Inteligencija osoba sa oštećenim sluhom

Prof.dr V.Radoman
FASPER
Prva surdopsihološka empirijska
istraživanja

• započinju sa istraživanjem kognitivnih

sposobnosti gluvih odnosno ispitivanjem
njihove inteligencije
• tek kasnije razvija se interesovanje za
ostale oblasti ličnosti gluvih kao što je
emocionalni život, psihopatologija itd.
 Istorijat istraživanja
• Grinberger 1889g. Prvi koristio materijal
sličan kasnije nastalim neverbalnim
testovima za merenje inteligencije da bi
ispitao gluvu decu i napravio selekciju
mentalno sposobnih gluvih za školovanje
u odnosu na gluvu decu koja su bila
mentalno zaostala
Testiranje inteligencije osoba
oštećenog sluha IQ testovima
• Testiranja
inteligencije gluvih te
započela je prvim
testom inteligencije
• BINE-SIMON skalom
Prvi test inteligencije:

•Bine Simonova Skala (BSS)

• Konstruisana 1905.g.

Alfred Bine / čuveni psiholog - bavio se istraživanjem inteligencije, percepcije, posebno auditivne percepcije
Teodor Simon (lekar I psihijatar) - Bineov saradnik koji je imao iskustvo sa intelektualno ometenom decom

Kod nas je primenjen početkom 20-ih godina 20-og veka u Domu slepih u Zemunu (prevod sa češkog)

Početkom 30-ih godina 20-og veka u Beogradu, Borislav Stevanović sa saradnicima izvršio je reviziju i standardizaciju
skale za našu sredinu koja je nekoliko decenija služila kao glavni merni instrument
U Srbiji je ponovo standardizovana 60-ih god 20-og veka
 Prvo testiranje IQ-a kod gluvih
• Pintner, otac surdopsihologije je prvi
primenio BSS 1915g. odnosno Godarovu
reviziju ovog testa
• Uzorakje bio mali ( 22 gluva učenika
minus 4 atestabilna)
• Prosečan MU pokazao zastajanje 4,6 g.
• Samo 1 gluvi ispitanik nije zaostajao u
odnosu na svoj KU
Pintner –Patersonova skala 1917g.
• Pošto se pretežno verbalna skala BSS
pokazala neodgovarajućom za ispitivanje
gluvih. Pintner i Paterson konstruišu prvi
test neverbalne inteligencije za gluvu
decu. Sadržao 15 subtestova od kojih se u
praksi koristilo 10.
• To je prvi standardizovan i normiran test
inteligencije specijalno namenjen gluvima
 Pintnerov neverbalni mentalni test
(1929.g.)
• Još je i danas u upotrebi
• Predvidjen za uzrast 8-13g.
• Sastavljen od 6 subtestova u kojima se
manipuliše oblicima, vrši predvidjanje
pokreta, traži spacijalna orjentacija i slično
• Normiran je na 6000 gluve američke dece
Pintnerovi rezultati na neverbalnim
testovima:
• Prosečno zaostajanje MU=2g.
• Zaostajanje u obrazovanju OU=5g.
• Otvoren je problem odnosa gluvoće
(+verbalne deficijencije) i mentalnog
zaostajanja.
• Pintner je smatrao da bolest koja je
izazvala gluvoću istovremeno dovela i do
mentalnog zaostajanja
 Kasnija istraživanja inteligencije
gluvih
• Za razliku od Pintnerove faze testiranja
IQ-a gluvih koju karakteriše zaključak o
njihovoj intelektualnoj inferiornosti, kasnija
istraživanja koja su metodološki validnija i
koriste raznovrsne metode za ispitivanje,
daju mnogo kompleksniju sliku, čak mnogi
istraživači smatraju da je inteligencija
gluvih vrlo slična kao kod onih koji čuju.
Danas u surdopsihologiji ne postoji
usaglašeno mišljenje o ovom
problemu
• Kao što u psihologiji mišljenja ne postoji
razrešen problem i usaglašen odgovor na
pitanje o odnosu jezika i mišljenja tako ni u
surdopsihologiji nemamo jasnih odgovora.
• Ovaj stari psihološki problem posebno se
zaoštrava u surdopsihologiji, rezultujući u
dva suprotna stanovišta o inteligenciji
gluvih
 Mnoge relevantne studije o
inteligenciji gluvih
• Posebno one rane studije, pristupale su
razumevanju problema intelektualnog
funkcionisanja gluvih kao problemu
kognitivnog razvoja u odsustvu jezika
• Savremene studije mnogo više vode
računa i kontrolišu implicitnu ili eksplicitnu
verbalnu kompetenciju gluvih ili kontrolišu
razvijenost njihovog znakovnog jezika.
 Dva suprotstavljena gledišta:
• Grupa autora na čelu sa Pintnerom i
Oleronom – intelektualna inferiornost
gluvih

• Druga grupa autora na čelu sa Furtom,

koji ima pijažeovski pristup- izjednačene,
slično razvijene intelektualne sposobnosti
kao kod čujućih
 • Grupa autora na čelu sa
...
Pintnerom i Oleronom
... smatra da je inteligencija
gluvih pogođena gluvoćom
i verbalnim deficitom
• Druga grupa autora na
čelu sa Furtom, koji ima
pijažeovski pristup
(kognitivistička
hipoteza),smatra da se
inteligencija gluvih može
neometano razviti
...

ISTRAŽIVANJE IQ OSOS
POMOĆU TESTOVA
 • Vekslerove skale:
Inteligencija OSOS
merena testovima - WB skala
….
– WAIS (Weschler-ova skala
za merenje inteligencije
odraslih)
– WISC (Weschler-ova skala
za merenje inteligencije
dece), KOD NAS REVISK
– WPPIS(Weschler-ova
primarna skala za merenje
inteligencije dece
predškolskog uzrasta)
Istraživanje verbalne inteligencije (
VIQ) pomoću testova
• Verbalni testovi inteligencije pokazuju značajno
zaostajanje verbalnog IQ gluvih, posebno gluve
dece.
• Prva istraživanja dala su procenu o 3 god.
zaostajanja jezičke razvijenosti gluvih učenika
• Primeri: WB skala (Majklbast)gluvi učenici na
uzrastu od 12-17g.(14-20g.) Pokazali su
prosečan VIQ=66,5 i VIQ=65,5
• Zaostajanje na 5 subtestova verbalne WB skale
(najviše aritmetika)
 Domaća istraživanja
• VIQ kod gluve dece koja su bila učenici
VI,VII i VIII razreda OŠ. u istraživaju
Momčila Živkovića pomoću Vekslerove
skale pokazala su veoma niske rezultate
• Živković: “Rezultati su pokazali gotovo
potpuno odsustvo verbalne inteligencije
kod gluve dece”
 Bolton (1976)
• Ovaj američki surdopsiholog izvršio je
analizu različitih istraživanja verbalne
inteligencije kod gluvih putem testova i
zaključio:
• Na većini verbalnih testova inteligencije
prosečan VIQ gluvih je 5-15 poena ispod
prosečnog VIQ-a čujućih
 Subtestovna analiza WB
(Majklbast)
• Najslabiji rezultati na verbalnoj skali bili su
na računanju i pamćenju brojeva
• Sa povećanjem uzrasta došlo je i do
napretka na subtestovima Opšte shvatanje
i Opšta informisanost, tako da su se na
uzrastu oko 20g. približili čujućima.
• Na subtestovima Računanje,Pamćenje
brojeva, Sličnosti nije bilo napretka
Problemi sa brojevima
 VIQ nagluvih
• Blago zaostajanje: 5-8 IQ poena
• Studija Pintnera i Leva: 1100 nagluve i čujuće
dece. Nagluvi sa oštećenjem od 10-40 decibela,
• Ispitani su Pintnerovim verbalnim testom
inteligencije, zaostajanje je iznosilo 5 IQ poena.
Podgrupa od 10-25Db nije se značajno
razlikovala od kontrolne grupe koja čuje dok je
druga podgrupa od 26-40Db imala prosečno
zaostajanje od 8 IQ poena
• Njihov zaključak: nagluvi imaju normalnu verbal.
inteligenciju
Verbalni testovi neodgovarajući
za gluve
• Danas se verbalni testovi kao što je
npr.verbalna skala REVISK-a (nekada)
koriste kao orjentaciona mera verbalnog
zaostajanja, a ne intelektualnog
zaostajanja kod gluvih.
• Dakle ukoliko se zadaje, koristi se kao test
jezičke razvijenosti kod gluvih, a ne kao
test inteligencije
Neverbalni testovi inteligencije
su pogodniji za ispitivanje
OSOS
 Ispitivanja manipulativnim
(NEVERBALNIM) testovima (MIQ)
• Istraživanja Olerona, Andersona i drugih, a kod
nas: Savića, Radoman,ŽIVKOVIĆA, pokazuju izvesne
deficite u neverbalnoj inteligenciju ispitvanoj
manipulativnim testovima (WISC , Raven i dr.)
• Marfi zadao WISC neverbalnu skalu i našao
prosečan IQ britanske gluve dece IQ=98 .
Majklbast je zadao WB neverbalnu skalu gluvim
adolescentima od 12-17g. i dobio prosečan količnik
IQ=101, a u drugom ispitivanju IQ=93 gde je dobio
porast sa uzrastom (IQ od 84-103)
 Majklbast je zaključio
• Da gluvi na manipulativnoj skali postižu
prosečne rezultate
• Subtestovna analiza pokazala je najslabije
rezultate mlađe gluve dece na subtestu
Šifra, ali i njihovo poboljšanje sa uzrastom
tako da oko 20g. prevazilaze normu za
čujuće
• Na ostalim manipulativnim subtestovima
prevazilaze normu za čujuće
 Domaća istraživanja
• Živković (1967): UZORAK UČENICI V,VI i VII razreda OŠ za
gluvu decu
• Kod učenika VI razreda postojala je statistički značajna
razlika na nivou 0,01 na svim neverbalnim testovima
(osim Dopune) u korist čujuće dece. Nešto bolji
rezultati VII razreda.
• Radoman (1983) je ispitala neverbalni inteligenciju
samo onih gluvih (14-18g.) koji su imali IQ od 90-110 i
dobila značajno zaostajanje gluvih na Šifri i Stripu, a
nagluvih samo na Šifri. Nagluvi su bili bolji od gluvih
na Stripu. G i N nadmašili čujuće na Kosovim Kockama
 Savić/Živković (1967): WB
skala
• -Gluvi učenici VI VII i VIII razreda O.Š.
prosečan manipulativni IQ= 85,14
-Gluvi adolescenti srednjoškolci
prosečan manipulativni IQ=92,18
-Gluvi odrasli, prosečan manipulativni
IQ= 94,67

11/04/20 28
 Radoman (1991)
• Na REVISK-u (manipulativna skala) našla
značajne razlike između dece i omladine
narušenog i normalnog sluha (7-16g) u
korist dece koja čuju, na svim subtestovima
osim na subtestu Dopune.
• Prosečan IQ gluvih bio je u granicama
normalne inteligencije (IQ= 90,62) dok je
prosečan IQ čujućih bio statistički značajno
viši (IQ= 102,45)
 Nagluvi na manipulativnim
testovima
Nagluvi sa blažim
oštećenjima sluha
većinom pokazali jednak
nivo intelektualnog
funkcionisanja kao i oni
koji čuju. Na subtestu
Kosovih kocaka
(Majklbast ; Radoman )
nadmašili čujuće.Sa
većim oštećenjem sluha
zaostajali na Šifri
 Vernonova analiza 1969g.
• Analizirao preko 50 različitih istraživanja inteligencije
gluvih neverbalnim instrumentima i zaključio da se
njihovi IQ rezultati distribuiraju na suštinski isti način kao
i u populaciji koja čuje (Gausova zvonasta kriva)
 Subtestovna analiza pokazala:
• Selektivno delovanje oštećenja sluha na
pojedine aspekte intelektualnog
funkcionisanja:
-zamena broja simbolom (subtest
“Šifra”)najslabiji rezultat na Vekslerovim
skalama kod mlađih gluvih
-socijalna inteligencija (subtest “Strip”)
-zaostajanje u zaključivanju analogijom
(Hiski, Raven)
 Faktorska analiza
• Različite faktorske matrice kod gluve dece
koje se približavaju matrici čujućih na
starijem uzrastu
• Farantova studija pokazala da gluvoća
distorzira pojedine faktore i otežava
međusobnu integraciju različitih
sposobnosti
 Nekoliko istraživača sugerisalo je
• Neuropsihološke i iskustvene razlike između
gluvih i onih koji čuju kao rezultat kvalitativno
različitih kognitivnih stilova i različitih stilova
informacionog procesiranja
• Ovde se javlja i hipoteza o neurološkom
oštećenju koje može izazvati probleme kod
rešavanja neverbalnih zadataka (česta je
matern. rubela,meningitis, febrilnost)
 Pijažeovski tip eksperimenta
• Furt: princip istovetnosti i simetričnosti
uspešno rešen dok je princip suprotnosti
bio problem za gluvu decu na uzrastu od
7-12g. (uzorak 180G. I 180Č.)
• Odnos dela i celine zadavao deci od 6-
14g. Koji su jednako uspešno rešili kao i
čujući.
• Konzervacija težine-zaostajanje 1,7g kod
osmogodišnjaka, konzervac.količ. 5g.
 Nalazi dobijeni opservacijom

• Manje simboličke igre kod gluve dece

• Furtovi opisi (str.124 ,Surdopsihologija)

 Apstraktno mišljenje
• Mekendrijus proučavao apstraktno i konkretno
mišljenje gluvih ,slepih i onih normalnog sluha i
vida. Našao da je mišljenje gluvih mnogo bliže
konkretnom
• Oleron: gluvi inferiorni na zadacima deduktivnog
mišljenje
• Rajt je pronašao probleme u rešavanju
aritmetičkih zadataka i na Velč testu apstraktnog
rezonovanja (Raven i geometr. crteži-uspešni)
 Jezička sposobnost i apstraktno
mišljenje
• Silverman je zadavao rešavanje
apstraktnih problema kod gluve i čujuće
dece. Gluva deca su zaostajala. Kada je
gluvu i čujuću decu izjednačio na osnovu
sposobnosti čitanja dobio je eliminaciju
razlika u apstraktnom rezonovanju
• To znači da su bolje jezičke sposobnosti
(čitanje) doprinele boljem rešavanju
apstraktnih problema kod gluve dece
 Bestovo istraživanje
• Poredio rezultate na različitim kognitivnim
testovima kod tri grupe dece. Pokazalo se
da je uspešnost na testovima povezana sa
boljom jezičkom sposobnošću. Čujući bili
najuspešniji, a zatim oni gluvi koji su
raspologali najvišim stepenom razvijenosti
oralnog i manuelnog jezika
• Best zaključio: G. napreduju kroz iste faze
kognitiv.razvoja ali sporije, međutim koriste
iste strategije .
 Perisnes i Long
• Primenili test apstraktnog rezonovanja na 144 studenta
brucoša (duboke gluvoće) na Nacionalnom tehničkom
institutu za gluve.
• Pokazalo se da je kod gluvih muškaraca gubitak sluha
povezan sa slabijim čitanjem, pisanjem i apstraktnim
rezonovanjem u poređenju sa čujuć.
• Pokazalo se da simultano korišćenje manuelnog i
oralnog jezika , bolje (nego samo manuelnog),
povezano sa apstraktnim mišljenjem gluvih žena i
muškaraca
• Polne razlike: apstraktno rezonovanje gluvih muškaraca
bilo slabije od čujućih (kod žena nije bilo razlike)
 Bolje komunikativne
sposobnosti- bolje apstraktno
mišljenje gluvih
 Unutrašnji govor gluvih
• Može biti osim verbalno- auditivnog
porekla i vizuelnog i kinestetičkog porekla
pa mentalni kodovi mogu biti daktilološki ,
gestovni, mimički ali i vizuelno verbalni te
na njima može počivati razvoj pamćenja
učenja,simbolizacije tj. razvoj mišljenja
osoba sa slušnim oštećenjem
 Gluva deca gluvih roditelja
• U nekim istraživanjima su pokazala više
neverbalne IQ rezultate
Nasledne gluvoće- viši rezultati
(Luis 1993.g.).
Viši NIQ gluve dece gluvih roditelja u
poređenju sa gluvom decom čujućih
roditelja (Bril 1970.g.)
Kaše i sar. (1983.g.) genetska gluvoća-
bolja neverbalna inteligencija