ПАРАМЕТРИ ПАРЕ

ТЕРМОЕНЕРГЕТСКИХ БЛОКОВА И
НАКНАДНО ПРЕГРЕВАЊЕ
 УВОД
• Парне турбине у термоелектранама користе прегрејану пару чије
је стање дефинисано температуром и притиском. Исто-времено,
притисак паре једнозначно дефинише температуру кључања.
• Повишење улазних параметара паре, којим се повећавају њена
радна способност и расположиви топлотни пад, један је од
основних начина уштеде горива у термоелектранама. Током
њиховог развоја, притисак паре је повишен од 1,5 до 2 MPa на
23,5÷24 MPa а температура од 350 оС на 550 оС.
• Енергетска ефикасност повишења температуре прегрејане паре
може се илустровати на примеру Carnot-овог циклуса. Степен
корисности овог циклуса је

T1  T2 T2
ηtC   1
T1 T1
где су Т1 и Т2 [K]- температуре извора и понора.
• Температура понора Т2 код савремених термоелектрана мења се
у релативно уским границама од 23 оС до 37 оС (296 K до 310 K).
За усвојено Т2 = 300 K промена ηtc у зависности од Т1 дата је у
табели.

• Степен корисности Carnot-овог циклуса релативно брзо расте са

повишењем улазне температуре паре.
• Повишење температуре прегрејане паре, ограничено је чврсто-
ћом и технолошким својствима материјала, њиховом сигурнош-
ћу при раду, као и поскупљењем при прелазу на бољу врсту
челика. Тако, до температуре 450 оС могуће је применити
угљенични челик, до 550 оС слабо легирани перлитни челик, док
температуре од 600 оС и 700 оС захтевају феритно мартензитне
односно аустенитне челике. Прелаз од сваког од наведених
квалитета челика на следећи праћен је знатним повећањем
цене.
• Прелаз на бољу врсту челика зависи и од притиска паре.
• Ако се пође од својстава чврстоће метала, онда за задату врсту
челика, при повишењу температуре треба снижавати притисак.
• Повишење притиска паре (при задатој температури) осим што
доводи до уштеде горива, повећава и снагу опреме за исте
габарите. Повећање густине паре са повишењем притиска
омогућује да се повећа њен проток и извршени рад.
• Накнадним прегревањем паре остварује се допунско довођење
топлоте радном медијуму и повећање његове радне
способности, а повећава се и степен корисности циклуса.
Накнадно прегревање доприноси и смањењу влажности паре у
излазним ступњевима турбине.
• Обично се примењује једностепено накнадно прегревање. За
блокове, нарочито велике снаге, примењује се двостепено
накнадно прегревање.
• Велики топлификациони блокови такође се раде са накнадним
прегревањем паре.
 ЗАВИСНОСТ ТОПЛОТНЕ ЕКОНОМИЧНОСТИ
КОНДЕНЗАЦИОНИХ ТУРБОПОСТРОЈЕЊА ОД
УЛАЗНИХ ПАРАМЕТАРА ПАРЕ
• Размотриће се зависност термодинамичког степена корисности
Rankine-овог циклуса од улазних параметара сувозасићене паре.
Степен корисности циклуса је
l
ηt 
qo

У обрасца h1 је енталпија паре на улазу у турбину (за разма-

трани случај енталпија сувозасићене паре h"), h2 енталпија паре
на излазу из турбине
sz
после изентропске експанзије (за разма-
h
трани случај h2 ) и 2 енталпија паре на излазу из кондензатора.
• Из h,s дијаграма радног процеса паре у турбини се види да се са
повишењем улазног притиска паре топлотни пад најпре
повећава, достиже максималну вредност, а затим опада.
Топлотни пад достиже максимум у тачки А у којој је тангента на
граничну криву паралелна са излазном изотермом, која је такође
и изобара (t2 = const; p2 = const).

• Потрошња топлоте qо постиже мак-

симум у тачки В.
p1  3 MPa; h1  h  2804 kJ/kg
Тачка на граничној кривој која
одговара максималном топлотном
sz
паду l max (А) налази се лево од
максимума енталпије сувозасићене
паре (В ), тако да одговара вишем
притиску и мањој ентропији.

Процес изентропске експанзије

сувозасићене паре у h, s дијаграму
• Максимум степена корисности не одговара максималном
топлотном паду. Близу максимума се топлотни пад смањује
бесконачно полако, док се потрошња топлоте која је раније
прошла максимум, смањује релативно брже. Услов максимума
степена корисности се може одредити изједначујући са нулом
први извод степена корисности по ентропији
dl dqo
qo l
dηt ds ds  0
 2
ds qo
• одакле је
dl dqo dl dh1
 или 
l qo l qo
• Прорачуни потврђују да се максимум термодинамичког степена
корисности Ранкинеовог циклуса са сувозасићеном паром нала-
зи око притиска p1  17 MPa коме одговара температура t 1  350
sz sz

о
С. Идући ка нижим односно вишим притисцима његова вред-
ност опада, с тим што око критичног стања (pkr = 22,12 MPa, tkr =
374,15 оС) његова зависност од параметара паре постаје
сложена.
• Прелаз од циклуса са сувозасићеном паром на циклус прегре-
јане паре може да се посматра као додатак дела условљеног
прегревањем првобитном циклусу. Степен корисности таквог
циклуса је
l 
1
l lo  l  
lo lo
ηt   
q1 q1o  q1 q1o 1  q1
q1o

Кружни Rankine–ов циклус за прегрејану

пару подељен на основни и допунски
• Ако се уведе енергетски коефицијент допунског дела циклуса
као однос рада допунског дела циклуса и рада циклуса суво-
засићене паре
l 
A 
lo
а имајући у виду да је потрошња топлоте допунског дела
циклуса и потрошња топлоте циклуса сувозасићене паре
l  lo
q1  q1o 
ηt ηto
добија се
q1 l  ηto ηto
  A
q1o ηt lo  ηt
па је степен корисности циклуса
1  A
ηt  ηto
ηto
1  A
ηt
• Релативна промена степена корисности захваљујући прегрева-
њу паре износи
ηto
1
η  ηto ηt
ηt  t 
ηto 1 η
 to
A ηt

• Промена степена корисности циклуса због прегревања паре

зависи од односа степена корисности првобитног и допунског
циклуса. Ако се докаже да је степен корисност допунског
циклуса већи од степена корисности циклуса сувозасићене паре
(ηtΔ > ηto) онда се може констатовати да се степен корисности
циклуса повећава при прегревању паре.
• Наиме, ако се уведе појам еквивалентног Carnot-овог циклуса,
који има исти степен корисности и исту температуру понора као
и разматрани циклус, онда су
C
ηto  ηto односно ηtC  ηt
T2  T2o  T2 

• Температуре извора разматраних

циклуса су тада
- за циклус сувозасићене паре
T2
T1Co 
1  ηto
- за допунски циклус
T2
T1C 
1  ηt

Средње температуре основног и допунског

циклуса
• Види се да већем степену корисности одговара виша темпе-
ратура извора еквивалентног Carnot-овог циклуса и обрнуто.
Температура извора еквивалентног циклуса је средња темпе-
ратура довођења топлоте у циклусу.
• Очигледно је
T1C  T1Co

• па је
ηt  ηto
• Према томе, прегревање свеже
паре увек повећава степен кори-
сности циклуса и то утолико више
што је температура до које се
врши прегревање виша.
• За докритичну и наткритичну об-
ласт, са изузетком околокритичне,
може се закључити да се степен
корисности повећава са повише-
Средње температуре основног и допунског њем температуре и притиска.
циклуса
• За накнадно прегревање паре важно је да се утврди зависност
степена корисности циклуса и турбопостројења од улазног
притиска паре при задатој улазној температури.
• Пошто прегревање паре повишава степен корисности циклуса,
онда све изотерме ηt = f(p1) за температуре изнад критичне
(374,15 оС) леже изнад криве за сувозасићену пару.

• Криве степена корисно-

сти прегрејане паре та-
кође имају максимум
који се са повишењем
температуре помера ка
вишим притисцима. Са
повишењем температу-
ре, крива у области мак-
симума постаје равнија,
тако да се код веома ви-
соких температура мак-
симум не примећује у
области разматраних
Зависност термодинамичког степена корисности идеалног притисака.
циклуса од улазног притиска за различите улазне температуре
• Криве степена корисности циклуса дају само прво приближење
при одређивању оптималне вредности улазног притиска p1 при
задатој улазној температури t1. Потребно је да се узму у обзир и
енергетски губици у турбини преко њеног унутрашњег степена
корисности ηi .
• Величина ηi битно зависи од почетних параметара паре. Са
повишењем улазне температуре, повећава се унутрашњи степен
корисности турбине.
• Повишење улазног притиска паре
делује обрнуто.
• Утицај унутрашњег степена корисно-
сти турбине на ток кривих унутраш-
њег степена корисности турбопос-
тројења је такав, да их он дефор-
мише.

Зависност термодинамичког степена корисности циклуса и унутрашњег степена корисности турбопостројења од

улазног притиска при улазној температури t1=550 oC
• Разлика
η  ηt  ηt ηi  ηt  1  ηi 
указује да се при задатој улазној температури, са повишењем
притиска, унутрашњи степен корисности турбопостројења
смањује брже од степена корисности циклуса. Због тога се
његов максимум помера ка нижим притисцима у поређењу са
максимумом степена корисности циклуса.

• У стварном процесу рада паре у

турбини излазна влажност паре не
треба да пређе 13 %. Ово ограни-
чење се поставља због ерозије
излазних лопатица капљицама влаге,
као и због смањеног степена корис-
ности последњих ступњева који раде
са влажном паром. Због тога се не
могу све тачке линија сматрати
реалним ηt  f  p1  t . 1

Зависност термодинамичког степена корисности циклуса и унутрашњег степена корисности турбопостројења од

улазног притиска при улазној температури t1=550 oC
• Парови улазног притиска и улазне температуре који одговарају
задатој излазној влажности паре у турбини називају се
спрегнутим улазним параметрима.
• Спрегнути улазни параметри налазе се у h,s дијаграму на
заједничкој линији експанзије паре у турбини, која доводи до
задате излазне влажности паре.

• На дијаграму су приказане спрег-

нуте вредности параметара које
одговарају излазној влажности у
турбини од 13 % и унутрашњем сте-
пену корисности турбине ηi = 0,85.
• Улазној температури од 550 оС од-
говара притисак од око 15 MPa. У
пракси се за задату температуру
550 оС најчешће примењују притис-
ци 16 и 24 MPa, с тим што се задата
влажност обезбеђује накнадним
прегревањем паре.
Процес експанзије паре са спрегнутим
параметрима у h,s дијаграму
 ШЕМЕ И ПАРАМЕТРИ НАКНАДНОГ
ПРЕГРЕВАЊА ПАРЕ
ШЕМЕ НАКНАДНОГ ПРЕГРЕВАЊА ПАРЕ
• Накнадно прегревање паре може да се врши непосредно
димним гасовима у парном котлу, паром или посредством
посебног носиоца топлоте.

Шеме накнадног прегревања

1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач свеже паре; 3. Турбина високог притиска; 4. Накнадни прегрејач; 5. Турбина
ниског притиска; 6. Електрогенератор; 7. Главни кондензатор; 8. Пумпа главног кондензата; 9. Напојни резервоар; 10. Напојна пумпа; 11.
Размењивач топлоте димни гасови-посредни носилац топлоте; 12. Циркулациона пумпа посредног носиоца топлоте
• Шема са гасним накнадним прегревањем (а), осим високе
термичке економичности, има и недостатке, као што су дугачки
цевоводи, енергетски губици у њима и компликовање конструк-
ције парног котла. Велика запремина цевовода накнадно прегре-
јане паре и накнадног прегрејача изазива опасност по турбопос-
тројење у току обуставе рада блока и захтева примену наро-
читих заштитних уређаја. На улазу накнадно прегрејане паре у
турбину, осим регулационих постављају и заштитни вентили из
којих пара из система накнадног прегревања, преко редукционо-
расхладног постројења, одлази у кондензатор.

Шеме накнадног прегревања: а) Гасно; б) Парно; в) Са посредним носиоцем топлоте

1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач свеже паре; 3. Турбина високог притиска; 4. Накнадни прегрејач; 5. Турбина
ниског притиска; 6. Електрогенератор; 7. Главни кондензатор; 8. Пумпа главног кондензата; 9. Напојни резервоар; 10. Напојна пумпа; 11.
Размењивач топлоте димни гасови-посредни носилац топлоте; 12. Циркулациона пумпа посредног носиоца топлоте
• Гасно накнадно прегревање компликује регулациону шему
парног котла због потребе за допунским регулисањем темпера-
туре накнадно прегрејане паре.
• Наведени недостаци не постоје при накнадном прегревању
паром (б). Парно накнадно прегревање се врши одређеним
делом свеже паре или паром из одузимања турбине високог
притиска у размењивачу топлоте (4). Размена топлоте се у том
случају врши при температури око критичне (374 оС) или нешто
више (при наткритичном улазном притиску свеже паре).

Шеме накнадног прегревања: а) Гасно; б) Парно; в) Са посредним носиоцем топлоте

1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач свеже паре; 3. Турбина високог притиска; 4. Накнадни прегрејач; 5. Турбина
ниског притиска; 6. Електрогенератор; 7. Главни кондензатор; 8. Пумпа главног кондензата; 9. Напојни резервоар; 10. Напојна пумпа; 11.
Размењивач топлоте димни гасови-посредни носилац топлоте; 12. Циркулациона пумпа посредног носиоца топлоте
 Ово одређује недовољно високу температуру накнадно
прегрејане паре, одговарајуће снижен притисак накнадног
прегревања и мали енергетски ефекат. Теоријски, при ниском
притиску накнадног прегревања могуће је чак и смањење
термодинамичког степена корисности циклуса. Међутим,
повећање унутрашњег степена корисности турбине због
смањења излазне влажности паре доводи до повећања степена
корисности турбопостројеwа за 2 до 3 %. Дужина цевовода
накнадно прегрејане паре је знатно мања него код гасног
накнадног прегревања.

Шеме накнадног прегревања: а) Гасно; б) Парно; в) Са посредним носиоцем топлоте

1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач свеже паре; 3. Турбина високог притиска; 4. Накнадни прегрејач; 5. Турбина
ниског притиска; 6. Електрогенератор; 7. Главни кондензатор; 8. Пумпа главног кондензата; 9. Напојни резервоар; 10. Напојна пумпа; 11.
Размењивач топлоте димни гасови-посредни носилац топлоте; 12. Циркулациона пумпа посредног носиоца топлоте
 Запремина система је такође релативно мала. Коефицијент
пролаза топлоте у размењивачу пара-пара је релативно велики,
тако да су размењивачи компактни.
• Накнадно прегревање паром из одузимања омогућује да се
добије допунски рад паре у турбини, али је енергетски ефекат
при томе чак и мањи него при прегревању свежом паром (степен
корисности се повећава за 1 до 2 %) због ниже температуре
предајника топлоте. Оваква шема користи се у нуклеарним
електранама са турбинама за засићену пару.

Шеме накнадног прегревања: а) Гасно; б) Парно; в) Са посредним носиоцем топлоте

1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач свеже паре; 3. Турбина високог притиска; 4. Накнадни прегрејач; 5. Турбина
ниског притиска; 6. Електрогенератор; 7. Главни кондензатор; 8. Пумпа главног кондензата; 9. Напојни резервоар; 10. Напојна пумпа; 11.
Размењивач топлоте димни гасови-посредни носилац топлоте; 12. Циркулациона пумпа посредног носиоца топлоте
• У шемама са накнадним прегревањем помоћу посредног
носиоца топлоте (в) постоје две врсте размењивача: један, у
близини турбине у коме се врши накнадно прегревање (4) и
други, постављен у котлу (11), у коме се димним гасовима
загрева посредни носилац топлоте. Ова два размењивача
налазе се у посебном циркулационом колу и повезани су
цевоводима са циркулационом пумпом (12). Посредни носилац
топлоте је течност, па су цевоводи од котла до турбине
релативно малог пречника, а губици у цевоводу су такође мали.

Шеме накнадног прегревања: а) Гасно; б) Парно; в) Са посредним носиоцем топлоте

1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач свеже паре; 3. Турбина високог притиска; 4. Накнадни прегрејач; 5. Турбина
ниског притиска; 6. Електрогенератор; 7. Главни кондензатор; 8. Пумпа главног кондензата; 9. Напојни резервоар; 10. Напојна пумпа; 11.
Размењивач топлоте димни гасови-посредни носилац топлоте; 12. Циркулациона пумпа посредног носиоца топлоте
• Повећање степена корисности зависи од температуре посредног
носиоца топлоте и његових физичких својстава. Високе
температуре се могу постићи помоћу течних метала (живини
амалгами, натријум, калијум), док се органски носиоци топлоте
(дифенил, дифенилоксид и слично) могу применити само за
релативно ниске температуре (450 оС и ниже).
• Наведени носиоци топлоте не задовољавају захтеве сигурности,
док примена два радна медијума битно поскупљује постројење.
Због тога се оваква шема накнадног прегревања не примењује у
термоелектранама са органским горивом.

Шеме накнадног прегревања: а) Гасно; б) Парно; в) Са посредним носиоцем топлоте

1. Парни котао (загрејач воде и испаривач); 2. Прегрејач свеже паре; 3. Турбина високог притиска; 4. Накнадни прегрејач; 5. Турбина
ниског притиска; 6. Електрогенератор; 7. Главни кондензатор; 8. Пумпа главног кондензата; 9. Напојни резервоар; 10. Напојна пумпа; 11.
Размењивач топлоте димни гасови-посредни носилац топлоте; 12. Циркулациона пумпа посредног носиоца топлоте
 ПАРАМЕТРИ НАКНАДНО ПРЕГРЕЈАНЕ ПАРЕ
• У савременим термоелектранама на органско гориво примењује
се гасно накнадно прегревање, при коме се може добити висока
температура паре и изабрати оптималан притисак накнадног
прегревања. Температура накнадно прегрејане паре се усваја
обично једнака као и температура свеже паре.

У неким термоелектранама она је за

10 - 30 оС виша, што се постиже при-
меном комбинације конвективног и
озраченог накнадног прегрејача.
• Постојање оптималне вредности
притиска накнадног прегревања мо-
же се доказати посматрањем циклу-
са са накнадним прегревањем у T,s
дијаграму.

Кружни Rankine-ов циклус са накнадним

прегревањем подељен на основни и
допунски циклус
• Овај циклус је сложен и састоји се од основног циклуса без
накнадног прегревања у који се доводи топлота q1 и који врши
рад l' , тако да има степен корисности ηt и од допунског циклуса
који одговара накнадном прегревању паре ( q1 , l  и ηt ).
• Израз за степен корисности сложеног циклуса је

l r l   l 
η 
r
t 
q1r q1  q1
• Посматрајмо граничне случајеве.
Ако је притисак накнадног прегрева-
ња једнак притиску на излазу из
турбине p1a = p2 , онда је l  , q01Δ = =
q2Δ (пошто је q1  l  ), па
q2  је ηtΔ =
0. Тада је
l l l
ηtr    ηt 
q1  q1 q1  q2  q1
Кружни Rankine-ов циклус са накнадним
прегревањем подељен на основни и
допунски циклус
• Према томе, при ниским притисцима, накнадно прегревање не
даје повећање, него смањење степена корисности циклуса.
• При релативно високим притисцима накнадног прегревања
температура извора еквивалентног Carnot-овог циклуса је виша,
па је и степен корисности допунског циклуса већи него основног
(ηtΔ > ηt ), па је и ηt  ηt .
r

• Други гранични случај је p1a = p1 и

 и t  ηt па
r
l
тада је q2Δ = 0,   0 η
накнадно прегревање отпада.

Кружни Rankine-ов циклус са накнадним

прегревањем подељен на основни и
допунски циклус
• Ова размтрања су илустрована конкретним примером зависно-
сти односа степена корисности циклуса са и без накнадног
прегревања од односа изентропског топлотног пада у турбини
високог притиска и укупног топлотног пада l = h1 - h2.
• Види се да максимум односа, то јест
максимум степена корисности циклу-
са са накнадним прегревањем одго-
вара одређеном односу l1 / l, односно
притиску p1a .
• Ефикасност накнадног прегревања
паре у стварном циклусу одражава се
боље него у теоријском. Ово се обја-
шњава повољнијим дејством накнад-
ног прегревања паре на унутрашњи
степен корисности турбине средњег и
ниског притиска. Овај степен корис-
ности се повећава због повишења
температуре паре и смањења влаж-
ности паре у последњим ступњевима
Зависност термодинамичког степена турбине.
корисности циклуса од удела топлотног
пада паре у турбини високог притиска
• Оптимална вредност притиска прегревања паре до задате
температуре може се одредити варијантним прорачунима. При
једностепеном прегревању паре могу се препоручити вредности

p1a   0,15  0,20  p1

• а при двостепеном прегревању
p1a   0,25  0,30  p1
p1b   0,15  0,20 p1a   0,06  0,09  p1
• Енергетски оптималан притисак нак-
надно прегрејане паре зависи од
температуре свеже прегрејане паре и
односа унутрашњих степена корис-
ности турбине пре и после накнадног
прегревања.

Зависност термодинамичког степена

корисности циклуса од удела топлотног
пада паре у турбини високог притиска
• На дијаграму се види да оптимум почетног притиска битно расте
захваљујући накнадном прегревању. Нарочито брзо расте
степен корисности при истовременом повишавању притиска и
температуре при њиховим спрегнутим вредностима (ηt ηi)spr .
• Оптимална температура почетка нак-надног прегревања T2a може
се приближно одредити аналитички.
• Потрошња топлоте за накнадно пре-
гревање је
q1  c p T1a  T2 a 

Зависност термодинамичког степена корисности циклуса (ηt ) и унутрашњег степена корисности (ηi ) са
накнадним прегревањем од улазног притиска свеже паре при улазним температурама t1=t1a=550 oC
• Рад у допунском циклусу износи
l   q1  q2   c p T1a  T2 a   T2  s1a  s2 a 

• Прираштај ентропије у допунском циклусу износи

T1a
sr  s1a  s2 a  c p ln
T2 a
• На основу израза
l r l   l 
η 
r
t 
q1r q1  q1
степен корисности циклуса са накнадним прегревањем је
T1a
l   c p T1a  T2 a   T2c p ln
T2 a l r
η 
r
  f T2 a 
q1  c p T1a  T2 a 
t
q1r
• Услов максимума функције ηtr  f ( T2 a ) је једнакост првих извода
 lr   
 q1r 

l r q1r
то јест, једнакост релативних промена бројиоца и имениоца, с
обзиром да је
 l r   
l r
 ηtr
 q1r   q1r
• Усвајајући cp = const , први изводи су
dl r 1  T2 
 
 lr   c p  T2c p  c p  1  
dT2 a T2 a  T2 a 

 q1r    dq1r  c p
dT2 a
• На основу тога је
 l r    1
T2
 ηtr
 q1r   T2 a
• Следи да је
T2
T2 a   T1
C

1  ηtr
оптимална она температура паре за накнадно прегревање која је
једнака температури извора Carnot-овог циклуса еквивалентног
разматраном циклусу са накнадним прегревањем паре.
C
• Док се не одреди T2a , не може се одредити ни T1 , па се прика-
зана једначина решава узастопним приближавањем.
• Аналитички метод одређивања температуре паре за накнадно
прегревање је приближан, као и наведени однос притиска
накнадног прегревања и почетног притиска свеже паре. На
оптималну вредност притиска накнадног прегревања (или на
температуру паре за накнадно прегревање) утичу:
- температура свеже и температура накнадно прегрејане паре;
- вредности унтрашњих степена корисности појединих делова
турбине и
- конструктивни фактори.
• Оптимални притисак накнадног прегревања бира се на основу
варијантних техничко-економских прорачуна.