UPRAVLJANJE KVALITETOM

U LOGISTICI
Dragan Rajković

Kragujevac, 2020.
 SADRŽAJ

UVOD
I. LOGISTIKA - POJAM, DEFINICIJE, ISTORIJAT
II. LOGISTIKA – FAZE I KARAKTERISTIKE
III. LOGISTIKA – PODSISTEMI I ELEMENTI/FUNKCIJE
IV. KVALITET I PROCESNI PRISTUP U LOGISTICI
V. STRATEGIJE I METODE UPRAVLJANJA KVALITETOM U LOGISTICI
UVOD
Pojam logistika potiče još iz antičke Grčke i Vizantije. Primenjivala se u vojne i strategijske svrhe
još pre 1000-te godine Nove ere. Saznanja o logistici poslednjih 20 godina proširila su se na
razne oblasti života i naučne discipline kao što su: proizvodnja, organizacija, promet, usluge
menadžment, marketing, razvoj i dr.
Posmatrano iz aspekta kretanja robe u logističkom lancu, logistika se može definisati kao skup
svih delatnosti kojima se u određenom sistemu obavljaju oblikovanje, projektovanje,
upravljanje i kontrola postupaka na području manipulisanja, skladištenja i transportovanja
robe.
Logistika je upravljanje procesima podrške u poslovnom sistemu kao što je: upravljanje
narudžbinama, upravljanje zalihama, upravljanja skladištenjem, upravljanje distribucijom,
upravljanje nabavkom materijala, upravljanje transportom, organizacija i dr. Logistika upućuje
na organizacione metode podrške poslovnom sistemu a sistem menadžmenta kvalitetom je
podrška opštoj organizaciji poslovnog sistema koji, prvo omogućava a zatim i nameće
funkcionisanje logistike.
Kvalitet u logistici predstavlja vrlo kompleksan i višedimenzionalan pojam, koji je neophodno
sa različitih stanovišta istraživati i unapređivati.
 I. LOGISTIKA - POJAM, DEFINICIJE,
ISTORIJAT
Do sredine 20. veka logistika je definisana sa stanovišta fizičke distribucije. Za ovaj period
vezuju se prvi pojmovi iz oblasti logistike, a to su skladištenje i transport.
Logistika je delatnost koja se bavi savladavanjem prostora i vremena uz najmanje troškove.
U savremenim uslovima se najčešće koristi za označavanje poslovne funkcije i naučne discipline
koja se bavi koordinacijom svih kretanja materijala, proizvoda i robe u fizičkom,
informacionom i organizacionom pogledu. Logistika je kružni proces od nabavke preko
proizvodnje i prodaje do potrošača.
Logistika je skup aktivnosti čiji je zadatak da obezbedi ekonomičan prenos proizvoda sa
mesta nastanka na mesto korišćenja u skladu sa potrebama korisnika
Evolucija logistike

Slika 1.1. Evolucija logistike

 Definicije logistike
Logistika je organizacija, planiranje, kontrola i realizacija robnih tokova od mesta nastanka do
mesta prodaje preko proizvodnje i distribucije do krajnjeg korisnika sa ciljem zadovoljenja
zahteva tržišta uz minimalne troškove i minimalne investicije. (ELA -Evropska asocijacija za
logistiku)
Logistika je termin koji opisuje procese planiranja, izvršenja i kontrole efikasnosti tokova i
zaliha sirovina, poluproizvoda u procesu proizvodnje, gotovih proizvoda i povezanost
informacija od mesta izvora do tačke potrošnje, sve u cilju prilagođavanja zahtevima kupaca,
klijenata.
Ove aktivnosti mogu obuhvatati i servisiranje, opsluživanje kupaca, prognozu tražnje,
distribuciju informacija i komunikativne veze, upravljanje zalihama, manipulacije sa robom,
planiranje redosleda realizacije procesa, snabdevanje delovima i servisnu podršku, izbor
lokacije fabrika, skladišta i opreme, pakovanje, vraćanje robe na doradu, transport i
smeštanje otpadaka, saobraćaj i transport, skladištenje i zalihe.
 Definicije logistike

Logistika je deo lanca snabdevanja koji planira, primenjuje i kontroliše efikasnost, efektivnost
toka, i skladište roba, usluga i sa tim vezanih informacija od tačke izvora do tačke potrošnje, a
u cilju zadovoljenja zahteva klijenta.

Logistika obuhvata sve sisteme i procese koji omogućavaju kretanje materijalnih i

nematerijalnih tokova. (Zečević)

Poslovni sistem-
preduzeće
LOGISTIKA predstavlja proces planiranja, organizacije, kontrole i realizacije robnih tokova, od
mesta nastanka do mesta prodaje, preko proizvodnje i distribucije do krajnjeg korisnika, sa
ciljem zadovoljenja zahteva tržišta uz minimalne troškove i investicije.
Planiranje logističkih tokova, usluga i procesa se zasniva na načelu: RADITI PRAVE STVARI,
tj.težiti održivom rastu uz maksimalno zadovoljenje zahteva korisnika. U sferi planiranja
logističkih tokova neophodno je koristiti osnovne principe upravljanja kvalitetom, koji
podrazumevaju da se definiše:
• vizija logističkog sistema (koja podrazumeva definisanje budućnosti, kroz koju se
opredeljujemo za buduće usluge, tržišta, strategije, tehnologije.)
• misija logističkog sistema (koja se definiše na osnovu vizije, i odredjuje svrhu i razlog
postojanja kompanije. Npr.misija je obezbedjenje i pružanje kompletnih logističkih usluga,
uz maksimalno zadovoljenje korisnika.)
• politika logističkog sistema (koja predstavlja izjavu na osnovu koje se na neodređeno
vreme definišu opšti ciljevi, namera i sama orjentacija logističkog sistema)
• ciljevi logističkog sistema (koji mogu biti strateški, taktički i operativni; kroz njih se definišu
vremenska i prostorna dimenzija realizacije vizije, misije i politike logističkog sistema. Ciljevi
moraju biti konkretizovani i merljivi sa stanovišta provere njihovog ostvarenja)
Kada se govori o kvalitetu na području logistike, neophodno je imati na umu više činjenica,
kao što su:
 Kvalitet materijalnih i uslužnih proizvoda je ključni faktor poslovanja u današnjim tržišnim
uslovima.
 Kvalitet logističkih usluga značajno zaostaje za kvalitetom materijalnih proizvoda, iako za
kupca i krajnjeg korisnika su podjednako važni. Za razliku od materijalnih proizvoda čiji
kvalitet je u prošlosti neprekidno unapređivan, logističkim uslugama nije posvećivana
nužna pažnja.
 Logistika je područje sa značajnim mogućnostima i realnim šansama u pogledu
poboljšanja i unapređenja ukupnog kvaliteta proizvoda i usluga.
 U vreme kada su materijalni proizvodi po svom dizajnu i kvalitetu sve sličniji, kvalitet
logističke usluge postaje ključni faktor tržišne konkuretnosti različitih proizvođača.
 Logistička usluga kao proizvod je bitno različita i specifična u odnosu na materijalne
proizvode, što se mora imati u vidu kod planiranja, modeliranja i unapređenja kvaliteta.
Isto tako, potrebno je znati da je logistička usluga specifična i u odnosu na druge uslužne
proizvode.
 Da bi nosioci logističkih usluga, ponudili i pružili kvalitetnu uslugu u ograničenom
vremenu i određenom tržišnom ambijentu, neophodno je da raspolažu konkretnim
modelima, metodama i tehnikama odlučivanja.
Pri definisanju i sagledavanju kvaliteta na području logistike neophodno je poći od sledećih
činjenica:
• korisnik i logistička tržišta zahtevaju kompletnu i kvalitetnu logističku uslugu;
• kompletna logistička usluga je kompleksan skup međuzavisnih parcijalnih usluga;
proizvodanja/pružanje logističkih usluga realizuje se kroz sinhronizovan, uređen i
koordiniran niz procesa i aktivnosti;
• u proizvodnji/pružanju logističkih usluga učestvuju veći broj logističkih sistema i nosioca
usluga; logistički procesi proizvodnje/pružanja usluga realizuju se na različitim tržištima i
različitim tržišnim okruženjima.
Ove činjenice ukazuju na potrebu da se kvalitet u logistici mora posmatrati sa različitih
stanovišta. Tako na primer, moguće je govoriti o kvalitetu zadovoljenja zahteva korisnika,
kvalitetu odvijanja logističkih procesa, zaštiti životne sredine i dr. U stvari moguće je izdvojiti tri
karakteristična stanovišta kvaliteta logističke usluge
 Različita stanovišta na području logistike
Kvalitet u logistici pretstavlja vrlo kompleksan i višedimenzionalan pojam, koji je
neophodno sa različitih stanovišta istraživati i unapređivati (slika 1.2):
• marketinško stanovište, koje se odnosi na kvalitet logističke usluge u funkciji zadovoljenja
zahteva i očekivanja korisnika,
• funkcionalno stanovište, koje se odnosi na kvalitet odvijanja logističkih procesa i
funkcionisanje logističkih sistema,
• društveno stanovište, koje se odnosi na kvalitet življenja, zaštitu životne sredine i
okruženja

Slika 1.2. Različita stanovišta na području logistike

Marketinško stanovište kvaliteta

Kvalitet logističke usluge predstavlja ključno sredstvo za zadovoljenje kvalitativnih tržišnih

zahteva i očekivanja. Može se reći da kvalitet logističke sluge počinje i završava na tržištu.
Korisnik prvo definiše kvalitativne logističke zahteve, a zatim pri korišćenju, vrednuje i
ocenjuje nivo kvaliteta usluge. Od stepena zadovoljenja korisnikovih zahteva i očekivanja,
direktno zavisi tržišni uspeh nosioca logističke usluge. Kvalitet je instrument za osvajanje
novih i zadržavanje postojećih tržišta i korisnika. Kvalitet je najjače “oružje” na slobodnom i
otvorenom tržištu.

“Može se i ne uspeti na tržištu, iako je kvalitet proizvoda/usluga dovoljno visok. Međutim, ne

može se sigurno uspeti ako je kvalitet nizak” - J.M. Juran

Ako logistički sistem želi da pruža usluge po želji i očekivanju tržišta, neophodno je da se
direktno orijentiše na korisnike, da sluša “glas kupca”. Strategija “slušanja i učenja” je sastavni
deo ukupne marketing strategije logističkog sistema, jer nosilac usluge mora da uči od svojih
aktuelnih i potencijalnih korisnika i tržišta, a u cilju predviđanja i anticipacije njihovih potreba,
zahteva i očekivanja.
Slika 1.3. Marketinško stanovište kvaliteta logističke usluge
Funkcionalno stanovište kvaliteta
Kvalitet logističke usluge proizilazi iz kvaliteta odvijanja logističkih procesa i kvaliteta
funkcionisanja logističkih sistema, jer sama logistička usluga je rezultat više procesa
povezanih u logističkom lancu.

Kada se procesi odvijaju kvalitetno bez propusta, slabosti, grešaka i zastoja, na jednom
visokom organizacionom i tehnološkom nivou tada je i kvalitet usluge zadovoljavajući. Prisutna
je vrlo tesna međuzavisnost pojedinih dimenzija kvaliteta u logistici.

Kvalitet je direktna posledica primenjene strategije, tehnologije i organizacije logističkih

procesa.

Sami indikatori kvaliteta u logističkim sistemima odnose se na:

1. Logističke resurse;
2. Logističke procesi i sub procese (podprocese);
3. Ljudski faktor , menadžment i organizaciju.
4. Logističke performanse
Funkcionalno stanovište kvaliteta

Visok nivo kvaliteta logističkih procesa podrazumeva skladno odvijanje svih aktivnosti, bez
konflikta, zakašnjenja, zastoja i otkaza. Tako na primer pod kvalitetom pojedinih procesa
podrazumeva se:
• Disponiranje – Pod kvalitetom disponiranja se podrazumeva stopa pogrešno primljenih
podataka, stepen kompletnosti informacija, stepen tačnosti dokumentacije , stopa pogrešnih
naloga, tačnost informisanja, stopa prigovora...
• Otprema – Pod kvalitetom otpreme se podrazumeva količinska tačnost, vremenska tačnost,
kompletnost i tačnost dokumentacije, učestalost naknadnih otprema, stepen reklamacije ,
stepen oštećenja robe.
• Transport (prevoz) – Pod kvalitetom transporta se podrazumeva vremenska tačnost ,
učestalost transporta, učestalost oštećenja robe, učestalost nesreća, stepen reklamacija.
• Skladištenje – Pod kvalitetom skladištenja se podrazumeva stopa greški pri raspoređivanju
robe, stopa grešaka pri komisioniranju, stepen oštećenja robe, vremenska tačnost.
Slika 1.4. Funkcionalno stanovište kvaliteta logističke usluge
Slika 1.5. Funkcionalno stanovište sa aspekta podsistema
Sa društvenog stanovišta kvalitet logističke usluge mora da zadovolji tri ključne funkcije: zaštita
životne sredine, zaštita života i zdravlja ljudi (zaposlenih, saradnika, komitenata) i zaštita korisnika
usluga i potrošača proizvoda. (Slika 1.6.)
(Green Logistics)

Slika 1.6. Društveno stanovište kvaliteta logističke usluge

 Logistika i Lanac snabdevanja
• Koncept lanca snabdevanja se odnosi na protok materijala:
• od izvora (dobavljača) do preduzeća (proizvodjača),
• unutar preduzeća do mesta na kojima su potrebni,
• od preduzeća-proizvodjača do distributera - trgovca,
• na kraju, do krajnjeg korisnika (kupca).
Mreža snabdevača Prodajna mreža
Preduzeće
Dobavljač
drugog reda Velikoprodaja,
distributeri

Slika 1.7. Lanac snabdevanja Proizvodnja,

Dobavljač montaža,
prvog reda pakovanje
Maloprodaja

Dobavljač
drugog reda
Kupci

Tok materijala Tok novca Tok informacija

 Elementi procesa logistike

Menadžerske aktivnosti

Planiranje Organizacija Vođenje Kontrola

Inputi
Outputi
Fizički
resursi Vrednost
za kupca
Ljudski Menadžment logistika
resursi Vrednost za
Dobavljači Proizvodnja Gotovi Kupci
Sirovine vlasnika
u toku proizvodi
Finansijski
resursi Aktiva
preduzeća
Informacioni
resursi

Aktivnosti logistike
- Potrošački servis - Pakovanje
- Upravljanje zalihama - Skladištenje
- Materijalni tokovi - Transport
- Naručivanje

Slika 1.8. Elementi procesa lgistike

 Logistički tokovi
Gotovi
Gotovi
Zalihe Proizvodnja proizvodi
proizvodi
sirovina u toku kod
u pogonu
posrednika

Zalihe
dobavljača Zalihe
trgovine

Trajne
Zalihe
komponente
kupca
Dorada i i ambalaža
prepakivanje

Ambalaža
Regularni logistički tok
Reverzna logistika

Slika 1.10. Logistički tokovi

Konvencionalni pristup u organizovanju logistike
Predsednik

Potpredsednik Potpredsednik Potpredsednik

marketinga proizvodnje finansija

ODGOVORNOSTI

- prodajni servis - proizvodnja

- kanali prodaje - nabavka - budžet
- univerzna logistika - transport - zalihe
- skladištenje - obrada podataka

CILJEVI

- velike zalihe - male zalihe

- male serije - velike serije
- decentralizacija - skladištenje - centralizovano
skladištenja u proizvodnji skladištenje
- širok asortiman - mali asortiman
- brza obrada - jeftina obrada
porudžbina porudžbina
- velikodušna - rigorozna
politika vraćanja politika vraćanja
proizvoda proizvoda
- brza dostava - ekonomična
dostava
Slika 1.11. Konvencionalni pristup u organizovanju logistike
 Organizacija logistike
 Zamena funkcionalne hijerarhije decentralizovanom organizacijom sa divizijama i
strategijskim poslovnim jedinicama
• U delu organizacije logistike, trend je stvaranje organizacionog dela odgovornog za
funkciju logistike
 Menadžer logistike je odgovoran za:
• Transport, skladištenje, evidenciju porudžbina, upravljanje zalihama i pakovanje – uža
varijanta
• Snadbevanje, učestvovanje u planiranju proizvodnje, servis za kupce i praćenje
proizvodnje – šira varijanta
 Nedostatak: odsustvo veze između linijskih funkcija u divizijama i korporativnih funkcija na
vrhu preduzeća
 Način organizovanja logistike kod
proizvodnih preduzeća: Prema procesima;
Prema tržištima; Prema kanalima snabdevanja
 Logistika kao funkcija Logistika kao program
Generalni
Generalni direktor
direktor

Logistika
Inženjering Proizvodnja Marketing Finansije

Kadrovi Logistika Inženjering Proizvodnja Kadrovi Marketing Finansije

Matrična organizacija logistike

GENERALNI
DIREKTOR

PROIZVODNJA INŽENJERING MARKETING TRANSPORT FINANSIJE

planiranje predviđanje obrada Horizontalni

proizvodnje konstruisanje tražnje transport podataka tokovi
LOGISTIKA projektovanog
nabavka servis upravljanje autoriteta
održavanje pakovanje
standardi za kupce zalihama
LOGISTIKA

Vertikalni tokovi funkcionalnog autoriteta

 ORGANIZACIJA LOGISTIKE U PREDUZEĆIMA
Postoje tri oblika organizacije logistike u preduzećima:
1. Centralizovana logistička koncepcija (manja preduzeća),
2. Decentralizovana logistička koncepcija (veća preduzeća različitih tokova i proizvoda) i
3. Kombinovana centralizovano decentralizovana logistička koncepcija

SVAKA ORGANIZACIONA FORMA PRVENSTVENO TREBA DA SAVLADA PROBLEME U OKVIRU

TRI GRUPE:
4. KONFLIKTI IZMEĐU ORGANIZACIONIH CELINA
5. KONFLIKTI UNUTAR OGRANIZACIONIH CELINA
6. TELEMATIČKI PROBLEMI
(...daljinski prenos korisnih podataka; TELEkomunikacije + inforMATIKA)

SVAKI SISTEM MORA IMATI SVOJU ORGANIZACIONU FORMU.

 II. LOGISTIKA:
FAZE I KARAKTERISTIKE
Faze – komponentni procesi logistike
 1. LOGISTIKA NABAVKE

U savremenom smislu reči nabavka obuhvata: istraživanje tržišta nabavke, komparativnu

analizu ponude, izbor najpovoljnijeg dobavljača, ugovaranje kupoprodaje, nabavku u užem
smislu, odnosno kupovinu i preuzimanje nabavljene robe i pripremu sredstava za proizvodnju,
kadrove i finansijska sredstva.
Logistika nabavke se može definisati kao skup aktivnosti čija je svrha kontinuirano i
ekonomičono snabdevanje proizvodnje svim potrebnim resursima.
Zadatak je obezbeđenje toka materijala neophodnih za nesmetano odvijanje procesa
proizvodnje i ukupnog poslovanja kompanije, uz što niže troškove.
Efikasno obezbeđenje materijala zahteva: pravi materijal u pravoj količini, pod pravim
uslovima, u pravo vreme, iz pravih izvora, sa pravom uslugom, na pravom mestu.
 Nabavka i logistika nabavke

Zadaci nabavne logistike su:

• koordinacija sa nabavkom kao poslovnom funkcijom
• organizacja procesa nabavke
• podrška za selekciju, izbor i vrednovanje dobavljača
• razvoj veza i odnosa sa dobavljačima
• podrška izvršenju procesa nabavke
• doprema, prijem i skladištenje nabavljenih materijala ili proizvoda.

Put ka optimalnoj nabavci vodi preko analize uticaja proizvodnje, zaliha i potrošnje na nabavku.
 Mesto nabavke u logističkom lancu
Logistika nabavke ima za cilj da efikasno obezbedi proizvode i usluge i zadovolji zahteve
sedam P:
 pravi materijal,
 u pravoj količini,
 pod pravim uslovima,
 u pravo vreme,
 iz pravih izvora,
 sa pravom uslugom, Proces u opštem slučaju obuhvata:
 na pravom mestu. • prepoznavanje potreba,
• identifikovanje snabdevača,
• definisanje i dostavljanje porudžbenice/ naloga za
nabavku,
• nadgledanje i upravljanje procesom isporuke i
• podrška vrednovanju nabavke i dobavljača.
 Upravljanje snabdevanjem
Spoljašnji izvori snabdevanja
proizvodima - Mnoge firme su
prinuđene da nabavljaju proizvode iz
spoljnih izvora (domaćih i/ili inostranih).
JIT ( Just-In-Time ) snabdevanje - JIT
proizvodnja zahteva JIT snabdevanje /
isporuke. Cilj JIT je "0-zaliha", ali se to u
praksi teško ostvaruje i nije poželjno.
Sa "0-zaliha" ne možete ništa da radite,
niti šta da prodate.
Karkteristike JIT snabdevanja su
prikazane u tabeli 2.1
Tabela 2.1
1) Kvalitet - Poručilac nameće minimalne proizvodne specifikacije
- Dobavljaču se pomaže da ispuni zahteve poručioca
- Odeljenje obezbeđenja kvaliteta prodavca i kupca rade
zajedno
- Karte upravljanja procesom (a ne uzorkovanje)
2) Transport - Poručilac planira i kontroliše transportne aktivnosti
3) Dobavljači - Većina locirana što bliže
- Prave se pokušaji prema udaljenim dobavljačima
- Preporučuje se ponavljanje poslova sa dobavljačem
- Nadzor / vrednovanje dobavljača
- Ponuda materijala minimalizovana
- Dobavljači se podstiču na JIT svojih dobavljača
4) Količine - Česte, čvrste isporuke manjih obima u tačnim količinama koje
zahtevaju redukovane dobavljačeve proizvodne obime
- Dugoročni ugovori o snabdevanju su od zajedničkog interesa
- Smanjenje ili povećanja isporuke se ne ohrabruju (ne podstiču se)
 2. LOGISTIKA PROIZVODNJE
Proizvodnja može biti uspešna ako zadovoljava potrebe kupaca i uspešno konkuriše na
globalanom tržištu. U kompleksnoj procesnoj proizvodnji logistika je posebno važna.
Logistika preduzeća je ukupnost zadataka i mera koje proizlaze iz ciljeva preduzeća, a odnose
se na optimalno osiguranje materijalnih, informacijskih i vrednosnih tokova u transakcijskom
procesu preduzeća. Prema mnogim izvorima u logistiku proizvodnje spadaju, između ostalog:
• razmatranja: proizvoditi ili kupovati, zajednički sa nabavkom,
• stuktura proizvodnje prema logističkim aspektima,
• planiranje proizvodnje i upravljanje proizvodnjom,
• oblikovanje fizičkog i informatičkog toka kroz proizvodnju, unutrašnji transport.
Logistika je u ovom slučaju koncept koji obuhvata tok robe od nabavljača, kroz „proizvodno
postrojenje“ i van do kupaca.
Proizvodna logistika obuhvata sve aktivnosti koje su u vezi sa snabdevanjem proizvodnog
procesa, ulaza materijala, delova i dr., a sa druge strane izlaz gotovog proizvoda koji je
spreman za dalju upotrebu.
 Logistika proizvodnje

(SUPPLY CHAIN MANAGEMENT = SCM odnosno Manadžement snadbevačkog lanca)

U proizvodnim sistemima zadatak logistike je:
• iskorišćenje proizvodnih kapaciteta, s jedne strane i
• obezbeđenje robe za logistiku distribucije, s druge strane
• Logistika proizvodnje za sam proces proizvodnje priprema materijale neophodne za
proizvodni proces i mora da obavi veza sa „marketing“ logistikom.
 3. LOGISTIKA DISTRIBUCIJE
Logistika distribucije je deo logistike koja se bavi svim aktivnostima u procesu kretanja i
čuvanja robe od proizvođača do potrošača.
Distribuciom se obuhvataju sve radnje da se roba dostavi kupcu odgovarajućeg kvaliteta, na
pravom mestu, u dogovorenom roku isporuke i što ekonomičnije.
Marketing logistika obuhvata nekoliko aktivnosti:
Prva je predviđanje prodaje na osnovu koga organizacija priprema distribuciju, proizvodnju i
nivo zaliha. Zatim, sirovine se pretvaraju u gotove proizvode, a oni silaze sa pokretnih traka i
prolaze kroz proces pakovanja, skladištenja u fabrikama, otpremu - spoljašnji transport,
skladištenje na terenu, isporuku i usluživanje potrošača.
Glavni cilj distributivne logistike je optimalno tehnološko
uobličavanje lanca distribucije u kome se transfer robe
ostvaruje na najbolji mogući način, najkonkurentnije sa
najpovoljnijim odnosom koristi i troškova.
 Prodaja i logistika distribucije
PRODAJA

PLANIRANJE OBRADA UPITA I REKLAMACIJE PAKOVANJE I

PRODAJE UGOVARANJE KUPCA SKLADIŠTENJE

PLANIRANJE OBRADA UPITA I PRIJEM PRIJEM I

PRODAJE ZA IZRADA PONUDE REKLAMACIJE SKLADIŠTENJE
DOM. TRŽIŠTE ANALIZA DOPUN. NAKNADNE ROBE
PLANIRANJE ZAHTEVA KUPCA REKLAMACIJE OTPREMA
PRODAJE ZA IZRADA UGOVORA KUPCA ROBE
INO. TRŽIŠTE IZMENE UGOVORA REŠAVANJE OBRADA
ANALIZA REKLAMACIJE IZDATIH
PLANOVA POSLOVNO NALOGA
KOMUNICIRANJE
MARKETING MIKS PROVERA
STANJA I
IZVESTAVANJE
OUTSOURCING

Slika 2.1 Prodaja i logistika

 4. LOGISTIKA POVRATNIH I OTPADNIH MATERIJALA
-Reverzna logistika-

Pored realizacije tokova materijala usmerenih lancima snabdevanja ka poslovnim sistemima,

zadatak logistike može biti i da upravlja tokovima materijala suprotno orjentisanim u odnosu
na te lance. U tom slučaju može se govoriti o reverznoj (povratnoj, inverznoj) logistici .
Reverzna logistika je podsitem logistike poslovnog sistema koja upravlja tokovima materijala
unazad, prema dobavljačima i/ili proizvođačima. Zbog toga je važno, naročito za neke vrste
poslovnih sistema, da i ovaj segment logistike bude uspešno organizovan i da bude u funkciji
uspešnog poslovanja.
Postoji više područja i više vrsta tokova materijala za čiju realizaciju je neophodno postojanje
dobro organizovanih reverznih logističkih procesa i funkcija.
Ključna područja reverzne logistike su povratak nekorišćenih proizvoda od strane korisnika,
povratak upotrebljivanih artikala, povratak materijala zbog reciklaže, povratak prerađenih
proizvoda, povratak ambalaže i sl.
 Logistika otpada
Segment logistike koji se odnosi na poseban tretman otpadnih materijala dobija na značaju
promovisanjem PRINCIPA ODRŽIVOG RAZVOJA I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE.
Saznanja o ekonomskim efektima adekvatog tretmana otpadnih materija, navedeni univerzalni
principi i normativno uređenje, doprineli su nastanku koncepcije i ekonomije kružnog toka
materijala (cirkularna ekonomija).
Osnovni postupak sa otpadnim materijalima odnosi se na njihovu ponovno korišćenje
(reciklažau) ili trajno zbrinjavanje otpada koji se, sa dostignutim stepenom tehnološkog
razvoja, ne može ponovo koristiti.
Opšta struktura kanala logistike otpada sadrži nekoliko faktora (Slika 2.2):
• sakupljanje otpada (sakuplja materijale koji su u programu reciklaže);
• prerađivanje otpada (selektovanje-sortiranje otpada u odgovarajuće grupe, naprimer:
staklo, papir, aluminijum, ...);
• prerada otpadnog materijala u sekundarnu sirovinu (npr. usitnjavanje plastike);
• dostava sekundarne sirovine (pripremljenog „otpada“) korisnicima-proizvođačima (koji
sekundarne sirovine, zajedno sa primarnim sirovinama koriste za novu proizvodnju).
 Logistika otpada
T T
Upotreba za
Prerada Sortiranje
proizvodnju

T
K

I T T P
T K Sak
Osnovna uplj
I
proizvodnja Skladištenje P K
anje
Zalihe
... ...
...
P
I
K

I – isporučilac sirovina, komponenti P – prodaja K – korisnik T - transort

Slila 2.2. Kanali logistike i logistike otpada

 Logistika vraćenih proizvoda i ambalaže

Logistika povratne ambalaže

Ambalaža je proizvod napravljen od materijala različitih karakteristika, koji služi za smeštaj,

čuvanje, isporuku, rukovanje, zaštitu, promociju i druge funkcije u odnosu na proizvod.
Ambalaža se može koristiti jednokratno (samo jedanput) i tada je reč o nepovratnoj ambalaži,
ili više puta, pa je u pitanju povratna ambalaža.

Nepovratna ambalaža (i povratna koja više nije za upotrebu), kao ambalažni otpad, ima
tretman u skladu sa pravilima o upotrebi i reciklaži otpadnih materijala i logistikom otpada.
Logistički kanali povratne ambalaže su, obično, suprotno orjentisani u odnosu na kanale
snabdevanja.
 III. LOGISTIKA – PODSISTEMI I ELEMENTI/FUNKCIJE
Podsitemi logistike
Logistika je upravljanje procesima podrške u poslovnom sistemu (preduzeću) kao što je:
upravljanje narudžbinama, upravljanje zalihama, upravljanja skladištenjem, upravljanje
distribucijom, upravljanje nabavkom materijala, upravljanje transportom, organizacija i dr.
Logistika upućuje na organizacione metode podrške poslovnom sistemu a sistem
menadžmenta kvalitetom je podrška opštoj organizaciji poslovnog sistema koji, prvo
omogućava a zatim i nameće funkcionisanje logistike.

Podsistemi logistike:
 REALIZACIJA PORUDŽBINE
 SKLADIŠTENJE
 ZALIHE
 PAKOVANJE
 TRANSPORT

Slika 3.1. Osnovni podsistemi logistike

 REALIZACIJA PORUDŽBINE

REALIZACIJA PORUDŽBENICE
 Forma prenosa porudžbenice
 Forma obrade porudžbenice
 Analiza porudžbenice kao informacionog izvora
 Prosleđivanje porudžbenice
REALIZACIJA PORUDŽBINE

Slika 3.2. Sistem poručivanja

 REALIZACIJA PORUDŽBINE

Slika 3.3. Putevi informacija poručivanja u realizaciji porudžbina

 SKLADIŠTENJE
Skladištenje, kao deo logistike, često i komercijale, se pojavljuje kao funkcija,
logistička aktivnost i sistem koji primarno realizuje čuvanje robe. Skladište je
integralni deo svakog logističkog sistema i ima nezamenljivu ulogu u povezivanju
proizvodnje, transporta
i potrošnje. Skladištenje obuhvata „entitete“:
 Kupovina ili iznajmljivanje skladišta,
 Broj, lokacija, kapaciteti oblasti opsluživanja,
 Sopstvena ili tuđa skladišta,
 Tehničko uređenje objekata i skladišta za komisioniranje
 Uređenje skladišnih zona u objektu,
 Skladišne tehnologije,
 Oblikovanje pretovarni rampi,
 Rad transportne mehanizacije,
 Organizacija komisioniranja,
 Produktivnost skladišnog personala.
SKLADIŠTENJE

KOMISIONIRANJE označava proces koji se

realizuje u skladištima komadne robe i uključuje
sve aktivnosti koje prate izdvajanje traženog
asortimana robe prema vrsti i količini u cilju
ispunjenja korisničkih narudžbina.
 ZALIHE
Osnovna pitanja vezana za zalihe su:
• koja roba treba da se skladišti,
• koliko pojedina robe treba da se skladišti,
• koliko puta treba popunjavati zalihe,
• kada treba objedinjavati – poručivati robu.
 PAKOVANJE
• Izvršenje logističke funkcije pakovanja (zaštita, skladišna, transportna, manipulativna i
informaciona funkcija)
• Formiranje logističke jedinice (skladištenja, pretovara, transporta itd.) kao preduslova za
racionalizaciju transportnih lanaca

Slika 3.4. Funkicije pakovanja

 TRANSPORT
• vrsta transportnog sredstva
• sopstveni ili tuđi vozni park
• kupovina ili zakup vozila
• kombinacija transportnih sredstava
• organizacija realizacije transportnih procesa

Slika 3.7 Troškovi transporta u funkciji rastojanja i direktne i indirektne isporuke

 TRANSPORT

Slika 3.4. Međuzavisnost i konflikti ciljeva u logističkim podsistemima

IV. KVALITET I PROCESNI PRISTUP U
LOGISTICI
 KVALITET i PDCA
Ciklus (osnovni koraci): PLAN-DO-CHECK-ACT=PDCA

Demingov pristup se bazira na teoriji da se sistemsko upravljanje i poboljšanje kvaliteta

odvija prema odgovarajućem ciklusu koji obuhvata planiranje, implementaciju
planiranog, proveru postignutog, primenu korektivnih mera. Japanski naučnici su ovaj
koncept nazvali „Demingov ciklus“ ili „PDCA ciklus“, koji predstavlja koncept
planiranja i kontinualnog poboljšanja kvaliteta, kroz ciklus od 4 koraka:

1. Korak predstavlja plan (planiraj-plan)

2. Korak prestavlja rad na izradi rešenja i njegova implementacija (napravi, uradi-do)
3. Korak predstavlja proveru primenjenog rešenja kroz analizu rezultata (proveri-chek)
4. Korak prestavlja akciju koja se odnosi na fazu standardizacije rešenja i poboljšanja
(sprovedi-act)
 KVALITET
Sama logistička usluga je rezultat niza međusobno usklađenih, sinhronizovanih i
povezanih logistički procesa i nije moguće poboljšanje kvaliteta usluge bez
unapređenja svih procesa i aktivnosti u logističkom lancu.
Sistem menadžmenta kvalitetom QMS zasniva se na standardima serije ISO 9000 i
procesnom pristupu.

Suština upravljanja kvalitetom u logistici je uspostavljanje efikasnog sistema protoka

robe, usluga i informacija u integirasnom logističkom lancu.
Kvalitet logističke usluge proizilazi iz kvaliteta odvijanja logističkih procesa i kvaliteta
funkcionisanja logističkih sistema, jer sama logistička usluga je rezultat više procesa
povezanih u logističkom lancu (Slika 4.1.)
Slika 4.1 - Povezanost kvaliteta logističke usluge i kvaliteta logističkih procesa
 ASPEKTI KVALITETA
Kada je u pitanju kvalitet usluga, korisnik je taj koji ocenjuje kvalitet i njegova ocena je
presudna za uspeh preduzeća na tržištu. Korisnik od momenta nastanka potrebe za
logističkom uslugom, do momenta pružanja usluge ima različite poglede na njen
kvalitet:
ZAHTEVANI KVALITET (korisnik definiše zahteve za kvalitetom logističke usluge na
osnovu konkretnih potreba, želja, stavova, motiva)
PONUĐENI KVALITET (podrazumeva atribute kvaliteta, koje logistički sistem daje kroz
svoju ponudu)
OČEKIVANI KVALITET (kvalitet koji korisnik očekuje, na bazi svojih zahteva i ponude
logističkog sistema)
MOGUĆI KVALITET USLUGE ( kvalitet koji logistička kompanija može realno da pruži,
imajući u vidu raspoložive resurse)
OSTVARENI /REALIZOVANI/ KVALITET (predstavlja rezultat mogućeg i ponudjenog
kvaliteta)
OSNOVNI PRINCIPI UPRAVLJANJA KVALITETOM U LOGISTICI-7 principa menadžemnta kvalitetom!
 PRIMENA PROCESNOG PRISTUPA U LOGISTICI

Svaka organizacija se može prikazati kao skup procesa odnosno, to su tipične poslovne
aktivnosti preduzeća koje obezbeđuju ispunjenje zahteva korisnika. Sve aktivnosti ili skup
aktivnosti, koje primaju ulazne elemente i pretvaraju ih u izlazne elemente mogu se
posmatrati kao proces. Da bi organizacije efektivno i efikasno funkcionisale, moraju se
identifikovati brojni međusobno povezani procesi. Sistematska identifikacija procesa koji se
koriste u organizaciji i menadžmentu tim procesima, a naročito međusobnim delovanjem
ovih procesa, može se okvalifikovati kao "procesni pristup".
Cilj serije standarda ISO 9000 je da podstiče usvajanje procesnog pristupa u menadžmentu
nekom organizacijom.
Slika 4.2., ilustruje sistem menadžmenta kvalitetom zasnovan na procesnom pristupu i ukazuje
da se menadžment odgovarajućim aktivnostima i resursima ostvaruje kao proces. Praćenje
zadovoljstva korisnika zahteva vrednovanje informacija, koje se odnose na zapažanja korisnika
o tome do koje mere su ispunjene njihovi zahtevi i očekivanja.
 PRIMENA PROCESNOG PRISTUPA U LOGISTICI
Procesni pristup upravljanju kvalitetom u logistici podrazumeva (Slika 4.2.):
 Utvrđivanje zahteva za kvalitetom logističkih usluga i procesa.
 Odgovornost menadžmenta u pogledu primene sistema kvaliteta.
 Procese proizvodnje i pružanja logističkih usluga.
 Merenje, analizu i poboljšanje performansi kvaliteta.
 Menadžment resursima potrebnim za realizaciju logističkih usluga.
Logistički zahtevi korisnika su osnovni pokretači svih procesa i aktivnosti u logistici.
Neophodno je identifikovati, kvantifikovati potrebe, želje i očekivanja korisnika i prevesti ih u
kvantitativne i kvalitativne logističke zahteve.
Realizacijom tako utvrđenih zahteva moguće je ostvariti punu satisfakciju korisnika.
Da bi se zahtevi korisnika na odgovarajući način identifikovali, evidentirali i obrađivali u okviru
sistema menadžmenta kvalitetom (QMS) neophodno je razviti posebne postupke i procese
istraživanja, prijema i obrade logističkih zahteva. Pored zahteva korisnika usluga, sistem
menadžmeta kvalitetom podrazumeva i zahteve svih drugih učesnika i zainteresovanih strana
u procesu pružanja/ korišćenja logističkih usluga.
PRIMENA PROCESNOG PRISTUPA U LOGISTICI

Slika 4.2 - Primena procesnog pristupa u logistici

 PRIMENA PROCESNOG PRISTUPA U LOGISTICI

Identifikacijom procesa sa aspekta ostvarivanja troškova i zadovoljstva korisnika i/ili kupca

organizacija treba da izvrši specifikaciju svojih mogućnosti i odgovornosti vlasnika procesa,
pri čemu se zahteva:
• primena procesnog modela;
• utvrđivanje zahteva korisnika (internih i eksternih);
• identifikovanje glavnih procesa (definisanje procesa; određivanje granice procesa; nosioce
procesa; utvrđivanje kontrolnih mesta ...)
• upravljanje procesima i podprocesima (slika 4.3) u cilju zadovoljenja zahteva korisnika
odnosno kupaca;
• utvrđivanje resursa za izabrane procese;
• utvrđivanje ekonomskih i drugih performansi procesa (odrediti metode merenja,
indikatore po procesima...);
• utvrđivanje uloga i odgovornosti upravljanja procesima sa obezbeđenjem povratnih veza
sa korektivnim merama kod odstupanja od zahteva).
 Dekompozicija procesa

Slika 4.3: Dekompozicija logističkih procesa

 Metode u mapiranju procesa
Postupak identifikacije i uspostavljanja relacija između dekomponovanih procesa naziva se
mapiranje procesa. Mapa (mreža) procesa nastaje kao rezultat mapiranja procesa. To je
grafički prikaz modelovanja (modeliranja) procesa ili dijagram toka (Flow diagrams) sa
prikazanim redosledom odvijanja procesa i predstavlja jedan od fundamenatalnih pristupa u
QMS-u.
U postupku identifikacije procesa utvrđuje se najpre postojeće stanje procesa (to je tkz.
snimanje procesa). Potrebno je najpre identifikovati makroprocese.
Korišćenje mape procesa je namenjeno vrhovnom menadžmentu (koji je zainteresovan za
glavne procese), kao i operativnom menadžmentu kod propisivanja tehnologija, normi rada,
određivanja potrebnih izvršioca i dr. Znači vrlo široka primena u svim segmentima poslovanja
Mapiranje procesa moguće je sprovesti i sa odgovarajućim metodama i poznatih tehnika
modeliranja (modelovanja) procesa. Najpoznatije klasične metode modelovanja su: BSP
(Business System Planing), HIPO (Hierarchical Input Process Output), SSA (Structured System
Analysis), IDEFO (Integration DEFInition) najšire primenjivana, SADT (Structured Analysis and
Design Techigues), BSP (Business System Planning) i dr.
 Lanac (mapa) procesa
Lanac procesa je lanac stvaranja vrednosti i stoga treba da započne od potreba
zainteresovanih strana do zadovoljenja njihovih potreba.

Slika 4.4.: Lanac procesa

Na osnovu lanca procesa određujemo procese od značaja. Kada se procesi odvijaju kvalitetno
bez propusta, slabosti, grešaka i zastoja, na jednom visokom organizacionom i tehnološkom
nivou, tada je i kvalitet usluge zadovoljavajući.
 Mapa procesa
Logistički lanac predstavlja uređen niz logističkih procesa, podprocesa i aktivnosti,
koji se procesnom dekompozicijom može razložiti na komponentne procese:
• Proces transporta – PT,
• Proces poručivanja – PP,
• Proces pakovanja – PK,
• Proces skladištenja – PS,
• Proces pretovara – PR,
• Proces držanja zaliha – PZ.
Slika 4.5. Mapa procesa
Redosled procesa je važan jer ukazuje kako su procesi povezani za ostvarivanje željenog izlaza.
Interakcije između procesa ukazuju na veze između procesa, preko izvora inputa (ulaza), sa
jedne strane, i destinacije outputa (izlaza), sa druge strane (slika 4.5). Utvrđivanje redosleda
između procesa može se ostvariti pomoću alata iz oblasti modeliranja informacionih sistema.
 ISO 9001:2015
Veza logistike i zahteva standarda

8.4 8.5.4
8.1,
8.5.4

8.5.3,
7.1.4
 Merenje performansi kvaliteta
Merenje, analiza i unapređenje performansi su osnov kontinualnog unapređenja kvaliteta. U
logistici je moguće definisati četiri ključna područja merenja i praćenja i to:
• merenje stepena zadovoljstva korisnika,
• merenje zadovoljstva drugih zainteresovanih strana,
• merenje karakteristika logističkih usluga i
• merenje performansi logističkih procesa
(4.4.1 i 9.1 ISO 9001; „o performansama procesa i u PPT – Modeli kvaliteta i performanse“)
Uvođenje procesa merenja i definisanja mera performansi podrazumeva niz koraka vezanih za:
• definisanje ciljeva merenja (planiranje, odlučivanje, strategije)
• definisanje fokusa merenja (usluga, proces, aktivnost, sredstvo i dr.)
• utvrđivanje struktura mera (mere kvaliteta, produktivnost, troškova)
• uspostavljanje odnosa (ravnoteže, balansa) između mera, određivanje važnosti i prioriteta mera
• dizajniranje mernih veličina (funkcionalna zavisnost ulaznih i izlaznih veličina, matematički modeli,
formule)
• definisanje mesta, vremena i načina merenja indikatora performansi.
 Merenje performansi
Mere performansi moraju da ispune nekoliko bitnih elemenata. Za svaku meru je neophodno
definisati:
• naziv mere – jasno definisani nazivi koji su razumljivi za sve subjekte;
• svrha mere – jasna svrha i namena;
• relevantnost mere – relevantna za proces odlučivanja;
• ciljnu vrednost mere – konkretan cilj i ciljnu vrednost u planiranom vremenskom periodu;
• način merenja – tehniku (obrazac, formulu, skalu) merenja;
• frekvencija merenja – svaka mera mora da ima određenu dinamiku i frekvenciju merenja.
Rezultati merenja se prikazuju kroz KPI izveštaje (Ključni indikatori performansi-KPI) . Sadržaj i
forma izveštaja moraju biti u skladu sa njegovom svrhom.
KPI izveštaji obično sadrže strukturu indikatora, ciljne (referentne) vrednosti, ostvarene
(izmerene) vrednosti u posmatranom vremenskom intervalu, poželjni trend indikatora i dr.
KPI izveštaji se mogu odnositi na različita logistička područja i različite performanse.
 V. STRATEGIJE I METODE
UPRAVLJANJA KVALITETOM U
LOGISTICI
 Menadžment logistikom

Menadžment logistikom je deo procesa menadžmenta koji planira, implementira i kontroliše

efikasnost i efektivni tok snadbevanja, manipulisanja, pakovanja i otpreme robe, vrši usluge u
informisanju od tačke izvora do tačke potrošnje, sve u cilju da se zadovolje zahtevi korisnika
(slika 5.1).

Razni delovi sistema menadžmenta organizacije mogu se integrisati, zajedno sa sistemom

menadžmenta kvalitetom, u jedinstven sistem menadžmenta, koristeći zajedničke elemente.

Logistički menadžment analizira sve aktivnosti u preduzeću kroz prizmu procesnih radnji (slika
5.1), a koristeći metode i strategije menadžmenta kvalitetom usmerava ih ka: osvajanju
transportnog tržišta, povećanju asortimana usluga, racionalnosti u ostvarenju usluga (u smislu
što povoljnije cene i nivoa kvaliteta) i boljem plasmanu usluga.

Menadžment kvalitetom predstavlja sredstvo za ostvarivanje kvaliteta usluga i upravljanje

logističkim procesima u tom smislu.
 FAZE MENADŽMENTA
ULAZI PLANIRANJE IMPLEMENTACIJA KONTROLA IZLAZI

Prirodni Marketing
resursi orijentacija

MENADŽMENT LOGISTIKOM
Ljudski Vreme i mesto
resursi Isporučilac Sirovina Zalihe u Korisnik skladištenja
proizvodnji Proizvod

Efikasna isporuka
Finansije ka korisniku

Informacioni Zaštićena
resursi LOGISTIČKE AKTIVNOSTI vrednost
• Servisiranje korisnika
• Predviđanje zahteva
• Distribuciona komunikacija
• Rukovanje
• Odabir opreme i mesta skladištenja
• Dobavljanje
• Pakovanje
• Vođenje računa o vraćenoj robi...

Slika 5.1. Komponente menadžmenta logistikom

 Politika, ciljevi i strategija kvaliteta
Konkurentska prednost na tržištu se može ostavriti u principu na dva načina i to preko
snižavanja cene i pružanjem kvalitetne ponude preko obezeđenja odgovarajućih performansi.
Kao moguće polje delovanja pri obradi tržišta može se posmatrati čitavo potencijalno tržište ili
samo njegovi segmenti, videti sliku 5.2.

Strategija najpovoljnijih cena je u osnovi prevaziđena. Kod ove strategije, komercijalna služba
obično ima za cilj da preko odgovarajućeg nivoa cena ili bolje rečeno držanjem cena na nešto
niži nivo u odnosu na glavne konkurentne ostvare određenu prednost na tržištu.

Strategija diferenciranja se zasniva na principu selektivnog delovanja preko određenih

obeležja, npr. visoke produktivnosti i servisnog učinka, sa ciljem da se na ovaj način odvoje od
konkurencije.

Strategija koncentracije ima za cilj stvaranja tržišnih prednosti samo u odabranim segmentima
tržišta primenom specijalnih opcijama za specifične grupe korisnika.
 Manji Konkurentska
troškovi prednost

Čitavo
tržište Strategija Strategija
najpovoljnijih diferenciranja
cena
Polje aktivnosti
tržišta

Strategija koncentracije
Deo tržišta

Slika 5.2. Osnovne strateške opcije

 Strategije i pristupi sa posebnim značenjem u logistici
Koncept “ Just in time ”
Koncept Just in time (JIT), u logistici teži racionalizaciji tokova robe i može se primeniti: unutar
sopstvenog preduzeća, između kooperanata i sopstvenog preduzeća, od sopstvenog
preduzeća do korisnika ili naručioca usluge i od kooperanata do krajnjih korisnika. Koncept je
baziran u osnovi na nekoliko principa:
• ne raditi ništa osim onog što je neophodno;
• proizvoditi samo ono što ima kupca, znači tržišno orijentisana proizvodnja;
• kontinuirano snabdevanje bez zaliha i skladišta (uz odabiranje malog broja dobavljača);
• nema zaliha ni jedne vrste, koliko je to moguće;
• fleksibilnost kapaciteta, tehnologija i organizacije u svemu prema zahtevima kupaca
odnosno korisnika;
• skraćivanje vremena i tačnost isporuke uz potpuno eliminisanje propusta u tehnološkim
procesima;
• totalno upravljanje kvalitetom (TQM) kao uslov JIT-a;
• totalno preventivno održavanje (TPM) i isključena pojava nedostatka vozila i mehanizacije;
• puna angažovanost i visoka motivisanost zaposlenih.
 Strategije i pristupi sa posebnim značenjem u logistici

Koncept “ Make or Buy ”

Na osnovu zakonitosti uspešnog poslovanja “proizvesti ili kupiti” (Make or Buy) zasnovan je
koncept spoljnog snabdevanja “ Outsourcing ”.
Nasuprot posedovanju strateških prednosti, koje nudi koncept “ outsourcing ”-a.
Osnovna alternativa koncepta je, da se preduzeće odluči na proizvodnju onih proizvoda ili
usluga u kojima ima konkurentske sposobnosti i prednosti (core competences) ili u
prenošenju realizacije određenog zadatka drugom subjektu.
Proizvoditi (kupiti) uslugu ili proizvod moguće je izvršiti sam ili u kooperaciji (partnerstvu) sa
drugima pri čemu kooperacija može biti pod nadzorom ili bez nadzora.
 Strategija unapređenja kvaliteta
Startegija unapređenja (slika 5.3.) pokrenuta od rukovodstva počinje vizijom koja se ogleda u
potpunom ispunjavanju svih zahteva eksternih i internih korisnika (učesnika u procesu).Težnja
ka tom cilju zahteva tranziciju ka totalnom kvalitetu, tj. promeni kulture sa učešćem svih
zaposlenih radi postizanja kontinuiranog poboljšanja procesa i usluga. Da bi se postigao ovaj
nivo promena potrebno je imati takvo vođstvo koje će obezbediti konstantnost namere.

2. INFORMACIJE I
ANALIZE
3. PLANIRANJE
RUKOVODSTVO OSTVARIVANJE
KVALITETA
REZULTATI ZADOVOLJSTVO
4. RAD TIMOVA VIZIJE
KORISNIKA
5. POBOLJŠANJE KVALITETA
KVALITETA

GENERATOR SISTEM MERA STRATEŠKI NAŠ

POKRETAČ PROCESA CILJ CILJ

5.3. Strategija unapređenja

 METODE STRATEŠKOG MENADŽMENTA U LOGISTICI
Tri glavna elementa bazičnog modela strateškog menadžmenta su:
• strateška analiza,
• strateški izbor (izbor strategije) i
• sprovođenje strategije.
Menadžment politikom i strategijom (tradicionalno se naziva strateški menadžment) rešava
glavni problem strateškog menadžmenta uspostavljanjem efektivnih mostova između različitih
hijerarhijskih nivoa preduzeća.
Koristan alat u strateškoj analizi i pomoć pri izboru strategije su metode i tehnike strateškog
menadžmenta. Pri tome koriste se sledeće metode i tehnike: SWOT analiza, Metod scenarija,
Portfolio matrica (BCG matrica), analiza JAZA, krive iskustva, Cost-benefit analiza, tehnika
povećanja kreativnosti, Benchmarking, TQM, model "organizacija koja uči", model "jezgro
kompetentnosti", deo QFD, Downsizing, Outsourcing, Reinženjering i Balanced scorecardi.
Najčešće korišćene metode strateškog menadžment u logistici su: Scenario, Portfolio, SWOT
analiza i Benčmarking.
 METODE STRATEŠKOG MENADŽMENTA U LOGISTICI
Metod scenarija
Scenario opisuje neka stanja budućnosti koja su "naizgled prihvatljiva" i "verovatna", sa više
alternativa. U scenarijima budućnost se opisuje: većom ili manjom verovatnoćom dešavanja, sa
različitim ocenama šansi i opasnosti i sa različitim stavovima prema budućnosti (optimistička,
normalna, pesimistička).
Koraci u planiranju scenarija su:
1. Razvoj baze podataka,
2. Razvoj strateških mogućnosti (profila) preduzeća,
3. Razvoj mogućnosti (profila) okruženja,
4. Testiranje verovatnoće uticaja faktora okruženja na faktore preduzeća,
5. Upoređivanje ključnih faktora preduzeća i okruženja,
6. Testiranje verovatnih uticaja faktora iz 5,
7. Primena izabrane strategije.
 EKSTERNI
FAKTORI
„STRATEŠKI
SAVEZ“

RAZLIČITI
VIZIJA I DUGOROČNI STRATEŠKI NOVA
LOGISTIČKA
MISIJA CILJEVI PLANOVI ZA AKTIVNOST
PREDUZEĆA PREDUZEĆA 3 GODINE I
VIŠE

SCENARIO
„C“

INTERNI
FAKTORI

Slika 5.4. Priroda strateškog planiranja

 METODE STRATEŠKOG MENADŽMENTA U LOGISTICI
Portfolio matrica
Portfolio matrica služi za dobijanje uvida (pregleda) o poziciji proizvoda i delatnosti
strateškog poslovanja. Sinonimi i varijante naziva su: BCG – rast tržišta/tržišno učešće,
poslovne mreže, tehnološke mreže, ADL matrica.
Strateška pozicija se određuje na osnovu:
• relativnog tržišnog učešća u odnosu na vodećeg konkurenta i
• stope rasta tržišta u celini.
Proizvodi se smeštaju u četiri kvadranta sa različitim strateškim pozicijama ("krave muzare",
"zvezde", "znaci pitanja" i "psi"), kako je to prikazano na slici 5.5. Poželjan je balansiran
portfolio proizvoda (delatnosti).
Prvi kvadrant (cash cow) predstavlja izvor gotovine. "Zvezde" (stars) se karakterišu visokim
rastom tržišta i visokim relativnim učešćem (predstavljaju osnovne nosioce razvoja preduzeća i
označavaju se kao ‘vodeći’, ‘tržišni lideri’, ‘zvezde’). Proizvodi koji se karakterišu niskim tržišnim
učešćem na izrazito rastućim tržištima su ‘znaci pitanja’/’problematična deca’ (question marks).
U slučaju bezvrednih poslova-usluga (dogs), primeniti strateška pravila: besperspektivne
proizvode/usluge isključiti, smanjiti zalihe i minimizirati gubitke.
 Visoka
Perspektivni proizvodi
Stopa rasta tržišta

Tržišni lideri „ZNACI PITANJA“

„ZVEZDA PROIZVODI“

Zreli proizvodi Stagnirajući proizvodi

Niska

„KRAVE MUZARE“ „PSI TRAGAČI“

Visoko Nisko
Relativno tržišno učešće

Slika 5.5. – Portfolio matrica

 SWOT
analysis, акроним од енглеских речи: Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats -
снаге, слабости, прилике, претње

Bazična ideja SWOT analize (ilustracija – slika i tabela ) je da omogući razvojno

ponašanje preduzeća koje obezbeđuje maksimalno korišćenje šansi i sposobnosti i
da nađe način da minimizira slabosti i pretnje.
Analiza se sprovodi kroz dve faze:
I - Izvršiti interne analize (glavnih internih sposobnosti/snaga, kritičnih internih
slabosti) i
II - Izvršiti eksterne analize (šansi iz okruženja, glavne pretnje iz okruženja).

Brojne šanse u okruženju Interni faktori

Sposobnosti Slabosti
/Strengths/ (S) /Weaknesses/ (W)
Kritične
Kritične Glavne
interne interne Eksterni faktori
slabosti sposobn-
osti
Maksi-maksi
Šanse Mini-maksi strategija
strategija
/Opportunities/ (O)

Maksi-mini
Glavne pretnje u okruženju Pretnje Mini-mini strategija
strategija
/Threats/ (T)
Primer
S – Sposobnosti
Finansijska snaga
Dobra reputacija na tržištu
Strategijski pristup poslovanju
Visok nivo kvaliteta usluga
Lider na osnovu niskih troškova
Jak menadžment tim
Brzi odziv na tržištu
Racionalno upravljanje tokovima materijala i
robom
Edukovani kadrovi
Efikasni skladišni sistemi i transportna sredstva
O – Šanse
Pojava i raspoloživost novih korisnika
Širenje tržišta za postojeće ili nove usluge
Prevladavanje barijera rasta
Propast konkurenata
Pojava novih tehničkih sistema
Sposobnost tržišta da primi nove usluge
W – Slabosti
Strategijska konfuzija
Zastareli procesi
Zastarela oprema
Loše definisane operativne procedure
Usluge sa opadajućom tražnjom
Loša reputacija na tržištu
Slab sistem distribucije
Slaba finansijska pozicija
Visoki jedinični troškovi u poređenju sa konkurencijom
Nizak nivo kvaliteta novih usluga
T – Pretnje
Pojava konkurenata sa nižim troškovima
Pojava konkurenata sa višim nivoom kvaliteta
Porast prodaje usluga konkurenata
Značajno smanjivanje stope rasta ili negativni rast tržišta
Uvođenje novih zakona koji poskupljuju poslovanje
Slabe relacije sa partnerima
Izmene želja i navika korisnika
Značajne demografske promene
 METODE STRATEŠKOG MENADŽMENTA U LOGISTICI
Benčmarking (Benchmarking)

Benčmarking jeste koncept koji predstavlja proces stalnog merenja u upoređivanju sopstvenih
usluga i/ili proizvoda kao i svih poslovnih procesa ili nekog od njih u odnosu na konkurente i/ili
ona preduzeća koja su poznata kao vodeća u toj delatnosti u zemlji i inostranstvu.

Benčmarking modeli su obično dvodimenzionalni. Na slici 5.6. je predstavljen model (šablon)

procesa benčmarkinga.

Cilj poređenja je identifikovanje "najbolje prakse", odnosno identifikovanje “pravih primera”

koji bi bili preneti u postojeće procese preduzeća.

Kod benčmarking studija istraživanja se klasifikuju prema vrsti partnera, sa kojima se vrši
poređenje, koriste se sledeći kriterijumi: interni, orijentisani na istraživanja konkurentske
sposobnosti, funkcionalni i generički benčmarking.
 METODE STRATEŠKOG MENADŽMENTA U LOGISTICI
Kod internog benčmarking-a, istraživanje se sprovodi u sopstvenom preduzeću, pri čemu se
porede decentralizovani procesi preduzeća ili grupe preduzeća sa identičnim funkcijama.

Konkurentni benčmarking-Benčmarking studije koje su orijentisane na istraživanje

konkurentske sposobnosti; bave se direktnim poređenjem administrativnih ili fizičkih procesa u
preduzećima, koja predstavljaju direktnu konkurenciju iz iste delatnosti.

Kod funkcionalnog benčmarkinga porede se procesi koji imaju istu funkciju, ali različito poreklo.

Generički benčmarking zahteva najveće angažovanje saradnika sa velikim benčmarking

iskustvom, na obradi podataka i najtežim primerima, jer se bazira na poređenju različitih
procesa u različitim delatnostima. Ovaj koncept se ne bazira na pronalaženju najboljeg repera,
odnosno prakse, već se radi o otkrivanju najboljeg novog rešenja tj. ideje koja bi mogla da se
primeni u sopstvenom preduzeću, pri čemu ne postoji mogućnost predhodne provere zbog ne
postojanja iskustvene baze.
 Autput, rezultati,
faktori uspeha

Šta je Ko/šta najbolje

benčmarking?

Kod nas
Prikupljanje

Kod njih
i ANALIZA
PODATAKA

Kako mi to Kako oni

obavljamo? to obavljaju

Procesi, prakse, metode

Slika 5.6. Model benčmarkinga (šablon)

 Параметар Разлике у перформансама
Параметар Разлике у перформансама

Поштовање
Поштовање 43,3
термина испоруке 19,8 43,3
термина испоруке 19,8
(по клијенту)
(по клијенту)
WIC BIC
WIC BIC
(WIC-Најлошији у класи)
(WIC-Најлошији у класи)
(BIC-Најбољи у класи)
(BIC-Најбољи у класи) Предузеће 1 Предузеће 2
Предузеће 1 Предузеће 2
Значајна разлика у перформансама тј.поштовању
Значајна разлика у перформансама тј.поштовању
термина испоруке сходно жељи клијента
термина испоруке сходно жељи клијента
Корисник не добија пошиљку у жељеном термину
Корисник не добија пошиљку у жељеном термину
Последица: Незадовољство пословног партнера
Последица: Незадовољство пословног партнера
Предузеће Предузеће
Најбоља пракса Предузеће Предузеће
Најбоља пракса 1 2
1 2
Добра комуникација у
Добра комуникација у
достави/логистици/производњи
достави/логистици/производњи
Утврђивање реалног термина испоруке
Утврђивање реалног термина
на бази сагледавања испоруке
система
на бази сагледавања система
Организација процеса
Организација
(достава, процеса
логистика, производња)
(достава, логистика, производња)

Slika 5.7 Analiza uzroka koji izazivaju razlike u performansama

i troškovima (primer)
HVALA NA PAŽNJI

Dragan Rajković