СТАРИ ЕГИПАТ

Проф. Јелена Мргић

2016.
 САТЕЛИТСКИ СНИМАК ЗЕМЉЕ – РАСПОРЕД
КОНТИНЕНАТА И МОРА

http://en.unesco.org/ = United Nation Educational, Scientific and Cultural

Organization : WORLD HERITAGE, NATURAL AND CULTURAL
 Гибралтар Рог Африке – Сомалија (Пунт)
АФРИКА мореуз

Други по величини
континент, (први је Евро-
азијски), место постанка
најстаријих људи (хомо
сапиенса).
Окружена Медитераном,
Атлантиком и Индијским
океаном, Црвеним
морем. Много пре
Европљана “откривали”
су је Феничани,
арабљански и индијски
трговци...
Баб-ел Мандеб мореуз:
Црвено море / Аденски залив
Рт Добре Наде Мадагаскар
САВРЕМЕНА КАРТА
АФРИЧКИХ ДРЖАВА
= резултат европске
колонијалистичке
политике и мулти-
националних
корпорација,
грађански и верски
ратови, епидемије
глади, сеобе...
= богата водом,
храном, дрвном
грађом, племенитим
и ретким металима,
нафтом, гасом... =>
доступно елитама...
Положај Старог Египта
СТАРИ ЕГИПАТ
Заузимао је
североисточни део
Африке, на северу је
Медитеран, на
североистоку Синајско
полуострво и Црвено
(Еритрејско) море, на Ер
ит
ре
западу је Либијска ја
пустиња са оазама, на Џ иб
ути
југу су катаракти
(брзаци) Нила – од Јужни Судан
укупно 6, Египатско
царство је дошло до 5.
катаракта (дан. Судан)
СИНАЈСКО
ПОЛУОСТРВО
= улога предстраже Египта
до данас, као једина
копнена веза с Блиским
Истоком
= путања најстаријих сеоба
становништва, трговина са
левантским државама,
рудници бакра, тиркиза и
гранита Порт Саид,
близу античке
Пелузије

Суец – лука и канал

који омогућава краћи
пут до Индије и даље Акаба и Акабски залив – пут у
долину Јордана и даље
 Суецки канал
• Први покушаји повезивања Делте и Црвеног мора потичу,
према традицији, из око 13. века пре нове ере – тај канал је
одржаван све до 8. века, када је напуштен, засут песком
• Затим је Наполеон, у току своје египатске експедиције, 1798-
1800, правио планове, али није стигао да оствари...
• Данашњи Суецки канал између Порт Саида и Суеца
прокопан је током 1858-69. у франц.-египатској сарадњи и
компанији, дугачак око 110 км, ширине 300м
• 1875. Египат је због дугова продао своје деонице
Британцима
• 1888. међународни споразум о слободном пролазу
• 1936-54. – Британија држи област канала под војном
управом
• 1956. Египат национализује Суецки канал => криза, и рат са
Израелом око Синаја, израел. окупација од 1967. до 1973.
Манастир Св. Катарине на Гори Синајској – Мојсијев грм
купине; најстарији богослужбени православни храм
Река Нил = срце Египта
Настаје спајањем: Плавог Нила
који извире из језера Тана у
Етиопији (некад. Абисинија), и
Белог Нила који истиче из
Викторијиног затим Албертовог
језера у дан. Уганди, а затим се
спајају код Картума (престоница
Судана). Одатле река пролази кроз
различите стене и наносе, преко 6
брзака. Код 1. катаракта –
Елефантина и Сијена, дан. Асуан
подигнута је хидроелектрана са
огромним вештачким језером
Насер = поремећај протока реке и
њених изливања, поремећај у
делти...
Херодот, Историја, 2. књига:
“Свако, наиме, ко има очи и види, и ко
има памети, увериће се на први поглед,
и да претходно није чуо, да је Доњи
Египат, куда су Хелени долазили на
лађама, настао наносом муља и да је
дар реке Нила; па чак и они предели
изнад тога језера, у дужини од три
дана пловидбе лађом, о чему они
никада нису слично причали, исто је
таква земља... Ова делта је само
нанесена земља и тек недавно се
појавила као копно.”
= > Стотинама хиљада година је Нил
наносио седименте и њиховим
таложењем је настало ново копно
= исти процес у делти Дунава, По,
Неретве, Амазона...
Херодот, Историја, 2.
књига:
Нил се грана од града
Керкасора (Хелиопоља), и
одатле има 5 главних
рукаваца – источни
Пелузијски (близу дан.
Порт Саида), западни
Канопски, трећи иде по
средини Себенитски, а од
њега се одвајају Саиски и
Мендезијски.
= број и пловност
Фајум – депресија и језеро
рукаваца се мењала током које пуни рукавац НИла
времена
Грчка колонија Наукратис основана је
на пловном Канопском рукавцу
 ФАЈУМ
= геолошка депресија која је
била испуњена слатком водом,
али због промене климе око
5000. пне, почиње да се исушује.
Затим је фараон Аменемхет
напунио водом реке Нил путем
њеног рукавца => слатководно
језеро Мерис постојало је од око
1980. пне до Птолемејског
периода 323–246. пне. Данас
постоји слано језеро Биркет
Карун.
= на обалама језера постојала
земљорадња од прединастичког
периода, а у време Птолемеида
је исушивано да би се добила
нова земља за усеве
 Херодот, Историја, 2. књига:
„Египат се одатле, према унутрашњости, простире у ширину до
Хелиопоља, и цела земља је равна, влажна и пуна блата...
Више Хелиопоља Египат је узак. Са једне му се стране уздижу
Арабијске планине, које се пружају од севера према југу и
протежу се чак до такозваног Еритрејског мора. У тим
планинама се налазе каменоломи у којима је вађено камење
за пирамиде код Мемфиса... На крајњим обронцима са
њихове источне стране расте дрвеће које даје тамјан. А исто
тако једна друга египатска планина пуна камења протеже се
према Либији. И у њој се налазе пирамиде, и она је песком
засута, и она се пружа у истом правцу као и Арабијске планине,
од севера према југу. Али Египат иза Хелиопоља нема много
земље, већ је после 14 дана пловидбе лађом сасвим узак.
Вожња од Хелиопоља до Тебе траје узводно 9 дана. Еритрејско
море (Црвено море) је у дужини 40 дана, а у ширини пола
дана. “
Горњи Египат
Простирао се јужно,
узводно од Мемфиса до
Елефантине и 1. катаракта, а
потом се држава освајањем
проширила на Нубију –
Доња, између 1. и 2, а
Горња - 2. и 3. катаракта
(дан. Судан), престоница
Мерое , а између 3. и 5.
катаракта била је држава
Куш (дан. Етиопија)

Карта из Пуцгеровог
атласа – посебан фајл
 КАТАРАКТИ
(БРЗАЦИ) НИЛА
= низводно од
Картума, на 6 места је
ток реке Нил
препречен сужењима
и каменитим дном, са
стенама које извирују
из реке
= проблем за
пловидбу,
претоваривање и вуча
бродова

http://commons.wikimedia.org/wiki/Category:First_
Cataract_of_the_Nile
 Naučnici, putnici, pisci, turisti...
Amelia B. Edwards (1831-92), A
thousand miles up the Nile,
1877.
= putopis, plovidba Nilom
https://archive.org/details/thous
andmilesupn00amel
Ead., Pharaohs, Fellahs and
Explorers, 1891
http://digital.library.upenn.ed
u/women/edwards/pharaohs/
pharaohs.html
* Rees, Joan (1995). Women on
the Nile: Writings of Harriet
Martineau, Florence
Nightingale, and Amelia
Edwards. Rubicon Press.
Arthur and Kate Tode – od 1930.
do 1950-tih putuju i snimaju
kamerom svuda po svetu =
kolekcija se čuva u University
of Pennsylvania Museum of
Archaeology and Anthropology
Films = v. 1930. godine stari
Egipat, Jerusalim...
https://archive.org/details/upenn-
f16-
0747_1930_Circumnavigation_
2
 ПУСТИЊЕ – кречњак, камен и песак
ЗАПАДНА – ЛИБИЈСКА
ПУСТИЊА = део Сахаре,
претежно песак, али има и
депресија (улегнућа), мрежа
оаза дуж леве обале Нила:
Карга, Дакла, Фарафра,
Бухарија, Фајум (језеро),
Сива (најзападнија, Амонов
храм), Вади Натрун (камена
со за мумификацију; Скетис -
група православних
манастира од 4. века)
http://stat.duke.edu/~kheller/egypt/westde
sert.html
ИСТОЧНА – АРАБИЈСКА
ПУСТИЊА – планине и
брегови према Црвеном
мору са вадијима (исушена
речна корита) који служе
као каменоломи, рудници
и путеви ка обали Црвеног
мора – нпр. Вади Хамамат
између Коптоса и Кусеира.
http://www.touregypt.net/featuresto
ries/easterndeserta.htm
ОАЗА ДАКЛА
ОАЗА ФАРАФРА
 СИВА – два слана језера
Сива – град Шали из 13. века

Рума Вади, код Медине –

“Вади” на Синају – без водотока повремени водоток
Сфинга и пирамиде крајем 19. века

Савремени изглед
Пустиња Сахара - данас
Привреда северне Африке: стока, пшеница, јечам,
просо (сирак), крупник (емер), риболов, лан, урме...
Трговачки путеви кроз Сахару
Трговачки путеви Индијског океана = редовни
ветрови и морске струје, лака навигација...
Ритам реке Нил и климатске промене
- Раст водостаја Нила и обим изливања реке преко
обала зависио је од водостаја Плавог и Белог Нила,
одн. количине падавина у изворишном и сливном
делу, Абисинијска висораван => променљиво и
климатски условљено!
- Уздизање водостаја почињало је у јулу, а
изливање је трајало до новембра, када је водостај
опадао
* = није било добро ни премало, али ни превише
воде, и од тога је зависио успех жетве = створен је
систем мерних станица са “нилометрима”, где се
обележавала висина реке и јављало се низводно
до Мемфиса = правиле су се процене жетве...
 Нилометар код Елефантине

Нилометар у Каиру,
из времена Омајада
 Асуанска брана
Прва брана је подигнута 1889,
а затим је повећавана у
висину 1912, 1933...
= данашња висока брана
изграђена је 1960-1970, са
огромним акумулационим
језером Насер
= производња струје, али:
Поремећај у наводњавању и
изливању плодних
седимената > већа употреба
вештачког ђубрива >
салинизација тла >
напуштање поља Етиопија планира своју хидроелектрану на
> Мањи доток Нила у област Плавом Нилу, који даје 70% воде, што би
Делте = продор морске воде смањило укупан обим воде у Нилу
* 1969. Египат и Судан су се споразумели да
> море круни обалу > губитак
“деле” проток воде на Асуану: 75% Египту,
земље и усева... 25% Судану = осталим државама ништа!!!!
 Развој иригационог система у долини Нила
= почео је на нивоу села и општина (нома),
искуствено: граде се насипи дуж главног тока са
капијама (уставама, бранама) које се отварају у
време уздизања Нила, спроводе воду капиларно
кроз мање канале до краја засејаних поља, тако да
се вода и муљ равномерно распоређују, натапају;
друга функција је да се заштите усеви од стихијских,
превеликих поплава, као и предугог задржавања
воде, када је потребно дренирати земљу
= као друго, стварају се начини чувања хране, током
више година, када су изливања мања или виша од
жељеног = семе мора да буде суво и заштићено од
глодара
• Насељавање долине Нила и делте отпочело
је масовније из правца Сахаре - Либијске
пустиње, када је око 5000. пне климатски
процес почео да претвара Сахару из саване
у пустињу, а мочваре дуж обала Нила се
исушују
• Земљорадници и сточари се насељавају и
прилагођавају новим условима, гаји се
јечам, крупник, урме, смокве, лан, разно
поврће; лов и риболов; трговина
 Природни ресурси Египта
• Храна (житарице, воће,
поврће, стока, риба)
• Дрвна грађа – палме и
акације, док се кедровина
увозила из Либана (Угарит,
Библос)
• Камен за градњу –
каменоломи у Арабијској
пустињи и на Синају
• Племенити метали и
полудраго камење – бакар
и злато у Нубији, бакар и
тиркиз на Синају
 Периодизација (проф. Стефановић):
Прединастички период – око 5300-3100.пне
• Ранодинастички период – I и II династија – око
3100-2686.пне
• Старо Царство – III-VI династија - 2686.пне-2181
1. међупериод – VII-XI, 2181-2055
• Средње царство – XI-XIII – 2055-1650
2. међупериод – XIV-XVII - 1650-1550
• Ново царство – XVIII-XX - 1550-1069
3. Међупериод – XXI-XXV- 1069-664.
• Позни период – XXVI-XXX – 664-332.
• Птолемејски Египат – 332. – 30. пне
Правци експанзије, трговачке и културне везе
• Већ у преддинастичко доба, па све до краја постојања
државе, главни правци су:
 Преко Синаја дуж обале Палестине и Сирије – до Оронта
 На запад, оазе Либијске пустиње и даље, каравани камила
 На југ, узводно Нилом –> богата Нубија
• За Египат, Медитеран је био на хоризонту, али су трговачке
везе одржаване не толико египатском флотом, колико
феничанском флотом из Угарита и Библоса
• Трговина Црвеним морем – увоз тамјана и зачина из
земље Пунт (Сомалија)
• Египатски утицај на фреско сликарство Минојског Крита
• Хикси – доносе борне двоколице и бронзане оклопе, тргују
са Сиријом и Критом, престоница у Аварису
Градови и престонице, комплекси храмова (вид. Карте):
 Пред и Ранодин. – Мемфис са Сакаром у Доњем Египту, и
Хиераконполис у Горњем Египту
 Старо царство – комплекс пирамида у Гизи (Кеопс, Кефрен и
Микерин), Хелиопољ, Мемфис, Хиеропољ, Абидос,Теба
 Средње царство – Хикси у Аварису у Делти (са. 1650-1570);
Мемфис, Абидос, Теба, Мерза Гавазис – лука на обали
Црвеног мора
 Ново царство – Аварис, Хелиопољ, Гиза; Амарна = нови град
фараона Ехнатона; Теба са Карнаком и Луксором, Долином
Краљева; Елефантина, Абу Симбел (код Асуана, премештен
током изградње бране)
 Саиско царство – град Саис у Делти
 Птолемеиди – Александрија, близу ушћа Канопског рукавца;
Филаделфија у Фајуму; Береника – лука на Црвеном мору
 Египат Птолемеида 332-30. пне
= захваљујући реформама и прихватању грчке и потом
ширењу хеленистичке културе, Египат доживљава процват
Птолемеј I Сотер и Птолемеј II Филаделф су довршили
изградњу Александрије са светиоником Фаросом и
пространом, мирном луком која је каналима повезана са
Делтом => Египат се окреће Медитерану, гради своју
огромну флоту!!!
- Реформе у земљорадњи: нове површине се наводњавају,
употреба гвозденог плуга побољшава обраду, већи
приноси жита => Египат постаје житница Медитерана,
извози свуда – од Картагине до грчких градова и острва
- Уводи се интензивно гајење маслина и производња уља,
затим винове лозе и вина => извоз (*вид. Мозаик)
=> Новостечено богатство > Музеон и Библиотека у
Александрији = рукописи и преписи
 Живот на Нилу – мозаик о. 100.пне – Палестрина
(Пренесте) у Италији
Мозаик даје вишеслојне
слике живота на реци Нил
из доба Птолемеида, а
сведочи о утицају на
хеленистички Рим, где
продиру култови Изиде и
Озириса

https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Nile_Mosaic_from_Palestrina
Положај Александрије и
план града
Долина Краљева – на левој обали Нила код Тебе
Храм краљице Хатшепсут у Долини Краљице
Абу Симбел комплекс храмова – измештен изнад високог нивоа Нила
због Асуанске бране
Фреска са приказом египатског
брода, и из гробнице у Абидосу *
врло слични бродовима у
Арабијском мору, тј. Индијском
океану данас
 http://www.outofedenwalk.com
• Novinar Pol Salopek planira i na putu je da peške
pređe tragovima prvobitnih ljudi od Etiopije
preko Bliskog Istoka, Azije,... Sve do krajnjeg juga
Južne Amerike = usput, dokumentuje sve,
razgovara sa lokalnim stanovništvom... = Projekat
traje od 2013. do 2020...

 Фудбалски тренер Зоран у Јужном Судану и

његова борба са фудбалском мафијом = филм
из 2014: https://www.youtube.com/watch?
v=gmwCLkZay5U