TEORIJA GRAFOVA

Vojislav Petrović
Departman za matematiku i informatiku
Novi Sad

vojpet@dmi.uns.ac.rs

1
 UVOD
SAOBRAĆAJNA MREŽA

D F

l4 l3 l7

l5
A
C
l1 l2 l6

B E

A, B, C, D, E, F  gradovi
l1, l2, l3, l4, l5, l6, l7  putevi
 osetljivi čvorovi (s obzirom na C

povezanost):
osetljive linije: l6 , l7
 minimalna povezujuća podmreža: {l1, l2, l5, l6, l7}
2
 GRUPA OSOBA

struktura s obzirom na poznanstvo

E D

F C

A B

3
 RASPODELA POSLOVA
(job assignment)

A a A a

B b B b

C c C c
D d D d

E e E e

4
 PODELA FREKVENCIJA

S1, S2, S3, S4, S5, S6  radio stanice

|Si Sj| < 10 km  Si i Sj različite frekvencije

S4

Koliko je najmanje različitih

S5 S3
frekvencija potrebno?

S6 S2

S1
5
 NAJKRAĆI (NAJJEFTINIJI) PUT

S1, S2, S3, S4, S5, S6  gradovi (destinacije)

Odrediti najkraći (Si - Sj)  put.

S1 - S 6 direktan  15 S4
S1 - S 4 S1 S2 S3 S4  40 10 15
S5 S3
25
S1 S2 S3 S4 S5 S6
35
S1 0 10 30 45 35 15 55 15
45
S2 10 0 15   20 35 30

S3 30 15 0 15 25  20
S6 S2
S4 45  15 0 10 35 15 10
S5 35  25 10 0 55
S1
S6 15 20  35 55 0
6
 1. OSNOVNI POJMOVI

graf  G = (V, E)
V  čvorovi (vertices, points, nodes)
E  grane, ivice (edges, arcs, lines)

e4
v5 e5 v4 V(G) = {v1, v2, v3, v4, v5, v6}
E(G) = {e1, e2, e3, e4, e5, e6, e7, e8, e9}
e3
v6 e7 e4 = v4v4  petlja (lupa)
G: e6 v3
e8 e8 , e9  paralelne grane
e2
e9 v6  izolovan čvor
v1 e1 v2

7
prost graf  nema petlji, ni paralelnih grana

NG (v)  skup suseda čvora v u grafu G

NG (v) = {uV(G) | vuE(G)}

dG (v)  stepen čvora v
dG (v) = |NG (v)|

v5 e5 v4

e3 N (v1) = {v2, v3, v5}  d (v1) = 3

v6
e6 e7 v3 N (v4) = {v3, v5}  d (v4) = 2
e8
e2 N (v6) =   d (v6) = 0

v1 e1 v2

8
(G)  minimalan stepen
(G) = min d(v)
vV(G)

(G)  maksimalan stepen

(G) = max d(v)
vV(G)

regularan graf  svi čvorovi istog stepena

k-regularan graf  d(v) = k , vV(G)

v5 v5 v4
v4

v6
(G) = d (v6) = 0 v6 v3
v3
(G) = d (v2) = 4
v1 v2
v1 v2
3-regularan (kubni) graf

9
G V(G) = {v1, ... , vn} E(G) = {e1, ... , em}
v5 e4 v4
matrica susedstva  A(G)
e3
1 vivjE(G) e7
A(G) = [aij] n  n aij = e8
0 vivjE(G) v6 e5 v3
e6 e2
matrica incidencije  B(G)
v1 e1 v2
1 viej
B(G) = [Bij] n  m bij =
0 viej

v1 v2 v3 v4 v5 v6 e1 e2 e3 e4 e5 e6 e7 e8

v1 0 1 1 0 1 0 v1 1 0 0 0 1 1 0 0
v2 1 0 1 1 1 0 v2 1 1 0 0 0 0 1 1
v3 1 1 0 1 0 0 v3 0 1 1 0 0 1 0 0
A(G) = B(G) =
v4 0 1 1 0 1 0 v4 0 0 1 1 0 0 0 1
v5 1 1 0 1 0 0 v5 0 0 0 1 1 0 1 0
v6 0 0 0 0 0 0 v6 0 0 0 0 0 0 0 0

10
TEOREMA 1.1. Zbir stepena čvorova svakog grafa je paran broj
i jednak dvostrukom broju grana, tj.

 d(v) = 2 |E(G)|.
vV(G)

e
Dokaz.  broji e = uv dvaput
u v
jednom u d (u) i jednom u d (v)


v5 v4

d(v1) + d(v2) + d(v3) + d(v4) + d(v5) + d(v6) =

v6
v3 3+4+3+3+3+0=
16 = 2  8 = 2 |E(G)|
v1 v2

11
POSLEDICA 1.1. Broj čvorova neparnog stepena svakog
grafa je  paran.

v5 v4

v6 v3

v1 v2

POSLEDICA 1.2. Ako su svi čvorovi grafa neparnog stepena,

tada je broj čvorova paran.

POSLEDICA 1.3. Ako graf ima neparan broj čvorova, tada je
bar jedan parnog stepena.

12
TEOREMA 1.2. U svakom grafu postoje dva čvora jednakih
stepena.

Dokaz. V(G) = {v1, v2, ... , vn} 0  d (vi)  n  1

v1 , v2 , ... , vn v1 , v2 , ... , vn

0 1 2 n1 0 1 2 n2

v1 , v2 , ... , vn

0 1 2 n1

 1 2 3 n1
0 1 2 n1

  vi, vj , d(vi) = d(vj)


13
 v5 v4

d (v3) = d (v4) = 3
v6 v3
5, 4, 3, 3, 2, 1

v1 v2

PITANJE 1.1. Da li za svako n  2 postoji graf sa n čvorova u

kojem dva čvora imaju jednake stepene, a svi ostali različite?

14
 ZADACI

1.1. Dokazati da za svaki paran prirodan broj n, (n  4), postoji 3-regularan

graf sa n čvorova.

1.2. Dokazati da za svaki prirodan broj n, (n  5), postoji graf sa n + 1

čvorova u kojem su tačno n čvorova stepena 3.

1.3. U skupu od n (n  4) osoba među svake četiri osobe postoji jedna

koja se poznaje sa preostale tri. Dokazati da u tom skupu postoji osoba
koja se poznaje sa svim ostalim.

1.4. U grupi od n (n  3) osoba među svake 3 osobe postoji jedna koja se

poznaje s preostale 2. Da li uvek mora da postoji osoba koja poznaje sve
ostale?
1.5.* U skupu od n (n  2) osoba neke se poznaju, a neke ne. Pritom, svake
dve osobe koje imaju jednak broj poznanika, nemaju zajedničkih poznanika.
Dokazati da postoji osoba koja ima tačno jednog poznanika.

1.6. U skupu od 2n (n  2) osoba među svake tri osobe postoji jedna koja se
poznaje sa ostale dve. Dokazati da se skup može razbiti na n parova, tako da
svaki par čine poznanici.

1.7.* U jednoj grupi svake dve osobe koje se poznaju nemaju zajedničkih
poznanika. Svake dve osobe koje se ne poznaju imaju tačno 2 zajednička
poznanika. Dokazati da sve osobe imaju isti broj poznanika.

1.8.* Dokazati da za svako n (n  2) postoji graf sa n čvorova u kojem

dva čvora imaju jednake stepene, dok su stepeni svih ostalih čvorova
različiti.
 2.1. IZOMORFIZAM GRAFOVA

u3
v4 v3
 v1 v2 v3 v4 
 
 u1 u2 u3 u4 
u4
v1 v2 u1 u2

v8 v7 u4 u3
v5 u7
u8
v6
v4 vi  ui
v3 u6
u5
v1 v2 u1 u2

17
 a3 b2
x3 y3

G1 : b3 a2 G2 : x2 y2

x1 y1
a1 b1

a i  xi b i  yi

G3 : G 1 i G3 ?

18
G = (V, E) H = (V1, E1)

GH (G izomorfan sa H)
G1 : G3 :
 f  izomorfizam
(1) f : V  V1  bijekcija
(2) uvE  f (u) f (v)E1 G1  G3

TEOREMA 1.3. Neka je G = (V, E), H = (V1, E1), G  H

i f : V  V1 izomorfizam. Tada je:
(a) |V| = |V1| ;
(b) |E| = |E1| ;
(c) dG (v) = dH ( f (v)) , vV. 
19
 2.2. SPECIJALNI GRAFOVI

KOMPLETAN GRAF Kn

K1 K2 K3 K4 K5

|V(Kn)| = n
n
|E(Kn)| =
2

d (v) = n  1
(n  1)  regularan
20
 PRAZAN GRAF Kn

K1 K2 K3 K4 K5

|V (Kn)| = n

|E (Kn)| = 0
d (v) = 0
0-regularan

21
 BIPARTITAN GRAF G(X, Y )

V(G) = X  Y X

X,Y, XY=
Y
X, Y  klase (particije)

u
e d
e f

c v
f c d

a b
a b w

22
 KOMPLETAN BIPARTITAN GRAF Km, n

V(G) = X  Y , X  Y =  m X
X, Y   , X  Y = 
|X| = m , |Y| = n
n Y
E(G) = {xy | xX,
yY}

|V(G)| = m + n
|E(G)| = mn
d(x) = n ,  xX
d(y) = m ,  yY K2, 3 K1, 3

23
 ZADACI

2.1. Koji od sledećih grafova su izomorfni?

2.2. (a) Odrediti potreban i dovoljan uslov da bipartitni grafovi Kp, q i Kr, s
budu izomorfni.
(b) Koliko ima neizomorfnih kompletnih bipartitnih grafova sa 7 čvorova?

2.3. (a) Da li postoji bipartitan graf sa 10 čvorova i 25 grana?

(b) Koliko maksimalno grana može da ima bipartitan graf sa n čvorova?

24
2.4. n-dimenzionalna kocka Qn (n  2) je graf čiji skup čvorova skup
svih uređenih n-torki (a1, a2, ... , an) gde ai{0, 1}. Dva čvora su
susedna u ako i samo ako se odgovarajuće n-torke razlikuju u tačno
jednoj koordinati. Dokazati da za n-dimenzionalnu kocku Qn važe
sledeća tvrđenja:
(a) Qn je n-regularan graf;
(b) |V(Qn)| = 2n , |E(Qn)| = n2n  1;
(c) Qn je bipartitan graf.

Q1 Q2 Q3

25
 3. PODGRAFOVI I OPERACIJE S GRAFOVIMA

H podgraf G , H  G  V(H)  V(G)  E(H)  E(G)

H pokrivajući podgraf G  V(H) = V(G)  E(H)  E(G)

v4 e4 v3 v4 v4 e4 v3

G: e3 e2 H: e3 H1 : e2

v1 e1 v2 v1 e1 v2 v1 e1 v2

HG H1 pokrivajući podgraf G

26
indukovan podgraf
G = (V, E) V'  V
G' = G [V']  indukovan sa V'
1. V(G') = V'
2. E(G') = {uv | u, vV', uvE}

v4 e4 v3 v4 v4

G: e3 e2 G' : e3 e2 H: e3

e1 e1 v1 e1 v2
v1 v2 v1 v2

G' = G [{v1, v2, v4}] H  G [{v1, v2, v4}]

27
G = (V, E) E'  E
G' = G [E']  indukovan sa E'
1. V(G') = {u |  uvE'}
2. E(G') = E'

v4 e4 v3 v4 e4 v3 v4 e4 v3

G: e3 e2 G' : H1 : e2

v1 e1 v2 v1 e1 v2 v1 e1 v2

G' = G [{e1, e4}] H1  G [{e1, e4}]

28
 uklanjanje čvora (grupe čvorova)
vV(G) G' = G  v = G [V(G)  v]
V'  V(G) G' = G  V' = G [V(G)  V']

uklanjanje grane (grupe grana)

eE(G) G' = G  e V(G') = V(G) E(G') = E(G)  e
E'  E(G) G' = G  E' V(G') = V(G) E(G') = E(G)  E'
v5 v4 v5 v4 v5 v4

G : v6 v3 G  v 1 : v6 v3 G  {v3, v6} :

v1 v2 v2 v1 v2

v5 v4 v5 v4

G  v 2 v 5 : v6 G  {v1v2, v2v5, v3v4} : v6 v3

v3

v1 v2 v1 v2
29
komplement grafa G G: G:

V(G) = V(G)
E(G) = {uv | u, vV(G), uvE(G)} H: H:

samokomplementaran graf GG

30
 ZADACI

3.1. Šta predstavljaju sledeći grafovi:

(a) Kn  v, vV(Kn); (b) Kn  V', V'  V(Kn);
(c) Km, n  v, vV(Cn); (d) Km, n  V', V'  V(Km, n).

3.2. Odrediti komplemente sledećih grafova :

(a) Kn ; (b) Kn ; (c) Km, n .

(d) (e)

3.3. Odrediti sve samokomplementarne grafove s najviše 5 čvorova.

31
 4. PUTEVI, KONTURE , POVEZANOST

v5 v4
staza (trail)  W u grafu G
W = v0 e1 v1 e2 v2 ... ek vk v3
= v0 v1 v2 ... vk
v1 v2
viV(G) i = 0, 1, ... , k
ei = vi  1vi E(G) i = 1, ... , k W = v5 v 2 v1 v3 v 2
ei  ej , i  j (v5-v2)-staza d(W) = 4
v5 v4
v0, vk  krajnji čvorovi
W  (v0-vk)-staza = (vk-v0)-staza v3
v1, v2, ... , vk  1  unutrašnji čvorovi
v1 v2
W  zatvorena staza  v0 = vk W = v 2 v 3 v 1 v2 v 4 v5 v 2
d(W)  dužina staze W = |E(W)| zatvorena staza
= broj grana na W d(W) = 6
32
 v4

Ojlerov put u G v5 v3
staza W
E(W) = E(G)
v1 v2

v1 v 2 v3 v 5 v 1 v 3 v 4 v5 v 2

v5
Ojlerova kontura u G v6 v4
zatvorena staza W
E(W) = E(G)
v1 v3

v2
v 1 v3 v 4 v 6 v 1 v 4 v5 v 6 v3 v 2 v 1

33
put (path)  P u G v5 v4

Pk + 1 = v0 e1 v1 e2 v2 ... ek vk
v3
= v0 v1 v2 ... vk
viV(G) i = 0, 1, ... , k v1 v2

ei = vi  1vi E(G) i = 1, ... , k P4 = v 1 v3 v2 v 5

vi  vj , i  j

kontura (cycle)  C u G
Ck + 1 = v0 e1 v1 e2 v2 ... ek vk ek +1 v0 v5 v4
= v0 v1 v2 ... vk v0
v3
viV(G) i = 0, 1, ... , k
v1 v2
ei = vi  1vi E(G) i = 1, ... , k + 1 vk + 1 = v0
vi  vj , i  j C 4 = v 1 v 3 v4 v 5 v 1

34
 v6 v5
Hamiltonov put u G
put P
v3 v4
V(P) = V(G)
v1 v2

P 6 = v 1 v 2 v6 v5 v 3 v4

v6 v5
Hamiltonova kontura u G
kontura C
v3 v4
V(C) = V(G)
v1 v2

C6 = v1 v2 v6 v5 v4 v3 v1

35
 v5 v4
u, vV(G) v1 i v4 povezani
v6 v3
u i v povezani   (u-v)-put u G
def.
v1 i v6 nepovezani
uV(G)  u povezan sa u v1 v2

G  povezan  u, vV(G) ,  (u-v)-put u G

G1 : G2 : K5 :

povezan nepovezan nepovezan

komponenta povezanosti (komponenta)  najveći povezan podgraf u G

(s obzirom na inkluziju )
ω(G)  broj komponenti
ω(G1) = 1 ω(G2) = 2 ω(K5) = 5
G  povezan  (G) = 1
G  nepovezan  (G) > 1
36
 ZADACI

4.1. Odrediti sve povezane grafove G sa bar 3 čvora koji ispunjavaju

sledeći uslov. Za svako u,v,wV(G) iz uvE(G) i vwE(G) sledi uwE(G).

4.2. Odrediti sve grafove G sa bar 3 čvora koji ispunjavaju sledeći uslov.
Za svako u, v, wV(G) iz uvE(G) i vwE(G) sledi uwE(G).

4.3. Za svaki graf G, bar jedan od grafova G i G je povezan. Dokazati.

4.4. Odrediti sve 2-regularne grafove čiji su komplementi nepovezani.

4.5. Ako je d(G) ≥ 3, dokazati da je d(G) ≤

2.

37
 n1
4.6. Ako je |V(G)| = n ≥ 3 i δ(G) ≥ , dokazati da je graf G povezan.
2

4.7. Dokazati da za n-dimenzionalnu kocka Qn važe sledeća tvrđenja:

(a) Qn (n  1) je povezan graf;
(b) Qn (n  2) ima Hamiltonovu konturu.

4.8. Koji od grafova na slici imaju Hamiltonovu konturu?

38