Мегатренд универзитет

Факултет за пословне студије

ПОСЛОВНО ПРАВО/ТРГОВИНСКО
ПРАВО
ПРВИ БЛОК

Други час: основна начела грађанског

права, физичка лица

© Veljko Milutinović 2019

Термини и основни концепти
пословног права
Пословно право користи термине и основне
концепте из грађанског права
Пословно право укључује компанијско и трговинско
право
Трговинско право је, у суштини, грађанско право,
али за трговце (разлика углавном у субјектима:
трговинско је B2B, грађанско је B2C или C2C)
Компанијско право се исто заснива на грађанском
Субјекти у пословном праву су у тзв.
“грађанскоправном односу”
 Основна начела грађанског
права
Основна начела грађанског права важе и за
пословно право:
Аутономија воље
Равноправност страна
Преносивост грађанских права
Имовинска санкција
Заштита на приватни захтев
Диспозитивност норми
Не важе увек сва начела и од сваког постоје
изузеци!
 Аутономија воље
Могућност субјеката да по својој вољи уреде
међусобне односе, подразумева још две слободе:
Слобода закључења правног посла: субјекти
слободно бирају да ли ће закључити правни посао
(нпр. уговор) или не и са ким, као и садржину посла
(в. диспозитивност норми)
Слобода вршења права: произилази из аутономије
воље-субјект слободно одлучује о вршењу или
невршењу права, одн. о начину вршења и
располагању правима (нпр. да ли ће тражити
накнаду штете или не)
 Равноправност страна
Сви учесници грађанскоправног односа се
стављају у једнак положај
Ово начело значи да не сме бити дискриминације и
да једна страна не сме бити потчињена вољи друге
стране (искоришћавање слабијег економског
положаја, прекомерно оштећење)
У пракси, треба запамтити: динар једне стране
вреди колико и динар друге стране (у уговору,
парници...)
 Преносивост права
Већина грађанских права се могу преносити, одн.
могу бити у промету
Посебно и најчешће у пракси су преносива:
Апсолутна права (нпр. право својине, кроз уговор о
продаји, нпр. стана)
Преносива су и релативна права (нпр. поверилац у
уговору о продаји преноси потраживање на трећег)
Непреносива су углавном лична права (нпр. право
на доживотно издржавање)
 Имовинска санкција
За неиспуњење обавезе у грађанском праву
одговара имовином, а не личношћу
Томе сходно, у грађанском праву субјект може бити
приморан да преда одређени предмет или новац,
али не може ићи у затвор нити приморан на рад (за
разлику од јавног, посебно кривичног права, где се
користе овакве казне)
Ово је новија тековина: до средине 19. века у
Европи је било распрострањено тзв. дужничко
ропство (затвор за дужнике)
Заштита на приватни захтев
Права из грађанскоправних односа штите се, по
правилу, на захтев носиоца права
У пракси, то је једна од кључних разлика између
јавног и приватног права
Код приватног права, ништа се не дешава пред
судовима и другим органима док субјекат не
реагује, јер је сам одговоран за заштиту својих
интереса
У јавном праву, постоји дужност државе или другог
органа власти да реагује зарад тзв. “јавног
интереса”
Начело диспозитивности норми
Диспозитивност норми значи да се већина
законских норми (и норми из других прописа) може
искључити вољом страна (посебно у уговорима,
статутима предузећа и сл.)
Из саме норме се обично види да ли је
диспозитивна, тј. да ли оставља простор за
самостално уређење
Као општи изузетак (важи и за принцип аутономије
воље), не може се одступати од тзв. принудних
прописа (нпр. царински прописи), нити од правила
јавног поретка (нпр. уговори о убиству)
Ово начело је веома важно за компанијско право
 Субјекти права
Субјекти права су имаоци правне способности
Правна способност је могућност субјекта да има
права и обавезе
Постоје две врсте субјеката:
Физичка лица
Правна лица
Физичка лица су људи, а правна лица су
организације физичких лица
Субјекти могу бити само људи и правна лица:
животиње се појављују као објекти
 Физичка лица
Физичко лице=човек
Сваки човек, без обзира на старост, пол,
здравствено стање има правну способност, одн.
могућност да има права и обавезе
Правна способност стиче се (живим) рођењем и
престаје смрћу
Зачето дете сматра се живим ако је то у његовом
интересу, а роди се живо
Рађање се доказује изводом из матичне књиге
рођених, а смрт изводом из матичне књиге умрлих
 Пословна способност
Правну способност има сваки живи човек
Пословна способност: могућност физичког лица да
само својом вољом заснива, мења и гаси права и
обавезе
До 14. год: нема пословне способности
Од 14. год до 18. год: делимична пословна
способност
Од 18. год навише: пуна пословна способност
И после 18. год може се бити делимично или
потпуно пословно неспособан, због менталне
неразвијености или болести
 Резиме
Најбитнија питања:
Која су основна начела грађанског права? Навести
и објаснити свако укратко
Шта је диспозитивност норми у пропису?
Ко су субјекти права?
Шта је правна а шта пословна способност?