Eksternalije Javna Dobra I Zajednicki Resursi 13

XIII
Eksternalije, javna glava

dobra i zajednički
resursi
Copyright©2004 South-Western
Setimo se…
…čuvene metafore Adama Smita, ,,nevidljiva
ruka” tržišta navodi kupce i prodavce koji se na
tržištu rukovode ličnim interesima da
maksimiziraju ukupnu korist koju društvo ima
od tržišta.
Ali neuspesi tržišta se ipak dešavaju.
Copyright © 2004 South-Western

EKSTERNALIJE I NEEFIKASNOST
TRŽIŠTA
• Eksternalije su nenadoknađeni (ili nekompen-
zovani) uticaji postupaka neke osobe na
dobrobit nekoga sa strane.
• Eksternalije dovode do neefikasnosti tržišta, pa
tržišta ne uspevaju da maksimiziraju ukupan
višak.

TRŽIŠTA
• Eksternalije nastaju...
...kada se neka osoba bavi aktivnošću koja utiče na
dobrobit nekoga sa strane, …
…a pri tom niti plaća,
niti dobija neku naknadu povodom tog efekta.

TRŽIŠTA
• Ako je efekat na posmatrača sa strane
nepovoljan, eksternalija se naziva: negativna
eksternalija.
• Ako je efekat na posmatrača koristan, takva
eksternalija se naziva: pozitivna eksternalija.

TRŽIŠTA
• Negativne eksternalije
• Gasovi iz automobila – urušava zdravlje ljudi. Vlada pokušava da reši ovaj
problem uvođenjem standarda emisije gasova za automobile i uvođenjem
akciza na benzin.
• Pušenje cigareta – zabrana pušenja, edukacija i akcize na cigarete
• Lajanje pasa (preglasni ljubimci) – pravila kućnog reda i mira
• Buka koju stvaraju komšije – pravila kućnog reda i mira

TRŽIŠTA
• Pozitivne eksternalije
• Vakcinacija – sprečava se epidemija bolesti i visoki troškovi
saniranja epidemije – edukacija, obavezno vakcinisanje
• Restauriranje istorijske zgrade – privlače turiste i podižu estetski
užitak – sufinansiranje restauracije zgrada, poreske olakšice za
stanare koji restauriraju, zakoni o zaštiti spomenika.
• Istraživanje novih tehnologija – od novih saznanja imaju koristi širi
slojevi društva – vlada finansira naučna istraživanja i dodeljuje
patente pronalazačima.
• Vlada reaguje kako bi zaštitila društveni interes

TRŽIŠTA
• Negativna eksternalija dovodi do toga da tržište
proizvodi veću količinu proizvoda nego što je
društveno poželjno.
• Pozitivna eksternalija dovodi do toga da tržište
proizvodi manju količinu proizvoda nego što je
društveno poželjno.

Ekonomika blagostanja: rekapitulacija
• Tržište aluminijuma
• Količina koja se proizvodi i troši pri tržišnoj ravnoteži,
efikasna je u smislu da maksimizira zbir proizvođačevog i
potrošačevog viška.
• U proizvodnji i potrošnji aluminijuma potrošači i
proizvođači vode računa samo o svojim interesima, ali ne i o
interesu društva.
• U tržišnoj ravnoteži se maksimizira proizvođačev i
potrošačev višak. Tržište alocira resurse tako da maksimizira
ukupnu vrednost za potrošače koji kupuju i koriste
aluminijum umanjenu za ukupne troškove proizvođača koji
proizvodi i prodaje aluminijum.

Slika 1 Tržište aluminijuma
Cena
aluminijuma Ponuda
(individualni trošak)
Ravnoteža
Tražnja
(individualna
vrednost)
0 QTRŽIŠTE količina
aluminijuma
Copyright © 2004
Copyright South-Western
© 2004 South-Western
Ekonomika blagostanja: rekapitulacija
• Tržište aluminijuma
• Ako fabrike aluminijuma emituju štetne gasove (negativna

eksternalija) tada je trošak proizvodnje aluminijuma koji
snosi društvo veći od troška koji snosi proizvođač.
• Za svaku jedinicu proizvedenog aluminijuma, društveni

trošak uključuje individualne troškove proizvođača
uvećane za trošak svih onih na koje zagađenost negativno
utiče.

Slika 2 Zagađenje i društveni optimum
Cena
Društveni
aluminijuma
trošak
Troškovi
zagađenja
Ponuda
(individualni trošak)
Optimum
Ravnoteža
Tražnja
(individualna vrednost)
0 QOPTIMUM QTRŽIŠTE količina

aluminijuma
Negativne eksternalije
• Presek krive tražnje i krive društvenih troškova određuje

optimalni nivo autputa.
• Društveno optimalni nivo autputa je manji od ravnotežne
količine.
• Planer ne proizvodi više od tog nivoa jer je društveni trošak
proizvodnje dodatnog aluminijuma veći od vrednosti koju
mu pripisuju potrošači.
• U tržišnoj ravnoteži vrednost koju aluminijumu pripisuje
marginalni potrošač manja je od društvenog troška njegove
proizvodnje.
• Smanjenjem proizvodnje i potrošnje aluminijuma ispod
nivoa tržišne ravnoteže povećava se ukupno tržišno
blagostanje.
• Internalizovanje eksternalija uključuje promenu

podsticaja da bi ljudi vodili računa o eksternim
efektima svojih postupaka.

• Postizanje društveno optimalnog autputa

• Država može da internalizuje eksternalije
oporezivanjem proizvođača čime se kriva
ponude pomera naviše za iznos poreza.
• Internalizovanje eksternalija podstiče kupce i
prodavce na tržištu da vode računa o eksternim
efektima svojih postupaka.

Pozitivne eksternalije
• Kada neka eksternalija donosi koristi trećoj

strani, govorimo o pozitivnim eksternalijama
• društvena vrednost dobra prevazilazi individualnu
vrednost

• Prelivanje tehnologije je jedna vrsta pozitivnih

eksternalija;
• Nastaje kada neka inovacija ili projekt jednog
preduzeća ne donosi korist samo tom preduzeću,
već postaje deo tehnološkog znanja celog društva i
koristi celom društvu (kompjuter).
• Primer pozitivne eksternalije je obrazovanje. Bolja
kvalifikaciona struktura društva ima za posledicu
uređenu državu od koje koristi imaju njeni građani.

• Kod negativnih eksternalija povećavaju se
troškovi (kriva ponude ide ulevo).
• Kod pozitivnih eksternalija povećavaju se
koristi jer je korist za društvo veća od koristi
koju pripisuju pojedinci (kriva tražnje ide
udesno).

Slika 3 Obrazovanje i društveni optimum
Cena
obrazovanja
Ponuda
(individualni troškovi)
Društvena
vrednost
Tražnja
(individualna vrednost)
0 QTRŽIŠTE QOPTIMUM Količina

obrazovanja

• Presek krive ponude i krive društvene vrednosti

određuje optimalni nivo autputa.
• Optimalni nivo autputa je viši od ravnotežne
količine.
• Tržište proizvodi manju količinu od društveno
poželjne.
• Društvena vrednost dobra prevazilazi individualnu
(privatnu) vrednost.

• Internalizovanje eksternalija: Subvencije

• Koriste se kao primarni metod u pokušaju
internalizovanja pozitivnih eksternalija (obrnut
efekat u odnosu na poreze)
• Industrijska politika
• Državna intervencija u ekonomiji koja ima za cilj
unapređenje industrija sa naprednom tehnologijom
• Zakon o patentima je deo tehnološke politike koji uz zaštitu
patenta, pojedincu (ili preduzeću) daje pravo svojine nad
njegovim pronalaskom
• Zato se kaže da patent internalizuje eksternalije
INDIVIDUALNA (PRIVATNA)
REŠENJA ZA EKSTERNALIJE
• Nije uvek neophodno da država rešava problem
eksternalija.

INDIVIDUALNA (PRIVATNA)
REŠENJA ZA EKSTERNALIJE
• Etički kodeksi ili društvene sankcije (nije lepo bacati đubre
na ulici)
• Dobrotvorne ustanove (zaštita životne sredine)
• Integracije različitih vrsta preduzeća – voće i pčele – pčele
pomažu oprašivanje cvetova voća, dok se pčele hrane
nektarom cveća voća. Izbegava se problem premalo voća,
premalo pčela.
• Sklapanje ugovora između zainteresovanih strana kako bi
se unapred odredio broj stabala i broj pčela i udeo voćara i
udeo pčelara u ostvarenim prihodima. Na taj način se
izbegava problem premalo voća, premalo pčela.

Kouzova teorema
• Prema Kouzovoj teoremi, ako privatne strane

mogu da pregovaraju o alokaciji resursa bez
troškova, onda sami mogu da reše i problem
eksternalija
• Transakcioni troškovi
• Transakcioni troškovi su troškovi koje stranke
snose u procesu dogovaranja i sprovođenja
dogovora u delo.

Kouzova teorema
• Mika ima psa koji laje. Žika ne može a spava.
Pretpostavljamo da Mika može da drži psa koji
laje da da ne dodje u sukob sa zakonom.
• Računaju se troškovi i koristi. Ako je korist
koju Mika ima od držanja psa (čuva mu kuću),
veća od troškova koje podnosi Žika zbog
nedostatka sna i posledičnog psihološkog
uznemirenja onda je tržišni ishod koji je
efikasan da Mika zadrži psa i da Žika trpi.
• I obrnuto.
Kouzova teorema
• Prema Kouzovoj teoremi, tržište će samo
dostići ovaj efikasan tržišni ishod.
• Pretpostavimo da Mika ima koristi od psa u
vrednosti od 500, dok su Žikini troškovi 800.
• Žika može da ponudi Miki 600 da se otarasi
psa. Mika će to prihvatiti. Obe strane su u
boljem položaju nego ranije, postignut je
efikasan ishod.

Kouzova teorema
• Moguće je i da su Mikine koristi od držanja psa jednake 1000
dok je Žika spreman da plati do 800. U tom slučaju dogovora
nema, i Mika zadržava psa. Uz date troškove i korist i ovo je
efikasan ishod.
• Pozicija se dramatično menja kada država stane na stranu Žike
jer lajanje psa predstavlja ometanje javnog reda i mira.
• U tom slučaju Mika može da ponudi Žiki novčanu nadoknadu
da zadrži psa. Ovaj ishod je takođe tržišno efikasan ukoliko
korist koju od psa ima Mika veća od troška koji zbog lajanja
snosi Žika. Tada bi Mika i Žika postigli dogovor da Mika zadrži
psa. Cena koju Mika mora da plati je 800 i više.
• Početna pozicija zavisi od toga da li Mika ima pravo na psa koji
laje ili Žika ima pravo na mir i tišinu.
Zašto individualna rešenja nisu uvek
uspešna?
• Ponekad privatna rešenja nisu moguća zato što
su transakcioni troškovi suviše visoki.
• Tamislimo da Mika i Žika ne pričaju istim
jezikom pa ime je potreban prevodioc ili, što je
realno, zbog međusobnog nepoverenja da li će
se pridržavati postignutog dogovora moraju da
angažuju advokate.
• Ako su troškovi prevodioca ili advokata iznad
koristi rešavanja problema sa lajanjem, problem
će ostati nerešen.
Zašto individualna rešenja nisu uvek
uspešna?
• Još je teže postići dogovor kada je broj
zainteresovanih strana veliki. U tom slučaju su
troškovi koordinacije i usaglašavanja ogromni.
• Fabrika zagađuje lokalno jezero što šteti
stanovnicima grada. Koordinacija stanovnika je
možda nemoguća.
• U tom slučaju, kada individualno pregovaranje
nije efikasno, efikasnije je da država brani
interese stanovništva – javna politika prema
eksternalijama.
JAVNA POLITIKA PREMA
EKSTERNALIJAMA
• Kada su neke eksternalije toliko značajne, a
privatno rešenje nije postignuto vlada može da
reši problem na jedan od dva načina...
• Komandno-kontrolnim merama.
• Tržišnim merama.

EKSTERNALIJAMA
• Komandno-kontrolne mere
• Obično se pojave u obliku regulacije:
• Zabranjuju određene oblike ponašanja (ograničavanje
nivoa zagađenja okruženja na godišnjem nivou, npr., po
fabrici u industriji čekika, do 300 tona otpada godišnje).
• Zahtevaju određene oblike ponašanja (usvajanje novih,
čistijih tehnologija).
• Primeri:
• Zahtev da svi studenti budu vakcinisani.
• Propisi o nivoima emisije zagađenja koje utvrđuje vladina
agencija za zaštitu životne sredine (AZŽS).

EKSTERNALIJAMA
• Tržišne mere
• Vlada koristi poreze i subvencije da uskladi
privatne podsticaje i društvenu efikasnost –
internalizovanje eksternalija.
• Porezi kojima se koriguju efekti negativnih
eksternalija zovu se Piguovi porezi (Artur Pigo
1877-1959).

EKSTERNALIJAMA
• Primer regulacije nasuprot Piguovim porezima
• Ukoliko AZŽS odluči da smanji količinu zagađenja koje
dolazi iz određene fabrike ona ima dve mogućnosti:
• Regulacija: da naredi fabrici da smanji zagađenje u
određenom obimu (do 300 tona otpada godišnje po fabrici).
• Piguov porez: da nametne fabrici porez po svakoj jedinici
zagađenja (50.000$ po toni otpada).
• Regulacija određuje nivo zagađenja, dok porez vlasnicima
fabrike nudi ekonomski podsticaj da smanje zagađenost.
• Što je veći porez, to je veće smanjenje zagađenosti.

EKSTERNALIJAMA
• Ako je porez dovoljno visok, fabrika će se zatvoriti i svesti
svoje zagađenje životne sredine na nulu.
• Piguov porez određuje cenu za pravo na zagađenje. Alocira
zagađenje onim fabrikama čiji su troškovi smanjenja
zagađenja najviši.
• Piguovi porezi su efikasniji. U slučaju regulacije, preduzeća
nemaju motiv da smanje zagađenje na nivo ispod 300 tona
godišnje. Sa druge strane, porezi stimulišu fabrike da usvoje
čistije tehnologije, jer čistija tehnologija smanjuje iznos
poreza koji fabrika mora da plati.

EKSTERNALIJAMA
• Tržišne mere
• Dozvole za zagađenje kojima se može trgovati
dopuštaju dobrovoljni transfer prava na
zagađenje sa jednog na drugo preduzeće.
• Tržište za ove dozvole ima mogućnost da se razvije.
• Preduzeće koje može da smanji zagađenje uz niske
troškove možda će radije prodati svoju dozvolu
preduzeću koje samo uz visoke troškove može da
smanji zagađenje.

EKSTERNALIJAMA
• Na primer imamo dve fabrike, fabriku hartije i fabriku čelika.
Obe imaju pravo da ispuste po 300 tona zagađenja godišnje.
Fabrika čelika želi da poveća zagađenje za 100 tona. Fabrika
hartije je spremna da smanji svoje zagađenje za 100 tona ako
joj fabrika čelika plati 5 miliona $.
• Iz perspektive države, nivo zagađenja se nije povećao. Država
će dozvoliti ovaj sporazum. U pitanju je trgovina dozvolom za
zagađenje.
• Preduzeća koja mogu da smanje nivo zagađenja samo uz
previsoke troškove biće spremna da plate za dozvole za
zagađenje. Preduzeća koja mogu da smanje zagađenje uz niske
troškove želeće da prodaju dozvolu za zagađenje.

EKSTERNALIJAMA
• Sličnosti dozvola za zagađenje sa Piguovim
porezima:
• Preduzeća plaćaju svoje zagađenje. Piguovi
porezi se plaćaju vladi, dok se dozvola kupuje
od drugog preduzeća.
• Internalzuju zagađenje tako što ga čine skupim.

EKSTERNALIJAMA
• Grafički gledano, ponuda zagađenja je kod
Piguovog poreza savršeno elastična jer
preduzeće može da zagađuje koliko želi
ukoliko plati unapred određenu cenu po jedinici
otpada. Kriva tražnje određuje tražnju za
zagađenjem. U preseku je određena količina
zagađenja (jer je cena već data).

Slika 4 Podudarnost između Piguovih poreza i dozvola za
zagađenje
(a) Piguov porez

Cena
zagađenja
P Piguov porez
1. Piguov porez
određuje
cenu Tražnja za pravom
zagađenja... na zagađenje
0 Q Količina
zagađenja
2. . . .koja zajedno sa
krivom tražnje
određuje količinu zagađenja.

EKSTERNALIJAMA
• Kod dozvola za zagađenjem kriva ponude je savršeno
neelastična jer je nivo dozvoljenog zagađenja unapred
određen i ne može se menjati. Položaj krive tražnje u
preseku sa krivom ponude određuje cenu zagađenja
(jer je količina već data).
• Dozvole za zagađenje su povoljnije kada državi nije
poznata tražnja za zagađenjem pa nije u stanju da
odredi visinu poreza. Ovako, na aukciji može da
ponudi dozvole za zagađenje i ta cena će pokazati
prikladan nivo Piguovog poreza.

Slika 4 Podudarnost između Piguovih poreza i dozvola za
zagađenje
(b) Dozvole za zagađenje

Cena Ponuda dozvola
zagađenja za zagađenje
Tražnja za dozvolama
za zagađenje
0 Q Količina zagađenja
2. . . . koja 1. Dozvole za zagađenje

zajedno sa krivom određuju
tražnje određuju količinu zagađenja...
cenu zagađenja.
Zamerke ekonomskoj analizi
zagađenja
• Postoje mišljenja da čist vazduh i voda nemaju cenu i
da se ne može dozvoliti njihovo zagađivanje.
• U ekonomiji važi princip ustupka (trade-off). Pokušaj
da se u potpunosti eliminiše zagađenje unazadilo bi
tehnologije.
• Sa druge strane naprednija društva imaju naprednije
tehnologije koje u manjoj meri zagađuju životnu
sredinu, i obrnuto.

Javna dobra i zajednički resursi
U ovom odeljku razmatramo probleme koji se

javljaju u slučaju dobara bez tržišnih cena –
npr. planine, mora, reke, plaže, jezera...

“Najbolje u životu je ono što je
besplatno...”
• Besplatna dobra su posebni izazov za
ekonomsku analizu.
• Većina dobara u ekonomiji alociraju se na
tržištima gde dobra imaju cene koje su signali
koji upravljaju odlukama kupaca i prodavaca.
• Kod besplatno dostupnih dobara tržišne sile
koje alociraju resurse nisu prisutne.

“Najbolje u životu je ono što je
besplatno...”
• U takvim slučajevima, država (vlada) svojim
merama može (potencijalno) da ispravi nastali
tržišni neuspeh i poveća ekonomsku dobrobit.

RAZLIČITE VRSTE DOBARA
• Kada razmišljamo o različitim dobrima u
ekonomiji, korisno je da ih grupišemo na
osnovu dve karakteristike:
• Da li je nekom određenom dobru svojstvena
isključivost?
• Da li je nekom određenom dobru svojstven
rivalitet?

Isključivost
• Isključivost se odnosi na svojstvo dobra po
kojem jedna osoba može da bude sprečena da
koristi to dobro.
Rivalitet
• Rivalitet se odnosi na svojstvo dobra po kojem
njegovo korišćenje od strane jedne osobe
smanjuje korišćenje tog dobra od strane drugih
ljudi.
• Četiri vrste dobara
• Privatna dobra - rivalitet + isključivost – kornet
sladoleda, jednostavno ga nećete nekome dati
ukoliko to ne želite što je isključivost. Rivalitet- ako
jedna osoba jede kornet, druga ne može da jede isti
taj kornet.
• Javna dobra - ni rivalitet, ni isključivost – sirena za
tornado. Kada sirena zasvira nemoguće je nekoga
sprečiti da je čuje. Isto tako, kada neko stekne korist
od ovog upozorenja on ne umanjuje tu istu korist
nekom drugom.
• Zajednički resursi - rivalitet, ali ne isključivost –
Riba u okeanu. Kada ribari ulove ribu, ostaje manje
ribe za druge ribare (rivalitet). S obzirom da je
okean veliki, isključivost je gotovo nemoguća.
• Prirodni monopoli - isključivost, ali ne rivalitet –
npr. vatrogasna stanica. Vatrogasci mogu da odluče
da ne gase požar i tako ostave kuću da izgori. Sa
druge strane, požari su retki i mala je verovatnoća
da će požar istovremeno izbiti u dve kuće, tako da
su troškovi zaštite dodatne kuće od požara niski.

Slika 1 Četiri vrste dobara
Rivalitet?
Da Ne
Privatna dobra Prirodni monopoli
• Korneti sladoleda • Zaštita od požara

Da • Kablovska TV
• Odeća
• Zakrčeni putevi sa • Nezakrčeni putevi sa
drumarinom drumarinom
Isključivost?
Zajednički resursi Javna dobra
• Riba u okeanu • Sirena za uzbunu
Ne • Životna sredina • Nacionalna odbrana
• Zakrčeni putevi bez • Nezakrčeni putevi bez
drumarine drumarine
Copyright © 2004
Copyright South-Western
© 2004 South-Western
DOBRA KOJA NE ISKLJUČUJU
• Tema ove lekcije su dobra koja nemaju svojstvo isključivosti -
javna dobra i zajednički resursi.
• I kod jednih i kod drugih se javljaju eksternalije jer za nešto što
ima vrednost nije određena cena.
• Ako jedna osoba treba da obezbedi javno dobro npr. sirenu za
tornado, drugi ljudi su u boljem položaju, ali im je to nemoguće
naplatiti.
• Ili ako jedna osoba koristi zajednički resurs, npr. ribu u moru,
drugi ljudi su u gorem položaju, a ipak ne bivaju obeštećeni za
svoj gubitak.
• Zbog ovih ekstenalija, individualne odluke o potrošnji i
proizvodnji mogu da dovedu do neefikasne alokacije resursa.
Državna intervencija može da poveća ekonomske dobrobiti.

JAVNA DOBRA
• “Besplatna vožnja” (“slobodni jahač” ili “slepi putnik”): kada
pojedina osoba stiče korist od nekog dobra, ali izbegava da ga
plati.
• Na primer vatromet u varošici. Privatnik želi da napravi
vatromet za praznik i da naplati 1000 dolara. Recimo da svaki
stanovnik varošice vrednuje vatromet 10 dolara i da varošica
ima 500 stanovnika.
• Privatni preduzetnik nije u stanju da naplati vatromet jer ne
može nikoga da isključi. Takođe, ovde nema rivaliteta jer to što
ja uživam u vatrometu, ne umanjuje vaš užitak u vatrometu.
• Iako je vatromet društveno poželjan, stanovništvo ga vrednuje
5000 dolara, a troškovi su 1000 dolara, vatrometa neće biti jer
privatnik nije u stanju da naplati svoju uslugu.
Problem “besplatne vožnje”
• Pošto ljudi ne mogu biti isključeni iz sticanja

koristi od javnog dobra, pojedinci mogu da
izbegnu plaćanje jer očekuju da drugi plate
upotrebu takvog dobra.
• Problem besplatne vožnje sprečava privatna
tržišta da nude javna dobra.

Problem “besplatne vožnje”
• Rešavanje problema besplatne vožnje

• Vlada može odlučiti da obezbedi javno dobro ako
ukupne koristi prevazilaze troškove snabdevanja.
• Vlada može da svima popravi položaj ako obezbedi
javno dobro, a plati ga iz poreskog prihoda.

Neka važna javna dobra
• Nacionalna odbrana – kada je zemlja

odbranjena od agresora nije moguće bilo kome
zabraniti da uživa korsti od te odbrane. Isto
tako, kada neko uživa koristi od nacionalne
odbrane, on ne smanjuje korist bilo koga
drugog.

• Fundamentalna istraživanja – odnosi se na bazična naučna
istraživanja, na primer neka nova teorijska dostignuća koja
povećavaju fond ljudskog znanja – u pitanju je opšte znanje
koje je besplatno i dostupno svima.
• Ne odnosi se na konkretna, tehnološka znanja koja se
patentiraju (npr. pronalazak nove vrste akumulatora). U tom
slučaju je znanje zaštićeno i od njega ima koristi u najvećoj
meri pronalazač.
• Vlada na različite načine stimuliše fundamentalna naučna
istraživanja – tako što ih finansira ili subvencioniše. Npr.
ulaganje u svemirsku tehnologiju povećava ukupno znanje
društva.

• Borba protiv siromaštva – socijalna pomoć za siromašne,
obezbeđivanje hrane (narodne kuhinje), krova nad glavom...
• Borba protiv siromaštva je javno dobro. Nijedan pojedinac nije
u stanju da ovaj problem reši sam jer je problem suviše veliki.
• Individualni prilozi u dobrotvorne svrhe nisu u stanju da reše
problem. Ljudi koji ne daju novac u dobrotvorne svrhe mogu da
se besplatno voze na talasu velikodušnosti drugih.
• Oporezivanje bogatijih u cilju pomaganja siromašnih je
opravdano. Siromašnima je bolje, dok bogatiji žive u društvu sa
manje siromaštva.

PRIMER IZ PRAKSE: Da li su svetionici javna
dobra?
• Svetionik ne poseduje ni isključivost ni rivalitet, pa svaki
kapetan ima podsticaj besplatne vožnje.
• Zbog postojanja problema besplatne vožnje, privatna
tržišta nisu u stanju da ponude uslugu svetionika.
• Ipak postoje primeri kada je svetionik privatno dobro. To
je slučaj kada vlasnik svetionika ovu uslugu naplaćuje od
vlasnika luke. Ako vlasnik luke ne želi da plati, gasi se
svetionik i brodovi izbegavaju luku.
• Ako svetionik koristi mnogim brodovima onda je u
pitanju javno dobro jer postoji problem besplatne vožnje
– uslugu nije moguće naplatiti. Ako prvenstveno koristi
vlasniku luke on je više nalik privatnom dobru.

Težak zadatak analize troškova i koristi
• Analiza troškova i koristi se odnosi na istra-

živanje koje poredi troškove i koristi za društvo
nastale pri obezbeđivanju javnog dobra.
• Da bi se odlučilo da li da se javno dobro
obezbedi ili ne, treba uporediti ukupne koristi
onih koji to dobro koriste sa troškovima
njegovog obezbeđivanja i održavanja.

Težak zadatak analize troškova i koristi
• Analiza troškova i koristi treba da se koristi za

procenu ukupnih troškova i koristi nekog
projekta za društvo u celini.
• To je težak zadatak, jer ne postoje cene na osnovu
kojih bi se vršila procena društvenih koristi i
utrošenih resursa.
• Zbog toga je izračunavanje troškova i koristi od
javnog dobra u najboljem slučaju približno.

ZAJEDNIČKI RESURSI
• Zajednički resursi, kao ni javna dobra, nemaju
svojstvo isključivosti: oni su svima koji žele da
ih koriste dostupni – besplatno.

ZAJEDNIČKI RESURSI
• Zajednički resursi imaju svojstvo rivaliteta
pošto korišćenje zajedničkog resursa od strane
jedne osobe smanjuje sposobnost druge osobe
da ga koristi.
• Novi je problem: kada se dobro obezbedi,
kreatori javne politike treba da vode računa u
kojoj se meri ono koristi.

Tragedija zajedničkog poseda
• Tragedija zajedničkog poseda je parabola koja ilustruje zašto

se zajednički resursi koriste više nego što je poželjno sa
stanovišta društva u celini.
• Zemljište u okolini srednjevekovnog grada je zajednički posed.
Problem ne postoji kada je zemljišta u izobilju i za svako stado
postoji mesto za ispašu – što znači da nema rivaliteta.
• Kako vreme prolazi, broj stanovnika pa samim tim i ovaca
raste, dok je zemljišta onoliko koliko ga je bilo i pre. Zemlja se
iscrpljuje i gubi moć obnavljanja – postaje neplodna.
• Pošto više nema trave, nema ni uzgajanja ovaca.
• Uzrok tragedije? Eksternalije – kada se stado ovaca jedne
porodice napasa, smanjuje se kvalitet zemlje koja stoji na
raspolaganju drugim porodicama.
Tragedija zajedničkog poseda
• Pošto pojedinci ne vode računa o ovoj
eksternaliji kada odlučuju o broju ovaca koje će
da drže, rezultat je preveliki broj ovaca.
• Zbog zanemarivanja ove eksternalije, rezultat je
prekomerno korišćenje zajedničkih resursa.
• Vlada može da reši ovaj problem tako što će da
smanji korišćenje zajedničkog resursa
uvođenjem poreza i propisa ili pretvaranjem
zajedničkog resursa u privatno dobro.

Neki važni zajednički resursi
• Čist vazduh i voda – negativna eksternalija koja

se ublažava regulacijom ili uvođenjem
Piguovih poreza. Čist vazduh i čista voda su
zajednički resursi koji se uništavaju
prekomernim zagađenjem jer individualni
donosioci odluka prilikom odlučivanja ne vode
računa o interesima šire zajednice.

• Zakrčeni putevi – ako na putu nema gužve
nema ni rivaliteta – onda je u pitanju javno
dobro. Ako je put zakrčen onda se javlja
rivalitet i negativna eksternalija. Auto više na
putu povećava gužvu i povećava se utrošak
vremena i mogućnost saobraćane nezgode. U
tom slučaju je put zajednički resurs.
• Problem saobraćajnih gužvi može da se reši
uvođenjem putarina, što predstavlja Piguov
porez na negativnu eksternaliju.
• Ili se putarina može naplaćivati samo tokom
saobraćajnog špica, ili se tokom špica može
naplaćivati veća putarina. Cilj je da se vozači
stimulišu da izbegavaju vožnju tokom špica.
• Ili povećati akcize na benzin. Negativna strana
je što se na taj način destimuliše vožnja i na
putevima koji nisu zakrčeni.

• Ribe, kitovi i druge divlje životinje – imaju
komercijalnu vrednost i svako može da ih lovi. Svaki
pojedinac nema podsticaja da vodi računa o
održavanju vrste. Prekomeran ulov ribe i kitova može
da uništi komercijalno vrednu morsku populaciju.
• Teško rešiv problem jer je okean prevelili i teško ga je
kontrolisati.
• Da bi se bilo koja mera donela i sprovela u delo
potrebna je međunarodna saradnja. Veliki broj zemalja
ima izlaz na more što čini da je koordinacija u
delovanju veoma otežana.
• Moguće je izdavati dozvole za lov i ribolov.
• Ograničiti lov i ribolov sezonski.
• Obaveza da se mladi naraštaji puštaju.
• Ograničenje broja životinja koje se smeju ubiti.
• Sve ove mere smanjuju korišćenje zajedničkog
resursa i pomažu očuvanju životinjske
populacije.

PRIMER IZ PRAKSE: Zašto krave nisu izumrle?
• Da li će me tržište zaštititi?
Privatna
svojina
i profit kao
motiv!

ZAKLJUČAK: ZNAČAJ
SVOJINSKIH PRAVA
• Tržište ne uspeva da efikasno alocira resurse
kada svojinska prava nisu dobro uspostavljena
(tj. nešto što ima vrednost nema vlasnika sa
zakonskim ovlašćenjem da ga kontroliše).

ZAKLJUČAK: ZNAČAJ
SVOJINSKIH PRAVA
• Kad odsustvo svojinskih prava prouzrokuje
tržišni neuspeh, vlada je u stanju da
potencijalno reši taj problem.

Rezime
 Kada transakcija između kupca i prodavca
direktno utiče na treću stranu, taj uticaj se
naziva eksternalija.
 Negativne eksternalije dovode do društveno
optimalne količine na tržištu koja je manja od
ravnotežne količine.
 Pozitivne eksternalije dovode do društveno
optimalne količine na tržištu koja je veća od
ravnotežne količine.

Rezime
 Oni na koje utiču eksternalije ponekad su u
stanju da individualno reše taj problem.
 Kouzova teorema tvrdi da ako ljudi mogu da
pregovaraju bez troškova, onda oni uvek mogu
da postignu dogovor po kom se resursi efikasno
alociraju.

Rezime
• Kada privatne stranke ne mogu da reše problem
eksternalija, tada na scenu stupa država.
• Država može ili da reguliše ponašanje ili da
internalizuje eksternalije (a) uz pomoć Piguovih
poreza, (b) izdavanja dozvola za zagađenje.

Rezime
• Dobra se razlikuju po tome da li imaju svojstva
isključivosti i rivaliteta.
• Dobro ima svojstvo isključivosti ako je moguće
nekoga sprečiti da ga koristi.
• Dobro ima svojstvo rivaliteta ako korišćenje tog
dobra od strane jedne osobe sprečava druge ljude da
koriste istu jedinicu tog dobra.

Rezime
• Javnim dobrima nisu svojstveni ni rivalitet niti
isključivost.
• Pošto se ljudima ne naplaćuje korišćenje javnog
dobra, oni imaju podsticaj da ga koriste
besplatno kada se ono privatno obezbeđuje.
• Vlade obezbeđuju javna dobra, a o količini
odlučuju na osnovu analize troškova i koristi.

Rezime
• Zajedničkim resursima je svojstven rivalitet, ali
ne i isključivost.
• Pošto se ljudima ne naplaćuje korišćenje
zajedničkih resursa, oni teže da ih prekomerno
koriste.
• Vlade pokušavaju da ograniče korišćenje
zajedničkih resursa.

Eksternalije Javna Dobra I Zajednicki Resursi 13

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Eksternalije Javna Dobra I Zajednicki Resursi 13

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

XIII

Eksternalije, javna glava

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

• Ako fabrike aluminijuma emituju štetne gasove (negativna

• Za svaku jedinicu proizvedenog aluminijuma, društveni

Copyright © 2004 South-Western

0 QOPTIMUM QTRŽIŠTE količina

• Presek krive tražnje i krive društvenih troškova određuje

• Internalizovanje eksternalija uključuje promenu

Copyright © 2004 South-Western

• Postizanje društveno optimalnog autputa

Copyright © 2004 South-Western

• Kada neka eksternalija donosi koristi trećoj

Copyright © 2004 South-Western

• Prelivanje tehnologije je jedna vrsta pozitivnih

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

0 QTRŽIŠTE QOPTIMUM Količina

Copyright © 2004 South-Western

• Presek krive ponude i krive društvene vrednosti

Copyright © 2004 South-Western

• Internalizovanje eksternalija: Subvencije

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

• Prema Kouzovoj teoremi, ako privatne strane

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

(a) Piguov porez

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

(b) Dozvole za zagađenje

2. . . . koja 1. Dozvole za zagađenje

Copyright © 2004 South-Western

U ovom odeljku razmatramo probleme koji se

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

Copyright © 2004 South-Western

• Korneti sladoleda • Zaštita od požara

Copyright © 2004 South-Western

• Pošto ljudi ne mogu biti isključeni iz sticanja

Copyright © 2004 South-Western

• Rešavanje problema besplatne vožnje

Copyright © 2004 South-Western

• Nacionalna odbrana – kada je zemlja

Copyright © 2004 South-Western