REOLOGIJA

REOLOGIJA
• Reologija je deo klasične mehanike koja
proučava deformaciju i proticanje materije.
Kada sila deluje na telo, uzrokuje njegovu
deformaciju, a kod tečnosti takva sila
uzrokuje protok.
• Kod isplake, cementnog rastvora i drugih ne-Njutnovskih
tečnosti, brzina proticanja nije linearno proporcionalna
pritisku kojim se na njih deluje. To dolazi otuda što je
viskozitet ovih tečnosti promenljiva veličina zavisna od
brzine smicanja, odnosno od brzine proticanja. Ova
pojava objašnjava se strukturnom građom ovih tečnosti.
Čestice dispergovane faze zbog svojih dimenzija pružaju
drugačije otpore kretanju nego molekuli realnih,
Njutnovskih tečnosti. Sa početkom kretanja fluida a zatim
sa povećanjem brzine proticanja, čestice se postepeno
orjentišu u smeru proticanja, pa se menja unutrašnji otpor
kretanju, odnosno viskozitet. Da bi se za ovakve i slične ne-
Njutnovske tečnosti mogao unapred odrediti režim
proticanja, neophodno je poznavati reološke
karakteristike ovih tečnosti kao i odnos pritiska i brzine
proticanja tokom vremena.
 Njutnovske tečnosti
Kod tih tečnosti, prikazanih na slici
naprezanje na smicanje je direktno
proporcionalno brzini smicanja, a zakonitosti
su date jednačinom:
   
• Ako ovu jednačinu prikažemo na dijagramu,
dobijamo grafikon koji je prava linija koja
prolazi kroz koordinatni početak a tečnost
se pokreće istovremeno kada sila postaje
veća od nule.
Voda, gas i nafta su Njutnovske tečnosti.
Za Njutnovske tečnosti odnos prividnog
viskoziteta
   /   
je konstantan pri konstantnoj temperaturi i
pritisku, a što znači da je viskozitet
Njutnovih tečnosti konstantan i da zavisi od
dva faktora: temperature i pritiska koji utiču
na viskozitet.
 Viskozitet ne-Njutnovskih tečnosti nije
konstanta, već zavisi od:

• viskoziteta tečne faze,

• veličine, broja o oblika čvrstih čestica,
• sile među česticama.
 Ne-Njutnovske tečnosti

• To su tečnosti kod kojih je (viskozni otpor)

viskozitet funkcija uslova proticanja. Da bi se
odredilo ponašanje proticanja ovih tečnosti,
potrebno je izmeriti otpor proticanja najmanje
kod dve brzine smicanja.
• Među isplakama i cementnim mlekom susreću
se dva glavna tipa toka tečnosti:
• 1. Binghamove plastične tečnosti
• 2. Pseudoplastične tečnosti koje se ponašaju
prema stepenom zakonu (Power Law Model)
0

Binghamove tečnosti
Sl.2 Prikaz Binghamove tečnosti
• Kod Binghamovih plastičnih tečnosti
naprezanje na smicanje se menja linearno
sa brzinom smicanja, ali za razliku od
Njutnovih tečnosti, potrebna je određena sila
da bi se tečnost pokrenula, Sl 2.

Te tečnosti karakterišu dve konstante:

•
•
−  0
= 0 kritično naprezanje na
smicanje (granica tečenja) koje odgovara
minimalnoj sili koja je potrebna za pokretanje
toka;
• − p = plastični viskozitet, koji odgovara

odnosu naprezanja na smicanje i brzini

smicanja, drugim rečima, nagibu krive kao
funkciji koja se meri samo u linearnom delu
krive.

• U praksi mnoge tečnosti ne slede tu

jednačinu, pogotovo pri malim brzinama
smicanja. Kriva tada odstupa od
teoretske, kao što je prikazano na Sl.3

Sl.3 Odstupanje Binghamove tečnosti od teoretske

• Teoretska ( Binghamova) jednačina
proticanja je:

   0   p 
 Plastični viskozitet
• Plastični viskozitet predstavlja povećanje
naprezanja na smicanje iznad tačke tečenja i
uzrokovan je otporom mehaničkog trenja (sl.1.).
Trenje se javlja između čvrstih čestica, između
čvrstih čestica i tečne faze i u samoj tečnoj fazi.
Čvrste čestice u isplaci, cementnom rastvoru i
razdeljivačima su: cement, bentonit, barit, oteživači
(kvarc, hematit itd.), karboksilmetilceluloza itd. kao i
one koje su procesu bušenja nepoželjne: pesak,
glina, krečnjak, dolomit. Njihovo prisustvo u fluidu je
razlog porasta plastičnog viskoziteta.
Sl. 1 Kriva toka viskozno-plastične tečnosti

S u b la m in ir a n i t o k
T u r b u le n ta n to k
L a m in ir a n i to k
N a p r e z a n je n a s m ic a n je

D
μ p= P la s tič n i v is k o z ite t

C
B
μ a= P r iv id n i v is k o z ite t

B r z in a s m ic a n ja
• Naprezanje na smicanje je potrebno da dovede fluid
iz stanja mirovanja do početka tečenja (tačka A na sl.
1.). To je druga komponenta otpora pri protoku
tečnosti a kao rezultat elektrohemijskih privlačnih sila
u fluidu. Ovo naprezanje je uzrokovano prisustvom
pozitivnih i negativnih jona na površini čestica u
fluidu. Granica tečenja zavisi od površinskih
svojstava čestica, zapremine i koncentracije čestica
kao i elektične sredine, odnosno, od koncentracije i
tipova jona u tečnoj fazi. Viskozno plastične tečnosti
podležu zavisnosti koju je predložio Bingham:
 Viskozno- plastične tečnosti karakteriše faza
mirovanja i pri primeni sile do određene jačine
(tačka A na sl. 1.). Dva parametra definišu
protok ovog fluida:
granica tečenja
plastični viskozitet
• U laminarnom režimu protoka, - plastični
viskozitet, je konstantan dok se prividni
viskozitet definisan odnosom naprezanje na
smicanje / brzina smicanja smanjuje sa
povećanjem brzine smicanja kao što je
prikazano na sl. 2.
 Sl. 2. Viskozitet viskozno - plastičnih
tečnosti

S u b la m in a r n i L a m in ir a n i T u r b u le n tn i
N a p r e z a n je n a s m ic a n je

to k to k to k

µ a- P r iv id n i v is k o z it e t

µ P - P la s tič n i v is k o z it e t

B r z in a s m ic a n ja
• Za određivanje plastičnog viskoziteta, granice
tečenja i jačine gela ne-Njutnovskih tečnosti
koristi se Fanov viskozimetar. Pomoću
instrumenta se mogu očitati vrednosti sile
smicanja pri šest različitih brzina. Konstrukcija
instrumenta omogućava da se odrede
naprezanja na smicanja između dva sloja
fluida koji se kreću brzinom V:
 2r
Vf    n
60

• Vf - brzina fluida (cm/s)

• r - poluprečnik obrtnog bubnja (cm)
• n min 1
- broj obrtaja bubnja u minuti ( )
• Brzina smicanja  ( sec 1 ) data je izrazom:

Vf
1

 
d
gde je d - razmak između pokretnog i nepokretnog bubnja instrumenta
(cm)

2r
    n  1.703n
60d
• Na osnovu ove formule izračunate su brzine
smicanja za različite brojeve obrtaja bubnja:
• Broj
obrtaja 600 300 200 100 6 3

• Brzina
smicanja 1022 511 340 170 10 5
• Plastični viskozitet i granica tečenja određuju se kao
razlike naprezanja na smicanje pri 600 i 300 obrtaja u
minuti, odnosno razlici naprezanja na smicanje pri
300 ob/min i plastičnog viskoziteta.
• pv =  600   300 (Pas)
• gt = 0,4788  300 -pv  (Pa)
• gde je:
• pv - plastični viskozitet
• gt - granica tečenja
•  600- naprezanje na smicanje na 600 o/min
•  300- naprezanje na smicanje na 300 o/min