за производњу електричне енергије износи
Pi Pi
ηitp  
Qtpe Qtp  Qt
• Ако се посматрају посебно кондензациони ток (Dk ) и ток одузи-
мања (Dp ), онда кондензациони ток експандира од h1 до h2i , а ток
одузимања од h1 до hА тако да је унутрашња снага турбине
Pi  Dk  h1  h2 i   Dp  h1  hA  [kW]

• Пошто се кондензациони ток кондензује у

кондензатору до h2 , а ток одузимања се
одводи у топлотну потрошњу на hА
(дакле, више не учествује у производњи
електричне енергије) онда је потрошња
топлоте турбопостројења за производњу
електричне енергије
Qtpe  Dk  h1  h2   Dp  h1  hA  [kW]
• Унутрашњи степен корисности је тада

Dp  h1  hA 
1
Dk  h1  h2 i   Dp  h1  hA  h1  h2 i Dk  h1  h2 i 
ηitp  
Dk  h1  h2   Dp  h1  hA  h1  h2 Dp  h1  hA 
1
Dk  h1  h2 
h1  h2 i
• Израз
h1  h2
представља унутрашњи степен корисности кондензационог
турбопостројења
h1  h2 i
ηitpk 
h1  h2
па је
Dp h1  hA
1
Dk h1  h2 i
ηitp  ηitpk
Dp h1  hA
1
Dk h1  h2
• Релативно повећање унутрашњег степена корисности топлифи-
кационог у односу на кондензационо постројење износи
Dp  h1  hA h1  hA 
  
ηitp  ηitpk ηitp D h  h2 i h1  h2 
ηitp   1 k  1
ηitpk ηitpk Dp h1  hA
1
Dk h1  h2
• Релативно повећање степена корисности захваљујући комби-
нованом процесу је тим веће што је већи рад који је извршила
пара из одузимања у односу на рад кондензационог тока и што
је мањи степен корисности кондензационог тока.
• За екстремне случајеве је:
а) Dp = 0 - кондензациони режим
ηitp  0; ηitp  ηitpk
б) Dk = 0 - противпритисни режим
Dk h1  hA

h1  h2 i Dp h1  h2 i
ηitp  1
h1  h2 Dk  h1  hA
Dp h1  h2
што значи да код противпритисне турбине, посматрано само за
производњу електричне енергије, нема губитака.
 ПОРЕЂЕЊЕ ТОПЛОТНЕ ЕКОНОМИЧНОСТИ
ТОПЛИФИКАЦИОНЕ ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ И
РАЗДВОЈЕНОГ ПОСТРОЈЕЊА
• Под раздвојеним построје-
њем подразумева се кон-
дензациони термоенергет-
ски блок (а), у коме се про-
изводи само електрична
енергија и топлана (б), у
којој се производи само
топлотна енергија.

Поједностављена топлотна шема раздвојеног

постројења

1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач паре; 3.

Парна турбина; 4. Електрогенератор; 5. Главни кондензатор; 6.
Пумпа главног кондензата; 7. Потрошач топлоте; 8. Пумпа повратног
кондензата; 9. Напојни резервоар; 10. Напојна пумпа
• Поређење топлификационе термоелектране са раздвојеним
постројењем врши се под претпоставком да се у њима са истим
параметрима радних медијума производе једнаке количине
електричне односно топлотне енергије. Топлана има парни котао
са ниским параметрима паре или вреловодни котао.

ПОРЕЂЕЊЕ ПОТРОШЊЕ ПАРЕ

• Потрошња паре топлификационог постројења је
Do  Dko  y p Dp [kg/s]

• Укупна потрошња паре раздвојеног постројења Drp састоји се од

збира потрошње кондензационе термоелектране Dko и потро-
шње топлане Dt
Drp  Dko  Dt
[kg/s]
• Према томе, разлика потрошње је


D  Drp  Do  1  y p Dp h1  hA
h1  h2 i
Dp [kg/s]

• Смањење потрошње паре код комбиноване производње у

односу на раздвојено постројење једнако је смањењу протока
паре кроз кондензатор топлификационог постројења.

ПОРЕЂЕЊЕ ПОТРОШЊЕ ТОПЛОТЕ

• Потрошња топлоте топлификационог турбопостројења, може да
се напише као
Qtp  Dko  h1  hmk   y p Dp  h1  hmk  [kW]
• Сматрајући да први сабирак на десној страни једначине
представља потрошњу топлоте кондензационе термоелектране
Qko и изражавајући проток одузимања преко потрошње топлоте
Qt
Dp 
hA  hpk
добија се да је потрошња топлоте топлификационог турбопос-
тројења
h1  hmk
Qtp  Qko  y p Qt  Qko  ξ pQt [kW]
hA  hpk
h1  hmk
где се ξ p  y p
hA  hpk
може назвати коефицијентом вредности паре из одузимања.
• Следи да је
Qtp  Qko
ξp 
Qt
па коефицијент ξp показује повећање потрошње топлоте топли-
фикационог у порећењу са кондензационим постројењем сведе-
но на јединицу топлоте која се одводи спољашњем потрошачу.
• Потрошња топлоте раздвојеног постројења је збир потрошње
кондензационе термоелектране и потрошње топлане
Qrp  Qko  Qt [kW]
• па је повећање потрошње топлоте

Qrp  Qrp  Qtp  1  ξ p  Qt [kW]