Атмосфера – структура, састав

ваздуха;
Климатски елементи и фактори
 Атмосфера ( појам састављен од грчких речи atmos – пара и sphaira –
лопта ) представља гасовити, ваздушни омотач који окружује Земљину
лопту.
Стога, атмосфера има облик Земље: спљоштена је на половима, а
испупчена на екватору.

У непосредном додиру је са осталим спољним омотачима наше планете –

литосфером, хидросфером и биосфером.
Велики значај атмосфере – штити Земљу од превеликог загревања током
дана и хлађења током ноћи ( без атмосфере, колебање температуре
износило би 2000 С )
- На Земљи не би било воде, као ни живота
- Атмосфера штити организме од UV зрачења, као и од метеорита који
се непрекидно из Космоса крећу ка Земљи.
Проучавањем атмосфере баве се две науке : метеорологија и
климатологија.
 Структура и састав атмосфере
• Атмосфера представља ваздушни омотач Земље, а ваздух је
смеша различитих гасова, од којих су најзаступљенији АЗОТ N2
и КИСЕОНИК О2.

• До висине од 100km састав ваздуха је углавном постојан и

највећи део његове запремине чине: aзот 78% и кисеоник 21%,
затим аргон 0,9% и угљен-диоксид 0,03%.

• Преосталих 0,07% чине ретки гасови ( хелијум, водоник, озон,

метан...). Ваздух садржи и различите примесе,
примесе као што су
водена пара и разне аеросоли ( чврсте честице прашине, чађи,
пепела, споре биљака, бактерије).
 Структура атмосфере
• Са порастом висине, мењају се физичке и хемијске особине
атмосфере, због чега се у оквиру ње могу издвојити 5 слојева
или сфера. Доња граница атмосфере представљена је
Земљином површином ( пр. копно, површина мора и океана,
површине река, језера...). Горња граница атмосфере не може се
прецизно одредити, јер она на великим висинама прелази у
врло разређени гасовити међупланетарни простор.

• Слојеви атмосфере, почевши од Земљине површине, јесу:

тропосфера, стратосфера, мезосфера, термосфера и
егзосфера. Између ових сфера налазе се тропопауза,
стратопауза, мезопауза и термопауза.
 Структура
атмосфере
• I TРОПОСФЕРА ( грч. tropos – повратак, измена ) – најнижи и
најгушћи слој атмосфере. Пружа се од 8 km изнад полова до 18km
изнад екватора. Овде се налази скоро сва водена пара, у њему се
стварају облаци и излучују падавине.
Температура са порастом висине опада за 0,6 0 С на сваких 100m
висине, па на горњој граници тропосфере она износи
- 600 С.
ТРОПОПАУЗА – прелазни слој између тропосфере и стратосфере.
• II СТРАТОСФЕРА ( грч. stratum – слој ) – простире се до око 50km
изнад Земљине површине. У њој се налази велика количина озона
О3, који штити Земљу од UV зрачења. Највећа концентрација озона
налази се на висини 25-30 km и тај део стратосфере познат је под
називом озоносфера. У стратосфери је ваздух сув и облака нема.
Температура ваздуха до озоносфере је постојана и не мења се.
Изнад озоносфере, температура се са висином повишава, па на
горњој граници стратосфере износи 00 С.
СТРАТОПАУЗА – прелазни слој између стратосфере и мезосфере.
• III МЕЗОСФЕРА ( грч. мesos - средњи ) – слој који се приближно
простире од 50 до 80 km висине. Ово је најхладнији слој
атмосфере, јер се на његовој горњој граници температура
спушта и до -900 С. У овом слоју настају сребрнасти облаци
(изграђени су од ледених кристала, а на основу њиховог
кретања од истока према западу брзином од 250 m/s, утврђено је
да у мезосфери дувају веома јаки ветрови).
МЕЗОПАУЗА – прелазни слој између мезосфере и термосфере.
• IV ТЕРМОСФЕРА ( грч. thermos – топлота ) – слој који се
простире од 80-800 km висине. У овој сфери температура расте
и преко 10000 С.
Ову сферу одликује и велика концентрација јона
(наелектрисаних честица гасова), па се овај слој назива и
ЈОНОСФЕРА. У њој су јони концентрисани по слојевима који
одбијају радио-таласе и омогућују радио-везе на великим
удаљеностима.
У термосфери настаје и поларна светлост – изузетна појава
која представља светлење разређених гасова атмосфере под
утицајем јонизованих честица које израчује Сунце. у области
Северног пола назива се Aurora borealis, a у области Јужног
пола Aurora autralis.
Поларна светлост
• V EГЗОСФЕРА (грч. exo – споља) – највиши, спољашњи слој
•
атмосфере, који се пружа од око 800km до преко 3000 km
висине. Гасови су разређени, а ваздух у овом слоју је са
одликама вакуума.
Виши део назива се Земљина корона, чија граница достиже
20 000km. Изнад је космички простор.
 Климатски елементи и фактори
• Проучавањем атмосфере баве се 2 науке – метеорологија
и климатологија. Метеорологија проучава време (које
представља тренутно стање атмосфере) и бави се се
прогнозом времена. Климатологија проучава настанак и
распрострањеност климатских типова на Земљи.
Клима се дефинише као вишегодишњи режим типова
времена,тј. просечно стање атмосфере на неком подручју
током дужег низа година.
Док је време променљиво, клима је непроменљива
карактеристика неке географске регије. Она зависи од
низа појава које су разврстане у 2 групе: климатски
елементи и климатски фактори или чиниоци.
• Климатски елементи зависе од низа појава и
процеса у атмосфери и променљиви су. Ту спадају:

1. Сунчево зрачење или радијација

2. Температура ваздуха
3. Ваздушни притисак
4. Ветрови
5. Влажност ваздуха
6. Испаравање
7. Облачност
8. Трајање сунчевог сјаја или инсолација
9. Падавине
10. Снежни покривач
• Климатски фактори су непроменљиви. Ту спадају:
1. Земљина ротација и револуција
2. Географска ширина и дужина
3. Распоред копна и мора
4. Надморска висина
5. Рељеф
6. Врста тла / подлоге
7. Биљни покривач
За домаћи:
- Подсетити се шта сте о озону учили из хемије.
- Поновити шта је геог. ширина и дужина, надморска висина,
Земљина ротација и револуција.

Питања:
- Шта је атмосфера и од којих слојева је изграђена?
- Објасни одлике слојева атмосфере.
- Шта је озоносфера, а шта јоносфера?
- Који гасови доминирају у саставу ваздуха до 100 км висине?
- Шта је време, а шта клима?
- Објасни повезаност климатских елемената и климатских
фактора.

Поздрав!