Srednja Evropa

Srednja Evropa obuhvata područje od Baltičkog

mora  do visokih venačnih planina, koje čine
severnu granicu Južne Evrope.
Svi glavni putevi koji povezuju zapadnu i istočnu,
severnu i južnu Evropu prelaze preko srednje
Evrope. Zato je njen položaj značajan, a iz tog
razloga je i mešanje stanovništva na ovim
prostorima bilo najveće.
Ovu regiju čini devet zemalja,  koje po
geografskom položaju možemo svrstati u tri grupe:
Podunavske zemlje - Mađarska, Rumunija, Češka i
Slovačka;
Alpske zemlje - Švajcarska, Austrija i Lihtenštajn;
Baltičke zemlje - Poljska i Nemačka.
 
Prirodna bogatstva u regiji su raznovrsna, ali
se države  razlikuju po stepenu prirodne
razvijenosti. Nisu sva prirodna
bogatstva svuda podjednako raspoređena i pojedine
države su po nekima od njih prepoznatljive.
Na jugu regije nalaze se Alpi, na njih se
nastavljaju Tatrei Karpati.
Unutar zone nabiranja venačnih planina spuštene
su dve nizije: 
Panonska   (između Alpa, Karpata i Dinarida) i
Vlaška   (između Karpata i planine Balkan).
Središnji i severni deo regije je deo starog evropskog
kopna. Na severu je Pribaltička nizija ili drugačije
nazvana Nemačko–poljska nizija, jer se najvećim
delom nalazi u Nemačkoj i Poljskoj.
U središtu regije a na jugu starog evropskog kopna
su gromadne planine bez određenog pravca pružanja.
To su niske i srednje visoke planine zaravnjenih
vrhova.
Klima
U Srednjoj Evropi preovladava umereno-kontinentalna klima
koja se ponekad naziva i srednjoevropska, različiti delovi
regije imaju različite varijacije kontinentalne klime.
Pribaltička nizija je pod uticajem suvog hladnog vazduha sa
severa, ali i toplijeg, vlažnijeg vazduha sa Atlantskog okeana.
Tako zapadni delovi regije imaju umereno-kontinentalnu
klimu sa većom količinom padavina. Kako idemo prema
istoku padavine su sve ređe, a uticaj hladnog vazduha sa
severa je sve veći – ovde vlada tzv. oštra kontinentalna
klima (veoma hladne zime). Centralni deo gde su gromadne
planine ima umerenu klimu, ali sa povećanjem nadmorske
visine menja se u planinsku klimu.
Rečna mreža  srednje Evrope je dobro razvijena.
Većina reka teče ka severu i uliva se u Baltičko i
Severno more.
Reka Dunav izvire pod planinom Švarcvald i teče ka
Crnom moru. U gornjem toku Dunav
je kanalom  povezan sa Majnom, pritokom Rajne.
Taj jedinstveni plovidbeni rečno-kanalski put Rajna-
Majna-Dunav povezuje među sobom države srednje
Evrope, ali i te države sa zapadnim delovima Evrope.
Veliki broj jezera nalazi se u pribaltičkoj
niziji, posebno njenom istočnom delu. To su jezera
baltičke jezerske oblasti.
 

Na području Alpa takođe
postoje jezera, većinom
lednička.

A u Panonskoj niziji u
zapadnoj Mađarskoj postoji
jezero Balaton, koje je
tektonsko.
S obzirom na položaj srednje Evrope, tu
žive predstavnici  svih značajnijih evropskih grupa naroda.
Polovina stanovnika regije su Germani, a zatim po brojnosti
slede Sloveni, Romani i Ugro-Finci.
Ako pogledamo strukturu stanovništva, primećujemo razliku
među državama, koja se ogleda u životnom standardu, odnosu
gradskog i seoskog stanovništva, angažovanosti stanovništva
po privrednim sektorima. Jedna stvar je zajednička svuda
- prirodni priraštaj je nizak.
Sve države sa izuzetkom Švajcarske su članice EU, a šest
država koje su primljene 2004. imaju ograničena prava,pre
svega u kretanju.
Budimpešta
Prag
Berlin
Beč
Varšava
Bukurešt
Severna Evropa