ОСНОВИ

ФИНАНСИЈА

Др Сања Вучковић,
ванредни професор
 III ДЕО
МОНЕТАРНЕ ФИНАНСИЈЕ

 Монетарне финансије – креирање новца,

количина новца у оптицају, тражња за
новцем, утицај новца на економску
стабилност
 са променом понуде новца мењају се
каматне стопе, куповна моћ, цене, реални
приходи предузећа, ниво штедње и
инвестиција, тражња и запосленост –
економски раст и развој
 Шта чини новчану масу, како се одређује, ко
је контролише?
 појам новчане масе – збир финансијских
инструмената који обављају функцију новца
 М0, М1, М2, М3 – монетарни
агрегати
 М0 (монетарна база) – готов новац у
оптицају и динарске резерве банака
код НБС
 М1 – готов новац у оптицају и средства
на текућим и другим рачунима у
пасиви банака
 М2 – М1+ остали краткорочни и
дугорочни динарски депозити (других
фин. организација, јавних предузећа,
других предузећа, становништва и
непрофитних организација у пасиви
банака)
 М3 – М2 + краткорочни и дугорочни
девизни депозити (без старе девизне
стедње)
 Најважнији учесници у процесу
формирања новчане масе су
централна банка, пословне
банке, депоненти и клијенти
банака

 Улога централне банке у креирању

новца:
 емисија новчаница, одобравање
кредита држави и комерцијалним
банкама, куповина и продаја
хартија од вредности на
финансијском тржишту, куповина
и продаја девиза на девизном
тржишту
Актива (имовина) Пасива (обавезе)
 Биланс стања централне банке:
Хартије од вредности Готов новац у оптицају  актива – хартије од вредности,
Девизне резерве Депозити по виђењу државе девизне резерве, кредити банкама
пасива – готов новац у оптицају,
Кредити банкама

Депозити по виђењу банака депозити по виђењу државе,
(обавезне резерве) депозити по виђењу банака
 примарни новац – монетарна база,
збир готовог новца у оптицају и
укупних резерви банака, у пасиви
биланса централне банке
 преко примарног новца централна
банка регулише укупну новчану
масу – М1
 токови формирања примарног
новца налазе се у активи биланса
стања централне банке, а укупна
количина у пасиви
монетарни мултипликатор, други
елемент формирања новчане масе,
показује како се монетарна база
трансформише у новчану масу:
М1= м * МБ
М1 – новчана маса, м – монетарни
мултипликатор, МБ – монетарна база
(примарни новац)

м=

На монетарни мултипликатор утичу:

 стопа обавезних резерви

 одлуке депонената

 вишак резерви
 >2 год. <2 год
У динарима 5%
0%
У девизама 20%
13%
У девизама – на динарске
обавезе индексиране
девизном клаузулом

100% 100%
KREIRANJE PONUDE NOVCA
PRIMER:

Povećanje Obavezne rezerve Sredstva dobijena od

depozita na novih depozita koja
u bankama nove depozite mogu biti pozajmljena

$100 milliona $10 milliona $90 milliona

$90 milliona $9.0 milliona $81 million

$81 million $8.1 milliona $72.9 milliona

 Тражња за новцем
 мотиви тражње за новцем

 трансакциони мотив

 мотив опрезности

 шпекулативни мотив

 фактори који утичу на тражњу новца

квантитативна једначина новца:
М*В = П*У
П*У=БДП
тражња новца је само функција дохотка – БДП
јер је В константно
 В = П*У/М

 показује колико пута се у просеку један динар

користи за куповину робе и услуга

 ако се користе платне картице и одложено

плаћање онда је мање готовине потребно и

брзина оптицаја је већа
 обим трансакција
 развијеност институција

 промене у монетарној
политици
 осцилације у привредној
активности
 висина каматне стопе

 очекивана стопа инфлације

 О инфлацији
 Раст општег нивоа цена добара и
услуга у једном временском периоду
 мери се индексом потрошачких
цена или CPI индексом
 Узроци настанка инфлације:
 раст новчане масе – инфлација
тражње – монетарна експанзија,
раст буџетског дефицита
 раст трошкова – инфлација
трошкова – шокови на страни
понуде, висок ниво запослености,
порези, раст девизног курса
 структурни фактори – структурна
инфлација
 THE DAILY NEWS
NBS– 14.2.2017. god. THE WORLD’S FAVOURITE NEWSPAPER
Referentna kamatna stopa
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj
sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na postojećem
nivou od 4,0 odsto.
Donoseći odluku, Izvršni odbor je imao u vidu novu
srednjoročnu projekciju inflacije, efekte dosadašnjeg
ublažavanja monetarne politike, kao i činjenicu da je cilj za
inflaciju od početka 2017. godine niži i da iznosi 3,0% ± 1,5
procentnih poena. Izvršni odbor očekuje da će inflacija ostati
niska i stabilna i da će se od početka ove godine kretati u
granicama novog cilja. Takvom kretanju inflacije trebalo bi pre
svega da doprinesu oporavak svetske cene nafte i inflacije u
međunarodnom okruženju, kao i rast domaće tražnje. S druge
strane, još neko vreme bi dezinflatorno trebalo da deluju
relativno niski troškovi u proizvodnji hrane.
Prema oceni Izvršnog odbora, neizvesnost u međunarodnom
okruženju, pre svega u pogledu kretanja svetske cene nafte i
dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, nalaže
oprezno vođenje monetarne politike.
- Since 1879
Divergentnost monetarnih politika vodećih centralnih banaka
dodatno je povećana, a time i neizvesnost njihovog uticaja na
globalne tokove kapitala. Ipak, otpornost naše ekonomije na
eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja sada je veća
zahvaljujući boljim makroekonomskim izgledima naše privrede, a
pre svega ubrzanju privrednog rasta praćenog daljim smanjenjem
unutrašnje i spoljne neravnoteže.
Na današnjoj sednici Izvršni odbor je usvojio februarski Izveštaj o
inflaciji, koji će javnosti biti predstavljen u sredu, 22. februara. Tom
prilikom odluke monetarne politike i makroekonomska kretanja koja
ih opredeljuju biće detaljno obrazloženi.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o
referentnoj kamatnoj stopi održaće se 14. marta.
Kabinet guvernera
 THE DAILY NEWS
http://webrzs.stat.gov.rs– feb.2016. 7HE
god. WORLD’S FAVOURITE NEWSPAPER - Since 1879

Индекси потрошачких цена у Републици Србији, јануар

2017.
Индекси потрошачких цена дефинишу се као мера
просечне промене малопродајних цена робе и услуга које
се користе за личну потрошњу.
Цене ових производа и услуга у јануару 2017. године, у
односу на децембар 2016. године, у просеку су више за
1,4%. Потрошачке цене у јануару 2017. године, у поређењу
са истим месецом претходне године, повећане су 2,4%. У
2016. години, потрошачке цене су у просеку повећане 1,2%
у односу на 2015. годину.
Посматрано по главним групама производа и услуга
класификованих према намени потрошње, у јануару 2017.
године, у односу на претходни месец, раст цена је
забележен у групама Храна и безалкохолна пића (3,1%),
Алкохолна пића и дуван (2,9%), Транспорт (1,6%),
Комуникације (0,5%), Рекреација и култура (0,4%),
Здравство (0,3%) и у групама Стан, вода, електрична
енергија, гас и друга горива, Ресторани и хотели и
Образовање (за по 0,2%). Пад цена забележен је у групи
Oдећа и обућа (-1,1%).
Цене осталих производа и услуга нису се битније мењале.
 THE DAILY NEWS
www.nbs.rs – 23. februar 2016. THE WORLD’S FAVOURITE NEWSPAPER - Since 1879

Inflacija u januaru 2016. godine

Кретање инфлације у јануару
Према подацима Републичког завода за
статистику, раст потрошачких цена у јануару
износио је 0,6%. Месечни раст у највећој мери је
последица раста цена хране и то, пре свега,
сезонског раста цена свежег поврћа. У супротном
смеру најјачи утицај имало је појефтињење
нафтних деривата и сезонски пад цена
туристичких пакет аранжмана.
Међугодишња инфлација jе у јануару, као
последица ниске прошлогодишње базе, порасла на
2,4% чиме се приближила доњој граници циља.
Према процени Народне банке Србије,
међугодишња инфлација ће од средине године
отпочети умерен раст и вратити се у границе 
циља крајем ове или почетком следеће године.
Неизвесност у погледу остварења пројекције
односи се претежно на даља кретања на
међународном робном и финансијском тржишту, а
 Ефекти инфлације и могућности за њено
сузбијање
 несигурност предузећа и појединаца,
неизвесност
 бег од домаћег новца у валуту или реалну
активу, иностранство
 социјалне тензије – више погођени
сиромашнији слојеви
 кредитори губе – дужници добијају

 губи се кредибилитет власти

 смањују се реални порески приходи

 Хиперинфлација – стопа инфлације преко

50% месечно
 Инфлација се сузбија антиифлационом или
стабилизационом политиком

 шок терапија и градуалистички програми