МОГУЋНОСТИ ПРЕВЕНТИВНОГ

ДЕЛОВАЊА СОЦИЈАЛНОГ РАДНИКА

НА ШКОЛСКА ПОСТИГНУЋА
УЧЕНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА У
ОПШТИНИ КРУПAЊ

МАСТЕР РАД ИЗ ПОДРУЧЈА: СОЦИЈАЛНИ РАД У

ОБРАЗОВАЊУ

Драгана Тодоровић
Увод
 Теоријски део овог мастер рада анализира циљеве
образовног система, као и социјалног рада у школама,
улогу и задатке социјалних радника, законску регулативу
социјалног рада у школи, факторе постигнућа у учењу,
критеријуме за увођење социјалног рада, потребу за
увођењем социјалог рада.
 Истраживачки део мастер рада бавио се потребама
везаним за ставове наставника и стручних сарадника о
увођењу професионалног социјалног рада у васпитно-
образовни систем, као и испитивању могућности
превентивног деловања социјалног рада, путем
предложеног Превентивног програма.
Проблем и предмет истраживања
 Проблем којим се овај емпиријски мастер рад бавиo јесу
потребе за увођењем социјалног рада у образовне
установе.

 Предмет овог истраживања су ставови наставника и

стручних сарадника о потребама за увођењем
професионалног социјалног рада и ангажовању школског
социјалног радника у две основне школе у општини
Крупањ. Такође, предмет истраживања су ставови
наставника и стучних сарадника према примени
превентивног програма у њиховим школама.
Инструмент истраживања
 У истраживању је коришћен упитик наменски конструисан за
потребе овог истраживања (Прилог бр. 1).
 Упитник се састоји из два дела.
 Први део Упитника односи се на демографске податке испитаника,
као што су: пол, старост, године стажа и радно место запосленог.
Први део упитника састоји се од четири питања, која су
различитог типа – и отвореног и затвореног.
 Други део упитника односи се на мишљења, ставове и предлоге
испитаника који се тичу битних фактора учења и могућих решења
проблема који се јављају. Овај део упитника састоји се од седам
питања, с тим што су два питања заправо табеле које садрже скале
процене о доприносу који социјални радник може дати школи.
 Коришћена је петостепена скала Ликертовог типа.
Извођење истраживања

 Истраживање је спроведено током јуна 2019. године на територији

општине Крупањ, у школама: ОШ „Боривоје Ж. Милојевић“ и ОШ
„Жикица Јовановић Шпанац“.
 Упитнике су попуњавали запослени у овим школама тј: директори,
секретари, наставници, педагози, логопеди и психолози, самостално
према добијеним инструкцијама од испитивача.
 Узорак је бројао 40 испитаника, запослених у две основне школе.
 Укупан радни стаж у школи испитаника је од 2 до 35 година
(AС=10.20).
 Највећи број испитаника је био женског пола, старијих од 36 година.
 Када је радно место у питању, очекивано, у узорку су
најзаступљенији наставници предметне наставе.
Превентивни програм Заједно
против сиромаштва до успеха
 Замисао превентивног програма за основне школе „Заједно
против сиромаштва до успеха“ настао је из потребе да се
побољшају постигнућа ученика у учењу. Програмом су
обухваћени ученици који потичу из неподстицајне средине, тј. из
социјално и економски депривираних породица, који се суочавају
са факторима, као што је, између осталих, и сиромаштво, а који
негативно утичу на постигнућа ученика у учењу.
 Програм је намењен првенствено томе да се поменутим
ученицима омогуће бољи услови за учење, да им се омогући боље
постигнуће и напредовање у учењу, тако што ће се они боље
интегрисати у школску средину и што ће се спречити њихова
социјална инклузија. Применићемо различите стратегије, како
бисмо постигли циљеве и задатке овог превентивног програма.
Циљеви и задаци програма
 1) Побољшање услова живљења код деце из социјано угрожених
породица, како би се спречила репродукција сиромаштва и тиме
отворио простор за напредовање ученика кроз школско постигнуће.
 2) Промовисање добробити ученика, благостања ученика,
самопоштовања ученика кроз сарадњу школског особља и
родитеља са циљем смањења социјлане искључености ученика и
њихових породица, како би се друштвена кохезија у школској
средини развијала и тиме створио осећај ,,заједничке помоћи“
најугроженијима.
 3) Унапређивање вештине читања код деце из социјално
угрожених породица и осталих ученика који имају недовољно
развијену вештину читања, како би се отклониле препреке за
побољшање школског успеха у вишим разредима.
Стратегије и интервенције програма
 Селекција породица на основу матрице ризика
 Тематско предавање
 Тренинг вештине читања и описмењавања
 Организовање представе
 Расподела прикупљених средстава
 Клубови за ученике
 Поштанско сандуче
 Окупљања родитеља
 Организовање додатне подршке ученицима и припремних
часова за полање поправних испита или завршних испита
 Сарадња са Центром за социјални рад и представницима
локалне самоуправе
Резултати истраживања
 Прва хипотеза коју смо проверавали у овом истраживању
претпоставља да ученичка постигнућа у учењу могу се
побољшати, што сматра већина запослених, чиме би се
допринело побољшању квалитета рада школа и остваривању
права деце на образовање .
 Резултати показују да чак 82,5% испитаника није у потпуности
задовољно стањем постигнућа ученика у учењу у школама и сматрају
да би у неким сегментима успех могао да буде бољи, док је 17,5%
испитаника прилично задовољно стањем постигнућа ученика у
учењу.
 Ставови велике већине испитаника, да нису у потпуности задовољни
постигнућима ученика у учењу, показују да у школама постоји свест
о томе да стање може бити боље што је значајна претпоставка за
проналажење начина на који се могу постићи бољи резултати.
Резултати истраживања
 Друга хипотеза коју смо проверавали у овом истраживању претпоставља да су
досадашња ангажовања запослених била појединачна, повремена и
непотпуно стручно покривена у спровођењу програма којима би се
ублажавале последице социјалних проблема, нарочито сиромаштва, на
постигнућа ученичка у учењу и њихову социјалну укљученост.
 Резултати показују да је више од половине испитаника, тачније њих 67,5%
одговорило да се у њиховим школама не спроводе неки програми који се односе
на побољшање постигнућа у учењу или на факторе постигнућа у учењу као што
су сиромаштво и социјална искљученост, док је 32,5% испитаника одговорило
потврдно тј. да се спроводе неки програми. Ово указује на потребу за увођењем
професионалног социјалног рада у ове две основне школе у општини Крупањ и
на учесталије спровођење програма.
 Резултати показују да је само 5% испитаника одговорило да се редовно спроводе
програми, преко целе године, 30% испитаника је одговорило да се програми
спроводе једном годишње, док је 65% испитаника одговорило да се програми
спроводе по потреби, периодично.
Резултати истраживања
 Трећа хипотеза коју смо проверавали у овом истраживању
претпоставља да запослени у школама имају позитиван став према
примени предложеног Превентивног програма у њиховим школама.
 90% испитаника сматра да је сврсисходно да се приказан превентивни
програм примењује у њиховој школи у оквиру радног времена
запослених у школи, док 10% испитаника сматра да није сврсисходно да
се приказан превентивни програм примењује у њиховој школи у оквиру
радног времена запослених у школи.
 Сазнања стања у погледу спровођења одређених програма за побољшање
постигнућа ученика у учењу и позитиван став према предложеном
програму као једном од могућих модела деловања, потврђују трећу
посебну хипотезу: да постоји позитиван став запослених према примени
превентивних програма у њиховим школама.
Резултати истраживања
 Четврта хипотеза коју смо проверавали у овом
истраживању претпоставља да запослени у школама
имају позитиван став према увођењу школског
социјалног рада.
 Резултати показују да запослени, њих 55%, сматрају да, је
социјални радник стручни сарадник за којим постоји
највећа потреба у школи, док по 22,5% испитаника сматра
да постоји потреба за логопедом и дефектологом.
 Испитаници су показали да препознају специфичан
допринос који би социјални радник могао дати школи и
високо га вреднују, што су показале и претходне тврдње и
високе вредности аритметичке средине.
Резултати истраживања
 Генерална хипотеза:
 Социјална угроженост као негативан фактор постигнућа

ученика у учењу је евидентан и растући у нашем друштву,

према подацима институција које се тиме баве. У том смислу
постоји потреба за ангажовањем социјалног радника у оквиру
школских служби да би се поменути негативан фактор успеха
ученика у учењу минимизирао, а кроз интервенцију, сарадњу и
превентивни програм који би смањио сиромаштво и социјалну
искљученост. Овакве акривности су само делимичне и нису
подржане од државе (она не предвиђа стално запосленог
социјалног радника као део школских служби), а такође oвакве
активности су само периодичне, што није довољно.
Резултати истраживања
 Потврђивање посебних хипотеза, омогаћава констатацију да је
потврђена и генерална хипотеза: да општи значај образовања у
савремено доба опредељује државе да кадровски јачају школске
стручне службе како би ефикасније пружале помоћ деци угроженој
растућим сиромаштвом и другим социјалним проблемима који их
спутавају или онемогућавају да развију своје потенцијале и постигну
успех у образовању примерен њиховим природним способностима. У
нашој земљи, на ту потребу деце и њихових родитеља, одговор
државе је само делимичан. Социјални радник може бити део школске
стручне службе, али не обавезни. Увид у стање социјалног положаја и
проблеме ученика потврђује потребу за увођењем професионалног
социјалног рада у школе.
Резултати истраживања
 Највеће вредности аритметичких средина су на следећим
ставкама:
 1) Спровођењем сарадње са Центром за социјални рад и
представницима локалне самоуправе, представницима већих
компанија у локалној средини и угледним поједницима
можемо значајно допринети побољшању материјалног
статуса породица у ризику. (АС=4,55, СД=0,60)
 2) Социјални радник, радећи са ученицима, родитељима и
наставницима значајно може да допринесе побољшању
школског успеха ученика. (АС=4,55, СД=0,60)
Резултати истраживања
 3)Рад са ученицима који имају проблеме у породици
(поремећени односи родитеља, болести зависности,
раздвојеност родитеља, тешке хроничне болести, смрт
блиског члана и слично), а који би обављао социјални
радник, односно правовремно пружање помоћи
ученицима у кризним ситуацијама je важан допринос који
социјални радници могу дати ученицима. (АС=4,55,
СД=0,60)
 4) Социјални радник може дати значајан допринос
превенцији и смањењу вршњачког насиља у школи.
(АС=4,55, СД=0,60)
Резултати истраживања
 
 Најмање вредности аритметичких средина су на следећим
ставкама:
 1) Социјални радник осмишљава и имплементира
превентивне програме са циљем повећања школског успеха
ученика (АС=3,85, СД=0,96) .
 2) Спровођењем клупског сајма можемо утицати на
смањење социјалне искључености маргинализованих
ученика (АС=3,85, СД=0,96).
Закључак
 У републици Србији не постоји законска обавеза школа да запосле
социјалне раднике
 Социјални радник у школи има значајну улогу, јер је спона између
школе, ученика, родитеља као и локалне заједнице. У нашој земљи,
услед многих проблема са којима се сусреће наше друштво, а који
утичу директно на породицу тако и на образовање тј. школу, потреба за
ангажовањем социјалног радника је у порасту.
 С тога, је битно радити на превенцији и на време укључити социјалне
раднике који би својим ангажовањем и спровођењем превентивних
програма позитивно утицали на социјализацију и интеграцију деце и
њихова школска постигнућа. Евидентна је потреба за увођењем
социјалног рада у школски систем, на шта указује и ово истраживање,
те је битно мењати закон и увести професионални социјални рад као
обавезан део стручне службе у школски систем.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ !