Professional Documents
Culture Documents
БЕЗБЕДНОСТИ
1. НАЦИОНАЛНА БЕЗБЕДНОСТ
2. МЕЂУНАРОДНА БЕЗБЕДНОСТ
ДРЖАВОЦЕНТРИЧНИ СИСТЕМ
БЕЗБЕДНОСТИ
• Државе су посматране као објекат и као
субјекат безбедности и на унутрашњем и на
међународном плану
• Безбедност се одређује као одсуство
претњи које настају унутар или изван
државних граница
• Два аспекта традиционалног система
безбедности: национални и међународни
Национална безбедност
Традиционална схватања
• Традиционално схватање националне безбедности као
“одсуство било каквог страха од напада, угрожавања
интереса или претње друге државе или групе држава”.
• “Способност државе да своје унутрашње вредности
заштити од спољних опасности”
• Главни заступници традиционалног схватања
безбедности били су реалисти:
– Анархична природа међународних односа
– Држава је субјекат и објекат безбедности
– Главне претње долазе споља
– Средства за остваривање претњи су углавном војна
– Споразумима се не може веровати а држава се брани
јачањем војних способности
Национална безбедност
Савремена схватања
• Традиционална јединица безбедности остаје суверена
држава, а њене основне функције: заштита становника
једних од других, колективна одбрана од спољних
претњи, помоћ најсиромашнијима и најугроженијима
• Три правца изучавања безбедности:
– Проширење неореалистичког приступа безбедности и
изучавање ширих потенцијалних претњи (економски развој,
деградација животне средине, миграцијска кретања)
– Изучавање вертикалних димензија безбедности -
безбедност појединца, национална безбедност/безбедност
друштва, међународни и глобални аспекти безбедности
– Нове форме безбедности: заједничка безбедност,
колективна безбедност, кооперативна безбедност
Међународна безбедност
од Вестфалског мира
• Од настанка држава и на основу Вестфалског уговора међународни
систем безбедности био је заснован на систему суверених држава
• Вестфалски уговор из 1648. садржи 4 основна принципа:
– принцип суверенитета нација-држава и фундаментално право
самоопредељења;
– принцип правне једнакости међу нацијама-државама;
– принцип обавезујућих међународних уговора међу државама, дакле
везујућих уговора;
– принцип немешања једне државе у унутрашња питања друге државе.
• Уговором је створена база модерног међународног система
независних нација-држава. По први пут је успостављен систем
међународног права, базираног на узајамно прихватљивим,
међународно везујућим уговорима. Уместо на грубој сили и праву
јачег да одређује односе међу државама, систем је поштовао
принципе суверенитета и једнакости држава, да би се успоставио
трајни мир и пријатељство међу државама.
Међународна безбедност
равнотежа снага
• У Вестфлском систему прибегавало се увећању
моћи путем сопственог наоружавања, али и
склапањем савеза са другим државама
• Савез је облик сарадње међу државама
мотивисан интересима и увећањем моћи у
односу на супарнике
• Равнотежа снага као механизам за
спречавање конфликата и одржавање
међународне безбедности није спречила Први
и Други светски рат
• “Безбедносна дилема”
Међународна безбедност
колективна одбрана
• “Колективна одбрана” подразумева
удруживање ради заштите чланица савеза
од опасности споља
• Она је довела до конфронтације два
идеолошка блока
• Недостаци система “колективне одбране”
– Угрожена независност малих држава
– Не решава унутрашње проблеме као изворе
угрожавања
Међународна безбедност
колективна безбедност
• Уместо коалиција и одбрамбених савеза
неопходна заједничка одбрана добара свих
држава
• Систем колективне безбедности нуди сарадњу
већег броја држава на заједничким нормама у
циљу очувања стабилности, сарадње и
поверења међу чланицама.
• “савез свих против свакога” насупрот
“равнотеже снага”
Међународна безбедност
колективна безбедност
• Предуслови:
– Већи број подједнако моћних држава које деле
сличне интересе против агресије
– Забрањена примена оружане силе осим у случају
одбране, као и јасна мерила о томе када је
извршен напад на основне вредности
– Притицање у помоћ жртви свих других држава, као
и осигурана могућност да се остваре оправдани и
законити захтеви
– Постојање организација колективне безбедности
Међународна безбедност
теоријске расправе
• Реалистичка теорија – концепција међународне безбедности
заснована је на анархичној природи међународних односа и очувању
виталних националних интереса због чега је потребна одговарајућа
моћ
• Неореалисти – понашање држава се објашњава разликама у њиховој
релативној моћи; уместо биполарне, мултиполарна равнотежа снага
(Кенет Волц – Теорија међународне политике)
• Либерално – институционалистички правац – међународна
сарадња - државе би се требале у миру максимално помагати;
предности колективног деловања испољавају се преупређивањем
сукоба, управљањем кризама и изградњом мира; разоружање; улога
недржавних чинилаца јер политичке, економске, друштвене и
безбедносне функције у људском организовању не обављају само
државе; појединац као субјекат безбедности
• Аналитичко – критичке школе ( феминизам, мировне студије,
постмодернизам) - држави се одузима примат као референтном
објекту безбедности, стављајућу у средиште појединца.
Међународна безбедност
Рачвање глобалне структуре безбедности
• Дистрибуција моћи и померање функција
управљања:
– ка вишим и нижим нивоима
– ка приватном и непрофитабилном сектору
Приватна Јавна Трећи сектор
Наддржавна X X X
Државна X X X
Локална X X X
Међународна безбедност
Рачвање глобалне структуре безбедности