Regnum Fungi

Sistematika
 Carstvo gljiva se deli na:
 Myxomycota (sluzave gljive) kod kojih telo
nema ćelijski zid i kod kojih je telo sluzavo

 Eumycota kod kojih se na povšini tela nalazi

ćelijski zid koji je igrađen od spleta končastih
hifa
 Phylum Myxomycota
... su najčešće saprobi ili
paraziti. Najčešće
parizitiraju na biljkama.
 Dele se na ćelijske i
plazmodijalne sluzave
gljive.
gljive
Plazmodija
 Ćelijske sluzave gljive naseljavaju površinske
slojeve zemljišta, šumske stelje i koru drveća.
Ameboidne jedine mogu da žive samostalno.
Obično se udružuju u providnu plazmodiju.
 Ćelijske sluzave gljive
 Naseljavajupovršinske
slojeve zemljišta,
šumske stelje i koru
drveća.

Plasmodiophora brassicae
 Ameboidne jedine mogu da žive samostalno.

 Obično se udružuju u providnu plazmodiju.

 Plazmodijalne sluzave gljive
 Najčešće se nastaju
združivanjem miksameba
u mnogojedarnu
plazmodiju.

Fuligo
 Zrela plazmodija obrazuje sporonosna tela sa
endosporama u sebi.
 Sporonosna tela mogu biti sitna (sporangije) ili krupna
(etalije), pri čemu su etalije u toku evolucije nastale
spajanjem više sporangija.
 Phylum Eumycota
... su isključivo heterogeni gljive.
Dele se na 5 podrazdela

Phylum Eumycota

Podrazdeo Ascomycotina Podrazdeo Mastigomycotina

Podrazdeo Basidiomycotina Podrazdeo Zygomycotina

Podrazdeo Deuteromycotina
 Podrazdeo Mastigomycotina
 Naseljavaju vodu, ređe
kopno.
 Mogu biti saprobi ili
paraziti.
Peronospora parasitica
 Vodene parazitske gljive žive na algama, drugim
gljivama...
 Suvozemne parazitske gljive najčešće nalazimo na
biljkama koje gaji čovek (krompir, kupus, karfiol).
 Telo gljive može biti jednoćelijsko, golo, koje živi u
ćelijama domaćina, pa do nivoa dobro razvijene micelije.
 Podrazdeo Zygomycotina
...su najčešće suvozemni saprobi.
 Naseljavaju vodu ređe, žive kao paraziti ili u simbiozi
sa korenjem vaskularnih biljaka (mikorizne). Postoje
vrste koje žive na izmetu biljojedih životinja
(korpofili).
 Vrste koje često nalazimo na namirnicama u
domaćinstvima su bela (Mucor)
Mucor i crna (Rhisopus)
Rhisopus buđ.
 Neseptirana micelija je dobro razvijena i razgranata.
 Razmnožavaju se sporulativno (pomoću nepokretnih
endospora) i polno (zigogamija).
 Podrazdeo Ascomycotina
...je najveća grupa u carstvu
gljiva. Oko 30% svih
poznatih gljiva pripada
ovom podrazdelu.
 Naseljavaju suvozemna
staništa.
Pekarski kvasac
 Po ishrani se dele na saprobe, parazite biljaka i
mikorize. Često ih nalazimo na ljudskim namirnicama.
 Plodonosna tela ovih gljive se koriste u ljudskoj
ishrani.
  Somatsko telo može biti
jednoćelijsko, ali je to
najčešće micelija koju
izgrađuju razgranate
septirane hife.
 Razmnožavanje se
obavlja delovima tela
(somatsko),
sporulativno (pomoću
egzospora), polno
(gametangiogamija) ili
(kod jednoćelijskih)
Taphrina deformans pupljenjem. Kod polnog
gljiva obrazuje askuse u
askokarpima.
Na osnovu prisustva
askokarpa podrazdeo
je podeljen na 2 klase:

KVASCI MICELIJSKE Xylaria

Smrčak (Morchella) Tartuf (Tuber)

 Podrazdeo Basidiomycotina
... mogu po ishrani biti saprobi, paraziti,
simbionti, kao i mikorizni organizmi.
 Somatsko telo je dobro razvijena micelija.
 Razmnožavanje se vrši :
ñ stvaranjem spora, od kojih su veliki broj zapravo
metamorfoze micelije;
ñ polno (somatogamija), pri čemu se bazidije
razvijaju direktno na miceliji
 Na osnovu prisustva
bazidiokarpa podrazdeo je
podeljen na 3 klase:
ñ prva klasa - bazidiokarp je u
obliku kopita. Plodonosna tela
su obavijena tankom opnom
koja se zove velum. Plodonosna
tela najčešće su jestiva, ali
postoje i smrtonosne vrste; Muhara (Amanita muscaria)

ñ druga klasa - plodonosno telo je trbušastog oblika.

Bazidiospore se ispuštaju preko otvora na vrhu
plodonosnog tela, raskidanjem omotača plodonosnog tela.
Većina pripadnika ove klase su saprobi, a postoje i
mikorizne vrste. Plodonosna tela su uglavnom jestiva dok
su mlada.
 Svipripadnici ove klase su parazitski organizmi.
Parazitiraju na biljkama koje čovek koristi u
ishrani. Po boji promena koju izazivaju na
domaćinu dele se na dve grupe, na rđe i garke.
 Garke - postoji oko
1 000 vrsta.
 Rđe - postoji oko
6 000 vrsta.

Ustilago maydis
 Podrazdeo Deuteromycotina
... je obimna grupa
heterogenih gljiva (oko 17
000 vrsta).
 Jedina zajednička osobina
svih vrsta je odsustvo
polnog razmnožavanja.
Aspergillus
 Pripadaju višim gljivama. Micelija je dobro razvijena.
 Obrazuju samo egzospore.
 Kada se dokaže da neka vrsta vrši i polno
razmnožavanje, ta vrsta se izmešta u drugi podrazdeo.
Regnum Fungi
Gljive kao izazivači
bolesti kultivisanih
biljaka, domaćih
životinja i čoveka
 Bolesti koje gljive izazivaju se veoma teško leče.
Kako parazitiraju na biljkama i životinjama koje
čovek koristi u ishrani, situacija je još opasnija.
 Gljive nisu opasne samo po zdravlje, već nanose i
velike ekonomske neprilike time što smanjuju
prinose.
 Poznata je pojava zelene buđi na voću i povrću.
Uzročnici ove pojave su gljive roda Penicillium.
  Velike probleme zadaje gljiva
Claviceps purpurea. Ona
parazitira na raži. Već tim donosi
nepogodnosti. Mlevene zajedno
sa neinficiranim plodovima,
zaraženi plodovi u brašno unose
svoj sadržaj. Kod čoveka
konzumiranje inficiranog brašna
izaziva grčenje muskulature.
 Jedno od čestih oboljenja je
kandidijaza. Gljiva izaziva oralne
i vaginalne infekcije i infekcije
disajnih puteva. Infekcija je
dugotrajna i veoma teško se leči.
 Poreklo gljiva
 Postoje 2 hipoteze o nastanku gljiva:
ñ da vode poreklo od bezbojnih oblika koji su
naseljavali Zemlju pre podele carstva na carstvo
biljaka i carstvo životinja;
ñ da im je poreklo mnogo bliže životinjama nego
biljkama.
 1969. godine je naučnik Vitaker predložio podelu
živog sveta na 5 carstava i uz manje modifikacije
je stvoren poredak u savremenoj nauci.
By:
Lazar Žiković I2
Stevan Marković I2