DISCIPLINSKA

ODGOVORNOST
Vežbe, Mr Dejan Vučetić
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST
Radnici za svoj rad snose punu ličnu odgovornost,
koja se konkretizuje u disciplinskoj, materijalnoj i
krivičnoj od govornosti. Za razliku od situacije u kojoj
oni istupaju kao građani u svom privatnom životu, van
preduzeća i ustanove, pozitivno pravo predviđa
posebnu disciplinsku, materijalnu i krivičnu
odgovornost koje proizilaze po osnovu rada, iz svojstva
radnika i njihovog položaja.
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST
Disciplinska odgovornost je odgovornost za
utvrđene povrede radne obaveze i druge povrede
radne discipline, za koje se od ovlašćenih organa
u zakonom propisanom postupku izriču
propisane disciplinske kazne. Zaposleni prema
tome odgovara za povrede radnih obaveza, ali isto tako
i za druge povrede radne discipline, pri čemu se
disciplinska razlikuje bitno od drugih odgovornosti,
koje se mogu primeniti prema zaposlenom i prema
svakom drugom građaninu.
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST
Shodno sudskoj praksi može se reći da, se postupak
utvrđivanja disciplinske odgovornosti, kao nezavistan i
samostalan, vodi i nastavlja bez obzira na druge
postupke, koji se vode protiv zaposlenog.
Disciplinska odgovornost je u odnosu na ostale
odgovornosti specifična po tome što je primenljiva
samo protiv određenih fizičkih lica - radnika,
odnosno lica u radnom odnosu. Radnopravno
posmatrano protiv svih osoba u odnosu subordinacije.
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST
Primenjuje se prema zaposlenom od momenta
njegovog stupanja na rad, tj. od početka rada pa sve do
njegovog prestanka.
Zasniva se na povredi posebnih pravila ponašanja, koja
su rezultat potrebe radne discipline, kojih se zaposleni
moraju pridržavati na radu i u vezi sa radom.
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST
Pravna regulativa disciplinske odgovornosti se ne
može svesti na prostu relaciju odgovornost i sankcija
za povredu utvrđene radne discipline.
Sankcija u najširem smislu je ona pravna posledica
koja prati povredu pravnih propisa, ali ona jeste i mora
biti poslednje sredstvo u arsenalu drugih uticaja na
disciplinu, nikako jedina.
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST
Za disciplinsko delo ili disciplinsku grešku,
potrebno je: a) da postoji utvrđena radna disciplina; b)
da postoji napad na utvrđenu radnu disciplinu; v) da je
napad izvršio zaposleni; g) uzročnost između činjenja
ili nečinjenja zaposlenog i posledice.
Povreda mora biti posledica krivice zaposlenog
(umišljaj, nehat) i uračunljivosti. Ponašanje radnika
protiv njegove volje (pod silom, prinudom, pretnjom)
u pravilu ne predstavlja povredu radne obaveze.
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST
Da bi radnik bio odgovoran za povredu radne obaveze
moraju se kumulativno ispuniti sledeći uslovi: a) da
postoje svi bitni elementi disciplinskog dela; b) da je
radnik izvršio povredu svojom krivicom; v) da je u
trenutku izvršenja povrede bio uračunljiv.
Pozitivni zakonski propisi u oblasti radnog odnosa ne
poznaju definiciju pojma radna disciplina kao ni
disciplinske krivice, već se više vezuje za posledice
izvršenih disciplinskih dela.
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST
Polazni princip na kome se bazira disciplinska
odgovornost je ugovor o radu. Naime, zaključenjem
ugovora o radu, ugovorne strane su preuzele obaveze u
pogledu prava i dužnosti i to tako da ih izvršavaju u
najboljoj veri (bona fides). Ako radnik ne izvršava
radne obaveze, poslodavac preduzima "mere
disciplinovanja".
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST
Izvršena je svojevrstno favorizovanje zaposlenih u
državnim organima u odnosu na zaposlene kod
poslodavca u preduzećima.
Favorizacija se ogleda, pre svega u predviđanju
klasičnog disciplinskog postupka uz učešće svih
ovlašćenih subjekata postupka u raspravi. Zatim,
povrede radnih obaveza se dele: na lakše i teže, čime se
stepenuje odgovornost i omogućava individualizacija
kazne. Za povrede radne obaveze u državni organima
mogu se izreći dve mere: novčana kazna i mera
prestanka radnog odnosa.
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST
Odgovoran odnos zaposlenog prema svojim pravima i
obavezama na radu i u vezi sa radom, savesno
izvršavanje radnih dužnosti, pridržavanje odluka
donetih u preduzeću esencijalne su pretpostavke
nesmetanog procesa rada, uspešnog ostvarivanja
radnih, poslovnih zadataka. Poštovanje pravila
unutrašnjeg radnog reda naročito u uslovima tržišnog
privređivanja, prvorazredni je činilac uspešnosti i većoj
produktivnosti, na čemu svaki poslodavac insistira.
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST
Odgovornost je uvek individualna i konkretna, a
intervencija pravnog poretka javlja se u tri stadijuma:
1) u određivanju odgovornosti, dela i kazni (sankcija,
mera) za slučaj povrede radne discipline; 2) u
određivanju organa i pravila postupka; 3) u pravilima i
merama izvršenja izrečenih sankcija.
DISCIPLINSKA ODGOVORNOST
Disciplinska odgovornost može biti paralelna sa
krivičnom, prekršajnom i drugim vrstama
odgovornosti. Za svako kažnjivo delo je opštim
propisima utvrđeno biće tog dela, pa u slučaju da
radnja povrede radne obaveze predstavlja i obeležje
nekog kažnjivog dela (na primer, krivičnog dela,
prekršaja, privrednog prestupa) zaposleni će
odgovarati kumulativno i disciplinski i krivično,
prekršajno i za privredni prestup.
Subordinacija kao osnov disciplinske
odgovornosti
Rad u. formi radnog odnosa, splet međusobnih odnosa
zaposlenih na radu, saradnja i povezanost u proizvodnoj
aktivnosti u cilju veće produktivnosti, sublimira i nameće
u toku rada određena pravila odgovornog ponašanja.
Polaznu, sadržinsku tačku ovih odnosa predstavljaju,
uzajamna prava i dužnosti njegovih subjekata. Kao takva
utvrđena su, garantovana, pravnim normama i zaštićena,
pravnim sankcijama.
S pravnog aspekta, radni odnos je dvostrani teretni
pravni posao.
Subordinacija kao osnov disciplinske
odgovornosti
Stupanjem na rad, zaposleni prihvata unapred, da
savesno, marljivo i odgovorno, ostvaruje prava,
obaveze i odgovornosti, na radu i u vezi sa radom, a u
ekladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom i u njima
dopuštenoj meri pojedinačnim ugovorom o radu.
Nepoštovanje važećim pravom uređenih obaveza je
razlog odgovornosti, disciplinske i materijalne i dr.,
kako radnika tako i poslodavca.
Subordinacija kao osnov disciplinske
odgovornosti
Uopšte, poslodavac je titular različitih ovlašćenja koja
su međusobno usko povezana, kao što su: a) ovlašćenje
da samostalno uredi svoje preduzeće u njegovoj
tehničkoj i osobnoj strukturi; b) ovlaštenje da odlučuje i
vezi sa poslovanjem preduzeća (u pogledu njegovih
ciljeva, tehničkoh sredstava, poslovanja itd.); v)
ovlaštenje da donosi pravila u pravcu internog
poslovanja preduzeća; g) ovlaštenje kontrole i ocene
rezultata radnikova rada; d) ovlaštenje discipliniranja
prema radnicima koji su zaposleni u njegovom
preduzeću.
Subordinacija kao osnov disciplinske
odgovornosti
Disciplinska ovlašćenja obuhvataju: a) ovlašćenja da se
stvaraju pravila ponašanja radnika na radu, i b)
ovlaštenja za primenjivanje disciplinske sankcije, ili se
reducira samo na primenu sankcije.
 Čim takva ovlaštenja postoje na jednoj strani, na
drugoj strani se automatski, nužno javlja odnos
subordinacije.
Subordinacija kao osnov disciplinske
odgovornosti
Subordinacija nije tehnički pojam i ne sme se
reducirati na "podređenost" i "nadređenost" pri
samom obavljanju rada (službe).
Prema N. Tintiću, čim postoje dužnosti, moguće su i
povrede tih dužnosti. A kada je potreban red (ordo),
potrebne su i zapovedi odnosno zabrane (jussum).
Subordinacija kao osnov disciplinske
odgovornosti
Uprava preduzeća ne može utvrđivati samo obaveze
zaposlenima, već im se istovremeno moraju priznati i
prava. Zaposleni nemaju samo obavezu da proizvode,
već i pravo da pod određenim uslovima normativno
uređuju uslove rada i odnose unutar predzeća, da
učestvuju u upravljanju preduzećem imaju pravo na
kolektivno pregovaranje, pravo na sindikalno
organizovanje i delovanje, pravo na informisanje o
bitnim pitanjima iz oblasti radnog odnosa, pravo na
davanje inicijativa i predloga i drugo.
Elementi i uslovi disciplinske odgovornosti
Zaposleni koji svojom krivicom, činjenjem ili
nečinjenjem ne izvršava svoje dužnosti i radno -
pravne obaveze na radu ili vezi sa radom, u skladu sa
važećim pravom, ili se ne pridržava odluka i instrukcija
poslodavca, narušava radnu disciplinu čineći povredu
radne obaveze koja kao disciplinski kažnjivo delo
povlači disciplinsku odgovornost zaposlenih.
Elementi i uslovi disciplinske odgovornosti
Da bi radnik disciplinski odgovarao za učinjenu povredu radne
obaveze, potrebna je kumulacija subjektivnih i objektivnih
elemenata.
Za disciplinsko delo ili disciplinsku grešku, potrebno je: a) da
postoji utvrđena radna disciplina; b) da postoji napad na
utvrđenu radnu disciplinu; v) da je napad izvršio zaposleni; g)
uzročnost između činjenja ili nečinjenja zaposlenog i posledice.
Da bi radnik bio odgovoran za povredu radne obaveze moraju se
kumulativno ispuniti sledeći uslovi: a) da postoje svi bitni
elementi disciplinskog dela; b) da je radnik izvršio povredu
svojom krivicom; v) da je u trenutku izvršenja povrede bio
uračunljiv.