АТМОСФЕРСКА ВОДА

Климатски елементи:
АТМОСФЕРСКА • Влажност ваздуха – апсолутна и
ВОДА релативна влажност
• Магле и облачност
• Падавине
 ВЛАЖНОСТ
ВАЗДУХА

•Кружење воде у природи

•Значај водене паре у

атмосфери:
• Од ње зависи могућност
појаве падавина;
• Апсорбује Земљину
дуготаласну радијацију –
утиче на температуру
ваздуха;
• Садржи латентну топлоту –
утиче на метеоролошке
процесе
ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА

•ИСПАРАВАЊЕ – количина воде која је

испарила са јединице површине у неком
времену (l/m2, mm).
•Фактори испаравања:
• Величина и топлотно стање површине
са које се врши испаравање;
• Влажност ваздуха;
• Брзина ветра.
•Мерни инструмент: евапориметар
•Највеће испаравање – око повратника
ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА

• Количина водене паре у атмосфери променљива.

• На одређеној температури – засићен воденом паром.
• Уколико се температура ваздуха повећа –
• Уколико се температура ваздуха смањи – ваздух презасићен
• Кондензација
• Сублимација
ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА

АПСОЛУТНА ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА

• Количина водене паре у грамима садражана у 1 m3 ваздуха.
• Са порастом температуре ваздуха – расте апсолутна влажност.
• Расте од половима према екватору.
• Велика количина падавина око екватора.
ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА

• РЕЛАТИВНА ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА

• Однос између тренутне измерене апсолутне влажности ваздуха
и највеће могуће влажности ваздуха на датој температури
ваздуха.
• Изражава се у процентима.
• Јако је важан показатељ – температура ваздуха и релативна
влажност ваздуха – ЕКВИВАЛЕНТНА ТЕМПЕРАТУРА.
• Појава оморине.
• ИНДЕКС ТОПЛОТЕ
ВЛАЖНОСТ
ВАЗДУХА

Индекс топлоте
ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА

Мерни инструменти за
одређивање релативне
влажности ваздуха:
• Хигрометар
• Хигрограф
• Психрограф
МАГЛЕ И ОБЛАЦИ

• Температура росне тачке – температура при којој долази до

засићења воденом паром.
• У ваздуху се налазе језгра кондензације: честице песка,
прашине, чађи, дима,...
• Облици кондензације водене паре: магла, облаци и падавине.
 МАГЛА
•Замућеност ваздуха у приземном слоју
атмосфере.
•Видљивост је мања од 1 km.
•Сумаглица – видљивост између 1 и 2 km.
•Географска распрострањеност магли:
• Субполарне области – на контакту мора и
копна.
• На судару топлих и хладних морских струја
(Њу Фаундленд, Курилска острва,
Фокландска острва, приобалне пустиње
Јужне Америке и Африке.
• У нашој земљи – у котлинама – области
температурне инверзије.
•Градска магла – смог.
ОБЛАЦИ

Према Према Кишни

Облаци су скупови висини облику облици
(агрегати) водених
капљица и кристала Ниски Гомиласти Слојевити
леда у слободној
атмосфери.
Средњи Слојевити Гомиласти

Поделе облака: Перјасто-

Високи
праменасти

Прелазни
типови
ОБЛАЦИ
Облачност

• Прекривеност видљивог неба облацима.

• Изражава се у десетинама.
• Утиче на Сунчеву радијацију, смањује дневне температурне
амплитуде.
• Зими: највећа облачност ујутру, лети: највећа облачност после
подне.
• Географски размештај облачности – карте изонефа.
Географски распоред облачности на Земљи
ПАДАВИНЕ

ПАДАВИНЕ – сви облици Ниске Високе

кондензоване или сублимиране падавине падавине
водене паре који доспевају на
површину Земље у течном или Роса Киша
чврстом стању.
• Хлађење ваздуха – температура Слана Снег
росне тачке - кондензација /
сублимација – излучивање
Иње Град
падавина.
Поледиц
а
ПАДАВИНЕ

Јединица мере за
Мерни инструменти: кишомер, плувиограф
количину падавина је и тотализатор
mm, l/m2.
• Дневне
• Месечне суме
• Годишње суме

• Плувиометријски
режим
ПАДАВИНЕ

Плувиометријски режим
ПАДАВИНЕ

Још једна подела падавина:

• Конвективне
• Орографске
• Фронталне (циклонске)
ПАДАВИНЕ

КИША
• Кишне капљице пречника 0,5 до
6 mm.
• Jeзгра кондензације
• Сударање, спајање и повећање
• Утицај силе гравитације
ПАДАВИНЕ

СНЕГ
• Сублимација водене паре
• Високо у атмосфери
• Најчешће при температурама
ваздуха од -2 до +2°С.
 ПАДАВИНЕ

ГРАД
• Настаје у кумонимбусима.
• Зрна града различитих
облика и димензија
(најтеже зрно града – 13,6 kg у
Бангладешу 14.4.1981. године)
• Велике штете
пољопривреди – заштита:
противградни полигони
Географски распоред падавина на Земљи –
карта изохијета
За крај:

1. Пронађите на интернету (на пример на интернет сајту climate-

data.org) податке о количини и распореду падавина за Београд
и у екселу нацртајте клима-дијаграм.
2. Одговорите на питање: колика је просечна количина падавина у
Београду у датом временском периоду и какав је њихов
временски ход (у ком месецу је максимум, а када је минимум)?

3. O смогу у Лондону погледајте епизоду The Act of God из

серијала The Crown.