Predavanje br.

11

Polje stresa

Osnovni tipovi stanja stresa u prirodi:

1. jednoosno ili linearno (uniaksijalno naprezanje) kod koga je polje stresa

predstavljeno samo jednim glavnim naponom, dok su druga dva jednaka nuli;
2. dvoosno ili planarno naprezanje (biaksijalno naprezanje) - naprezanje kod koga
je jedan od tri glavna napona jednak nuli dok su druga dva veća od nule;
3. troosno ili prostorno naprezanje (triaksijalno naprezanje) je takvo stanje napona
koje karakterišu tri pozitivna i medjusobno različita stresa
4. aksijalno naprezanje kod koga su dva od tri glavna napona jednaki, ali ni jedan
od njih nije jednak nuli
5. litostatički pritisak koji u opštem smislu može predstaviti kao težina nadsloja na
nekoj dubini, a čiji uticaj se grubo može prikazati kroz priraštajem na svaki
kilometar dubine približno od oko 26 MPa.
6. hidrostatički pritisak koji predstavlja težinu fluida u međupornim prostorima u
steni. U slučaju hidrostatičkog pritiska i njegovog sfernog stanja stresa pritisak
na telo je ravnomeran i u svim pravcima
 Predavanje br. 11

Stres u ravni u uslovima uniaksijalnog stresa

 0
T  1
U matričnom obliku uniaksilani stres se može napisati:
0 0

Fn
n 
P
Fs

, P

F1
1 
P cos 

 n   1 cos 2 
   1 cos  sin 
Krugovi stresa za opšti slučaj jednoosne kompresije (levo)
i jednoosne tenzije (desno).
 Predavanje br. 11

Stres u ravni u uslovima biaksijalnog naprezanja

 0
U obliku matrice tenzora biaksijalno neprezanje ima sledeći zapis: T  1 
 0 3

 n   1 cos 2    3 sin 2 

    1   3  sin  cos 
smena: sin  cos   1 / 2 sin 2

 n   1 cos 2    3 sin 2 

 3 
  1  sin 2
 2 
 max  1 / 2 1

sin 2  1
  45o
 Predavanje br. 11

Mohr-ovi krugovi napona

Krajem XIX veka nemački inženjer Otto Mohr *1835-1918* razvio je tehniku grafičkog
rešavanja problema vezanih za stres.

    3   1   3 
n   1   cos 2
 2   2 

 3 
  1  sin 2
 2 

1   2   3
1   2   3  0
 Predavanje br. 11

Deformacije stenskih masa

Odnosom stresa i deformacije, prvenstveno njegovim fizičko-mehaničkim

aspektom, bavi se naučna disciplina koja se naziva reologija.

Termin reologija je izveden iz grčke reči rheos što znači tok ili tečenje, a
iskorišćen je da opiše sposobnost matrijala u prirodi koji su izloženi
naprezanjima da se deformišu ili da „teku“.

Reologija (Rheology) tako u najopštijem smislu proučava „tečenje“ materije

u Zemljinoj kori.
 Predavanje br. 11

Fizičko-mehanička svojstva stena

Ako se pri odredjenom hidrostatičkom pritisku deluje usmerenom silom

na laboratorijski uzorak stene odredjenog oblika i veličine, orijentisani
pritisak, u uzorku će izazvati odredjena naprezanja, a uzorak će u toku
izvesnog vremena pretrpeti deformacije

P
R
I
T
I
S
A
K

DEFORMACIJA
 Predavanje br. 11

ELASTIČNE DEFORMACIJE - uzorak se posle

prestanka dejstva sile vraća u prvobitno stanje

PLASTIČNE DEFORMACIJE - uzorak se kontinuirano

menja, def. ostaju.

KIDANJE - prekida se kontinuitet stenske mase.

Prema tome deformacije mogu biti:

POVRATNE (elastične)
NEPOVRATNE (plastične ili stalne)
1. KONTINUIRANE – nabori
2. DISKONTINUIRANE - rasedi
 Predavanje br. 11

kontinualne diskontinualne

P elastične plastične kidanje

R
I
T
I
S
A
K

DEFORMACIJA
 Predavanje br. 11

Izduženje - skraćenje

U području elastičnih deformacija tela se ponašaju prema

Hukovom zakonu, koji kaže da su deformacije elastičnog
tela linearno proporcionalne naprezanju koje ih je izazvalo.
Konstahta proporcionalnosti izmedju naprezanja i
deformacije zavisi od osobina materijala uzorka koji biva
deformisan, i karakteriše se Jungovim modulom. U slučaju
normalnog naprezanja /kompresija, tenzija, Hukov zakon
glasi:
σ = E ε ε = σ/E
gde je σ -normalno naprezanje
ε - relativna deformacija /skraćenje ili izduženje/
E = Jungov modul
 Predavanje br. 11

Smicanje

Ukoliko je telo napadnuto spregom sile, ne dolazi do

skraćenja odn. izduženja, nego do smicanja, koje
predstavlja vanredno važan proces u strukturnim
zbivanjima. Tangencijalno naprezange τ je tada linearno
proporcionalno uglu smicanja γ. Konstantu
proporcionalnosti izmedju naprezanja i ugla smicanja u
ovom slučaju predstavlja modul elastičnosti pri smicanju
/odn, "torziji/ G, a Hukov zakon glasi:
τ=Gγ
gde je τ = tangencijalno naprezanje
G = modul elastičnosti pri smicanju odn.torziji
γ = ugao smicanja
 Predavanje br. 11

Promena zapremine

kompresibilnost:
ako je telo izloženo hidrostatičkom pritisku, promena
njegove zapremine zavisiće od promene hidrostatičkog
pritiska po jednačini

K = dV / dP
K – koeficijent kompresije / kompresibilnost/
V – zapremina
P – hidrostatički pritisak
 Predavanje br. 11

Konstante

Moduli E, G i K vrede samo za elastično naprezanje,

odredjuje se eksperimentalno i predstavljaju konstantu za
odredjeni materijal, pod uslovom da je on homogen i
izotropan;
kod anizotropnih sklopova moduli su funkcionalno zavisni
od pravca u kojem su mereni.
 Predavanje br. 11

Konstante

Zbog toga postoji uzajamna veza izmedju konstanti E, K i

G, koje su vezane preko Poasonovog odnosa μ na sledeći
način

K = 3(1-2μ)/E E = 3(1-2μ)/K G = E/2(1+μ)

Upotreba ovih konstanti u tektonici nije do sada dala

važnijih rezultata, pošto su tektonske deformacije
plastičnog a ne elastičnog karaktera. U seizmologiji su ove
konstante, naprotiv, veoma važne, zbog elastičnog širenja
trusnih talasa kroz stenske mase.
 Predavanje br. 11

Linearan odnos između deformacije i tangencijalnog

naprezanja je karakteristika tzv. njutnovskih tečnosti. Kod
nenjutnovskih tečnosti ovaj odnos nije linearan.

Ceo proces plastičnog

tečenja može se zamisliti kao
elastična deformacija koja se
iznutra kompenzira malim
sukcesivnim translacijama
molekula ili drugih jedinica
unutar kristalne rešetke.
 Predavanje br. 11

LABORATORIJSKI EKSPERIMENTI SA DEFORMACIJAMA STENA

Početkom XX veka su vršeni eksperimenti ispitivanja uzoraka stena

pod različitim uslovima.

-diferencijalni pritisak kome je stena izložena

- različit petrološki sastav

-različitog sadržaja vode i drugih tečnosti

-smanjenog ili povećanog sadržaja lakoisparljivih komponenti

- ponašanje stena pri različito usmerenim pritiscima itd.

 Predavanje br. 11

FAKTORI KOJI UTIČU NA DEFORMACIJE

Temperatura

...na svakih 100m idući ka dubljim delovima zemlje,

temperatura raste za 5-20 stepeni Celzijusa.

Po drugim podacima priraštaj temterature sa dubinom iznosi 1

stepen na svakih 33m.
 Predavanje br. 11

Vreme trajanja deformacija

pre granice elasticiteta pri

određenom
hidrostatičkom pritisku i
pri određenom stresu
tokom pauza dolazi do
stvaranja plastičnih
deformacija. Dalje
povećanje pritisaka
dovodi do nastavka
elastičnih deformacija.
Ovo se dijagramski može
pokazati na sledeći način.
 Predavanje br. 11

Solehofenski krečnjak, pri normalnim temperaturama i

atmosferskom pritisku ima jačinu na kidanje od oko 2500
kg/cm2 . Dijagram pokazuje da je pri skoro duplo manjem
dejstvu pritiska od oko 1400 kg/cm2 , tokom 100 dana
došlo do kidanja.
 Predavanje br. 11

Rastvori

Rastvori utiču na tok deformacija tako što hemijski deluju na

stene u kojima se nalaze.

Najbolji primer za to je eksperiment sa alabasterom. Suvi

alabaster je pod pritiskom od 205kg/cm 2 pretrpeo skraćenje od
0.15%.

U prisustvu vode i pri relativno istom pritisku, utoku 36 dana,

alabaster je pretrpeo skraćenje od 1.8%, a u prisustvu sone
kiseline skoro 23%.