MONETARNI AGREGATI

1
 Različite definicije novca

• Promene količine novca  stopa inflacije, kamatna stopa,

zaposlenost, nacionalni dohodak, devizni kurs

 CB utičući na količinu novca u opticaju ostvaruje ciljeve:

stabilnost cena, finansijska stabilnost, viša stopa rasta, zaposlenost,
ravnoteža u međunarodnim plaćanjima

• Uspešna monetarna politika  CB ispravno definiše i meri novac i

kontroliše stopu njegovog rasta

2
 Mere ponude novca (definisanje novca)

1. FUNKCIONALNI (TEORIJSKI) PRISTUP

 Bitne su funkcije koje novac obavlja u privredi

Transakcijski pristup merenju novca

- Naglašava f-ju novca kao sredstva razmene
- Suština novca- prihvaćen kao platežno sredstvo za robu i usluge
- Mera novca- sredstva koja služe kao sredstva razmene- kovanice, papirni novac i
tekući računi (čekovi, kartice)
- Ponuda novca se direktno povezuje sa agregatnom potrošnjom i indikator je
ekonomskih performansi
- Ova sredstva ne donose kamatu ili je ona jako niska

Pristup likvidnosti
- Osnovno svojstvo novca- likvidnost, najlikvidnija imovina
- Naglašava ulogu novca kao sredstva očuvanja vrednosti
-Na odluke o potrošnji utiče i druga likvidna aktiva
-Novac su i bliski supstituti sredstvima plaćanja
- Pokazatelj raspoložive kupovne snage
3
2. EMPIRIJSKI PRISTUP

 Pitanje definicije novca je pitanje njegove praktične upotrebe od strane CB

 Grupa finansijskih instrumenata koje karakteriše stabilna i predvidiva veza sa
osnovnim makroekonomskim varijablama
 Stabilna i predvidiva brzina opticaja novca
 Tako definisana količina novca mora da bude upotrebljiva kao instrument MP

3. OPERATIVNI PRISTUP

 Bitni faktori: dostupnost podataka, frekvencija i rokovi kada su podaci dostupni, u

kojoj meri agregat odgovara cilju
 Funkcionalni pristup identifikuje finansijske intrumente sličnih karakteristika, tako
postavljeni agregati se onda empirijski verifikuju

4
 Kriterijumi u praksi

 Dati finansijski instrumenti treba da poseduju određene karakteristike

novca (L, prenosivost, pogodni za korišćenje kao transakcioni novac, da
odražavaju potencijal tražnje)
 Stabilna i predvidiva veza sa promenama nominalnog dohotka i cena
(pogodni kao instrument MP, target i indikator kursa i efekata MP u
srednjem i dugom roku i mogućih ekonomskih kretanja)
 Stabilna tražnja za tako definisanim novcem, brzina opticaja tog novca je
stabilna funkcija kamatne stope

5
 Skup finansijskih instrumenata istog stepena likvidnosti

Osnova za definisanje monetarnih agregata- konsolidovani bilans monetarnih finansijskih

institucija
MFI- institucije čije su obaveze monetarne prirode- centralna banka, kreditne i druge finansijske
institucije, npr MMMFs

I M0 Primarni novac (Monetarna baza- B)

1. Gotovina u opticaju
2. Rezerve kreditnih institucija kod centralne banke
II M1 Novčana masa (Definicija novca u užem smislu)
Transakcijski pristup
1. Gotov novac u opticaju
2. Depoziti po viđenju na transakcijskim računima
Novac kao deo imovine
III M2
1. M1
2. Štedni depoziti
IV M3
1. M2 6
2. Oročeni depoziti
 Monetary aggregates containing components
Currency Demand SavingsD Debt Foreign
M1 Dep. M2 ep. Time Dep. M3 MMMFs RPs Securi-ties Curren-cy Dep. M4 BM
EMU x M1 M1 x M2 M2 x M3 M3 M3 M1, M2, & M3  
U. S. x M1 M1 x M2 M2 M2  
Australia x M1 M1 M3 M3 x BM BM x
Canada x M1 M1, M1+ x M2, M2+ M2, M2+ x M2+, M2++ Only M2++ Only M3  
Iceland x M1 M1 x M2 M3 x M3  
Japan x M1 M1 x M2 M2 x L L4 M2, M3 L
Korea x M1 M1 x M2 M25 x LF M2 M2, LF5  
M1, M2, M3, &
Mexico x M1 M1 x M2 M2 x M2, M3 M4 x  
New Zealand x M1 M1 x M2 M3 x M3  
Norway x M1 M1 x M2 M2 M2 M1, M2  
Switzerland x M1 M1 x M2 M3 x  
M2YR,
Turkey x M1 M1 x M2 x 6
M3YR M2Y, M3Y  
China M M M QM QM QM  
NM3 or
India x M1 M1 x L1 NM2 or L1 x8 L2 Li
Philippines MS MS MS M3 M3 x M3 Only M4 x  
Thailand x M1 M1 x M2 M2 x  

7
Monetarni agregati ECB
I M1 (Uža definicija novca)
1. Gotovina u opticaju
2. Depoziti po viđenju

II M2 (Međudefinicija novca)
1. M1
2.Kratkoročni štedni depoziti (depoziti koji se mogu povući uz najavu sa rokom
do 3 meseca)
3. Kratkoročni oročeni depoziti (depoziti sa rokom dospeća do 2 godine)

III M3 (Šira definicija novca)

1. M2
2. Investicione jedinice fondova novčanog tržišta (MMMFs)
3. REPO aranžmani
4. Dužničke HOV sa rokom dospeća do 2 godine

8
 Monetarni agregati FED-a
I M1
1. Gotov novac
2. Transakcijski depoziti
2.1. Depoziti po viđenju (kod komercijalnih banaka i u štedionicama)
2.2. Drugi depoziti po viđenju (NOW, ATS, CUSD)
3. Putnički čekovi

II M2
1. M1
2. Štedni depoziti i depozitni računi tržišta novca
3. Mali oročeni depoziti (manji od 100.000$)
4. Investicione jedinice fondova novčanog tržišta (retail MMMFs, inicijalna
investicija ispod 50.000$)

III MMMFs u posedu institucija

IVMZM Money with zero maturity

M2- Mali oročeni depoziti+MMMFs u posedu institucija 9
 Monetarni agregati NBS

Statistički bilten NBS,

decembar 2018, u mil din

Ukupan primarni novac (po široj definiciji) 776.600

1. Dinarski primarni novac (po užoj definiciji) 496.311

1.1. Gotov novac u opticaju 182.611

1.2. Bankarske dinarske rezerve (rezerve na računu,

gotovina u blagajni) 269.162
1.3. Ostali dinarski depoziti (drugih sektora, ako
postoje u bilansu NBS- lokalnih organa vlasti) 44.538

2. Devizni depoziti banaka 280.289

10
Monetarni agregati NBS

I M1
Novac kao instrument plaćanja
1. Gotov novac u opticaju
2. Depozitni novac (žiro, tekući i drugi računi u pasivi banaka, sredstva na
računima lokalne samouprave- računi sa kojih se mogu vršiti plaćanja bez
ograničenja)

II M2
1. M1
2. Ostali kratkoročni i dugoročni dinarski depoziti

III M3
1. M2
2. Kratkoročni i dugoročni devizni depoziti (bez stare devizne štednje)

11
 OPTIMALNA NOVČANA MASA

-Osnovni zadatak monetarno-kreditne politike

Količina novca u prometu koja je potrebna za nesmetano odvijanje procesa proširene

reprodukcije uz održanje stabilnosti cena i tržišta

MxV=T M x V =  T T- platežno sposobna tražnja

(obim novčanih transakcija)
-Merilo normalnog kretanja novčane mase- godišnji rast društvenog proizvoda

-Optimalna zona novčane mase

-Faktori:
privredna aktivnost
ponuda i tražnja novca,
promena sklonosti potrošnji, S, I
promena oblika novca
promena orjentacije monetarne, budžetske, politike deviznog kursa
12
 STRUKTURA NOVČANE MASE

PREMA OBLICIMA SREDSTAVA

gotov i depozitni novac

- struktura tražnje
-kontrola novčanih tokova
-efikasnost stabilizacione monetarne politike
-multiplikacija
-sektorska struktura

13
SEKTORSKA STRUKTURA PO NAMENI TRAŽNJE SREDSTAVA

- snabdevenost novcem privrede i sektora -za ličnu i opštu potrošnju (gotovina)

nadgradnje -tekuća plaćanja (račun)
-likvidnost reprodukcije -investicije (oročena sredstva)
-adekvatnost strukturne monetarne politike

-Faktori:
-raspodela dohotka, zahvatanje za
vanprivredu
-odnos akumulacije i investicija
-zahvatanje kroz otplate i kamate
-razvijenost finansijskog tržišta

14
15
 BRZINA OPTICAJA NOVCA

- Određuje efekat novčane mase u privredi

Fišerova formula: MV=PQ

Broj transakcija koji novčana jedinica izvrši u određenom vremenskom intervalu

N - R - N BON tezaurisanih sredstava =0

-Koeficijenti:
Vt=DPt/M DPt – društveni proizvod
Vd=Yt/M Yt – nacionalni dohodak
po tekućim BDPIII,2013= 933.495*106RSD
cenama M1III,2013=358.498*106RSD
365/V=vreme obrta novca M3III,2013=1.705.778*106RSD
VM1
1/V=coef. likvidnosti reprodukcionog procesa ili stopa monetarizacije privrede, =2,6se kao indikator snabdevenosti
koristi
privrede novcem 365/V M1=140
365/VM3=664 VM3=0,55
- marginalna i prosečna

1/VM1=M/DPt=0,385
16
NBS, Brzina opticaja novca,
M1 i M3

17
BON po sektorima zavisi od karakteristika proizvodnog ciklusa, cikličnosti
potrošnje, politike likvidnosti, potrošnje, dohotka, investicija, osetljivosti na mere
ekonomske politike, konjukturu

-Faktori:
nivo razvoja sistema platnog prometa, način plaćanja
sektorska prelivanja
psihološki faktori
inflacija
politička stabilnost
sigurnost priliva
orjentacija monetarne politike, faza privrednog ciklusa
promena bankarskih kredita (investicioni, kratkoročni)

18
19
20
21
Uzroci evroizacije
• Makroekonomska nestabilnost
– Visoka i volatilna inflacija smanjila je poverenje u dinar i obeshrabrilo dinarsku štednju
• Lak pristup stranim izvorima finansiranja po povoljnim uslovima
• NBS nije ograničavala intermedijaciju u stranoj valuti
• Stara devizna štednja vraćena, stara dinarska je izgubljena
• Osigurani su podjednako svi depoziti- i devizni
• Zaduživanje države u stranoj valuti

Posledice evroizacije

•Dominantni kanal transmisije MP je kanal DK, delovanje kamatnog kanala je slabo

•Značaj Euribora je veći nego referentne stope NBS
•DK se ne može koristiti kao automatski stabilizator

22