Kovački zanat na tlu

srednjovekovne Srbije
UROŠ SVIRČEVIĆ AR16/42
Poreklo reči
• U najširem smislu, kovač,označava
zanatliju koji obrađuje bilo koji tvrd
materijal, udarcima oruđa po njemu.
• S toga kovač se smatrao onim koji
obrađuje I kamen I drvo I metal.
• Na pojedinim stećcima je uočeno da
su se neka lica bavila obradom
kamena I metala.
• Vremenom dolazi do definisanja ovog
zanimanja gde se isprva kovač
odnosio na onog zanatliju koji
obrađuje metal uopšte a kasnije
isključivo na onog koji obrađuje
gvožđe, gde je postao sinonim za
potkivača
• Imajući ovo na umu, treba ukazati na
mogućnost da bi kovač, pogotovo u
seoskim naslejima, mogao biti
zanatlija u širem smislu, odnosno da
nije ograničen isključivo na preradu
gvožđa.
Razvoj profesije
• Veština obrade metala je bila poznata još starim Slovenima, međutim smatra se da su na razvoj tehnike
obrade imali Germani u periodu Seobe naroda, kada su kontakti između ove dve grupacije bili učestaliji.
• Ukoliko govorimo o srednjovekovnoj srpskoj državi, neupitno je da su tehnologiji obrade metala
doprineli Sasi, za vreme Uroša I, od kojih su preuzete tehnike i tehnologije eksploatacije i obrade rude.

• Vremenom iz kovačke profesije se izdvajaju i formiraju druge, uže profesije, od kojih su prvi zlatari a
potom i druge zanatlije koje prerađuju obojene metale npr. bakar. Zlatari su uz to i prvi koji su kovali
novac, a prve zlatarske radionice su bile i kovačnice jer se među zlatarskim tehnikama nalazilo i kovanje.

• Izdvaja se i metalurgija gvožđa čije su se tehnike obrade u osnovi razlikovale od obrade drugih metala.
Ovaj zanat se dalje deli na podstruke u odnosu na specijalizaciju samog kovača. U 15. veku u Londonu je
zabeleženo 14 vrsta kovača od kojih su neki: nožari, oklopari, proizvođači mamuza, iglari…
• U izvorima koji se tiču ovog područja, iako su postojale specijalizacije, beleže se kovači bez bližeg određenja
mada ima slučajeva gde se za isto lice navodi i kovač i npr. mačar.

• Pored pomenutih specijalizacija, kovač se bavio i popravkom i proizvodnjom drugih predmeta ne bi li

podmirio potrebe stanovništva pogotovo u seoskim naseljima, što potvrđuje materijal na terenu. Na taj
način sasvim je moguće da je sve proizvode u jednom naselju proizvodio jedan majstor ili radionica.
Toponomastika
• O velikoj potrebi za proizvodnjom
oruđa I oružja, i o velikoj
rasprostranjenosti ovog zanata,
govore pored izvora I toponimi.
• U nazivima naselja se su se očuvala
nekadašnja zanimanja. Toponimi
koji se odnose na život I rad čoveka,
a u ovom slučaju na zanimanja zovu
se nomina professionalia.
• Grupa toponima potekla od naziva
kovač, a označava selo poznato po
kovačkoj radionici: Kovači,
Kovačevo
• Grupa toponima koji se odnose na
mesto kovačke radnje tj. Vatru,
ognjište: Viganj, Vignjište, Kuznica
• Grupa, najbrojnija, toponima koja
se odnosi na diferencijaciju u
kovačkom zanatu: Strelari, Kopljari,
Tulari, Štitari, Tobolac.
Uloga kovača
• S obzirom na važnost kovačkog zanata, jer od njega zavise druge profesije čija oruđa i oružja kovač pravi
i održava, kovač se nalazio kako u okviru seoskog naselja tako i u okviru valradskih rezidencija.

• O povlašćenom polažaju kovača svedoči, pored visokih cena alatki koje pravi, i zakoni koji su ih štitili. U
jednom Hrvatskom zakonu iz 15. veka propisiuje se kazna od 25 mletačkih zlatnika ili smrt za kraću u
kovačnici. Dok kod nas takvi zakoni nisu sačuvani, o zaštiti koju su uvažavali govore normirane cene
proizvoda koje kovač pravi.
• U ratu uloga zanatlije se menja
• Zanatlije, s toga u kovači su za vreme
rata bili u okviru vojske kao treći rod,
odnosno iza pešadije i konjanika
• Tipičan zanatski odred su uglavnom
činili građevinari i kovači, koji su imali
veliku ulogu pri opsadi gradova,
popravljanju oružja, potkivanja I sl.
• Smatra se da su se isprva mobilizovali
kao I ostatag stanovništva da bi posle
bili unajmljivani za specifičan posao i
to prema ugovoru
• U okviru gradova zanatlije su imale
ulogu u odbrani grada za vreme
opsade
• Na ovaj način se vremenom formirao
sloj vojnih zanatlija koji su namirivali
potrebe vojne posade gradova u
oružju.
• Na Novom Brdu 1455. se sreću:
sabljar, puškar, strelar,
topdžijazaberekdžija
• Na selima se najviše sreću lukari,
strelari, mačari I puškari
Zanatlije Novog
Brda
• O njima nam svedoči zapis trgovca
Mihaila Lukarevića koji je 30-tih
godina XV veka boravio u Novom
Brdu
• Beležeći svoje dužnike ostavio je
popis zanatlija koje su tada bile u
Novom Brdu i okolini
• Na osnovu toga možemo da
zaključimo ne samo o raznovrsnosti
zanata u Novom Brdu nego i to da
jedan grad nije imao nužno jednog
kovača, verovatano iz razloga što
jedan nije mogao da namiri potrebe
proizvodnje i popravke celog grada
Nakit Novog Brda
Kovnica novca na Novom Brdu
• Rudnik Novog Brda, koji je bogat srebrom, je počeo sa radom početkom XIV veka sa dolaskom
Sasa
•Kovnica novca počela sa radom za vreme cara Dušana, gde se kao prva novčana emisija spominje
godina 1350. mada serad kovnice može pomeriti I koju godinu pre
•Emisije novca koje se sigurno mogu povezati sa ovom kovnicom pripadaju knezu Lazaru, despotu
Stefanu i despotu Đurađu. Verovatno je da je kovnica kovala novac i ranije ali mesto kovanja tih
najranijih serija još nije u potpunosti sigurno
•Najranije serije su obeležavane skraćenicama sigla, kovnica, zakupca ili oba. Sigla N – O se javlja još
o kralja Milutina do Vukašina, iako postoji mogućnost da predstavlja skraćenicu Novog Brda ta
pretpostavka još uvek nije potvrđena
•Prve emisije za koje se tačno zna da su izrađene u Novom Brdu potiču od kneza Lazara i nose siglu
NOVOMONTE
Novac sa siglom N-O (kralj Milutin 1-2;
car Dušan 3; car Uroš 4)
Novac kneza Lazara sa oznakom
NOVOMONTE (10-12)
Kovačnice u
Stalaću
• Objekat 10 – u prizemnom delu
kule II, ulaz iz Malog grada
• Uz zapadni zid se nalazila peć
ispred koje je pronađeno dosta
pepela
• U prostoriji su pronalaženi
gvozdeni klinovi, komadići zgure,
deformisane poluge, delovi žice,
lima, tri delta.
• Pretpostavlja se da su se ovde
popravljaljala konjska oprema na
osnovu nalaza konjskih potkovica,
pređica koji su sačuvani u malim
fragmentima
• Na osnovu nalaza gorelog prosa i
pšenice postoji pretpostavka da je
ova kovačnica služila i kao priručna
ostava
• Objekat 11 – pravougaona peć koja
je imala, kako se čini, neki vid
nadstrešnice i koja odgovara peći iz
objekta 10
• U objektu su pronađeni komadi
metalne zgure i delovi oštećenih
predmeta
• S obzirom da su I između objekata
10 i 11 pronalaženi slični predmeti
kao i u njihovoj unutrašnjostim
predpostavlja se da su se poslovi
obavljali i izvan ovih objekata a da
su zajedno činili jedinstven
kompleks
• Ovo može potvrditi I pepelište u
kvadratu D8 u kom su pronađeni
dva srpa, kosir, delovi obruča od
vedrice, fragmentovano tocilo.
Sv. Arhanđeli
kod Prizrena
• Manastirski kompleks podignut za
vreme cara Dušana između 1348. i
1352.
• U južnom delu istočnog konaka je
pronađena zidana konstrukcija
elipsoidne osnove, sa kružnim
udubljenjem u središtu koje je bilo
ispunjeno krupnim kamenjem i
prekriveno slojem gari i pepela
• Iako još nije sasvim jasno,
pretpostavlja se da je služila kao
kovačka peć ili za neku drugu vrstu
ovrade metala
Vignjište
•Lokalitet se nalazi na 18km od Valjeva na uzidgnutoj rečnoj terasi, na 10m od toka reke
•Datovanje XV – XVIII vek
•U sondi 3 su pronađene dve jame za koje se smatra da su delovi topioničarskih peći
•Jama 2, ovalnog oblika na čijim ivicama se nalazi zapečena glina sa gvožđem. Iz nje proističe
kanala koji se širio u pravcu reke. Bila je ispunjena ostacima sagorevanja iz peći u kojoj su
pronađeni fragmenti metalnih predmeta i komadi zgure
•Jama 3, koja se nalazi pored jame 2, Na njenoj južnoj strani se nalazi ovalno udubljenje u kojem
je su pronađeni ostaci zapečene zemlje sa tragovima gvožđa. U zapadnom delu jama je bila
naslonjena na stenu oko koje je nađen veliki broj fragmentovanih metalnih predmeta. Na nižoj
koti u istom delu je pronađen odvodni kanal kao i kod jame 2
Većini nalaza se zobg
fragmentovanosti ne može odrediti
funkcija ali onima kojima može su
podeljeni u četiri grupe:
• Oruđe korišćeno u kovačkom
zanatu i poljoprivredi: čekić, sekač,
srp
• Delovi stambene arhitekture:
klinovi, reze, ključevi, šarke
• Noževi i igle
• Keramičke posude
Nalazi sa Vignjišta
SEKAČI (1-2); ČEKIĆI (3-7) REZA (1); ŠARKE (2); KLJUČ (3); NOŽ (4)
Zaključak
Razvoj kovačkog zanata je nastao kao odgovor na potrebu čoveka za oruđem i oružjem s toga je
on sam uslovljen sa više faktora
Sa razvojem rudarstva, čitava naselja, radionice, topionice su nicali u blizini rudnika i to na
mestima bogata šumom, zbog drvne građe ali i ujedno i u blizini vodenih tokova koje su bile
neophodne za rad mehaničkih mehova i samokova.
Gradske kovačnice su podizane blizu izvoru vode tj. bunaru zbog potrebe za vodom ali ujedno i
blizu kapije ili zida ne bi li se ukoliko do požara dođe vatra lakše obuzdala.
Kovačnica u manastiru sv. Arhanđela se nalazi uz bedem, u Stalaću blizu bunara i uz staru kapiju
Malog grada, a kovačnica na Novom Brdu, iako dokazi upućuju na njeno postojanje, još nije
pronađena. Na lokalitetu Vignjište, iako se čini da je kovačnica je privremena i ona se nalazi u
blizini reke.
Literatura
1. Милинковић, М. (1996 ): Нова археолошка истраживања комплeкса св. Арханђела код Призрена, Гласник САД
11, Београд, 208–2 24.
2. Ковачевић-Којић, Д. (2007 ): Градски живот у Србији и Босни ( XIV –XV вијек ), Историјски институт, Београд .
3. Минић, Д. – Вукадин, О. (2007) : Средњовековни Сталаћ, Београд.
4.Пецикоза В. ( 2007): Средњовековна ковачка радионица на локалитету Вигњиште у Грачаници, Гласник САД 23,
193– 201.
5. В. Иванишевић, В. Радић: Ковница српског средњовековног новца у Новом Брду.
6. Фостиков, А . (2007): Занатство у Крушевцу и околини у 14. и 15. веку. Прилог проучавању занатства у
средњовековној Србији, у : Моравска Србија .
7. Фостиков A. (2014): Прилог проучавању војне улоге занатлија у средњовековној Србији, у: Београдски
историјски гласник V, 59-69,
8. Фостиков А. (2012): Ковачки занат на тлу средњовековне Србије, у: Београдски историјски гласник III, 105-121.