ПРЕЧИШЋАВАЊЕ И ОДВОЂЕЊЕ

ДИМНИХ ГАСОВА У АТМОСФЕРУ

 УВОД
• Кроз димњаке термоенергетских постројења, поред угљен-
диоксида, у атмосферу доспевају и друге штетне материје
чији облик и врста зависе од врсте горива и система
сагоревања.
• При коришћењу чврстог горива то су летећи пепео и честице
недогорелог угљеног праха (летећи кокс), гасовити продукти
непотпуног сагоревања (у првом реду угљен-моноксид), и
потпуног сагоревања (сумпор-диоксид, сумпор-триоксид и
азотни оксиди).
• Сагоревањем тешког течног горива (мазута) у атмосферу
доспевају штетне материје као што су чађ, сумпор-диоксид,
сумпор-триоксид, азотни оксиди, једињења ванадијума и
натријумове соли.
• При раду са природним гасом у атмосферу од штетних мате-
рија доспевају само азотни оксиди, у случају када је он осло-
бођен присуства водоник-сулфида (H2S).
• Примесе које се садрже у димним гасовима, загађујући
атмосферски ваздух, при одређеним концентрацијама веома
штетно делују на људски организам и биљни и животињски
свет. Поред тога повећавају и хабање механизама, интензи-
фикују процесе корозије метала и нагризају конструкције
зграда и објеката.
• Због тога су донети прописи о заштити околине којима се
дефинишу дозвољене вредности концентрација штетних ма-
терија. Гранично дозвољена концентрација штетних материја
је она при којој ове материја на човека немају директног или
посредног штетног и непријатног утицаја, не смањују му
радну способност и не утичу на његово расположење.
• Када у гасовима из термоелектране има сумпордиоксида и
азотних оксида, њихов комбиновани утицај посматра се са
гледишта утицаја обе компоненте.
• У циљу заштите околине од емисије штетних материја преду-
зимају се мере њеног смањења и то:
- пречишћавање димних гасова од летећег пепела и
несагорелих честица (отпрашивање),
- смањење емисије сумпорних оксида и
- смањење емисије азотних оксида.
• Ради заштите насеља од штетних састојака из димних га-
сова, при пројектовању термоелектрана предвиђа се њихово
одвајање од насељених области заштитним зонама чија се
површина одређује на основу количине шкодљивих материја
тако да њихова концентрација у атмосфери не пређе гранич-
но дозвољену вредност уз примену наведених поступака.
• Нарочите тешкоће у обезбеђивању прихватљивих концен-
трација шкодљивих материја јављају се када је термоенер-
гетско постројење постављено у области са развијеном ин-
дустријом или у великим градовима, где су постојеће кон-
центрације штетних материја већ блиске гранично дозвоље-
ним вредностима.
• У таквим случајевима повољно утиче топлификација насе-
ља, када се уместо великог броја малих котларница, које
немају уређаје за пречишћавање гасова постављају велике
термоелектране-топлане које се могу изградити на знатним
растојањима од насеља.
 ОТПРАШИВАЊЕ ДИМНИХ ГАСОВА
ОСНОВНА ФИЗИЧКО-МЕХАНИЧКА
СВОЈСТВА ПЕПЕЛА

• Својства пепела значајна за ефикасан рад уређаја за отпра-

шивање су гранулометријски састав, лепљивост, сипкост,
густина, абразивност и специфични електрични отпор.
• Гранулометријски састав пепела дефинише се на исти начин
као и код угљеног праха. Већи део честица (око 65÷75 %) је
димензија мањих од 40 μm, док честица већих од 100 μm има
веома мало (2÷5 %).
• Склоност пепела да се лепи на зидове гасних канала и от-
прашивача, која знатно утиче на сигурност њиховог рада,
зависи од својстава материја које улазе у његов састав,
влажности, гранулометријске структуре, температуре и дру-
гих чинилаца.
• Сипкост пепела такође зависи од својстава пепела, облика и
димензије честица, влажности и других фактора. Она је
дефинисана углом природног клизања 40 ÷ 50о, коефици-
јентом трења о челик 0,47 ÷ 0,84 и о бетон 0,84 ÷ 1,00 (мање
вредности односе се на случај када се пепео креће, а веће на
мировање).
• Привидна густина пепела разних угљева креће се у граница-
ма 1900÷2900 kg/m3, а насипна у границама 400÷1100 kg/m3.
• Абразивност пепела креће се у широким границама. Већа је
код пепела код којих у саставу преовлађује силицијум-
диоксид, а мања код оних са великим учешћем алуминијум-
триоксида.
• Специфични електрични отпор слоја пепела битно утиче на
ефикасност рада електрофилтара. Критична вредност специ-
фичног електричног отпора изнад које се карактеристике
рада електрофилтра при лошем отресању електрода брзо
погоршавају приближно износи 2÷108 m.
• Специфични електрични отпори пепела многих угљева имају
вредности блиске критичној и оне зависе од својстава
појединих честица (од површинске и унутрашње електричне
проводљивости, облика и димензије), као и од структуре
слоја и параметара пречишћених димних гасова. Зависност
специфичног електричног отпора честица пепела од темпе-
ратуре и влажности димних гасова, као и од неких других
фактора користи се у пракси за одговарајућу припрему
гасова испред електрофилтра у циљу побољшања њиховог
рада. При специфичном електричном отпору слоја испод
10÷100 m честице брзо губе пуњење добијено од корони-
рајућих електрода, а затим примају пуњење таложних елек-
трода. Уколико су електричне силе које се јављају због новог
пуњења веће од сила атхезије, наталожене честице се вра-
ћају у струју димних гасова смањујући степен издвајања
електрофилтра.
 ОТПРАШИВАЧИ
• За пречишћавање димних гасова из парних котлова термо-
енергетских постројења стоје на располагању механички и
електростатички отпрашивачи.
• Механички отпрашивачи који се примењују код мањих кот-
ловских постројења или у комбинацији са електростатичким
могу се поделити на суве и мокре. Суви отпрашивачи раде на
принципу дејства центрифугалне и инерцијалне силе, док се
код мокрих квасе површине на које се честице пепела лепе.
• Електростатички отпрашивачи односно електрофилтри раде
на принципу коришћења особина електричног поља и
представљају најефикасније отпрашиваче који се искључиво
примењују код постројења највећих снага.
 СУВИ ОТПРАШИВАЧИ
• У суве отпрашиваче спадају циклони, мултициклони и жалу-
зински отпрашивачи.
• Циклонски отпрашивач (а) ради на принципу дејства центри-
фугалне силе којом се из струје гасова издвајају честице пе-
пела.

• Гасови за пречишћавање доводе

се кроз прикључак (1) и доспевају
у простор између цилиндричног
дела кућишта (5) и излазне цеви
(4) у који је смештена завојница
која вртложи гасове и који се,
поред тога, крећу наниже.

Суви отпрашивачи
а) Циклонски отпрашивч; б) Мултициклон
1. Прикључак за довођење димних гасова; 2. Поклопац у облику завојнице; 3.
Циклонски елемент; 4. Излазна цев; 5. Цилиндрични део кућишта; 6. Конични
део кућишта; 7. Отвор за испуштање пепела; 8. Бункер за пепео; 9. Разделна
комора; 10. Левак за издвојени пепео; 11. Комора за пречишћене гасова; 12.
Носеће решетке; 13. Носећи појас
• Центрифугална сила која се ствара вртложењем делује на
честице прибијајући их уз унутрашњу површину цилиндри-
чног дела кућишта, одакле оне падају у конични део кућишта
(6) и кроз отвор (7) у бункер (8). Гасови са честицама на које
није деловала центрифугална сила се кроз цев (4) одводе из
циклона.

• Циклонски отпрашивач има мали

степен издвајања и може да пре-
чишћава мале количине гасова.

Суви отпрашивачи
а) Циклонски отпрашивч; б) Мултициклон
1. Прикључак за довођење димних гасова; 2. Поклопац у облику завојнице; 3.
Циклонски елемент; 4. Излазна цев; 5. Цилиндрични део кућишта; 6. Конични
део кућишта; 7. Отвор за испуштање пепела; 8. Бункер за пепео; 9. Разделна
комора; 10. Левак за издвојени пепео; 11. Комора за пречишћене гасова; 12.
Носеће решетке; 13. Носећи појас
• За примену код котловских постројења мање снаге погодан
је такозвани мултициклонски отпрашивач (б). Он се састоји
од већег броја циклона, због чега носи и назив батеријски
циклон. Димни гасови кроз прикључак (1) долазе у комору (9)
у којој се деле на онолико струја колико у уређају има цик-
лона.

• У циклонима се врши издвајање

пепела на начин као код циклон-
ског отпрашивача и пепео из свих
циклона кроз отворе (7) пада у
левак (10) одакле се одводи.

Суви отпрашивачи
а) Циклонски отпрашивч; б) Мултициклон
1. Прикључак за довођење димних гасова; 2. Поклопац у облику завојнице; 3.
Циклонски елемент; 4. Излазна цев; 5. Цилиндрични део кућишта; 6. Конични
део кућишта; 7. Отвор за испуштање пепела; 8. Бункер за пепео; 9. Разделна
комора; 10. Левак за издвојени пепео; 11. Комора за пречишћене гасова; 12.
Носеће решетке; 13. Носећи појас
• Пречишћени гасови кроз излазне цеви (4) доспевају у комору
(11) одакле их усисава вентилатор и кроз димњак потискује у
атмосферу. Циклони су смештени између носећих решет-
ки (12), а цео мултициклон носи појас (13) постављен на
одговарајућу конструкцију.

Суви отпрашивачи
а) Циклонски отпрашивч; б) Мултициклон
1. Прикључак за довођење димних гасова; 2. Поклопац у облику завојнице; 3.
Циклонски елемент; 4. Излазна цев; 5. Цилиндрични део кућишта; 6. Конични
део кућишта; 7. Отвор за испуштање пепела; 8. Бункер за пепео; 9. Разделна
комора; 10. Левак за издвојени пепео; 11. Комора за пречишћене гасова; 12.
Носеће решетке; 13. Носећи појас
• Степен издвајања мултициклона представља однос масе
пепела у гасовима на излазу (Мi) и масе пепела у гасовима на
улазу (Мu)

η = Мi / Mu

и он зависи од брзине гасова у појединим циклонима,

димензија честица и њихове густине, влажности и темпе-
ратуре гасова, пречника циклонских елемената, правилне
расподеле гасова по елементима, усиса ваздуха и право-
времености одвођења пепела из бункера. Степен издвајања
код ових уређаја достиже 80 % а пад притиска у њима износи
500÷700 Ра.
• Код проточног мултициклона димни гасови не мењају правац
кретања од улаза (1) ка излазу (2). При пролазу кроз усме-
ривач (3) гасови добијају вртложно кретање због чега се
честице пепела пријањају уз зидове циклона и клизећи дуж
њега долазе у комору за пепео кроз прстенасти зазор (4).
Пречишћени гасови се одводе кроз излазну цев (2).

• Из коморе за пепео се заједно са

пепелом отсисава 10÷15 % гасова
кроз обичан циклон (5) у коме се
издваја основна маса пепела из-
двојена у батеријском проточном
мултициклону.

Проточни мултициклон
1. Улазни прикључак; 2. Излазна цев; 3. Усмеривач; 4. Зазор кроз који се одводи
пепео; 5. Циклон
• Степен издвајања ових циклона износи 60 %, па се они
користе само као први ступањ отпрашивања у комбинацији
са другим отпрашивачем, на пример, електрофилтром.
 МОКРИ ОТПРАШИВАЧИ
• Процес издвајања пепела у оваквим отпрашивачима побо-
љшан је укрупњивањем честица влажењем финим капљица-
ма воде која се уводи у гасове. Издвојене честице се таложе
на опну воде која се слива по унутрашњој површини отпра-
шивача, чиме се спречава избијање пепела из отпрашивача,
које је често код сувих отпрашивача.

• На слици је приказана једна од

конструкција мокрих отпрашивача.
То је шипкасти отпрашивач који се
састоји од улазног прикључка (1)
тангенцијално постављеног на
кућиште (5). У прикључку (1) пос-
тављена је решетка од пешчано-
бакелитних шипки (2) која се кваси
водом помоћу млазница (3).

Мокри шипкасти отпрашивач

1. Улазни прикључак; 2. Решетка; 3. Млазнице за рошење решетке; 4. Млазнице
за прање; 5. Кућиште; 6. Млазнице за квашење зидова кућишта; 7. Левак
• У горњем делу кућишта, по његовом обиму, постављене су
млазнице (6) којима се на унутрашњој површини зида
формира водена опна која клизи надоле.
• При пролазу гасова кроз решетку честице пепела се таложе
на оквашеним шипкама и спирају се водом у доњи део
уређаја где се под дејством центрифугалне силе прибијају уз
мокри зид цилиндра, таложећи се на њему.

• Водом која се слива низ унутра-

шње зидове односе се у конично
дно одакле се тако створена пулпа
шаље у канал за хидраулички
транспорт. На зидовима кућишта
таложе се и најситније честице које
нису задржане на решетки, а које
се квасе водом из млазница (6).

Мокри шипкасти отпрашивач

1. Улазни прикључак; 2. Решетка; 3. Млазнице за рошење решетке; 4. Млазнице
за прање; 5. Кућиште; 6. Млазнице за квашење зидова кућишта; 7. Левак
• У циљу заштите од корозије и хабања унутрашња површина
кућишта и улазног прикључка обложена је керамичким
плочама отпорним на киселину.
• Степен издвајања шипкастог отпрашивача зависи од брзине
гасова у улазном прикључку, густине пепела, фракционог и
хемијског састава пепела, као и од конструктивних особина
отпрашивача, услова монтаже и експлоатације и износи
88÷92 %. Ови отпрашивачи раде добро ако је садржај СаО у
пепелу мањи од 14 %.
• Оптимална брзина гасова у улазном прикључку износи 6÷9
m/s, у зависности од фракционог састава пепела.
• Предности ових отпрашивача су велика ефикасност, рела-
тивно ниска цена, умерени габарити, једноставност опслу-
живања и релативно мали експлоатациони трошкови.
• При знатном садржају калцијум-оксида и слободних база у
пепелу, веома је отежана њихова експлоатација због ства-
рања чврстих наслага CaSO4 и CaCO3 у улазном прикључку,
на решеткама и у кућишту. Ако има сумпора, пулпа је веома
агресивна. Поред тога, уколико се капљице изнесу из от-
прашивача, могуће је лепљење пепела на лопатицама венти-
латора.
• Побољшана конструкција мокрих отпрашивача има, уместо
решетке од шипки, постављену Вентури цев. Овакав отпра-
шивач се састоји од два редно постављена елемента:
коагулатора (Вентури цеви) и издвајача капљица (циклона са
опнастим рошењем унутрашње површине и доњим танген-
цијалним доводом ваздуха).
• Гасови улазе у конфузор Вентури цеви где им се брзина
повећава до 60 m/s, при чему знатно расте турбулентност
струје, док се у грло цеви доводи распршена вода.

Мокри отпрашивач са
Вентури цеви
1. Коагулатор (Вентури цев); 2.
Издвајач капљица; 3. Конфу-
зор; 4. Грло; 5. Вентилатор за
димне гасове
• Различите брзине кретања честица и капљица воде као и
висока турбулентност струје доводе до интензивног
сударања честица пепела и капљица воде и њиховог
спајања. Овај процес коагулације честица врши се на целом
путу до улаза у издвајач капљица, чија је функција у потпуној
сепарацији запрљаних капљица, као и у делимичном
издвајању дела пепела који се није спојио са капљицама у
Вентури цеви.

Мокри отпрашивач са
Вентури цеви
1. Коагулатор (Вентури цев); 2.
Издвајач капљица; 3. Конфу-
зор; 4. Грло; 5. Вентилатор за
димне гасове
• При оптималним брзинама гасова у грлу цеви и специфичне
потрошње воде, степен издвајања ових отпрашивача је
стабилан и износи 96÷98 %. Потрошња воде при нормалним
условима је 0,15÷0,20 l/m3.
• Недостатак ових уређаја је што хладе гасове за око 30 оС.

Мокри отпрашивач са
Вентури цеви
1. Коагулатор (Вентури цев); 2.
Издвајач капљица; 3. Конфу-
зор; 4. Грло; 5. Вентилатор за
димне гасове
 ЕЛЕКТРОФИЛТРИ
• Најефикаснији отпрашивачи уопште и отпрашивачи који се
искључиво примењују код великих термоелектрана су елек-
трофилтри.
• На слици је приказана шема постројења за електростатичко
издвајање пепела.

• Постројење се састоји од
агрегата за напајање и елек-
трофилтра. Агрегат за напа-
јање чине високонапонски
трансформатор (1), регула-
тор напона (2) и високона-
понски исправљач (3).

Шема постројења за електростатичко издвајање пепела

1. Високонапонски трансформатор; 2. Регулатор напона; 3.
Високонапонски исправљач; 4. Високонапонски вод; 5. Уземљење;
6. Кућиште електрофилтра; 7. Коронирајућа електрода; 8. Изолатор;
9. Таложна електрода
• Сам електрофилтар представља кућиште (6) изграђено од
метала или армираног бетона у коме су смештене корони-
рајуће (7) и таложне (9) електроде. Коронирајуће електроде
повезане су високонапонским водом (4) са негативним, а
таложне са позитивним полом исправљача (3), где је
изведено уземљење (5). Коронирајуће електроде одвојене су
од кућишта изолаторима (8).

• Пречишћавање димних гасо-

ва електрофилтрима заснива
се на стварању неравномер-
ног електричног поља висо-
ког напона и коронарног раз-
ређења при атмосферском
притиску између електрода
које се налазе у кућишту.

Шема постројења за електростатичко издвајање пепела

1. Високонапонски трансформатор; 2. Регулатор напона; 3.
Високонапонски исправљач; 4. Високонапонски вод; 5. Уземљење;
6. Кућиште електрофилтра; 7. Коронирајућа електрода; 8. Изолатор;
9. Таложна електрода
• Коронарним се назива самостално електрично разређење у
гасу карактеристично за систем електрода са неједнородним
пољем у коме је однос максималног према средњем напону
већи или једнак 4.
• При напону електричног поља око 15 kW/cm (за ваздух) око
електроде са малим радијусом кривине јавља се интензивна
јонизација гаса, ограничена уском облашћу уз електроду
(короном).
При томе се издваја много
квантова светлости, па коро-
на светли.

Шема постројења за електростатичко издвајање пепела

1. Високонапонски трансформатор; 2. Регулатор напона; 3.
Високонапонски исправљач; 4. Високонапонски вод; 5. Уземљење;
6. Кућиште електрофилтра; 7. Коронирајућа електрода; 8. Изолатор;
9. Таложна електрода
• На зрачеће (коронирајуће) електроде доводи се једносмерна
пулсирајућа електрична струја високог напона (до 80 kW)
негативног знака, пошто су негативни јони покретнији од
позитивних.
• Негативни јони и електрони, који се стварају у зони
коронарног разређења, под дејством сила електричног поља
почињу да се крећу и у смеру од коронирајућих ка таложним
електродама тече електрична струја - струја короне.

Шема постројења за електростатичко издвајање пепела

1. Високонапонски трансформатор; 2. Регулатор напона; 3.
Високонапонски исправљач; 4. Високонапонски вод; 5. Уземљење;
6. Кућиште електрофилтра; 7. Коронирајућа електрода; 8. Изолатор;
9. Таложна електрода
• Честице пепела, срећући на свом путу јоне, адсорбују их,
пуне се и под дејством сила поља такође се крећу ка
таложним електродама, где се таложе захваљујући силама
електричног поља и силама атхезије. Наталожени пепео се
посебним уређајима отреса са електрода и пада у левкове,
одакле се одводи.

Шема постројења за електростатичко издвајање пепела

1. Високонапонски трансформатор; 2. Регулатор напона; 3.
Високонапонски исправљач; 4. Високонапонски вод; 5. Уземљење;
6. Кућиште електрофилтра; 7. Коронирајућа електрода; 8. Изолатор;
9. Таложна електрода
• За парне котлове блокова великих снага граде се електро-
филтри са хоризонталним кретањем димних гасова и пло-
частим таложним електродама са редно (по току гасова)
постављена три или четири електрична поља. Према броју
паралелно постављених система електрода ови електро-
филтри се раде у две или четири секције.
• Правилно пројектовани, добро израђени и монтирани и ис-
правно експлоатисани електрофилтри имају степен издваја-
ња 99÷99,9 %. Пракса показује да се овако велики степен
издвајања може достићи ако гасови у активној зони проведу
најмање 8 s и ако им је брзина 1,2÷1,5 m/s.
• При симетричном распореду електрофилтра иза котла пара-
лелно са осом блока, да ширина филтра не би била већа од
блока ова брзина гасова у активном пресеку може се добити
само повећањем висине електрода.
• У циљу изравнавања брзинског поља димних гасова у актив-
ној зони електрофилтра, на његовом улазу се поставља
таласасти перфорирани лим.
• На ефикасност издвајања пепела у електрофилтру утичу
физичка својства пепела, брзина, концентрација честица у
гасовима, састав и температура димних гасова. Позитиван
утицај на ефикасност рада филтра показују:
- снижење температуре димних гасова због смањења виско-
зитета и одговарајућег смањења отпора кретању честица ка
таложним електродама и смањења брзине гасова у активној
зони;
- повећање садржаја влаге у гасовима због адсорпције влаге
на честицу, чиме се ствара проводљива опна, која смањује
специфични електрични отпор слоја пепела на таложним
електродама и
- повећање времена боравка честица у активној зони елек-
трофилтра, што се постиже снижењем температуре гасова и
повећањем дужине активне зоне.
• Негативно утичу повећани електрични отпор пепела, који
изазива појаву обрнуте короне, склоност пепела ка
лепљењу, као и повећан садржај сагорљивог у летећем
пепелу, које има мали електрични отпор, због чега ове
честице брзо губе пуњење на таложним електродама и могу
поново да доспеју у струју гасова, што смањује степен
издвајања.
• Предности електрофилтра као отпрашивача су мала
потрошња електричне енергије и мали аеродинамички отпор
(100÷150 Ра), а недостаци су гломазност, висока цена (до 7 %
свих инвестиција за опремање термоенергетског блока),
смањење степена издвајања при недовољном отресању
таложних електрода, при неравномерној расподели гасова и
при кваровима електроопреме.
• Ради отклањања наведених недостатака усавршавају се
уређаји за изравнавање брзине гасова на улазу у филтар,
конструкције таложних и коронирајућих електрода и
механизама за њихово отресање, агрегати за напајање
електричном енергијом и начини њиховог аутоматског
регулисања, као и начини спречавања обрнуте короне.
• Ефикасност рада електрофилтра смањује се и због
одношења пепела отресеног са таложних електрода. Због
тога се побољшава режим отресања повећањем интервала
између отресања посредством варијатора који омогућује да
се мења преносни однос погона механизма за отресање.
• Са повећањем снаге блокова јавиле су се тешкоће око
размештаја електрофилтара, што је довело до следећих
варијаната:
- постављање осе филтра под углом ка оси блока и
- постављање филтра у два етажа по висини.
• Положај електрофилтра показује битан утицај на њихову
ефикасност. Равномерни довод гасова у електрофилтар
зависи од трасе и димензија доводних и одводних гасних
канала. Отпор гасног тракта при томе треба да буде
економски оптималан.
• На слици су приказане принципијелне шеме размештаја елек-
трофилтара.
• При сагоревању горива са великим садржајем пепела, на
термоелектранама велике снаге, постављају се често
отпрашивачи у два ступња: мултициклони и електрофилтри
или мокри отпрашивачи и електрофилтри.

• Укупни степен издвајања дво-

степеног отпрашивача је
u  I  II  1  I 

Принципијелне шеме размештаја електрофилтара

а) Довођење гасова из загрејача ваздуха на нивоу осе
електрофилтра; б) Довођење гасова са доње стране загрејача
ваздуха са скретањем за 180о ка електрофилтру; в) Довођење
гасова са горње стране загрејача ваздуха са скретањем за 180о
ка електрофилтру;
1. Загрејач ваздуха; 2. Дефлектори; 3. Уређај за изравнавање брзинског
поља димних гасова; 4. Електрофилтар; 5. Вентилатор за димне гасове
НАЧИН СМАЊЕЊА САДРЖАЈА СУМПОРНИХ
ОКСИДА У ДИМНИМ ГАСОВИМА
• При сагоревању горива која садрже сумпор као доминантан
продукт његове оксидације настаје сумпор-диоксид (SО2),
док сумпор-триоксида (SО3) има у количини од неколико
процената створеног SО2. Остали оксиди сумпора немају
значаја, јер се јављају само као међупродукти у реакцијама
оксидације.
• Сумпорни оксиди настали при сагоревању горива у
котловским ложиштима се заједно са осталим компонентама
димних гасова избацују у атмосферу у којој, реагујући са
чврстим честицама и влагом врше штетан утицај на жива
бића, материјале и видљивост.
• Атмосфера у којој се налазе сумпорни оксиди врши директно
или индиректно дејство на метале, грађевинске објекте и
боје.
• Појава честица сулфата у градском ваздуху доводи до
значајног смањења видљивости због апсорпције и расипања
светлости, што доводи до појаве измаглице.
• Имајући у виду штетан утицај сумпорних оксида, од интереса
је да се њихова емисија сведе на меру која неће бити штетна.
Код термоенергетских постројења то се, принципијелно,
може спровести пре почетка сагоревања, у току и после
процеса сагоревања.
• Смањење емисије сумпорних оксида пре почетка процеса
сагоревања може се извршити пречишћавањем горива или
његовом конверзијом из једног у друго агрегатно стање.
• Према ценама процеса оправдано је једино пречишћавање
гасовитог горива одстрањивањем водоник-сулфида (H2S) из
њега. Код течних горива оно се врши успешно за средње
фракције дестилације нафте (дизел гориво и екстра лако уље
за ложење). За смањивање садржаја сумпора у чврстим
горивима стоје на располагању различити механички и
хемијски поступци, али је њихова примена неоправдана због
високе цене.
• Од поступака промене агрегатног стања горива, технолошки
је освојена гасификација угља која се комерцијално користи,
али у ужим размерама.
• Смањење емисије сумпорних оксида током процеса
сагоревања може се извршити додавањем активне материје
гориву пре уласка у ложиште (на пример, адитиви за течна
горива) или убацивањем активне материје у ложиште. Ова
материја реагује са сумпорним оксидима при чему настају
сулфити и сулфати који се одстрањују из гасова на исти
начин као и летећи пепео, то јест, отпрашивачима.
• Поред тога, на располагању стоји и сагоревање у лебдећем
(флуидизованом) слоју код кога се у слој горива додаје
материја која везује сумпор-диоксид (креч или кречњак).
Међутим, за примену код великих термоенергетских блокова
овај начин је ограничен због тешкоћа око реализације про-
цеса сагоревања у флуидизованом слоју код парних котлова
велике снаге. Овај недостатак је донекле ублажен применом
сагоревања у циркулишућем флуидизованом слоју.
• Сви поступци за смањење емисије сумпорних оксида после
сагоревања могу се, са гледишта агрегатног стања једињења
које се добија реакцијом активне материје и сумпор-диок-
сида, поделити на мокре и суве. Што се тиче могућности
обнављања активне материје, ови поступци могу да буду
регенеративни и нерегенеративни. Поред тога постоје
поступци код којих се сумпорни оксиди или коначни
продукти могу користити и поступци код којих се коначни
продукти бацају.
• Већина мокрих поступака као активну материју користи
алкалну суспензију, најчешће на бази кречњака и гашеног
креча.
• Један од најперспективнијих метода издвајања сумпор-
диоксида из димних гасова је поступак са кречном водом,
чија је шема приказана на слици.
• Димни гасови, после пречишћавања у електрофилтру (1)
потискују се вентилатором за димне гасове (2) било кроз
обилазни гасни канал (3) па кроз димњак (9) у атмосферу кад
постројење не ради, било у скрубер (4).

Шема постројења за издвајање сумпор-диоксида

из димних гасова помоћу кречне воде
1. Електрофилтар; 2. Вентилатор за димне гасове; 3.
Обилазни гасни канал; 4. Скрубер; 5. Млазнице за кречну
воду; 6. Елиминатор магле; 7. Млазнице за прење
елиминатора магле; 8. Загрејач димних гасова; 9. Димњак;
10. Реакторски суд; 11. Мешалица; 12. Пумпа за одвођење
суспензије; 13. Базен за суспензију; 14. Пумпа за кречну
воду; 15. Резервоар за припремање кречне воде; 16. Пумпа
за пуњење реакторског суда; 17. Пумпа за довођење
хемијски припремљене воде
 Шема постројења за издвајање сумпор-диоксида из димних гасова помоћу кречне воде
1. Електрофилтар; 2. Вентилатор за димне гасове; 3. Обилазни гасни канал; 4. Скрубер; 5. Млазнице за кречну
воду; 6. Елиминатор магле; 7. Млазнице за прење елиминатора магле; 8. Загрејач димних гасова; 9. Димњак; 10.
Реакторски суд; 11. Мешалица; 12. Пумпа за одвођење суспензије; 13. Базен за суспензију; 14. Пумпа за кречну
воду; 15. Резервоар за припремање кречне воде; 16. Пумпа за пуњење реакторског суда; 17. Пумпа за довођење
хемијски припремљене воде
• Са друге стране се кречна вода (раствор калцијум-хидрок-
сида односно гашеног креча у води) која се припрема у ре-
зервоару (15) пумпом (14) шаље у одговарајуће млазнице (5)
којима се убризгава у струју димних гасова. У скруберу се
најпре одвија реакција стварања сумпорасте киселине
SО2 + H2О → H2SО3

Шема постројења за издвајање сумпор-диоксида

из димних гасова помоћу кречне воде
1. Електрофилтар; 2. Вентилатор за димне гасове; 3.
Обилазни гасни канал; 4. Скрубер; 5. Млазнице за кречну
воду; 6. Елиминатор магле; 7. Млазнице за прење
елиминатора магле; 8. Загрејач димних гасова; 9. Димњак;
10. Реакторски суд; 11. Мешалица; 12. Пумпа за одвођење
суспензије; 13. Базен за суспензију; 14. Пумпа за кречну
воду; 15. Резервоар за припремање кречне воде; 16. Пумпа
за пуњење реакторског суда; 17. Пумпа за довођење
хемијски припремљене воде
• Сумпорна киселина се затим једини са калцијум-хидрокси-
дом у калцијум-сулфид
H2SО3 + Cа(ОH)2 → CаSО3 + 2H2О
• Ова реакција одпочиње у самом скруберу, а завршава се у
реакторском суду (10).

Шема постројења за издвајање сумпор-диоксида

из димних гасова помоћу кречне воде
1. Електрофилтар; 2. Вентилатор за димне гасове; 3.
Обилазни гасни канал; 4. Скрубер; 5. Млазнице за кречну
воду; 6. Елиминатор магле; 7. Млазнице за прење
елиминатора магле; 8. Загрејач димних гасова; 9. Димњак;
10. Реакторски суд; 11. Мешалица; 12. Пумпа за одвођење
суспензије; 13. Базен за суспензију; 14. Пумпа за кречну
воду; 15. Резервоар за припремање кречне воде; 16. Пумпа
за пуњење реакторског суда; 17. Пумпа за довођење
хемијски припремљене воде
• Кад концентрација калцијум-сулфида у води достигне одре-
ђену вредност, двокомпонентна мешавина се пумпом (12)
одводи у резервоар (13) или у вакуум филтар у коме се
издваја калцију-сулфид, а вода враћа у систем.
• Изнад млазница за кречну воду постављен је елиминатор
магле (6) којим се из струје гасова издвајају капљице воде.

Шема постројења за издвајање сумпор-диоксида

из димних гасова помоћу кречне воде
1. Електрофилтар; 2. Вентилатор за димне гасове; 3.
Обилазни гасни канал; 4. Скрубер; 5. Млазнице за кречну
воду; 6. Елиминатор магле; 7. Млазнице за прење
елиминатора магле; 8. Загрејач димних гасова; 9. Димњак;
10. Реакторски суд; 11. Мешалица; 12. Пумпа за одвођење
суспензије; 13. Базен за суспензију; 14. Пумпа за кречну
воду; 15. Резервоар за припремање кречне воде; 16. Пумпа
за пуњење реакторског суда; 17. Пумпа за довођење
хемијски припремљене воде
• Пошто се димни гасови хладе убризгавањем кречне воде,
потребно их је, због сигурности рада димњака, загрејати до
одређене температуре, што се чини загрејачем (8). У
постројењу се користи хемијски припремљена вода која се
доводи пумпом (17). Део те воде се одводи у млазнице (7)
којима се пере елиминатор магле (6).

Шема постројења за издвајање сумпор-диоксида

из димних гасова помоћу кречне воде
1. Електрофилтар; 2. Вентилатор за димне гасове; 3.
Обилазни гасни канал; 4. Скрубер; 5. Млазнице за кречну
воду; 6. Елиминатор магле; 7. Млазнице за прење
елиминатора магле; 8. Загрејач димних гасова; 9. Димњак;
10. Реакторски суд; 11. Мешалица; 12. Пумпа за одвођење
суспензије; 13. Базен за суспензију; 14. Пумпа за кречну
воду; 15. Резервоар за припремање кречне воде; 16. Пумпа
за пуњење реакторског суда; 17. Пумпа за довођење
хемијски припремљене воде
• Озбиљан проблем при раду са овим постројењем може да
изазове стварање наслага кристала у скруберу, који настају
због кисеоника из димних гасова
2CаSО3 + О2 → 2CаSО4
• Степен издвајања сумпор-диоксида у овом постројењу је
врло велики (до 98,9 %) и зависи у првом реду од филтра-
ционе брзине гасова у скруберу и pH вредности кречног
млека.
• Предности овог поступка су:
- велики степен издвајања,
- релативно мале инвестиције,
- једноставан и релативно сигуран рад,
- могућност израде опреме од обичних материјала који не
морају да буду отпорни на дејство киселина и
- релативно мали смештајни простор, што је значајно при
уграђивању постројења код изведених термоенергетских
блокова.
• Недостаци су му:
- велика потрошња креча,
- потреба за одвођењем влажног калцијум-сулфида и
- немогућност коришћења издвојеног сумпор-диоксида.
• Суви поступци за пречишћавање димних гасова од сумпор-
них оксида развијени су као допуна мокрим, иако поједини
од њих могу успешно да се примене независно. Они се могу
поделити у две групе:
- поступци који се одвијају у посебном реактору и
- поступци који се одвијају у неком од делова гасног канала
котловског постројења.
• Поступци који се одвијају у посебном реактору састоје се у
томе што се течна фаза (алкална суспензија или раствор)
убризгава у гасовиту фазу (димне гасове). Течна фаза током
реакције испарава, а соли се таложе и чврсти остатак се
суши, а затим издваја у електрофилтру заједно са летећим
пепелом.
• Друга група поступака се састоји у удувавању активне мате-
рије (кречњака) у конвективни гасни канал испред загрејача
воде, у димни канал између котла и електрофилтра или у
прву секцију електрофилтра.
 НАЧИН СМАЊЕЊА САДРЖАЈА АЗОТНИХ
ОКСИДА У ДИМНИМ ГАСОВИМА
• Најзначајнији азотни оксиди који утичу на загађење животне
средине су азот-моноксид (NО) и азот-диоксид (NО2), док се
остали оксиди јављају у ниским концентрацијама, тако да је
њихов утицај занемарљив. Азот-субоксид (N2О) је такође
оксид азота, али се он, због различитог утицаја на животну
средину разматра посебно.
• Азот се са кисеоником везује природним дејством и под
дејством људских активности (термоенергетика, саобраћај,
индустрија, домаћинства).
• У укупној емисији азотних оксида која је последица људских
активности, у нашој земљи саобраћај учествује са 48 %, тер-
моенергетика са 35 %, индустрија са 16 % и домаћинства са
1%. Међу фосилним горивима која се користе у термоенерге-
тици највеће учешће у емисији азотних оксида има лигнит, с
обзиром на његове резерве у нашој земљи.
• У процесу сагоревања угља разликују се три механизма
настајања азотних оксида и то:
- реакцијом азота и кисеоника из ваздуха за сагоревање при
високим температурама које владају у зони пламена,
- реакцијом молекула азота из ваздуха и слободних радикала
из горива у близини зоне пламена и
- оксидацијом азота из састава горива.
• Оксидацијом азота из горива настаје 70÷80 % свих азотних
оксида који се формирају при процесу сагоревања.
• Азотни оксиди делују штетно на здравље људи и у зависно-
сти од концентрације последице се могу јавити са закашње-
њем.
• Утицај на животну средину огледа се у томе што азотни ок-
сиди појачавају ефекат стаклене баште и изазивају оштеће-
ња озонског омотача. Поред тога, утичу на образовање
киселих талога и смога, што изазива појаву киселих киша и
смањује видљивост.
• Поступци за смањење емисије азотних оксида при сагорева-
њу угљеног праха могу се поделити у две групе:
- примарни, који представљају модификацију процеса
сагоревања и
- секундарни, то јест, пречишћавање димних гасова.
• Примарни поступци огледају се у снижавању температуре
сагоревања и смањењу коефицијента вишка ваздуха као
најважнијих фактора настанка азотних оксида. То се постиже
вишестепеним довођењем ваздуха у ложиште, рециркулаци-
јом димних гасова ниске температуре у горионике или језгро
пламена, вишестепеним увођењем горива и применом горио-
ника са ниском емисијом азотних оксида.
• Основни недостаци примарних поступака за смањење еми-
сије азотних оксида су снижавање температуре при којој се
одвија процес сагоревања, што је нарочито значајно при
коришћењу лигнита и извесно компликовање конструкције
котла.
• Секундарни поступци смањења емисије азотних оксида зас-
нивају се на убризгавању амонијака, урее или неке друге
материје која реагује са азотним оксидима у струју димних
гасова. Ови поступци могу да се поделе на:
- поступке селективне каталитичке редукције,
- поступке селективне некаталитичке редукције и
- комбиноване поступке.
• Код поступка селективне каталитичке редукције у димне
гасове температуре 300÷400 оС убризгава се амонијак који у
присуству катализатора реагује са азотним оксидима при
чему се добијају молекуларни азот и вода
4NО + 4NH3 + О2 → 4N2 + 6H2О
2NО2 + 4NH3 + О2 → 3N2 + 6H2О
• Амонијак се убризгава иза загрејача воде, на довољном
растојању да се обезбеди добро мешање димних гасова и
амонијака пре проласка кроз катализатор. Катализатори могу
да се раде од титанијум-оксида, зеолита, оксида гвожђа или
активног угља.
• Недостаци су могућност зачепљивања пора катализатора и
његова абразија честицама летећег пепела. Степен издва-
јања азотних оксида овим поступком креће се до 95 %.
• Код поступака селективне некаталитичке редукције најче-
шће се користе амонијак и уреа, при чему се одвијају следе-
ће реакције
4NО + 4NH3 + О2 → 4N2 + 6H2О
4NО + 2CО(NH2)2 + О2 → 4N2 + 2CО2 + 4H2О
• Оптимална температура за убризгавање реагенаса је 900÷
÷1100 оС, у зависности од врсте реагенса. Ефикасност овог
поступка зависи од времена контакта реагенса са димним
гасовима, с тим што оптимално време износи 1 s. Степен из-
двајања азотних оксида овим поступком креће се у грани-
цама 30÷50 %.
• Код комбинације претходна два поступка реагенс се убриз-
гава на месту где су гасови високе температуре, док се
допунско везивање азотних оксида врши у катализатору.
Степен издвајања достиже 90 %.
• Постоје и поступци за комбиновано издвајање азотних и
сумпорних оксида који се састоје од система за одсум-
поравање димних гасова на бази кречњака и система ве-
зивања азотних оксида поступком селективне каталитичке
редукције. Овим поступцима се достиже степен издвајања
сумпорних оксида од преко 90 %, а азотних оксида до 80 %.
 ДИМЊАЦИ
• Термоенергетска постројења су у почетку била мале снаге,
користила су горива са малим садржајем сумпора и пепела и
радила су са релативно високим температурама гасова на
излазу из котла, па су димњаци природном промајом
транспортовали димне гасове. Промаја је обезбеђивана са
димњацима мале висине: металним до 30 m и зиданим од
опека од 50 до 60 m.
• Повишењем параметара паре, преласком на коришћење
горива ниског квалитета и тежњом за повећањем степена
корисности габарити и број грејних површина котла су се
увођењем загрејача воде и загрејача ваздуха повећали, па
отпори у гасном тракту више нису могли да се савладају
природном промајом, већ су уведени вентилатори за димне
гасове. Природна промаја више није била од значаја, па су
димњацима продукти сагоревања само подизани у више
слојеве атмосфере. Тиме је побољшано расејавање штетних
материја из димних гасова, што представља један од
основних начина смањења њихове концентрације у околини
термоенергетског објекта.
• Присуство фонског загађења (постојеће загађење у околини
термоенергетског објекта емисијом штетних материја из дру-
гих извора), као и недовољна ефикасност и висока цена раз-
личитих поступака пречишћавања димних гасова довели су
до изградње димњака велике висине. Изграђени су димњаци
висине од 180 до 330 m, а разматра се проблематика изград-
ње димњака висине 400 и 500 m.
• Цена димњака нагло расте са повећањем њихове висине.
При повећању висине од 180 на 250 m цена димњака расте 3
пута, а на 320 m 6÷10 пута, па је зато разумљива тежња да се
на један димњак прикључи што је могуће већа снага
(1600÷2000 МW па и више).
• Најпогоднији материјал за израду димњака је армирани
бетон. Армирано-бетонски димњак има облик шупље заруб-
љене купе са константним или променљивим нагибом спо-
љашње изводнице зида, у зависности од услова чврстоће,
погодности при градњи, као и из архитектонских разлога.
• Променљиви нагиб узима се у границама i = 0,01÷0,1, а
сталан i = 0,02. Однос висине димњака од армираног бетона
и пречника његове основе не треба да буде већи од 20.
Дебљина зидова усваја се према резултатима прорачуна
чврстоће.
• Код савремених димњака од армираног бетона унутрашња
површина се, у циљу антикорозивне заштите, прекрива
епоксидним лаком до кога се поставља топлотна изолација
од стаклене тканине. Од улаза гасова до врха на стаклену
тканину се поставља опека отпорна на дејство киселине.
• Поправка оваквих димњака у случају хаварије или редовног
ремонта изазива велике економске губитке, због чега су
захтеви за њиховом сигурношћу и веком трајања пооштрени.
Нарочито се погоршавају услови рада димњака због сни-
жења температуре излазних гасова код савремених парних
котлова, због тога што се јавља кондензација водене паре у
конструкцији димњака. При сагоревању горива са великим
садржајем сумпора, у димњацима се ствара агресивна сре-
дина и повишава се температура тачке росе.
• У експлоатацији димњака од армираног бетона, код неких је
запажено продирање агресивних гасова кроз зазоре и поре
облоге са истовременом кондензацијом водене паре и
пробијањем створеног кондензата кроз бетон до спољашње
површине, што је опасно по арматуру, јер кондензат садржи
сумпорну киселину.
• Поред тога, зими долази и до замрзавања овог кондензата у
горњем делу димњака. Због ових оштећења је у низу
случајева било потребно да се већ након 5÷6 година врши
ремонт димњака. Разлог овоме је што се са повећањем
брзине изнад одређене границе (око 20 m/s) у димњацима
јавља натпритисак што доводи до струјања димних гасова
према споља, нормално на зид димњака.
• На слици су приказани резултати испитивања на димњаку
висине 250 m са пречником ушћа 8 m на који је прикључено
четири блока снаге по 300 МW. При раду сва четири блока са
пуним оптерећењем (крива 1) по целој висини влада натпри-
тисак (максимум је на 165 m и износи 235 Ра).

• При раду само два блока (кри-

ва 2) у димњаку је притисак ди-
мних гасова нижи од околног.

Дијаграм статичких притисака у димњаку од

армираног бетона
1. При раду четири блока од по 300 МW са оптерећењем од 100 %; 2.
При оптерећењу од 50 %
• Сигурност рада димњака у смислу продирања агресивних га-
сова у његову конструкцију може се проверити помоћу одно-
са

R
   8i  pdu
 g Du

• Ако је R ≤ 1 онда ће притисак димних гасова у димњаку бити

нижи од околног притиска, па продирање гасова према
споља неће бити могућно. Ако је R > 1, у димњаку ће владати
натпритисак, што ће довести до описане појаве.
• У циљу повећања међуремонтних периода и века трајања
димњака потребно је да се створи сигурна препрека гасо-
вима који продиру кроз облогу. То се конструктивно решава
израдом димњака са противпритиском или вишеканалних
димњака.
• Димњаци са противпритиском се изводе тако што се између
унутрашњег зида и облоге формира канал прстенастог
пресека кроз који се вентилатором потискује ваздух загрејан
до температуре 60÷90 оС. Загрејани ваздух у зазору ствара
притисак виши од притиска гасова у димњаку, спречавајући
филтрацију гасова кроз облогу. Димњаци са вентилираним
зазором имају знатно већу сигурност при раду, али се тиме
повећава сопствена потрошња електричне енергије чиме се
смањује економичност.
• Овај недостатак отклоњен је применом димњака са природ-
ном вентилацијом зазора. Код ове конструкције зазор је
променљив по висини (од 700 mm у доњем, до 20 mm у
горњем делу). Ваздух се загрева до 80 оС димним гасовима
на улазу у димњак. На овај начин је до одређене мере
искомпликована конструкција и изградња димњака.
• Код димњака са противпритиском не може се решити важан
зададтак повећања сигурности рада који се састоји у
профилактичком осматрању и текућем ремонту димњака без
обустављања рада котлова прикључених на њега. У том
смислу су знатно савршенији и сигурнији такозвани више-
канални димњаци.
• Вишеканални димњаци изводе са три или четири цеви на
које је прикључен по један парни котао. Канали могу да се
граде од опеке (а), армираног бетона (б) или челика (в).
Канали од опеке граде се ретко. Носећа конструкција изводи
се од армираног бетона (а и б) или у облику металне решетке
(в).

а) Попречни пресек вишеканалног димњака са

носећом конструкцијом од армираног бетона са
четири канала од опеке;
б) Попречни пресек вишеканалног димњака са
носећом конструкцијом од армираног бетона са три
канала од армираног бетона;
в) Четвороканални димњак са челичним цевима и
решеткастом металном носећом конструкцијом
1. Носећа конструкција; 2. Канал; 3. Шахт за лифт; 4. Пешачки
прелаз; 5. Облога; 6. Дијафрагма
• На врху цеви често се поставља наглавак са заједничким
одводом димних гасова. У циљу смањења интензитета
корозије цеви са спољашње стране треба да буду изоловане
тако, да температурска разлика између зида цеви и димних
гасова не буде већа од 2÷3 оС.

а) Попречни пресек вишеканалног димњака са

носећом конструкцијом од армираног бетона са
четири канала од опеке;
б) Попречни пресек вишеканалног димњака са
носећом конструкцијом од армираног бетона са три
канала од армираног бетона;
в) Четвороканални димњак са челичним цевима и
решеткастом металном носећом конструкцијом
1. Носећа конструкција; 2. Канал; 3. Шахт за лифт; 4. Пешачки
прелаз; 5. Облога; 6. Дијафрагма
• Вишеканални димњаци, поред профилактичког осматрања и
текућег ремонта, омогућују да се при капиталном ремонту
једнога канала искључује само опрема која је прикључена на
њега, а не целокупна опрема прикључена на димњак, што по-
већава сигурност рада у поређењу са једноканалним димња-
ком.
• Цена вишеканалних димњака је већа него једноканалних за
исту прикључену снагу. Међутим, њихова сигурност при
коришћењу истих материјала је неоспорна.