Poremećaji učenja

(specifični poremećaji učenja)

Prof.dr V.Radoman

FASPER
 Poremećaji učenja (PU)
• Neurološki poremećaji koji se u velikoj
meri tiču jezika mada zahvataju i nejezičku
sferu.

• Mogu biti samostalni ili u kombinaciji sa

drugim poremećajima (npr. gluvoća
udružena sa poremećajima učenja)
Istorijat nastanka ove odrednice
• Ovo je relativno nov koncept nastao
angažovanjem grupe roditelja i zaštitnika
dece koja su pokazivala razne teškoće u
učenju.Oni su posmatrali različite stilove
učenja kod ove dece 60-ih godina 20.v.
• Ova deca su bila sa normalnim IQ, bez
dodatnih senzornih ili motornih ometenosti
 DSM-5
• Najnovija klasifikacija DSM-5 naziva ih
specifični poremećaji učenja i ima novi
pristup koji stavlja akcenat na generalne
teškoće u akademskim veštinama radije
nego da ih ograničava samo na oblasti
čitanja pisanja i matematike, već samo
daje detaljnije prikazane i specifikovane
ove tri oblasti poremećaja.
 Terminologija i dijagnoza u
DSM-5
• Radna grupa za neurorazvojne
poremećaje u okviru DSM-5 smatra da
ranije korišćeni termini disleksija i
diskalkulija nisu korisni.
• Dijagnoza se donosi kliničkim uvidom u
razvojnu, medicinsku, obrazovnu i
porodičnu istoriju, na osnovu testovnih
skorova, opservacija nastavnika i odgovora
na akademske zahteve
 Definicija odeljenja za obrazovanje
(IDEA 1977.g.)
• Poremećaji učenja - grupa neuroloških
poremećaja koji utiču na jednu ili više
bazičnih moždanih funkcija, a služe za
razumevanje i interpretaciju
jezika,simbola, gestova i obično se
konstatuju na osnovnoškolskom uzrastu.
 Problemi kognitivne obrade
• Poremećaji (smetnje) u učenju
podrazumevaju deficite kognitivne obrade
kod heterogene grupe poremećaja koji su
nastali usled potvrđene ili nepotvrđene
(hipostazirane) disfunkcije CNS-a a
ispoljavaju se u ranom razvoju i praćene
su teškoćama kao što su:
 Teškoće u sledećim oblastima
• Pamćenje
• Rasuđivanje
• Pažnja
• Koordinacija
• Komunikacija a)čitanje; b)pisanje;c)govor
• Računanje
• Socijalna kompetencija
• Emocionalno funkcionisanje
 Majklbast nabraja sledeće
poremećaje učenja
• Disleksija
• Disgrafija
• Apraksija
• Diskalkulija
• Topografski poremećaj
• Dezorjentacija (levo-desno)
• Dishronometrija
• Afazija čitanja sa usana (kod gluvih)
 Disleksija(razvojna)
• Teškoća u savladavanju veštine čitanja.
• Manifestuje se zamenom slova koja se slično pišu,
dodavanjem ili oduzimanjem slogova, ubacivanjem
reči kojih nema u tekstu i sricanjem, teškoćama
razumevanja pročitanog uprkos normalnom IQ
• Češća je kod dečaka nego kod devojčica
• Praćena je dislateralizacijom, usporenim učenjem
govora, slabom prostorno vremenskom
orjentacijom, može biti povezana sa ADHD ,
diskalkulijom, disortografijom
 Česte sekundarne psihičke
posledice

• Depresija
• Niska samoprocena (self koncept)
 Disgrafija
• Teškoće u pisanju koje se manifestuju u
disharmoničnom i nepravilnom rukopisu.
Javlja se kod dece mlađeg školskog
uzrasta na samom početku obuke i može
trajati tokom čitavog školovanja
• Neurološki : u osnovi je lezija parijetalnih
predela nedominantne hemisfere
(prostorna disgrafija)
 Topografski poremećaj
• Moždani poremećaj se reflektuje na
teškoću povezivanja simbola kao što su
oni na geografskim mapama (globusi,
geografske karte ili planovi kuća , prostorni
planovi)
 Dezorijentacija
• Poremećaj učenja koji se manifestuje u
nesposobnosti orjentacije u pravcu desno-
levo
• Nesposobnost razlikovanja desne i leve
strane ili pravca
• Često se sreće udružen sa disleksijom
 Dishronometrija
• Poremećaji procene vremena
• Nemogućnost da se ravna prema vremenu
koja se ogleda u
- nesposobnosti da čita vreme na časovniku
- da nauči dane u nedelji, mesece u godini
- da razlikuje “pre” od “posle”
- Ne razume pojmove: “sledećeg vikenda”
“ sutra” ili “prošle nedelje”
 Afazija čitanja sa usana
• Nesposobnost povezivanja položaja usana
pri izgovaranju reči kao simbola sa za
značenje reči koja se izgovara tim pokretom
• Dete npr. Nije sposobno da stvori asocijaciju
između reči i iskustva (objekta) na koje se
ona odnosi
• Slična je afaziji koja označava nesposobnost
asocijacije između reči koju čuju i
odgovarajućeg značenja
 Neki autori još pridodaju:
• Probleme interpretacije raznih društvenih
znakova i gestova
• Disnomija (probem prisećanja i pridavanja
imena osoba, predmeta, mesta
• U ovu grupu se svrstava i ADD i ADHD
• Od 1990-ih pridodaje se nova grupa
poremećaja učenja uz koju ide simultano i
obdarenost (retki slučajevi) npr. visok IQ
 ADD i ADHD
• Ovaj poremećaj može da se ispolji u jednoj ili
dve oblasti: 1. Poremećaj pažnje , problemi
fluktuacije i teškoće da se koncentriše pažnja
na detalje, što otežava organizovanje različitih
aktivnosti i izvršavanje mnogih zadataka.) ; 2.
Hiperaktivnost i impulsivnost.Npr ne mogu da
se zadrže sedeći na mestu za vreme
školskog časa ili tokom terapije), mnogo
pričaju i hiperkinetični su.
 Primarni simptomi kod ADHD
• По ауторима Лауферу и Данхофу
(Laufer, Denhoff; po Hugles &
Cооper,2009), примарне симтоме у
дечјем понашању представљају немир,
ипулсивност, осцијалција пажње,
експлозивност, иритабилност, лоша
социјална позиција
 Logopedska problematika
ADHD
• Razvoj govora kod ove dece može biti
usporen. Njihovo govorenje se često
odvija sa naporom dok se kasnije mogu
razviti problemi dislektičnog i disgrafičnog
tipa.
 Psihološki aspekti ADHD
• Na kognitivnom nivou prisutne su teškoće
distrakcije pažnje, perceptivne diskriminacije
(odvajanje figure od pozadine) i poremećaji
pamćenja( teškoće u retenciji, reprodukciji i
pamćenju sukcesivno izloženog materijala).
Takođe se javljaju problemi orjentisanja u
prošlosti i budućnosti kao i problemi na
planu mišljenja i inteligencije ( klasifikacija,
apstrahovanje i izgradnja pojmova).
 Na nekognitivnom planu
(ADHD)
• Karakteristična je impulsivnost, umanjena
moć samokontrole i procene sopstvenih
postupaka. Imaju neadekvatan self koncept,
teškoće identifikacije i teškoće empatije, a
reakcije na frustracije kreću se od
impulsivnih do tzv. “katastrofalnih odgovora”.
Neretko su sugestibilni odnosno podložni
uticaju drugih, a imaju slabu sposobnost
uočavanja potreba i želja ljudi iz okruženja.
 Socijalizacija (ADHD)

• Imaju problema u socijalizaciji i ukupnom

socijalnom funkcionisanju, naročito imaju
problem uspostavljanja kontakata sa
drugim ljudima
 Dijagnoza poremećaja učenja
• Dijagnoza podrazumeva perzistentne
teškoće u pisanju čitanju i matematici
tokom formalnog obrazovanja i zahteva
procenu da li je klijent sposoban da
funkcioniše na nivou akademskih zahteva i
adekvatno njegovom intelektualnom i
kalendarskom uzrastu.
 Diferencijalna dijagnoza PU
• Obično se ističu važne diferencijalno
dijagnostičke tačke : da poremećaji nisu
primarna posledica auditivnog ili
vizuelnog oštećenja, emocionalnih smetnji
ili mentalne retardacije, niti su posledica
nepovoljnih sredinskih okolnosti, iako se
mogu javiti zajedno sa njima (npr.gluvoća
sa poremećajima učenja).
 Tri važna uslova za dijagnozu
1.Postojanje diskrepance između potencijala
i postignuća

2.Prisustvo intraindividualnih razlika

3. Prisustvo prosečne ili nadprosečne IQ

 Specifični poremećaji učenja
• Ovaj termin se nekad koristi za uže
određenje
• Teškoće u jednoj oblasti učenja ili života
bez pridruženih simptoma u drugim
oblastima
Npr. Poremečaj čitanja štampanog teksta, a
vrlo dobro snalaženje u matematici i
manipulisanju predmetima koje zahteva
dobro razvijen dekstritet
 Psihičke karakteristike

• Problemi funkcionisanja na kognitivnom ,

emocionalnom i socijalnom planu
 Psihološki aspekti
• Kognicija: problemi procesuiranja određenih
vrsta informacija, poremećaj integracije,
poremećaji pamćenja, razumevanja i izvođenja
aktivnosti
• Emocionalno- socijalni plan: emocionalne
teškoće, loša slika o sebi, teškoće socijalne
percepcije, teškoće u društvenim odnosima,
posebno ako se ne dijagnozira na vreme
• Ponašanje: impulsivno ili povlačenje