TEHNOLOGIJA

NEORGANSKIH MALTERNIH
VEZIVA

Pripremio: Varga Ištvan

HEMIJSKO-PREHRAMBENA SREDNJA ŠKOLA
ČOKA
varga.i@neobee.net
 Pod neorganskim malternim vezivima
podrazumevaju se takvi građevinski materijali
neorganskog porekla, koji pod dejstvom
vode pokazuju pojavu plastičnosti,a
stajanjem na vazduhu otvrdnjavaju.
Koriste se za povezivanje i izradu pojedinih
građevinskih elemenata, kao i za
malterisanje zidova.
 Podela malternih veziva
Osnovna podela vrši se:
Po načinu vezivanja Po načinu proizvodnje
Veziva koja se ne prerađuju
Vazdušna na pr. GLINA, ILOVAČA
Veziva koja nastaju dehidra-
tacijom na pr. GIPS
Hidraulična
Hidraulična
Veziva koja nastaju dekarbo-
nizacijom na pr. KREČ

Veziva koja nastaju

sinterovanjem na pr.CEMENT

Veziva koja nastaju topljenjem

na pr.topljeni aluminatni cement
 Vazdušna malterna veziva
Za njih je karakteristično da vezuju i stiču
mehaničku čvrstoću stajanjem na vazduhu, što
je posledica sušenja i hemijske reakcije sa CO2
iz vazduha.
U ova veziva spadaju:

 Gline ( ilovača),
 Kreč i
 Gips.
 Kreč
Sirovina za proizvodnju je prirodni krečnjak (kalcit).
Veoma čiste krečnjačke stene sadrže oko 99 %
minerala kalcita(CaCO3).
Za dobijanje vazdušnog kreča koristi se krečnjak
čistoće oko 94 %.
Kreč ili tzv. ”pečeni kreč” nastaje kalcinacijom
krečnjaka na temperaturi od 890 oC, po jednačini:
CaCO3 CaO + CO2
Reakcija je jako endotermna!
Kao merilo kvaliteta služi plastičnost dobijenog kreča,
koja zavisi od uslova pečenja.
Pečenje se odvija u jamastim pećima na oko
1100 oC.

Gašeni kreč
Nastaje u egzotermnoj reakciji pečenog kreča i vode,
po jednačini:

CaO + H2O Ca(OH)2

U zavisnosti od količine dodate vode, gašeni kreč se
javlja u dva oblika:
1. Suvog praha (ako se doda malo vode)
2. Masne,žitke kaše ( dodatkom viška vode).
Za gašenje kreča u hidratisani kreč, teorijski, potrebno dodati
vode u iznosu od 32,13 % od mase slobodnog CaO.
Primena kreča kao malternog veziva zasniva se na vezivanju
CO2 iz vazduha po reakciji:
Ca(OH)2 + CO2 CaCO3 + H2O

Nastajanjem CaCO3 plastični malter otvrdne.Otvrdnjavanju

potpomaže i difuzija vode u poroznu podlogu na koju se
malter nanosi.
 GIPS
Gips se javlja u prirodi kao mineral, u dva oblika:
- Dihidrat ( CaSO4 x 2H2O )
- Anhidrid ( CaSO4 ).
Gipsni kamen (sadra) obično je žućkaste boje, zbog
primesa, dok je čist mineral (alabaster) bele boje.
Proizvodnja gipsa svodi se na zagrevanje sadre radi
dehidratacije. Već na temperaturi od 107 oC
nastaje poluhidrat:
CaSO4x2H2O CaSO4x0,5H2O + 1,5H2O
Anhidrid
Na višim temperaturama (iznad 1200 oC) dolazi do
razlaganja anhidrida po reakciji:
CaSO4 CaO + SO3
Smeša još nerazloženog anhidrida i izdvojenog
CaO predstavlja visoko vredni “estrih gips”.
Proizvodnja:
Odvija se u raznim tipovima peći ili u tzv. kuvačima
za gips.
Gips je neotporan na dejstvo vode, zato se ne
koristi za obradu spoljnih već samo unutrašnjih
površina.
 Hidraulična malterna veziva

U ova veziva spadaju:

- sve vrste cementa i
- hidraulični kreč.

Hidraulični kreč nastaje pri pečenju krečnjaka koji

sadrži više od 6 % gline kao primese.
 Proizvodnja portland cementa
Osnovna sirovina je smeša minerala krečnjaka i gline u
odnosu 75 % : 25 % poznata pod nazivom
LAPORAC koji se nalazi u prirodi u velikim
količinama.
Proizvodnja se može podeliti na dva odvojena dela:
1. Proizvodnja klinkera, što obuhvata:
- pripremu sirovinske mešavine (suvim ili mokrim postupkom),
- pečenje do temperature sinterovanja ( u jamastim ili rotacio-
nim pećima ).

2. Mlevenje klinkera zajedno sa dodacima.

Proces pečenja sirovinske mešavine odvija se u
jamastim i rotacionim pećima.
Rotaciona peć se lagano okreće oko svoje osovine,čime se
obezbeđuje mešanje materijala,a kos pad omogućuje
prirodan tok materijala kroz peć.
Na ulasku u peć dolazi najpre do sušenja materijala.
U središnjem delu peći (reakcionoj zoni) se odvijaju procesi
dekarbonizacije,sinterovanja i sinteze novih jedinjenja
(klinker minerali) u čvrstom stanju.
U donjem delu peći se završava proces sinterovanja i
dobijeni klinker u usijanom stanju pada iz peći u posebne
uređaje za hlađenje u kojima se hladi na 50 – 60 oC.
Hlađenje se vrši strujom vazduha koji se kasnije kao
predgrejan uvodi u gorionike peći.
Šema proizvodnje cementa
 Uprošćena šema procesa u rotacionoj peći

Sirovinska
mešavina

Vreli gasovi
Zona
Reakciona zona predgrevanja
t = 1450 oC t = 1400 oC t = 200-300 oC
Nastaju klinker minerali:
3CaOxSiO2
2CaOxSiO2
3CaOxAl2O3
4CaOxAl2O3xFe2O3 i CaOxAl2O3
 Ohlađeni klinker se ostavlja da odstoji izvesno
vreme da bi se slobodni kreč (CaO) u njemu
hidratisao.
Hidratisani klinker zajedno sa dodacima koji imaju
za cilj da regulišu brzinu vezivanja cementa
melje se u mlinovima sa kuglama.
Od dodataka se najčešće primenjuje:
 Gips, Ukupna količina dodataka
 Aktivni SiO2, iznosi od 2 – 5 %.
 Pesak,
 Krečnjak
Vezivna svojstva cementa zasnivaju se na sposobnosti aluminata
i silikata da reaguju sa vodom, pri čemu nastaju kristali velike
čvrstoće, po reakcijama:

 Hidrolize: 3CaOxSiO2 +2H2O = 2CaOxSiO2xH2O +Ca(OH)2

 Hidratacije: 2CaOxSiO2 +H2O = 2CaOxSiO2xH2O

3CaOxAl2O3 +6H2O = 3CaOxAl2O3x6H2O

Vezivna svojstva zavise od sastava cementa.Sadržaj oksida
kreće se u sledećim granicama:
CaO = 64 - 67 % SiO 2 = 21 – 25 %
Al2O3 = 4 – 8 % Fe2O3 = 2 – 4 %
(SO3 + MgO) = 3 %
Kao merilo kvaliteta koriste se podaci o hemijskom sastavu,pri čemu se
uspostavljaju određeni odnosi pojedinih komponentata,poznati pod
nazivom MODULI.

Vrednosti modula su propisane standardima za pojedine

vrste cementa. Za portland-cement vrednosti su:

 Hidraulični modul = CaO

= 1,7 – 2,3
SiO2 + Al2O3 + Fe2O3
SiO2
 Silikatni modul = = 2,2 – 3,5
Al2O3 + Fe2O3

Al2O3
 Aluminatni modul = =1–5.
Fe2O3
 Beton i proizvodi od betona

Beton se dobija mešanjem VEZIVA i materijala za ISPUNU.

Veziva mogu biti: Materijali za ispunu su:

• Kreč, - Pesak,
• Gips, - Šljunak,
• Cement, - Tucanik,
• Bitumen i td. - Šljaka i dr.
Beton se najviše pravi od smeše :
CEMENTA,PESKA I ŠLJUNKA ILI TUCANIKA I VODE.
Zavisno od čvrstoće na pritisak koju postiže posle 28 dana od
spravljanja, beton se deli na :

 Običan beton i
 Beton visoke otpornosti, čija minimalna vrednost
čvrstoće na pritisak je 22 MPa.

Svojstva betona zavise od vrste i količine komponenata koje

ulaze u njegov sastav. Pored toga bitna su i svojstva
pojedinih komponenata, kao na pr.:
- Veličina i oblik zrna,
- Mehanička čvrstoća i
- Hemijski sastav (posebno kod veziva i vode )
 Pesak i šljunak uzimaju se u opsegu dimenzija zrna
0 – 100 mm,pri čemu se zavisno od veličine zrna razlikuju:
Fini pesak ( do 0,5 mm),
Pesak ( 0,5 – 8 mm ),
Šljunak ( 8 – 30 mm ) i
Krupni šljunak ( 30 – 100 mm ).

Pesak i šljunak ne smeju da sadrže organske materije niti

materije koje stvaraju mulj (na pr. zemlja, glina).
Voda za beton treba da je hemijski čista, posebno da ne
sadrži organske materije. Organske materije obavijaju
zrna peska i šljunka i onemogućavaju vezivanje sa
cementom.
 Spravljanje betona
Najpre se utvrdi odnos veziva, tj. cementa (C) prema pesku
(P) i šljunku (Š), koji se izražava kao:
C : P : Š = 1 : m : n , gde su :

m i n - delovi peska,odnosno šljunka u [ kg ] ili [ m3 ], koji se

mešaju sa jedinicom mase ili zapremine cementa.
Sam postupak spravljanja betona svodi se na
homogenizaciju smeše komponenata u utvrđenom
odnosu da bi se dobila homogena smeša potrebne
tečljivosti.
Homogenizacija se vrši u mašinama mešalicama.
Po konzistenciji razlikuju se tri vrste betona:

1. Vlažan beton (kao zemlja),

2. Plastični beton i
3. Liveni beton.
 Vrste betona i komercijalni proizvodi od
betona
 Teški beton – ima veliku mehaničku čvrstoću i koristi se
za izradu konstrukcija izloženih
velikim opterećenjima, kao što
su (stubovi, nosači, mostovi, putevi itd.)
 Laki beton –za izradu elemenata izloženih, manjim
naprezanjima u građevinarstvu ( na
pr. za izradu zidova stanova i sl.).
Od komercijalnih lakih betona poznati su:
Durisol ( na bazi portland cementa i strugotina od drveta),
Tarolit ( na bazi drvene vune i cementnog maltera),
Heraklit (na bazi drvene vune i Mg(OH)2.