Трговинско право/Пословно

право

МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ/ФАКУЛТЕТ ЗА
ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ

Трећи блок први и други час: заједничка правила за

привредна друштва

© Veljko Milutinović 2019.

 Оснивачки акт
Оснивачки акт (уговор о оснивању) је главни документ
којим се стране договарају да оснују друштво (ако је једно
лице, као код једночланог друштва са ограниченом
одговорношћу, зове се одлука о оснивању, јер уговор
захтева две или више стране)
За разлику од већине уговора у правном систему, уговор о
оснивању одн. оснивачки акт мора бити у писаној форми
Као и сваки уговор, уговор о оснивању ствара права и
обавезе између оснивача (облигациони елемент)
За разлику од већине уговора, уговор о оснивању има и
конститутивни елемент (статика пословног права), којим
се ствара ново (правно) лице
 Оснивачки акт (2)
Уговори о оснивању се разликују од других врста уговора
Код акционарског друштва (а.д.) са јавним уписом акција,
уговор потписују само оснивачи, мада се и остали акционари
из јавне понуде такође сматрају оснивачима
Код друштва са ограниченом одговорношћу, уговор о
оснивању се може мењати и без сагласности свих страна
(већином)-код а.д. не, али зато она имају и статут
За разлику од већине уговора, стране имају заједнички циљ-
обично се циљеви уговорних страна, нпр купца и продавца,
разликују
Уговором о оснивању настају обавезе између оснивача, али
друштва нема док не буде регистровано (у нашем систему-у
неким земљама је другачије)
 Оснивачки акт (3)
Сви оснивачки акти морају да садрже:
Форму предвиђену законом (обавезни елементи, процедура
се разликују по облицима друштва-д.о.о, а.д...)
Дозвољену, закониту делатност
Име друштва
Податке о улозима чланова (за а.д. у Регистру хартија од
вредности)
Износ основног капитала
Претежну делатност друштва
Уз то, сви потписници морају бити пословно способни у
тренутку оснивања
 Правна личност
По правилу које важи за друштва капитала (друштво са
ограниченом одговорношћу и акционарско друштво),
чланови одн. акционари не одговарају за обавезе друштва
својом имовином (одговара само друштво)
То је логичан след концепта правног лица као одвојеног
лица у правном промету, као и концепта ограничене
одговорности
Идеја је да се стимулише бизнис, тако што закон штити
чланове друштва од поверилаца, под такозваним “велом”
правне личности
“Пробијање” правне личности
“Вело” правне личности није апсолутно-оно се може
законски “пробити”, да би се дошло до имовине чланова
друштва односно акционара
Када се “вело” пробије, долази се до неограничене
одговорности чланова одн. акционара, који одговарају за
обавезе друштва свом својом имовином
Ова могућност је изузетна и предвиђена је за сузбијање
малверзација
Код нас, законом је предвиђено да се “вело” пробија ако
чланови, одн. акционари злоупотребе привредно друштво
за незаконите или преварне циљеве или ако располажу
имовином друштва као да је њихова
Имовина привредног друштва
У имовину привредног друштва улазе:
– права својине (укљ. уделе у другим друштвима)
– интелектуална својина
– потраживања
Ови предмети сачињавају тзв. имовинску масу друштва
Право закупа које има друштво не значи да предмет над
којим право важи улази у имовину: у имовину улази
само право закупа над ствари а не сама ствар
Обавезе друштва према другима, одн. њихова
потраживања према друштву нису имовина већ терети
 Огранци
Привредна друштва могу имати огранке (класичан пример:
ланци супермаркета, Теленор, Телеком радње)
Огранак није правно лице
Овлашћења огранка у правном промету се прописују
конститутивним актима (оснивачки акт, статут) друштва, као и
да ли има посебан обрачун и подрачун
Огранак нема своју имовину
Огранак нема своје органе: има овлашћена лица
Огранак нема пословно име али има назив, који садржи
пословно име друштва
Огранак нема своју делатност, већ обавља делатност
друштва
 Огранци (2)
Огранак нема своје седиште, већ само место обављања
послова, нити има парничну способност (важно за тужбе и
сл: парница се води против друштва, које има седиште и
способност)
Огранак нема своје опште акте (статут или сл.)
Огранак није субјект статусних промена (спајања, припања
итд) нити промене форме (нпр. из д.о.о. у а.д.)
Огранак није субјект стечаја или ликвидације (само друштво)
Чему служи огранак? Да би се створио скуп људи који су
овлашћени да заступају друштво у ограниченој мери, на
истуреној локацији ван седишта (обично продавци)
 Заступање
Наше право познаје две врсте заступања: заступништво и
пуномоћство
Идеја је да је одређено физичко лице овлашћено да, у име
другог лица (физичког или правног) обавља послове у
његово име и за његов рачун, тј. да уместо њега преузима,
гаси или мења субјективна права
Заступник: постоје законски и статутарни заступници
Законски заступник: родитељ над дететом док оно не стекне
пословну способност или директор привредног друштва
(или другог правног лица)-они заступају по закону, дакле
самим тим што су родитељи одн. директори друштва (није
потребан посебан акт да би се то установило)
 Статутарни заступник
Статутарни заступник (нпр. директор сектора) заступа на
основу статута или другог конститутивног акта правног лица-
ови се одређују у таквом акту и региструју се у регистрима
правних лица (они могу али не морају да постоје, за разлику
од законског који увек постоји)
Ако уз директора (законског заступника) постоје и статутарни,
потребно је статутом разграничити која су овлашћења
статутарних
Статутарни заступници могу овлашћења вршити самостално
или заједнички (заједнички значи да све морају да потпишу и
остали статутарни заступници): ако се не прецизира у
конститутивном акту, сматра се да је статутарни заступник
самосталан
 Пуномоћство
Пуномоћство је форма заступања; за разлику од законског
одн. статутарног заступника, пуномоћник заступа лице
(физичко или правно) на основу уговора
Пуномоћја (уговори о пуномоћству):
Опште пуномоћје: пуномоћник може да ради све из
домена властодавца, осим да отуђује ствари из имовинске
масе
Посебно (специјално) пуномоћје: може бити дато баш за
отуђивање ствари, или као ужа верзија општег пуномоћја,
нпр. заступање у одређеном предмету пред државним
органом
 Пуномоћство (2)
Пословно пуномоћје: шире од општег-сви послови који су
уобичајени у вршењу пословне делатности привредног
субјекта одређене врсте (није баш често)
Пуномоћник по запослењу: на основу запослења лице врши
одређене послове у име и за рачун друштва (обично
продавац, конобар у ресторану, итд)
Пуномоћје трговачког путника: слично пуномоћнику по
запослењу, везана за продају робе
Прокура (ознака “пп” уз име): некада најшире могуће
пуномоћје-прокуриста ради све што и директор (који остаје
законски заступник), осим да отуђује непокретности-обим
прокуре је прописан законом-ако се да, не може се
ограничити уговором
 Прокура
Закон о привредним друштвима (2011.) сужава овлашћења
прокуристе, он се сада битно разликује од законског и
статутарног заступника, јер има додатна ограничења, те он:
Не заступа друштво у споровима и поступцима пред
органима
Не може да преузме меничну обавезу
Не може да закључи уговор о зајму
Као и пре, не може да закључи уговор о стицању или
отуђивању непокретности од стране друштва
Сада не може да закључи ни уговор о стицању или
отуђивању акција или удела у другим друштвима
 Резиме
Најбитнија питања са овог часа:
Шта је оснивачки акт?
Шта је пробијање правне личности?
Шта су огранци?
Шта су статуторни а шта законски заступници?
Шта је пуномоћје по запослењу?