ТРАДИЦИОНАЛНИ СИСТЕМИ

БЕЗБЕДНОСТИ
1. НАЦИОНАЛНА БЕЗБЕДНОСТ
2. МЕЂУНАРОДНА БЕЗБЕДНОСТ
 ДРЖАВОЦЕНТРИЧНИ СИСТЕМ
БЕЗБЕДНОСТИ
• Државе су посматране као објекат и као
субјекат безбедности и на унутрашњем и на
међународном плану
• Безбедност се одређује као одсуство
претњи које настају унутар или изван
државних граница
• Два аспекта традиционалног система
безбедности: национални и међународни
 Национална безбедност
Традиционална схватања
• Традиционално схватање националне безбедности као
“одсуство било каквог страха од напада, угрожавања
интереса или претње друге државе или групе држава”.
• “Способност државе да своје унутрашње вредности
заштити од спољних опасности”
• Главни заступници традиционалног схватања
безбедности били су реалисти:
– Анархична природа међународних односа
– Држава је субјекат и објекат безбедности
– Главне претње долазе споља
– Средства за остваривање претњи су углавном војна
– Споразумима се не може веровати а држава се брани
јачањем војних способности
 Национална безбедност
Савремена схватања
• Традиционална јединица безбедности остаје суверена
држава, а њене основне функције: заштита становника
једних од других, колективна одбрана од спољних
претњи, помоћ најсиромашнијима и најугроженијима
• Три правца изучавања безбедности:
– Проширење неореалистичког приступа безбедности и
изучавање ширих потенцијалних претњи (економски развој,
деградација животне средине, миграцијска кретања)
– Изучавање вертикалних димензија безбедности -
безбедност појединца, национална безбедност/безбедност
друштва, међународни и глобални аспекти безбедности
– Нове форме безбедности: заједничка безбедност,
колективна безбедност, кооперативна безбедност
 Међународна безбедност
од Вестфалског мира
• Од настанка држава и на основу Вестфалског уговора међународни
систем безбедности био је заснован на систему суверених држава
• Вестфалски уговор из 1648. садржи 4 основна принципа:
– принцип суверенитета нација-држава и фундаментално право
самоопредељења;
– принцип правне једнакости међу нацијама-државама;
– принцип обавезујућих међународних уговора међу државама, дакле
везујућих уговора;
– принцип немешања једне државе у унутрашња питања друге државе.
• Уговором је створена база модерног међународног система
независних нација-држава. По први пут је успостављен систем
међународног права, базираног на узајамно прихватљивим,
међународно везујућим уговорима. Уместо на грубој сили и праву
јачег да одређује односе међу државама, систем је поштовао
принципе суверенитета и једнакости држава, да би се успоставио
трајни мир и пријатељство међу државама.
 Међународна безбедност
равнотежа снага
• У Вестфлском систему прибегавало се увећању
моћи путем сопственог наоружавања, али и
склапањем савеза са другим државама
• Савез је облик сарадње међу државама
мотивисан интересима и увећањем моћи у
односу на супарнике
• Равнотежа снага као механизам за
спречавање конфликата и одржавање
међународне безбедности није спречила Први
и Други светски рат
• “Безбедносна дилема”
 Међународна безбедност
колективна одбрана
• “Колективна одбрана” подразумева
удруживање ради заштите чланица савеза
од опасности споља
• Она је довела до конфронтације два
идеолошка блока
• Недостаци система “колективне одбране”
– Угрожена независност малих држава
– Не решава унутрашње проблеме као изворе
угрожавања
 Међународна безбедност
колективна безбедност
• Уместо коалиција и одбрамбених савеза
неопходна заједничка одбрана добара свих
држава
• Систем колективне безбедности нуди сарадњу
већег броја држава на заједничким нормама у
циљу очувања стабилности, сарадње и
поверења међу чланицама.
• “савез свих против свакога” насупрот
“равнотеже снага”
 Међународна безбедност
колективна безбедност
• Предуслови:
– Већи број подједнако моћних држава које деле
сличне интересе против агресије
– Забрањена примена оружане силе осим у случају
одбране, као и јасна мерила о томе када је
извршен напад на основне вредности
– Притицање у помоћ жртви свих других држава, као
и осигурана могућност да се остваре оправдани и
законити захтеви
– Постојање организација колективне безбедности
 Међународна безбедност
теоријске расправе
• Реалистичка теорија – концепција међународне безбедности
заснована је на анархичној природи међународних односа и очувању
виталних националних интереса због чега је потребна одговарајућа
моћ
• Неореалисти – понашање држава се објашњава разликама у њиховој
релативној моћи; уместо биполарне, мултиполарна равнотежа снага
(Кенет Волц – Теорија међународне политике)
• Либерално – институционалистички правац – међународна
сарадња - државе би се требале у миру максимално помагати;
предности колективног деловања испољавају се преупређивањем
сукоба, управљањем кризама и изградњом мира; разоружање; улога
недржавних чинилаца јер политичке, економске, друштвене и
безбедносне функције у људском организовању не обављају само
државе; појединац као субјекат безбедности
• Аналитичко – критичке школе ( феминизам, мировне студије,
постмодернизам) - држави се одузима примат као референтном
објекту безбедности, стављајућу у средиште појединца.
 Међународна безбедност
Рачвање глобалне структуре безбедности
• Дистрибуција моћи и померање функција
управљања:
– ка вишим и нижим нивоима
– ка приватном и непрофитабилном сектору
Приватна Јавна Трећи сектор
Наддржавна X X X
Државна X X X
Локална X X X
 Међународна безбедност
Рачвање глобалне структуре безбедности

Приватна Јавна Трећи сектор

Наддржавна Транснационалн Међународне Невладине

е корпорације организације организације
(УН, ЕУ, СТО)

Државна Државне ЦЕНТРАЛНА Државне

корпорације ВЛАСТ У 21в. непрофитабилн
организације

Локална Локална Државна/ Локалне групе

предузећа локална власт
 Међународна безбедност
Државосредишњи и вишесредишњи систем
бeзбедности (Џ. Розенау)
Државосредишњи систем Вишесредишњи систем
Број главних актера X X
Првенствена преокупација X X
актера
Основни циљеви актера X X
Крајње средство за X X
остваривање циљева
Нормативни приоритети X X
Начин сарадње X X
Правила којима се уређују X X
односи
Расподела моћи између X X
актера
Средишта одлучивања X X
Институционализација X X
Осетљивост на промене X X
Контрола исхода X X
Основне структуре X X
 Међународна безбедност
Државосредишњи и вишесредишњи систем б. (Џ. Розенау)
Државосредишњи систем Вишесредишњи систем
Број главних актера Мање од 200 Стотине хиљада
Првенствена преокупација Безбедност Аутономија
актера
Основни циљеви актера Очување територијалног Увећање светског тржишта
интегритета и физичка б.
Крајње средство за Оружана сила Сарадња или потчињавање
остваривање циљева
Нормативни приоритети Очување суверенитета и Проширење људских права,
владавина права социјалне правде и богатства
Начин сарадње Формални савези Привремене коалиције
Правила којима се уређују Редовни дипломатски односи Ad hoc
односи
Расподела моћи између Хијерархијски по распореду Релативна једнакост када су у
актера моћи питању почетни односи
Средишта одлучивања Велике силе Нови актери
Институционализација Добро утемељена На помолу
Осетљивост на промене Релативно ниска Релативно висока
Контрола исхода Усредсређена Распршена
Основне структуре Формални ауторитет, право Различити ауторитети,
 Међународна безбедност
сарадња у безбедности
• Државосредишни и вишесредишни систем
безбедности (Џејмс Розенау)
• Државе и владе и даље носе главни терет
одговорности у сфери:
– Физичке безбедности територије и становништва
– Економског благостања
– Заједничког идентитета
• “дилема затвореника” или превазилажење
понашања по обрасцу “безбедносне дилеме”
  Русија се наоружава Русија се не
наоружава
САД се наоружавају Трка у наоружању Једнострана моћ САД
САД се не Једнострана моћ Контрола наоружања
наоружавају Русије
 Међународна безбедност
сарадња у безбедности
• Сарадња настаје због сложене међузависности/глобализације
• Сарадња настаје због “апсолутних добитака”- општег економског
благостања
• Исходи: серија споразума о разоружању
• Нови геополитички оквир је могуће остварити (Мекнамара):
– Пружити свим земљама гаранцију против агресије
– Кодификовати и успоставити средства за заштиту права свих мањина и
етничких група унутар државе
– Створити механизме за решавање регионалних конфликата без
унилатералне акције великих сила
– Обавезати велике силе на прекид помагања једне стране у конфликту
– Повећати техничку и научну помоћ земљама у развоју
– Заштитити животну средину
 Међународна безбедност
сарадња у безбедности – безбедносна заједница

• Модел безбедносне заједнице (К. Дојч)

– Амалгамирана безбедносна заједница
представља удруживање више држава путем
стварања заједничких установа
– Плуралистичка безбедносна заједница
подразумева стање односа између
амалгамираних безбедносних заједница чији се
вредносни системи међусобно не искључују, а
заједнички идентитет им омогућава висок ниво
веза, поверења и сарадње
– Глобална плуралистичка безбедносна заједница
 Међународна безбедност
сарадња у безбедности

• Концепт кооперативне безбедности (Р. Коен)

обухвата сарадњу у безбедности при чему су
циљеви националне безбедности држава
увезани са четири ојачавајућа прстена безб.:
– Појединачна безбедност
– Колективна безбедност
– Колективна одбрана
– Унапређивање стабилности
 Међународна безбедност
КОНЦЕПТ КООПЕРАТИВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ