Poglavlje 07

СНАБДЕВАЊЕ ТЕРМОЕЛЕКТРАНА
ВОДОМ
ПОТРОШЊА ВОДЕ
• Вода у термоелектранама се троши за
- кондензацију израђене паре,
- хлађење гаса и ваздуха за турбопостројење и велике
електромоторе,
- хлађење уља за турбопостројење и напојне пумпе,
- хлађење лежишта помоћних уређаја,
- хидраулички транспорт шљаке и пепела и
- попуну масених губитака паре, воде и кондензата из
циклуса.
• Главни потрошачи воде у термоелектранама су конден-
затори парних турбина, док се за остале потрошаче троши
највише до 7 % протока расхладне воде кроз кондензаторе.
• Проток расхладне воде за кондензацију израђене паре
одређује се из једначине топлотног биланса кондензатора.
Qk  Dk ( h2 i  h2 )  Drv ( hv 2  hv 1 ) [kW]
Шема топлотног биланса кондензатора

парне турбине
• У кондензатор долази обично израђена пара мале влажности
(10 ÷ 12%). Потхлађивање кондензата у кондензаторима са-
времених конструкција са малим отпором струјања са парне
стране, може се занемарити.
• Однос протока расхладне воде и израђене паре представља
расхладни број
Drv h  h2 q
m  2i  k
Dk hv 2  hv 1 hv

• Температуре расхладне воде t1 и t2 и израђене паре tk2
повезане су односом
t k 2  t 1  t v    t 2   [oC]
• Вредности tk2 , t2 и θ одређују се

комплексним техничко-економс-
ким прорачуном.
• Што је нижи притисак израђене паре p2 (бољи вакуум), то је
мања потрошња горива, али су скупљи део ниског притиска
турбине, кондензатор и систем водоснабдевања.
• Што је скупље гориво и што је

дуже време коришћења постро-
јења у току године, то је нижа
економска вредност коначног при-
тиска p2. Са побољшањем вакуума
повећавају се излазни губици
турбине, због чега се успорава
раст снаге и степена корисности
турбопостројења. При технички
граничном вакууму степен кори-
сности достиже максимум, а затим
снага турбине и степен корисности
почињу да се смањују.
Зависност релативне промене снаге од

коначног притиска
• Пример:
Загревање расхладне воде у кондензатору обично износи
Δtv = 8÷12 оС, а недогрејаност θ = 3÷5 оС, па је m = 40÷60 kg/kg.
При специфичној потрошњи паре савремених турбина d ≈ 3
kg/kWh и одузимању за регенеративно загревање кондензата
и напојне воде око 30 % паре, специфични проток паре кроз
кондензатор је dk ≈ 2 kg/kWh. За снагу на прагу термоеле-
ктране Pu = 1650 МW проток расхладне воде је
10 3
Drv  md k Pu  46 [m3/s]
3600  10 3
За довођење ове количине воде брзином од w = 2,5 m/s

потребан је цевовод пречника d = 4,8 m.
• Од топлификационих кондензационих турбина се обично
захтева пуна (номинална) електрична снага при искљученим
одузимањима паре за спољашње потрошаче топлоте. Проток
расхладне воде за кондензаторе ових турбина дефинише,
њихова електрична снага.
• Када се за погон напојних пумпи користе кондензационе
турбине, протоку расхладне воде за главни додаје се проток
расхладне воде за кондензаторе помоћних турбина.
СИСТЕМИ ВОДОСНАБДЕВАЊА
УВОД
• Снабдевање термоелектрана водом може се вршити по
отвореном (проточном) и затвореном (повратном) систему.
• Код отвореног система вода која се узима из извора
водоснабдевања пролази кроз кондензатор, загрева се
кондензујући израђену пару а затим се, на погодном месту,
враћа у извор.
• Код затвореног система водоснабдевања, загрејана
расхла-дна вода се хлади и затим поново враћа у
кондензатор. Хлађење расхладне воде врши се у
акумулационим језерима, расхладним кулама или уређајима
са распршивањем.
• Најраспрострањенији извор снаб-
девања термоелектрана водом су
реке. Температура и проток воде у
реци мењају се у току године.
Равничарске реке имају највећи
проток у пролеће, после топљења
снега и за време пролећних пада-
вина. Проток им се унеколико
повећава и због јесењих падавина,
а његове минималне вредности су
лети и зими. Планинске реке које
воду добијају отапањем ледника,
максимални водостај имају за
време лета.
Промена прозока воде у рекама током

године
а) Равничарске реке; б) Планинске реке
• Уколико минимални проток воде у реци није мањи од
потрошње воде у термоелектрани, примењује се отворени
систем водоснабдевања. Често се, без обзира на довољан
проток реке, отворени систем не може применити због тога
што не постоји погодно место у близини за изградњу
термоелектране (могућност плављења, исувише високе
обале), а такође и са гледишта очувања околине и заштите
биљног и животињског света у реци.
• Извор водоснабдевања помоћу отвореног система може да
буде и језеро довољне величине са проточном водом или
море, ако се термоелектрана поставља на његовој обали.
Коришћење слане воде захтева примену нарочитих мера за
заштиту опреме и цевовода од корозије. То се углавном
односи на кондензатор, чији елементи морају да буду
израђени од материјала отпорних на корозију.
• У случају када у близини термоелектране нема реке са
довољним протоком или се она не може користити,
примењује се затворени систем водоснабдевања.
• Уколико постоји река са протоком довољним да се за
формира вештачко језеро, загрејана вода из кондензатора
турбине хлади се у тој акумулацији. Акумулационо језеро се
формира тако што се на малој реци која има променљив
проток, попречно на речну долину у близини термоелектране
гради брана потребне дужине и висине.
• Ако је река толико мала да се не може формирати вештачко
језеро, ствара се мало акумулационо језеро, често од
подземних вода, из кога се узима вода за попуну губитака у
систему водоснабдевања, док се вода хлади у посебним
уређајима, такозваним расхладним кулама. Врло ретко се
примењују уређаји са распршивањем.
• Пројектовање система водоснабдевања врши се с обзиром
на годишњу промену температуре и протока извора.
Пројектовању термоелектрана и њихових система водосна-
бдевања претходе опсежна климатолошка, топографска,
хидролошка, геолошка и друга истраживања, а користе се и
подаци вишегодишњих посматрања.
ОТВОРЕНИ СИСТЕМ ВОДОСНАБДЕВАЊА
• Отворени (проточни) систем водоснабдевања је технички и
економски најсавршенији. Он омогућује бољи вакуум у
турбини захваљујући непрекидном коришћењу свеже воде за
кондензаторе. Овај систем је веома распрострањен код
постојећих термоелектрана, али се све ређе примењује.
Шема отвореног система
водоснабдевања
1. Река; 2. Црпна станица; 3. Циркулационе
пумпе; 4. Потисни цевоводи; 5. Кондензатори;
6. Главни погонски објекат; 7. Сливни
цевоводи; 8. Покривени одводни канали; 9.
Уређај за регулисање нивоа воде у покривеним
одводним каналима; 10. Отворени одводни
канал; 11. Уређај за испуштање воде у реку; 12.
Затон за узимање воде; 13. Цевовод за
загревање водозахвата
Шема отвореног система водоснабдевања
1. Река; 2. Црпна станица; 3. Циркулационе пумпе; 4. Потисни цевоводи; 5. Кондензатори; 6. Главни погонски објекат; 7. Сливни
цевоводи; 8. Покривени одводни канали; 9. Уређај за регулисање нивоа воде у покривеним одводним каналима; 10. Отворени одводни
канал; 11. Уређај за испуштање воде у реку; 12. Затон за узимање воде; 13. Цевовод за загревање водозахвата
• Главни погонски објекат (6) термоелектране поставља се у
близини речне обале. Због знатног колебања нивоа воде у
реци током године, пумпе за расхладну воду (3) постављају
се у обалској црпној станици (2). Центрифугалне пумпе
капацитета 3÷5 m3/s могу да усисавају воду и њихова оса
може да се налази 3÷4 m изнад минималног водостаја.

• Аксијалне и велике центрифугалне пумпе које се примењују
у великим термоелектранама имају потпор 2÷5 m и њихова
кола се постављају испод нивоа воде.
• Код отвореног система водоснабдевања пумпе за расхладну
воду врло ретко смештају у машинској сали.

• Пре доласка у пумпе вода се најпре ослобађа пливајућих и
плутајућих предмета у механичким решеткама које се чисте
специјалним уређајима. После грубог пречишћавања, вода
пролази кроз фина обртна сита у облику вертикалне
бескрајне траке са горњим и доњим добошима у којима се
врши фино пречишћавање.

• Вода из црпне станице (2) шаље се кроз потисне цевоводе (4)
којих обично има два и који се воде паралелно са фасадом
машинске сале. На потисне цевоводе (4) прикључени су
цевоводи којима се вода одводи у кондензаторе (5). Ако
турбина има два кондензатора онда се на сваки потисни
цевовод прикључује по један.

• У термоелектранама се примењују централизована и
блоковска шема водоснабдевања. Код централизоване шеме
у црпној станици се поставља најмање четири циркулационе
пумпе које су паралелно прикључене на заједничку мрежу,
што се обезбеђује неповратним вентилима и засунима
постављеним на цевоводима код пумпи и засунима на
цевоводима испред кондензатора.
Шеме цевовода расхладне

воде
а) Централизована; б) Блоковска
1. Река; 2. Црпна станица; 3. Цир-
кулационе пумпе; 4. Потисни цево-
води; 5. Кондензатори; 6. Главни
погонски објекат; 7. Сливни цево-
води; 8. Покривени одводни канали;
9. Уређај за регулисање нивоа воде
у покривеним одводним каналима;
10. Цевовод за загревање водоза-
хвата
Шеме цевовода расхладне воде
1. Река; 2. Црпна станица; 3. Циркулационе пумпе; 4. Потисни цевоводи; 5. Кондензатори; 6. Главни погонски објекат; 7. Сливни цево-
води; 8. Покривени одводни канали; 9. Уређај за регулисање нивоа воде у покривеним одводним каналима; 10. Цевовод за загревање
водоза-хвата
• Блоковска шема водоснабдевања (б) примењује се на
савременим термоелектранама. Код ње сваки кондензатор
или једну његову половину снабдева расхладном водом
једна пумпа. При томе, код пумпи и испред кондензатора
нема арматуре.
• Загрејана расхладна вода се сливним цевоводима (7) доводи
у одводне канале који су на територији термоелектране
покривени (8), а изван ње отворени (10).
Шеме цевовода расхладне

воде
1. Река; 2. Црпна станица; 3. Цир-
кулационе пумпе; 4. Потисни цево-
води; 5. Кондензатори; 6. Главни
погонски објекат; 7. Сливни цево-
води; 8. Покривени одводни канали;
9. Уређај за регулисање нивоа воде
у покривеним одводним каналима;
10. Цевовод за загревање водоза-
хвата
• Вода се у реку слива кроз специјални уређај за испуштање
воде (11) који штити корито и обалу реке од ерозије.
• Неопходно растојање између водозахвата и места враћања
воде у реку зависи од нагиба корита, брзине речног тока и
смера и интензитета доминантних ветрова.

• Да би се избегло мешање загрејане и свеже расхладне воде и
да би се обезбедило сигурно одузимање воде, на реци се
понекад поставља онижа брана која ствара пад воде од 1÷3
m, при чему се, ако је река пловна, морају изградити
преводнице.

• Када се вода узима из реке са великом количином наноса
или унутрашњег леда, у посебним случајевима се испред
црпне станице гради затон (12) делимично одвојен од корита
реке насипима. У водозахват и затон се зими посебним
цевоводом (13) доводи део загрејане воде из кондензатора
да би се усисни уређаји заштитили од замрзавања.
Температура воде у затону одржава се на нивоу од + 5 оС.
• Укупан напор пумпи износи
p  pg  pk  p s [Pa]
• Падове притиска у кондензатору и цевоводима треба у

могућој мери смањити постављањем термоелектране и
машинске сале што ближе реци, минимално изнад њеног
нивоа.
• Укупан напор пумпи обично износи 0,1 ÷ 0,2 MPa, а у поједи-
ним случајевима и више.
• Снага пумпи одређује се по обрасцу
V p
Pp  [W]
p
• Запремински проток расхладне воде је
Drv mDk m k Dt m k dPg md k Pg

V 
     [m3s]
    
Запремински проток расхладне воде је
Drv mDk m k Dt m k dPg md k Pg
V 
     [m3s]
    
• Процентуални удео снаге пумпе у снази на прикључцима

генератора је
Pp md k p 50  2  100 000
pp  100  100  100  0,3 %
Pg p 0,85  1 000  3 600  1 000
где је ηp степен корисности пумпе.
• Извесна техничка и економска преимућства могу се постићи
редним повезивањем кондензатора које се понекад
примењује.
ЗАТВОРЕНИ СИСТЕМ ВОДОСНАБДЕВАЊА СА
АКУМУЛАЦИОНИМ ЈЕЗЕРИМА
• Код затворене (повратне) шеме водоснабдевања хлађење
загрејане расхладне воде врши се у акумулационом језеру
(1). У ту сврху се река са протоком недовољним за примену
отвореног система водоснабдевања на погодном месту
преграђује браном (2).
Шема затвореног система

водоснабдевања са
акумулационим језером
1. Вештачко језеро; 2. Брана; 3. Прелив
бране; 4. Отворени доводни канал; 5.
Црпна станица; 6. Циркулационе пумпе;
7. Потисни цевоводи; 8. Кондензатори;
цевоводи; 11. Покривени одводни ка-
нали; 12. Уређај за регулисање нивоа
воде у покривеним каналима; 13. Отво-
рени одводни канал; 14. Уређај за рас-
поделу струје загрејане воде; 15. Цево-
вод воде за загревање водозахвата
Шема затвореног система водоснабдевања са акумулационим језером
1. Вештачко језеро; 2. Брана; 3. Прелив бране; 4. Отворени доводни канал; 5. Црпна станица; 6. Циркулационе пумпе; 7. Потисни
цевоводи; 8. Кондензатори; 9. Главни погонски објекат; 10. Сливни цевоводи; 11. Покривени одводни канали; 12. Уређај за регулисање
нивоа воде у покривеним каналима; 13. Отворени одводни канал; 14. Уређај за расподелу струје загрејане воде; 15. Цевовод воде за
• При градњи бране мора се водити рачуна о томе да
површина вештачког језера буде довољна, да је облик језера
рационалан и довољне дубине, да је повољан геолошки
састав долине и крила бране који утиче на филтрационе
губитке воде и да је довољан доток воде који обезбеђује
потребан ниво вештачког језера. Регулисани доток воде
треба да буде такав да се покрије потрошња воде, надокнаде
губици (филтрација, природно и допунско испаравање) и да
се одржи потребан проток реке испод бране.
• Брана (2) се гради од земље, набијеног камена или бетона са
потребном дужином, ширином и висином. Предвиђају се
специјални преливни уређаји (3) за пропуштање бујица и
константан прелив.
• Вода се отвореним каналом (4) доводи до водозахвата и
црпне станице (5) одакле се циркулационим пумпама (6) кроз
потисне цевоводе (7) доводи до кондензатора (8) који се
налазе у главном погонском објекту (9).

• Загрејана вода се сливним цевоводима (10) доводи у
покривене сливне канале (11) на чијем се крају налази уређај
за регулисање нивоа воде у њима (12) из кога загрејана вода
кроз отворени одводни канал (13) одлази у вештачко језеро.
На месту сливања загрејане воде постављају се уређаји за
њену расподелу (14) у циљу ефикаснијег хлађења. У зимском
периоду водозахват се загрева водом која се доводи кроз
цевовод (15).

• Површина вештачког језера
потребна за хлађење воде
зависи од снаге термоеле-
ктране, његовог топлотног
оптерећења, климатских ус-
лова области и облика језе-
ра. Код језера издуженог
облика (а) вода загрејана у
кондензаторима турбине
враћа се на знатном расто-
јању (8 ÷ 10 km) од водозах-
вата.
Облици вештачких језера

а) Издужено; б) Кружно; в) Наливно
1. Термоелектрана; 2. Брана; 3. Насип; 4. Црпна станица; 5.
Одводни канал; 6. Насип за усмеравање струје; 7. Уређај за
расподелу струје; 8. Транзитна струја; 9. Вртложна зона
• У низу случајева, у циљу
потпуног искоришћења по-
вршине језера кружног обли-
ка (б), постављају се насипи
са уређајима за расподелу
струје на месту повратка
воде у језеро. Вештачка је-
зера смештена изван речних
токова, у водоплавним до-
линама или изван њих нази-
вају се наливним (в).

• Овакве акумулације, које се
граде ископавањем потре-
бне површине, могу се пуни-
ти из извора воде неколико
десетина километара, па и
више удањених од термо-
електране. Тежи се да облик
оваквих акумулација буде
такав да може да се иско-
ристи цела њихова аквато-
рија.

• Ако је дубина акумулације велика и расхладна вода се узима
из доњих слојева, загрејана вода може да се слива
непосредно код водозахвата, у горње слојеве топлије воде.
Захваљујући разлици температура догађа се подела слојева,
тако да се, при малим брзинама усиса и одговарајућој
конструкцији опреме за усисавање, свежа и загрејана вода
не мешају. При томе се дужина и цена сливних канала знатно
смањују.
• Хлађење воде у вештачком језеру врши се додиром воде са
ваздухом (конвекцијом) ако је температура ваздуха нижа од
температуре воде (хладно време и ноћ преко лета), као и
испаравањем дела воде са површине, уколико ваздух који се
креће изнад језера није засићен воденом паром.
• Топлотни биланс акумулације изражава се једначином
Qd  Qi  Qz  Qkon  Qv  0 [GJ/dan]
• Количине топлоте из биланса могу се одредити помоћу

образаца
Qd   d  t  t hv  Fa

Qi  rM i  r i pH2O  pHhv2O Fa 
Qkon  Dk qk  Drv  hv 2  hv 1 
Q  M h  M h  M h
v o o sl sl f f
Qd   d  t  t hv  Fa

Q  M h  M h  M h
v o o sl sl f f
Qd   d  t  t hv  Fa

Q  M h  M h  M h
v o o sl sl f f
Qd   d  t  t hv  Fa

Q  M h  M h  M h
v o o sl sl f f
• Материјални биланс воде у вештачком језеру је
M o  M sl  M i  M f [t/dan]
• У природном стању, када нема довођења топлоте загрејаном
водом је Qd + Qi ≈ 0. Ако је температура ваздуха thv виша од
температуре воде на површини језера t, онда је
 d ( t  t hv )  r i ( pH2O  pHhv2O )
па је температура воде на површини језера једнака темпера-
тури влажног термометра tvt , то јест, у једначини је t = tvt .
Овакав облик хлађења у језеру назива се испаривачко
хлађење.
• Ако се топлота предаје ваздуху и конвекцијом ( t > thv ), коли-
чина испарене воде смањује се на 0,8÷1 %.
• Температура охлађене воде у језеру зависи од температуре
влажног термометра. Као што се види, температура охлађене
воде t1 не достиже температуру влажног термометра, него је
од ње виша за интервал хлађења δt = t1 – tvt који карактерише
савршенство рада хладњака.
• Важно је напоменути да сте-

пен хлађења Δt = t2 - t1 (t2 тем-
пература воде из конденза-
тора) дефинишу услови топ-
лотног биланса кондензато-
ра, углавном расхладни број
m, а не рад вештачког језера.
Зависност температуре расхладне воде од

температуре влажног термометра
• Активна површина вештачког језера може се одредити по
обрасцу
Fa  Fvj   ( Fts  Fvr )
• Степен искоришћења акумулације је функција односа површ-

ине транзитне струје и укупне површине вештачког језера.
• Потребна површина вештачког језера може се одредити
приближно помоћу специфичне површине и снаге на
прикључку генератора
f  Fvj Pg
која се узима 0,003 ÷ 0,008 km2/MW.
ЗАТВОРЕНИ СИСТЕМ ВОДОСНАБДЕВАЊА СА
РАСХЛАДНИМ КУЛАМА
• Затворена шема водоснабдевања са расхладним кулама
примењује се у случају ако не постоји извор са довољном
количином воде за коришћење отвореног система или
затвореног система са вештачким језерима.
• Загрејана вода из конденза-
тора (1) се цевоводом доводи
у уређај за расподелу воде са
млазницама за распршивање
(2). Загрејана вода из конден-
затора распршена у ситне
капљице кваси уређај за ро-
шење (4).
Шема затвореног система водоснабдевања са

расхладном кулом
1. Кондензатор; 2. Уређај за расподелу воде са млазницама за
распршивање; 3. Расхладна кула; 4. Уређај за рошење; 5. Базен; 6.
Циркулациона пумпа расхладне воде; 7. Акумулационо језеро; 8.
Пумпа додатне воде; 9. Цевовод додатне воде за циклус; 10. Цевовод
за одсољавање
1. Кондензатор; 2. Уређај за
расподелу воде са млазницама за
распршивање; 3. Расхладна кула;
4. Уређај за рошење; 5. Базен; 6.
Циркулациона пумпа расхладне
воде; 7. Акумулационо језеро; 8.
Пумпа додатне воде; 9. Цевовод
додатне воде за циклус; 10.
Цевовод за одсољавање
• Млазнице и уређај за рошење смештени су у кулу (3) у коју са
доње стране по обиму улази ваздух. Ваздух хлади воду и
кроз ушће куле загрејан излази у атмосферу. Охлађена вода
се са уређаја за рошење слива у базен (5) одакле се пумпом
(6) потискује кроз кондензатор (1).
Вода која се изгуби током хла-

ђења надокнађује се из акуму-
лационог језера (7) одакле се
пумпом (8) потискује у базен.
Из акумулационог језера (7)
надокнађују се и губици паре,
воде и кондензата у циклусу.

Тај део воде се цевоводом (9) одводи у постројење за
хемијску припрему. Пошто расхладна вода циркулише у
систему, а један њен део се губи испаравањем, повећава се
њен салинитет, па се цевоводом (10) врши одсољавање.
• Расхладне куле представљају

основни облик вештачког хла-
дњака који је веома распро-
страњен и има широку при-
мену на кондензационим тер-
моелектранама.

• Загрејана расхладна вода се у кулама хлади околним ваз-
духом чије се струјање остварује природном или вештачком
промајом. Према узајамном наструјавању воде и ваздуха,
расхладне куле могу да буду са супротним, попречним или
комбинованим наструјавањем.

• На слици је приказан део расхладне куле са природном
промајом и супротним наструјавањем воде и ваздуха.
Основни елемент расхладне куле који обезбеђује природну
промају и у коме су смештени сви елементи куле је торањ (1).
Велики торњеви за савремене термоелектране граде се од
армираног бетона, хиперболоидног су облика са пресеком у
облику круга или многоугаоника.
• Висина торња износи 90÷150
m, а пречник излазног пресе-
ка (ушћа) 45÷60 m. Граде се и
куле са пресеком у облику
многоугаоника са металним
спољашњим скелетом и оп-
латом од дрвета, азбестног
цемента и лаких материјала,
као што је алуминијум.
Расхладна кула са природном промајом и супротним
наструјавањем
1. Хиперболоидни бетонски торањ; 2. Окно за довођење ваздуха; 3.
Усмеривачи ваздуха; 4. Уређај за расподелу воде са млазницама за
распршивање; 5. Уређај за рошење; 6. Скелет уређаја за рошење;
7. Базен; 8. Издвајач капљица
Расхладна кула са
природном промајом и
супротним наструјавањем
1. Хиперболоидни бетонски
торањ; 2. Окно за довођење
ваздуха; 3. Усмеривачи вазду-
ха; 4. Уређај за расподелу воде
са млазницама за распрши-
вање; 5. Уређај за рошење; 6.
Скелет уређаја за рошење; 7.
Базен; 8. Издвајач капљица
• У доњем делу торња (1) по целом његовом обиму налазе се
окна за довођење ваздуха (2) висине 3÷12 m, а испред њих
усмеривачи (3) којима се може мењати угао под којим ваздух
улази у торањ и регулисати количина ваздуха у уским
границама.
Природним узгоном који се

ствара због разлике у гус-
тинама хладног и загрејаног
ваздуха, убрзања земљине
теже и висине торња, ваздух
се потискује кроз расхладну
кулу, струјећи нагоре.

• Са друге стране, загрејана расхладна вода се доводи у
уређај за расподелу (4) који се састоји од система цеви по
целом пресеку торња и налази се на висини 9÷18 m. На
цевима су постављене млазнице кроз које се вода са
напором 15÷18 kPa распршује. Капљице падају на уређај за
рошење (5) по чијим се елементима сливају стварајући филм
воде на њиховој површини.
Елементи уређаја за рошење
су азбестноцементне плоче
висине 1200 и 2500 mm, ши-
рине 1600 mm и дебљине
50÷60 mm. Плоче су поређа-
не вертикално у два реда по
целом пресеку торња са
зазором између плоча од 25
mm. Плоче уређаја за роше-
ње носи скелет (6).
• Уређај за рошење представља контактни размењивач
топлоте између воде и ваздуха. Вода, као што је већ речено,
клизи по плочама стварајући филм, а кроз зазоре између
плоча струји ваздух.
Охлађена вода се низ плоче

слива у базен (7) дубине 2 m,
а ваздух засићен капљицама
воде струји нагоре и наилази
на издвајач капљица (8) у
коме се делимично суши, а
затим кроз ушће торња дос-
пева у атмосферу.

• Поред уређаја за рошење са филмом воде, постоје и
капљичасти уређаји за рошење. Код њих вода долази у
систем жљебова на чијем се дну постављају цилиндрични
наглавци. Испод наглавака су постављени порцулански или
пластични тањирићи са којих вода у облику струје капљица
пада на хоризонталне гредице троугластог или правоугаоног
пресека које су постављене у неколико редова по висини,
после чега се слива у базен.
• Захваљујући великој површини хлађења воде која се у
облику филма слива преко плоча и мањем аеродинамичком
отпору струјању ваздуха између плоча расхладне куле са
филмом воде имају боље техничке и економске показатеље,
па се данас најчешће користе.
• Граде се и расхладне куле комбинованог типа са капљи-
частим уређајем за рошење на периферији и филмским у
централном делу.
• Основна димензија расхладне куле је површина уређаја за
рошење и она достиже 4 000 ÷ 6 500 m2, а постоје и расхладне
куле са површином од 9 000 m2.
• Циркулационе пумпе за расхладну воду постављају се у
машинској сали код сваке турбине или у централној пумпној
станици између расхладних кула и машинске сале.
• Расхладне куле за термоелектране-топлане димензионишу
се према летњем режиму рада, када је проток паре кроз
кондензатор највећи. Посебну пажњу треба обратити у
зимском режиму рада расхладних кула у термоелектранама-
топланама, када је проток расхладне воде смањен и када се
појављује опасност од залеђивања код окана за улаз
ваздуха. У том циљу се температура охлађене воде одржава
на 10 ÷ 12 оС, а по обиму расхладне куле се ствара топла
водена завеса и предвиђа покривање окана.
• Понекад се примењују расхладне куле са принудном
промајом. Елементи ове куле су исти као и код оне са
природном промајом. Загрејана расхладна вода се доводи у
цевовод (2), распршује се и капљице падају на елементе
уређаја за рошење (3) а вода се, охлађена ваздухом који
струји кроз зазоре између њих, слива у базен (7).
• Издвајачем капљица (4) се

смањује влажност ваздуха ко-
ји се избацује у атмосферу.
Због принудне промаје, облик
и висина торња се битно раз-
ликују од оних код природне
промаје.
Расхладна кула са принудном промајом

1. Торањ; 2. Уређај за расподелу воде са млазницама за распршивање;
3. Уређај за рошење; 4. Издвајач капљица; 5. Вентилатор; 6. Дифузор;
7. Базен
Расхладна кула са принудном
промајом
1. Торањ; 2. Уређај за расподелу
воде са млазницама за распрши-
вање; 3. Уређај за рошење; 4.
Издвајач капљица; 5. Вентилатор; 6.
Дифузор; 7. Базен
• Доњи део (1) је цилиндричан, а горњи у облику дифузора (6)
у чијем је грлу смештен вентилатор (5) којим се остварује
принудна промаја. Расхладне куле са принудном промајом
јефтиније су од оних са природном, али троше енергију за
погон вентилатора (око 0,5 ÷ 0,7 % укупне производње).
Расхладна кула са принудном промајом

1. Торањ; 2. Уређај за расподелу воде са млазницама за распршивање;
3. Уређај за рошење; 4. Издвајач капљица; 5. Вентилатор; 6. Дифузор;
7. Базен
• На слици је приказана нешто сложенија шема затвореног
система водоснабдевања са расхладном кулом са
природном промајом, у којој су на једну кулу прикључена
два кондензатора са одвојеним половинама.
• Вода у расхладним кулама хлади се углавном испаравањем.
Количина испарене воде при чистом хлађењу испаравањем
приближно се одређује према односу

темоелектране са расхладном
кулом
1. Кондензатор; 2. Циркулационе
пумпе у машинској сали; 3. Расхладна
кула; 4. Самоточни цевоводи за довод
воде до циркулационих пумпи; 5.
Потисни цевоводи ка кондензаторима;
6. Кратка веза између потисних
цевовода; 7. Сливни цевоводи ка
расхладној кули; 8. Кратка веза између
сливних цевовода; 9. Хладњак уља за
турбину; 10. Хладњак гаса и ваздуха за
електрогенератор; 11. Цевовод за
повраћај воде из хладњака у доводне
цевоводе; 12. Цевоводи за довођење
додатне воде у циркулациони систем;
13. Цевоводи за одсољавање
циркулационог система; 14. Цевоводи
за одвођење воде у хемијску припрем
Шема затвореног система водоснабдевања темоелектране са расхладном кулом
1. Кондензатор; 2. Циркулационе пумпе у машинској сали; 3. Расхладна кула; 4. Самоточни цевоводи за довод воде до циркулационих
пумпи; 5. Потисни цевоводи ка кондензаторима; 6. Кратка веза између потисних цевовода; 7. Сливни цевоводи ка расхладној кули; 8.
Кратка веза између сливних цевовода; 9. Хладњак уља за турбину; 10. Хладњак гаса и ваздуха за електрогенератор; 11. Цевовод за
повраћај воде из хладњака у доводне цевоводе; 12. Цевоводи за довођење додатне воде у циркулациони систем; 13. Цевоводи за
одсољавање циркулационог система; 14. Цевоводи за одвођење воде у хемијску припрем
rM i  Qk  Dk  h2 i  h2   Drv hrv  mDk hrv одакле је
M i hrv
mi    0,02
Drv r
и износи око 2 % протока
расхладне воде.

кулом
• С обзиром и на конвективну размену топлоте, губици воде се
смањују на 1,2 ÷ 1,5 %.
• Притисак воде који стварају циркулационе пумпе у систему
са расхладним кулама састоји се од притиска геодезијске
висине (0,1 ÷ 0,2 MPa) и отпора кондензатора и цевовода са
арматуром.

кулом
• Укупан напор износи 0,2 ÷ 0,25 MPa и више, то јест, већи је
него код система са вештачким језерима, па је и сопствена
потрошња већа.
• Специфична површина расхладних кула износи 0,01 ÷ 0,02
m2/kW, то јест, 300 до 400 пута је мања него код акумулација.

кулом
• За безводне и маловодне области решење водоснабдевања
представља ваздушно-кондензационо постројеље система
Heller-Forgo.
• Израђена пара из турбине (1) доспева у кондензатор (2) који у
овом случају није површински, него мешајући размењивач
топлоте.
• Расхладна вода се млазни-
цама (3) убризгава у израђе-
ну пару, па се у кондензатору
добија мешавина кондензата
и расхладне воде.

ваздушно-кондензационим постројењем
1. Парна турбина; 2. Мешајући кондензатор; 3. Млазнице за
расхладну воду; 4. Циркулациона пумпа; 5. Расхладне колоне; 6.
Торањ; 7. Цевовод загрејане воде; 8. Цевовод охлађене воде; 9.
Хидротурбина; 10. Кондензатна пумпа
• Од ове мешавине се иза циркулационе пумпе (4) одваја
кондензат који се циркулационом пумпом (10) враћа у
циклус, док се расхладна вода кроз цевовод (7) потискује у
расхладне колоне (5) које су смештене у торањ (6) и у којима
се она хлади ваздухом који кроз торањ струји природном
промајом.
• Расхладне колоне (5) израђе-

не су од алуминијумских
оребрених цеви и поставља-
ју се по обиму у доњем делу
торња код окана за улаз
ваздуха.

• Природна промаја се остварује торњем висине веће од
100 m. Охлађена расхладна вода се хидротурбином (9)
доводи у кондензатор (2).
• Системи са Heller-овим рас-

хладним кулама ваздушно-
кондензационих постројења
скупљи су од обичних сис-
тема, али се могу користити
тамо где постоје тешкоће са
снабдевањем кондензатора
расхладном водом.

ЗАТВОРЕНИ СИСТЕМ ВОДОСНАБДЕВАЊА СА УРЕЂАЈИМА
ЗА РАСПРШИВАЊЕ
• Вештачки хладњак загрејане воде може да се изведе у
облику уређаја са распршивањем чија је шема приказана на
слици.
• Охлађена вода се у кондензатор (1) доводи циркулационом
пумпом (2), па се после загревања услед кондензације
израђене паре цевоводом (4) шаље у колектор (5) из кога се
разводи у систем цеви за расподелу воде (6) на чијим су
горњим изводницама постављене млазнице (7).
уређајима са
распршивањем
1. Кондензатор; 2. Циркула-
циона пумпа; 3. Доводни канал
за охлађену воду; 4. Потисни
цевовод загрејане воде; 5.
Колектор; 6. Цевовод за рас-
поделу воде; 7. Млазница; 8.
Базен; 9. Пумпа за додатну
воду; 10. Цевовод за додатну
воду; 11. Цевовод за воду ка
хемијској припреми; 12. Цево-
вод за одсољавање система
Шема затвореног система водоснабдевања са уређајима са распршивањем
1. Кондензатор; 2. Циркулациона пумпа; 3. Доводни канал за охлађену воду; 4. Потисни цевовод загрејане воде; 5. Колектор; 6. Цевовод
за расподелу воде; 7. Млазница; 8. Базен; 9. Пумпа за додатну воду; 10. Цевовод за додатну воду; 11. Цевовод за воду ка хемијској
припреми; 12. Цевовод за одсољавање система
• Вода се у млазнице доводи под малим натпритиском (50÷80
kPa) који се у млазницама претвара у кинетичку енергију
струја које истичу из њих у облику фонтане. Вода која је
распршена у ситне капљице хлади се ваздухом који струји
изнад млазница, па се охлађена скупља у базену (8) одакле
се каналом (3) доводи до усисног ушћа циркулационе пумпе
(2).
• Дужина цеви за расподелу (6) износи око 50 m, а растојање
између цеви које су паралелне износи 8÷12 m. На цевима се
поставља по једна или 3÷5 млазница у групи на сваких 3÷5 m.

• Уздужне осе цеви треба да се поклапају са смером доминан-
тних ветрова. Крајње цеви се поставqају 7÷8 m од ивице
базена.
• Пошто се одређена количина воде губи, њено надокнађи-
вање врши се из акумулационог језера из кога пумпа (9)
узима воду чији се један део цевоводом (10) шаље у систем
хлађења кондензатора, а други, као додатна вода за циклус,
цевоводом (11) у хемијску припрему. Салинитет расхладне
воде која кружи у систему се због сталног испаравања
повећава, па се мора вршити одсољавање система кроз
цевовод (12).
• Ефекат хлађења зависи од брзине ваздуха, али се при
његовој великој брзини врши одношење капљица воде, које
је нарочито непријатно зими због залеђивања опреме
термоелектране и околних путева.
• Механичке нечистоће у води могу да доведу до зачепљивња
млазница, које се онда морају чистити, а понекад и
замењивати.
• Уређаји са распршивањем су релативно јефтини и једно-
ставни за израду. Међутим, због велике потребне површине
и тешкоћа при експлоатацији, ретко се примењују.
• Понекад се ови уређаји користе као допуна акумулацији, као
и за хлађење воде код отвореног система водоснабдевања
пре њеног испуштања у реку.
• Специфична површина коју захтевају ови уређаји износи
0,06÷0,12 m2/kW, то јест, око шест пута је већа него код
расхладних кула.

ВОДЕНИ БИЛАНС ТЕРМОЕЛЕКТРАНА
• Биланси воде у кондензационим
термоелектранама са отвореним си-
стемом водоснабдевања и затворе-
ним системом са расхладном кулом
приказани су на слици. Протоци
воде кроз поједине потрошаче
изражени су у процентима протока
воде кроз кондензатор.
Шеме воденог биланса кондензационе термоелектране

а) Отворени систем водоснабдевања; б) Затворени систем
водоснабдевања са расхладном кулом
1. Кондензатор; 2. Хладњаци уља; 3. Хладњаци гаса и ваздуха; 4. Лежишта; 5.
Циркулациона пумпа; 6. Додатне пумпе; 7. Постројење за припрему воде; 8. Систем
хидрауличког транспорта шљаке и пепела; 9. Расхладна кула; 10. Пумпа за додатну
воду; 11. Одсољавање
• Код отвореног система водоснабдевања (а) целокупна
потребна количина одузима се из реке циркулационим
пумпама (5). Потребна количина расхладне воде одводи се у
кондензатор (1), а остатак у хладњак уља за турбину (2),
хладњак гаса и ваздуха за електрогенератор (3) и лежишта
помоћних уређаја (4). Отпори у цевоводима у хладњаку гаса
односно лежиштима савлађују се додатним пумпама (6).
Загрејана вода из хладњака (2) и (3) и лежишта (4) прик-
ључује се току воде иза кондензатора.
а) Отворени систем водоснабдевања

1. Кондензатор; 2. Хладњаци уља; 3. Хладњаци гаса и ваздуха; 4.
Лежишта; 5. Циркулациона пумпа; 6. Додатне пумпе; 7. Постројење
за припрему воде; 8. Систем хидрауличког транспорта шљаке и
пепела; 9. Расхладна кула; 10. Пумпа за додатну воду; 11.
Одсољавање
• Један део расхладне воде лежишта који је запрљан уљем
одводи се у постројење за транспорт шљаке и пепела (8),
како би надокнадио губитке услед филтрације и испаравања
на депонији. У случају да је то недовољно, у постројење (8)
доводи се и део воде из главног тока после кондензатора (1).
Пре него што се загрејана вода врати у реку, одузима се
количина воде потребна за надокнађивање масених губитака
циклуса и одводи у постројење за припрему (7).

• Хидраулички транспорт шљаке и пепела ради по затвореном
систему: вода којом се врши транспорт чврстих остатака
сагоревања из постројења (8) на депонију враћа се у
постројење, с тим што се губици надокнађују на поменути
начин.

• Биланс воде код затвореног система са расхладном кулом
(б) разликује се од отвореног. Циркулационе пумпе (5)
потискују охлађену воду ка кондензатору (1), хладњацима (2)
и (3) и лежиштима (4).
б) Затворени систем водоснабдевања са

• Вода из хладњака и лежишта (са изузетком дела запрљане
воде из лежишта који се шаље у постројење за транспорт
шљаке и пепела) враћа се и меша испред циркулационих
пумпи (5) са охлађеном водом из расхладне куле (9) и
додатном водом (10) из акумулационог језера, па поново иде
у систем. Један део свеже воде из акумулационог језера
шаље се у постројење за припрему (7) у циљу надокнађи-
вања масених губитака циклуса.

• После кондензатора (1) део воде одводи се због
одсољавања (11) и у постројење за транспорт шљаке и
пепела (8), док се остатак одводи на хлађење у расхладну
кулу (9) у којој се део воде (око 2 %) губи услед испаравања и
изношења капљица струјом ваздуха кроз ушће торња.
Биланс воде у постројењу за транспорт шљаке и пепела (8)
исти је као и код отвореног система водоснабдевања.

• Подаци о губицима воде код система водоснабдевања могу
се поделити као што је приказано у табели
Релативни губици дати су за t rv  10 оС. За друге вредности

разлике температура расхладне воде t rv губитке наведене у
табели треба помножити са t rv / t rv . Губици воде због
испаравања повећавају се или смањују за 0,2 на сваких 10 оС
промене температуре ваздуха или воде.
КОРИШЋЕЊЕ ОТПАДНЕ ТОПЛОТЕ
• Топлота која се одводи расхладном водом при кондензацији
паре не користи се због њеног малог потенцијала чиме се
смањује укупни степен корисности блока. Данас постоји
могућност да се ова топлота искористи за грејање топлих
леја или за производњу рибе.
• Развој топлих леја захтева велике површине и знатну
количину топлоте која се може добити коришћењем
нископотенцијалне топлотне енергије расхладне воде.
• За производњу поврћа, температура ваздуха у топлим
лејама треба да буде у границама 17÷25 оС. Ова температура
може да се одржава у топлим лејама са стакленим кровом,
који се роси расхладном водом из кондензатора турбине.
• Вода која је загрејана у кондензатору цевоводом се доводи
на средину крова топле леје и расподељује се по крову у
слоју од 30 ÷ 40 mm, па се, предајући топлоту околном ваз-
духу и унутрашњости топле леје, хлади за 2÷4 оС. При
температури ваздуха изнад (-5) оС вода се распршује
специјалним млазницама које се налазе на површини која
обезбеђује хлађење воде исто као у расхладним кулама. За
одржавање потребног температурског режима топле леје
треба доводити воду температуре 30 ÷ 42 оС.
• Коришћење отпадне топлоте термоелектране за индустриј-
ску производњу рибе може да за 2 ÷ 3 пута скрати време
раста рибе. Температура воде треба да износи 12 ÷ 28 оС, у
зависности од врсте рибе.
ОЧУВАЊЕ ВОДЕНОГ БАСЕНА
• Правилима очувања површинских вода од прљања сливним
водама, утврђене су гранично дозвољене концентрације
штетних материја у рекама и језерима, концентрације
лебдећих материја, минерални састав, показатељи мириса,
укуса, боје, pH вредности, садржаја кисеоника и дозвољено
загревање воде.
• Ови захтеви не дозвољавају избацивање запрљане воде из
термоелектране у реку или језера без претходног чишћења.
• Овакве воде у термоелектранама су вода из депонија шљаке
при хидрауличком транспорту шљаке и пепела, вода
запрљана мазутом и уљем, вода од прања парних котлова на
мазут и регенеративних загрејача ваздуха, отпадна вода из
хемијске припреме и отпадна вода после киселинског и
воденог прања парних котлова, цевовода и друге опреме.
• Сложеност и висока цена чишћења ових вода захтевају да се
пре свега тежи највећем могућем смањењу количине
запрљаних вода, поновном коришћењу запрљаних вода у
техничким системима водоснабдевања и транспорта шљаке
и пепела и потпуном коришћењу ових вода без избацивања
у изворе.
ТЕМПЕРАТУРСКИ РЕЖИМ РЕКА И ЈЕЗЕРА
• Избацивање воде загрејане у кондензаторима за 9÷12 оС у

реке или језера неповољно утиче на живот у њима. Смањује
се садржај кисеоника раствореног у води, интензивира се
раст подводног растиња, а у низу случајева се показује
штетан утицај на цењене хладноводне рибе.
• Температура воде која се избацује у реку или језеро који се
користе за снабдевање питком водом или за рибарство на
месту сливања не сме да превиси природну температуру
воде лети за 3 оС а зими за 5 оС.
• Ови захтеви намећу потребу претходног хлађења воде. У том
циљу се најчешће примењује делимично хлађење воде
распршивањем, које доприноси такође и деаерацији воде,
мешање загрејане воде са речном или језерском водом, а
такође и уређаји који интензивирају мешање загрејане и
хладне воде.

Poglavlje 07

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Poglavlje 07

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

СНАБДЕВАЊЕ ТЕРМОЕЛЕКТРАНА

Qk  Dk ( h2 i  h2 )  Drv ( hv 2  hv 1 ) [kW]

Шема топлотног биланса кондензатора

Шема топлотног биланса кондензатора

• Вредности tk2 , t2 и θ одређују се

• Што је скупље гориво и што је

Зависност релативне промене снаге од

За довођење ове количине воде брзином од w = 2,5 m/s

Промена прозока воде у рекама током

Шема отвореног система

Шема отвореног система

Шема отвореног система

Шема отвореног система

Шеме цевовода расхладне

Шеме цевовода расхладне

Шема отвореног система

Шема отвореног система

• Падове притиска у кондензатору и цевоводима треба у

• Запремински проток расхладне воде је

Drv mDk m k Dt m k dPg md k Pg

• Процентуални удео снаге пумпе у снази на прикључцима

Шема затвореног система

Шема затвореног система

Шема затвореног система

Облици вештачких језера

Облици вештачких језера

Облици вештачких језера

• Количине топлоте из биланса могу се одредити помоћу

• Важно је напоменути да сте-

Зависност температуре расхладне воде од

• Степен искоришћења акумулације је функција односа површ-

Шема затвореног система водоснабдевања са

Вода која се изгуби током хла-

Шема затвореног система водоснабдевања са

• Расхладне куле представљају

Шема затвореног система водоснабдевања са

Шема затвореног система водоснабдевања са

Природним узгоном који се

Расхладна кула са природном промајом и супротним

Охлађена вода се низ плоче

Расхладна кула са природном промајом и супротним

• Издвајачем капљица (4) се

Расхладна кула са принудном промајом

Расхладна кула са принудном промајом

Шема затвореног система

Шема затвореног система

Шема затвореног система

Шема затвореног система

Шема затвореног система водоснабдевања са

• Расхладне колоне (5) израђе-

Шема затвореног система водоснабдевања са

• Системи са Heller-овим рас-

Шема затвореног система водоснабдевања са

Шема затвореног система

Шема затвореног система

Шеме воденог биланса кондензационе термоелектране

а) Отворени систем водоснабдевања

а) Отворени систем водоснабдевања

а) Отворени систем водоснабдевања

б) Затворени систем водоснабдевања са

б) Затворени систем водоснабдевања са

б) Затворени систем водоснабдевања са

Релативни губици дати су за t rv  10 оС. За друге вредности

• Избацивање воде загрејане у кондензаторима за 9÷12 оС у