Диференцирање и

самодиверзија Модерне
Током деветнаестог века, појавила се сумња у постојање
универзалних истина, а у првој половини 20. века, вредности и
уверења, било она која су наслеђена од просветитељства или
она које је проповедало хришћанство, више нису пружали
Европљанима осећање извесности и сигурности.
 Диференцирање и самодиверзија
Модерне
Непоколебљива вера у разум била је уздрмана. У 20. веку почели смо да
признајемо да је ирационално, коме су мислиоци просветитељства придавали
мало пажње, стална и неизбрисива црта људске природе и друштвеног живота.
Двадесети век, лишен јединственог погледа на свет, познаје углавном
неповезаност, сумњу и конфузију.

• Реафирмација разума и слободе

Након искуства наци-фашизма и стаљинизма, мислиоци одани традицији
просветитељства покушали су да реафирмишу идеале разума и слободе које су
погазили тоталитаристички покрети.
Тако је Жилијен Бенда у свом делу “Издаја интелектуалаца” оштро критиковао
профашистичке интелектуалце зато што појачавају мржњу између нација, класа
и политичких фракција. По Бенди, такви интелектуалци су изневерили своју
одговорност јер не следе правду нити истину већ истичу да „чак и ако наша
земља греши, морамо мислити да је она у праву”. Презиру људе са стране,
величају грубост и акцију и проглашавају надмоћност инстинката и воље над
разумом.
 Диференцирање и самодиверзија
Модерне
Шпански мислилац Хосе Ортега и Гасет је сматрао да је европска цивилизација,
производ креативне елите, почела да се дегенерише у варварство због све веће
снаге маса.

По Ортеги и Гасету, човек масе има баналан ум и себи не поставља висока

мерила. Он је инертан и покреће га спољашња принуда. Када се суочи с
проблемом, он „се задовољава с првом помишљу коју нађе у глави” и
„ломи...све што је другачије, све што је одлично, индивидуално, означено и
одабрано. Свако ко није као сви остали, ко не мисли као сви, ризикује да буде
елиминисан”.

Такви интелектуално вулгарни људи, изјавио је Ортега, не могу да схвате или

очувају процес цивилизације.
 Диференцирање и самодиверзија
Модерне
Човек масе не поштује и одбацује традицију разума; он се не упушта у
рационалне дијалоге са другима како би логички бранио своје мишљење, већ
велича насиље што је крајњи израз варварства.

Зато Ортега и Гасет каже: “У време фашизма појављује се по први пут у Европи
један тип човека који не жели да износи разлоге нити да буде у праву, већ
једноставно показује да је решен да наметне своје мишљење. То је та нова
ствар: право да се не буде разуман ‘ради ирационалног’”.

По Ериху Фрому, модерни западни људи трампили су слободу за сигурност.

Свој „терет слободе” покушавали су да превазиђу предајући се једној личности
или ауторитету који су сагледавали као „веома снажан”.

Супротстављајући се фашизму, Фром је желео да реафирмише вредност

хуманистичке етике.
 Диференцирање и самодиверзија
Модерне
• Тоталитаризам у роману “1984” Џорџа Орвела
У своје две чувене књиге, “Животињска фарма” и “Хиљаду девет стотина
осамдесет четврта (1984)”, Џорџ Орвел је изнео снажну осуду тоталитаризма. У
“1984” Партију предводи Велики Брат, а три владајуће пароле су “Рат је мир”,
“Слобода је ропство” и “Незнање је снага”.
Агенти Полиције мисли свуда су присутни, користе сакривене микрофоне и теле-
екране како би проверавали чланове Партије ради евентуалних знакова
скретања од партијских закона и идеологије. На плакатама на којима је слика
Великог Брата, исписане су речи “Велики Брат те посматра”. Верујући да „онај
који контролише прошлост контролише и будућност”, Министарство истине мења
старе новине како би усагласило прошлост с текућом доктрином Партије.
У овом тоталитаристичком друштву будућности, сва људска права су укинута,
људи се хапсе само због својих мисли, а деца шпијунирају родитеље. Суровости
друштва доприносе процесије окованих ратних затвореника, јавна масовна
погубљења и Двоминутни обреди мржње, који доводе учеснике до махнитог беса
против партијских непријатеља. Редовно обезбеђивање јефтиног пића и
порнографске литературе одржава масе тупим и држи их даље од политичких
махинација.
 Диференцирање и самодиверзија
Модерне
У тоталитарном друштву будућности, како га осликава “1984”, неће бити
лојалности, сем лојалности према Партији и неће бити љубави, сем љубави
према Великом Брату. Објективна истина више не постоји; истина је шта год
Партија одлучи у неком тренутку.

Један од чланова Унутрашње партије, описујући њене тоталитаристичке

амбиције, каже: “Ако хоћеш слику будућности, замисли чизму како гази људско
лице - заувек”.

У “1984” Партија настоји да зароби ум и трансформише људе у роботе. Орвелов

антиутопијски роман усредсређен је на Винстона Смита, који ради за
Министарство Истине. Партија не убија Смита већ га „преобликује”, „лечи га”
тако што разбија његову вољу и трансформише га у правог верника Великог
Брата.

На крају “1984”, Винстон Смит је “однео победу над собом - волео је Великог
Брата”.
 Диференцирање и самодиверзија
Модерне
• Критика технологије и бирократије
Неки мислиоци у 20. веку почели су да нападају разум зато што је уобличио
технолошко и бирократско друштво које је гушило људске страсти и кочило
индивидуалност. Формиран је друштвени поредак који је обезвређивао и
деперсонализовао појединца, ускраћујући људима могућност независног развоја
и богатије егзистенције. Ови мислиоци су сматрали да модерно индустријско
друштво, на свом путу ка ефикасности и једнообразности, лишава људе њихове
јединствености и своди људе од крви и меса на зупце механичког система.

Макс Вебер је тако упозоравао на „гвоздени кавез” бирократије који је претио да

од појединца створи предмет и њиме манипулише у интересу техничке
ефикасности.

А у свом делу “Технолошко друштво” Жак Елил је рекао: “Машина је од себе

створила господара срца и ума”. По Елилу, модеран човек не тражи ништа више
од изванредног механизма бекства који му је омогућила техника.
 Диференцирање и самодиверзија
Модерне
У свом делу “Револуција наде” Ерих Фром је рекао да савремено друштво
“своди човека на додатак машини, којом управљају њени сопствени ритам и
захтеви”. По Фрому, савремено друштво трансформише човека у Homo
consumnus, тоталног потрошача, чији је једини циљ да има више и да користи
више.

По Арнолду Тојнбију, Трећи светски рат неће бити рат између држава или
народа, већ између личности и технологије. Технологија је постала за модерно
доба предмет обожавања, и као што Бог упозорава, људска бића плаћају високу
цену за идолопоклонство.

По Чарлсу А. Рајху, технологија и производња претварају у прах све што им се

нађе на путу: пејзаж, природно окружење, историју и традицију, домаће
васпитање и уљудност, приватност и ширину живота, лепоту и крхке,
спорорастуће друштвене структуре које нас све повезују. Наша култура је
ограничена на ону неукусно комерцијалну; све културне вредности су на
продају, а оне које не успевају да направе профит не чувају се.
 Диференцирање и самодиверзија
Модерне
• 1968. и Нова левица
Међутим, године 1968. бес против система и жеља да се створи нова култура
која ослобађа експлодирали су у Паризу и другим водећим светским градовима
у отворене побуне.

Напади на материјалистичку и репресивну буржоаску културу, нарочито како их

је формулисао филозоф Херберт Маркузе, утицали су на радикализам Нове
левице који је запљуснуо универзитете у САД, Немачкој и Француској
шездесетих година двадесетог века.

Радикални припадници Нове левице осуђивали су буржоаске вредности,

немилосрдну конкуренцију и експлоатацију, вулгарни материјализам и потиснуту
сексуалност, и изражавали су своју мржњу према насилничкој владавини и
безличној бирократији - такозваном „систему” или „естаблишменту”.
 Диференцирање и самодиверзија
Модерне
Они су се залагали за истраживање нових, слободнијих и аутентичнијих стилова
живота. Такође су позивали на глобално реаговање на проблеме широм света:
пренасељеност, опадање квалитета животне средине, сиромаштво, и нуклеарно
наоружање.

Неки су се идентификовали с бунтовним црнцима у Сједињеним Државама и са

вођама Трећег света, укључујући Мао Це Тунга и Фидела Кастра, и желели да
се Сједињене Државе преобликују по угледу на кубански или кинески модел.

Веома непопуларни Вијетнамски рат такође је распламсавао њихов бес.