Passive sentences

(present and past)

 Formiranje pasivnih rečenica

Aktivna rečenica je ona koja ima subjekat i iz koje možemo da

zaključimo ko je vršilac radnje.

Pasivna rečenica je ona rečenica u kojoj se subjekat ne spominje

iz više razloga:
- ne znamo ko je vršilac radnje,
- nije bitno ko je všilac radnje,
- ili je očigledno ko je vršilac radnje.
Aktivna rečenica:

I wash my car every week.

Da bismo aktivnu rečenicu pretvorili u pasivnu, moramo da

sledimo ova tri koraka:

1. Pronaći subjekat, predikat i objekat u aktivnoj rečenici:

„I“ je subjekat –vršilac radnje
„wash“ je predikat - radnja
„my car“ je objekat – nad kim se radnja vrši
2. Objekat aktivne rečenice dolazi na početak pasivne
rečenice:
My car...

3. Glagol pasivne rečenice se sastoji iz dva dela:

- Glagol TO BE, koji je u istom glagolskom vremenu kao i
glagol u aktivnoj rečenici, a to je wash- SIMPLE
PRESENT.
- Glavni glagol aktivne rečenice se stavlja u PAST
PARTICIPLE (dodaje se nastavak –d/ed ako je glagol
pravilan, odnosno koristi se treća kolona nepravilnih
glagola). Dakle WASH postaje WASHED.
Naša pasivna rečenica sada izgleda ovako:
My car is washed....

I na kraju dodajemo ostatak rečenice koji se nije menjao:

My car is washed every day.

U tabeli ispod se nalaze oblici glagola TO BE za ova dva

vremena, i primeri glavnih glagola u PAST PARTICIPLE.

TO BE PAST PARTICIPLE
SIMPLE PRESENT am, is, are played, seen
SIMPLE PAST was, were played, seen