Проф.

др Златибор Анђелковић

Ендокрини
систем
 • Обухвата све ћелије које синтетишу и
Ендокрини ослобађају сигналне супстанце – хормоне

систем • Хормони су хемијски гласници који преко

крви стижу до циљних ћелија

Секретне
везикуле
• Подела хормона према хемијском саставу:
Крвни суд – деривати аминокиселина (тироксин,
адреналин)
– полипептиди, протеини или
гликопротеини (већина хормона)
Циљна
– деривати холестерола или стероиди
ћелија (кортизол, естрогени, прогестерон,
тестостерон)
Ендокрина ћелија

• Подела хормона у односу на растворљивост

у мастима или води:
– липосолубилни (стероиди и тиреоидни
хормони)
Хормон – хидросолубилни (сви остали)
 Ендокрини систем
Хормон
Ензим
Цитоплазма • До сада је откривено преко 50 хормона
(први гласник)

Други
гласник
• Хормони свој ефекат остварују преко
рецептора и делују само на оне ћелије које
Ефекат хормона
имају одговарајуће рецепторе
Површински
рецептор
Плазмалема

Хормон Једро • Рецептори могу бити површински или

Интрацелуларни интрацелуларни
рецептор Хормон-
рецептор
комплекс

• Ефекат хормона зависи од:

Новосинтетисани
протеин – концентрације хормона у крви
Плазмалема – броја рецептора на/у циљној ћелији
Цитоплазма
– афинитета хормона према рецептору
 • Ћелије које секретују хормоне зову се
Ендокрини ендокрине ћелије

систем • Ендокрине ћелије у људском телу

могу бити организоване на различите
начине:
Епифиза

Хипофиза – формирају ендокрине жлезде

Паратироидне (хипофиза, епифиза, штитаста жлезда,
жлезде
Тироидна параштитасте жлезде, надбубрежне
жлезда жлезде)
Панкреас
– формирају групице у унутрашњим
Надбубрежне органима (јајници, семници,
жлезде
гуштерача, грудна жлезда, постељица)

– јављају се појединачно међу

епителним ћелијама, формирајући
Јајници
Тестиси
дифузни неуроендокрини систем
(ДНЕС)
 Ендокринe ћелије
Надбубрежна жлезда Панкреас Епител црева

Егзокрини панкреас

Кортекс Кортекс
Лангерхансово
Медула
острвце

Све паренхимске ћелије Само ћелије Лангерхансовог Само ћелијеДНЕС-а

луче хормоне острвца луче хормоне луче хормоне
 Хипофиза

Хипофиза
• Смештена у удубљењу клинасте кости
(турском седлу), тешка око 0,5 гр

• Регулише активност већине

ендокриних жлезда

• Има два режња (предњи и задњи) који

се међу собом разликују по пореклу,
грађи и функцији
Аденохипофиза Неурохипофиза
Бубрег
Надбубрежна жлезда
АДХ
• Предњи режањ хипофизе
АЦТХ
(аденохипофиза) лучи хормон раста,
ГХ Окситоцин АЦТХ, ТСХ, гонадотропине и
Пролактин
Гонадотропини
пролактин
МСХ (ФСХ, ЛХ) Дојка
Кост
Мишић ТСХ
• У задњем режњу хипофизе
(неурохипофиза) ослобађају се АДХ
Јајник
Кожа и окситоцин, претходно синтетисани у
Штитна
хипоталамусу
Семник
жлезда
 Диенцефалон
Хипофиза
Епител
усне дупље

Под Хипоталамус
диенцефалона Мамиларно
тело
Развој хипофизе Еминенција
медијана
Оптичка хијазма
Инфундибулум
Туберални део

Интермедијални
• Аденохипофиза настаје од део
Дистални део Инфундибулум

епитела примарне усне Нервни режањ

дупље, а неурохипофиза од Турско седло

диенцефалона

• Делови аденохипофизе: • Делови неурохипофизе:

– дистални део (pars ditalis)
– интермедијални део (pars intermedia)
– туберални део (pars tuberalis)
– нервни део (pars nervosa)
– петељка хипофизе (infundibulum)
– средишње узвишење (eminentia mediana)
 Хипоталамус
Парс
тубералис
Раткеова
циста Парс
дисталис
Хипофиза
Парс
Парс -ХЕ бојење-
интермедија
неуралис

Парс
Неурохипофиза Парс
интер-
дисталис
медија
Капилар
Аденохипофиза
Капилар
• Заузима око 3/4 волумена хипофизе

• Средњи и туберални део су

закржљали, тако да је ендокрина
л
ку

активност готово искључиво везана

и
ол

за дистални део аденохипофизе

Ф

и
ит
ц
ро
ит
А ц и н у с
Ер

• Паренхимске ћелије организоване су

у траке или гомилице (ацинусе)
ар

обавијене базалном ламином

ил
ап
К

• Између жлезданих ћелија налазе се

крвни судови (синусоидни
капилари), нервна влакна и мрежа
FSC- фоликулостелатна ћелија
PC-прекурзорна ћелија
колагених влакана
SG-секретне грануле
 Аденохипофиза
Ацинус

Хромофобне
• На ХЕ бојењу разликију се хромофилне
ћелије и хромофобне ћелије

• Цитоплазма хромофиних ћелија

Ацидофилне пријемчива је за киселе или базне боје,
ћелије
док цитоплазма хромофобних ћелија на
ХЕ бојењу остаје необојена

Базофилне
ћелије

• Хромофилне ћелије деле са на

ацидофилне и базофилне ћелије
 Аденохипофиза
ИХХ

• Методама имунохистохемије (ИХХ) и електронске

микроскопије (ЕМ), ћелије аденохипофизе могу се
поделити у већи број типова
ЕМ
• Критеријуми за идентификацију ћелија на ЕМ:
– облик и величина ћелије
– облик и величина једра
– облик, величина, електронска густина, бројност и
дистрибуција секретних гранула

Ацидофилне ћелије (40%) Базофилне ћелије (10%) Хромофобне ћелије (50%)

Соматотропне ћелије Тиреотропне ћелије Дегранулисане ћелије

Мамотропне ћелије Гонадотропне ћелије Фоликулостелатне ћелије
Кортикотропне ћелије Прекурсорне ћелије
Соматотропне (СТХ) ћелије
• Најбројније су међу секретним ћелијама

• Спадају у ацидофилне ћелије

• Имају осредње димензије, овалан облик,

светло једро

• Грануле су им округле, уједначене

величине, електроногусте, бројне и
равномерно распоређене по цитоплазми

СТХ ћелија

• Луче хормон раста или соматотропин

(СТХ)
Лактотропне (ЛТХ) ћелије
• Зову се још и мамотропне или пролактинске
ћелије

• Спадају у ацидофилне ћелије

• Бројније су код жена у односу на мушкарце

• Најактивније су код трудница и дојиља, када су

им и грануле највеће и најбројније
ЛТХ ћелија

• По престанку дојења долази до разлагања

сувишних секретних гранула (кринофагија)

• Имају овалан облик и округласто једро, а луче

лактотропни хормон (ЛТХ) или пролактин
Тиреотропне (ТСХ) ћелије
• Најмање их има од свих секретних ћелија

• Спадају у базофилне ћелије

• Имају дугуљаст облик и елипсасто једро

• Секретне грануле су им ситне,

малобројне, распоређене по периферији
ћелије

ТСХ ћелија
• Луче тиреостимулишући хормон (ТСХ)
или тиреотропин
Гонадотропне (ФСХ/ЛХ) ћелије
• Најкрупније ћелије аденохипофизе

• Спадају у базофилне ћелије

• Имају овалан облик и округло једро

• Секретне грануле су умерено бројне,

варијабилних димензија

ФСХ/ЛХ ћелија
• Луче фоликулостимулишући (ФСХ) и
лутеинизирајући хормон (ЛХ), који су
садржани у истим гранулама
Кортикотропне (АЦТХ) ћелије
• Имају овалан или дугуљаст облик и овално
ексцентрично једро

• Спадају у базофилне ћелије, премда су им

грануле слабо пријемчиве за базне боје

• Грануле су осредње величине и присутне су

АЦТХ ћелија углавном по периферији ћелије

• Луче адренокортикотропни хормон

(АЦТХ)
 Фоликулостелатне ћелије
• Чине око 5% ћелијске популације
аденохипофизе

• Спадају у хромофобне ћелије

• Имају звездаст облик, а својим телом

ограничавају узане шупљине унутар жлезданих
ацинуса

• Међусобно се везују спојним комплексима и

нексусима

• У цитоплазми садрже глијални фибриларни

кисели протеин (ГФАП)

Бојење на С-100 протеин • Имају нутритивну и потпорну улогу

Туберални
Туберални и интермедијални део
део

• Туберални део аденохипофизе садржи веће

крвне судове, а од паренхимских ћелија
најбројније су базофилне ћелије чија
ендокрина активност није потврђена

Неурохипофиза

Дистални део

• Интермедијални део захвата око 2%

о

аденохипофизе. Садржи нефункционалне

де
и
лн

Раткеове цисте испуњене колоидом и

ја
ди

базофилне ћелије које код већине кичмењака

ме
ер
нт

секретују меланоцитостимулишући хормон

И

(МСХ), а код људи вероватно АЦТХ.

Неурохипофиза
 Базофилна инвазија
Дистални део

• Продор базофилних ћелија у

неурохипофизу

Интермедијални део Раткеова

циста

• Обично се јавља код старијих

мушкараца и нема физиолошки значај

Базофилна
инвазија

• Базофилне ћелије су имунореактивне

Неурохипофиза на АЦТХ
 • Није класична ендокрина жлезда, већ део
Неурохипофиза ЦНС-а

• Главнину неурохипофизе чини њен нервни

Неуросекретне
ћелије режањ

Хипоталамус • Највећи део неурохипофизе отпада на аксоне

неуросекретних ћелија чија тела су смештена
у супраоптичком и паравентрикуларном
једру хипоталамуса
Крвни судови
Аденохипофиза
Аксони (ХХТ)
Неурохипофиза

Аксонски терминали
• Аксони неуросекретних ћелија формирају
Ендокрине ћелије
хипоталамо-хипофизни тракт (ХХТ). Они
имају две специфичне карактеристике:
– не граде синапсе на терминалима
– целом дужином садрже секретне грануле у
којима су депоновани окситоцин и АДХ
 Фенестровани
капилари
Неурохипофиза
• Поред аксона, у неурохипофизи се налазе
Питуицити
фенестровани капилари, окружени
фиксним и лутајућим везивноткивним
ћелијама

Аксони
• Четвртину волумена неурохипофизе
заузимају специјализоване глија ћелије
питуицити
Пигментне везикуле

• Питуицити личе на астроците. Имају

овално или дугуљасто једро и бројне
Питуицит
продужетке

• У цитоплазми питуицита присутан је

ГФАП и пигментне везикуле
 ХЕ бојење Бојење на АДХ

Херингова тела
• Базофилна телашца, дијаметра до 50 µм,
присутна у аксонима неуросекретних
ћелија

• Представљају накупине неуросекретних

гранула које могу изазвати проширења
(варикозитете) аксона неуросекретних
ћелија

Једро • Грануле имају пречник 10-30 нм, округао

питуицита облик и тамно средиште

Херингово
тело
Херингово
• Поред окситоцина и вазопресина
тело (АДХ), у неуросекретним гранулама
депоновани су АТП и протеин
неурофизин
 Хипоталамус
Васкуларизација
Горња
хипофизна артерија
Инфундибулум хипофизе
Примарни
Хипофизне портне вене капиларни сплет
• Хипофизу васкуларизују доња и
Аденохипофиза
Хипофизна вена
Хипофизне
вене
горња хипофизна артерија
Секундарни
капиларни сплет
Неурохипофиза
• Доња хипофизна артерија
Хипофизна вена
исхрањује нервни режањ
Доња
хипофизна артерија неурофипофизе. Њена капиларна
мрежа дренира се у хипофизне вене

• Горња хипофизна артерија исхрањује читаву аденохипофизу и остатак неурохипофизе. Она

капиларизује у инфундубулуму и еминенцији медијани дајући примарни капиларни сплет који
се дренира у хипофизне портне вене

• Портне вене капиларизују у дисталном делу аденохипофизе, где дају секундарни капиларни
сплет који се дренира хипофизним венама

• У примарну капиларну мрежу убацују се хормони хипоталамуса, док у секундарној они дифундују
ка жлезданим ћелијама, а хормони аденохиофизе у обрнутом смеру
 Хипоталамо-хипофизна осовина
• Хипоталамус је у вези са хипофизом
Парвоцелуларна
једра
Хипоталамус преко неуросекретних влакна која
доносе хормоне у хипофизу из
Магноцелуларна магноцелуларних и парвоцелуларних
једра једара хипоталамуса
Хипоталамо-
инфундибуларни
тракт • У магноцелуларна једра спадају
Хипоталамо-хипофизни
тракт супраоптичко и паравентрикулано
једро у којима се синтетишу окситоцин
и вазопресин. Ови хормони се преко
Адено- хипоталамо-хипофизног тракта
Неуро-
хипофиза
хипофиза
транспортују до капилара нервног
режња неурохипофизе

• Парвоцелуларна једра хипоталамуса налазе се у тубералном региону хипоталамуса. У њима се

синтетишу регулаторни хормони (неурохормони) који се путем хипоталамо-инфудибуларног
тракта транспортују до инфундибулума и ту продиру у крвоток преко капилара примарног
капиларног сплета

• Неурохормони хипоталамуса су соматотропин-рилизинг хормон, тиреотропин-рилизинг хормон,

гонадотропин-рилизинг хормон, кортикотропин-рилизинг хормон, соматостатин и допамин
•
ХЕ бојење Бојење на АДХ

Једра
хипоталамуса

• Неурони магноцелуларних једара имају

крупно тело (пречника око 25µм). Сваки
неурон из ових једара може синтетисати
Магноцелуларно једро само један хормон, окситоцин или
ХЕ бојење Бојење на ЦРФ
вазопресин

• Неурони парвоцелуларних једара имају

ситно тело

Парвоцелуларно једро
 Кора мозга Епифиза
Епифиза

Супрахијазматично
једро
Оптичка хијазма
Хипофиза
Хипоталамус

• Облика шишарке бора, величине зрна грашка, тежине око 120 мг.

• Смештена је између можданих хемисфера, петељком везана за задњу страну

диенцефалона

• Изграђена од строме и паренхима

Капсула Септе Ацервулус

Епифиза
• Строму чине капсула и септе. Капсулу гради
мека можданица, а септе растресито везиво.
Септе деле жлезду на некомплетне лобулусе

• У септама или лобулусима се запажаju

минерализоване лоптасте формације назване
мождани песак, ацервулуси или corpora
arenacea. Ацервулуси настају таложењем соли
калцијума на органску основу и немају
физиолошки значај
Ацервулус

• Паренхим чине пинеалоцити (95% свих ћелија)

и интерстицијумске (глија) ћелије (5%)

Пинеалоцити

• Пинеалоцити луче хормон мелатонин и

неуротрансмитер серотонин
 Пинеалоцити
Глија ћелија

• Неуроендокрине ћелије организовани су у виду трака

или гроздова. Између њих се налазе узани простори –
епифизни каналићи

• Имају тело неправилног облика и већи број

продужетака, од којих се поједини завршавају
Пинеалоцити
лоптастим проширењем у близини капилара

• Цитоплазма је слабо базофилна, секретне органеле су

добро изражене, а једро је округло и светло, са једним
или више једараца

• На ЕМ се препознају по синаптичким тракама и

синаптичким везикулама. Синаптичке траке су
електроногусте протеинске структуре за које се сматра
да учествују у транспорту синаптичких везикула

• У синаптичким везикулама су депоновани мелатонин

и серотонин. Синтеза мелатона је појачана ноћу
 Интерстицијумске ћелије
Глија ћелија

• Потпорне (глија) ћелије епифизе, сличне астроцитима.

Формирају непотпуну мембрану испод капсуле и око
септи

Пинеалоцити • Имају дугуљасто тело и велики број продужетака који

се завршавају проширењем у контакту са капиларима

• Органеле су неупадљиве, а цитоскелет добро изражен.

Као и астроцити, позитивне су на ГФАП

• Разлике од пинеалоцита на ХЕ бојењу:

– ситно, тамно и дугуљасто једро
– оскудна цитоплазма
 Штитаста жлезда
Гркљан

• Највећа ендокрина жлезда, масе око 20 гр.

Смештена је испод гркљана, испред и бочно
Штитаста од душника
жлезда
Isthmus • Чине је два режња (леви и десни), повезана
сужењем (isthmus). Грађена је од строме и
Душник паренхима

• Строму чине танка капсула и узане септе

Строма које деле жлезду на лобулусе. У строми се
налазе крвни и лимфни судови и влакна
симпатикуса
Колоид
• Паренхим чине две врсте ћелија –
фоликулске ћелије (тиреоцити ) и
парафоликулске ћелије, које формирају
неколико милиона тиреоидних фоликула

• Фоликули имају облик лопте пречника 50-

500 µм. Њихов зид чине паренхимске ћелије,
Фоликул а шупљину испуњава ацидофилна
желатинозна супстанца – колоид у којој је
садржан гликопротеин тиреоглобулин
 •
Фоликулске Формирају зид тиреоидног фоликула у виду
једнослојног кубичног или цилиндричног
епитела
ћелије • На базалној површини налазе се рецептори за
ТСХ и пумпа за јодид (јодидни транспортер),
Капилари на бочним странама оклудентне и адхерентне
везе, а на апикалној површини микровили
Колоид

Фоликулске Колоид
Тиреоидни • Једро је округло, а цитоплазма благо
ћелије фоликули
базофилна

Парафоликулске ћелије
Микровили
• На ЕМ се запажају дилатиране цистерне
Фоликулска ћелија
грЕР-а и Голџи апарата, у којима се
Колоид синтетише тиреоглобулин, и лизозоми, у
Секретне
везикуле
којима се исти разлаже
Колоидне
Голџи капи
Лизозоми
апарат
• У апикалном делу ћелије налазе се секретне
грЕР
везикуле и колоидне капи. Преко везикула
Базална
се тиреоглобин одаје, а у капима се разлаже
ламина
Фенестровани
капилар
• Синтетишу хормоне тироксин (Т4) и
тријодтиронин (Т3)
 • Тиреоглобулин се синтетише у грЕР-у, дорађује и
Синтеза Т3 и Т4 пакује у Голџи апарату, а затим се преко секретних
везикула егзоцитозом ослобађа у колоид

Тиреоглобулин КОЛОИД
• Јодиди из крви упумпавају се у тиреоцит преко
Синтеза Ресорпција јодидног транпортера, затим се преко ензима
тиреопероксидазе оксидују у активни јод који се
узбацује у колоид и везује за тирозинске резидуе
тиреоглобулина.
Лизозоми
Тирео-
пероксидаза • Јодирањем тирозинских остатака настају молекули
Голџи монојодтирозина и дијодтирозина чијом
кондензацијом настају тријодтиронин (Т3) и
тетрајодтиронин (Т4).

• Механизмом клатрин-зависне ендоцитозе тиреоцити

грЕР увлаче колоид у цитоплазму у виду колиодних капи
које се убрзо стапају са лизозомима.

• Дејством лизозомских егзопептидаза из

тиреоглобулина се ослобађају молекули Т3 и Т4, који
Аминокиселине Јодид потом преко базалне ламине тиреоцита дифундују у
Ендотелна ћелија Јодидни транспортер
циркулацију
 Парафоликулске ћелије
• Зову се још и калцитонинске, светле (енгл. clear) Ц-
Ц-ћелија
ћелије

• Воде порекло од нервног гребена и чине свега око 0,1%

Ц-ћелије
жлезданих ћелија штитасте жлезде

• У односу на фоликуле имају тројаку позицију:

– интрафоликулску
– парафоликулску
– интерфоликулску
ХЕ бојење

• Имају овалан или полигоналан облик, округло једро,

светлу боју цитоплазме и знатно веће димензије од
фоликулских ћелија, али се на ХЕ бојењу не могу поуздано
Ц-ћелије
идентификовати

• На ЕМ упадљиве су секретне органеле и секретне грануле

са тамним средиштем и светлим ореолом.

Бојење на калцитонин • Луче полипетидни хормон калцитонин, депонован у

секретним гранулама
 Параштитасте
жлезде
Штитаста
жлезда

Паратитасте
жлезде
• Обично их има 4 и смештене на су задњој
страни штитасте жлезде

• Величине су зрна грашка, укупне масе око 130

мг.

Капсула

• Грађене су из строме и паренхима

Оксифилне
ћелије

• Строму граде капсула, септе и ретикуларна

Адипоцити
влакна око ендокриних ћелија. Са старењем у
Главне строми има све више масних ћелија (адипоцита)
ћелије

Септа
• Паренхим чине главне и оксифилне ћелије
 Главне ћелије
Главне ћелије • Полигоналне ћелије, пречника 7-10 µм

• Од строме одвојене базалном ламином,

међусобно везане дезмозомима и распоређене
у низовима или у виду лоптастих формација

• Имају светлу еозинофилну цитоплазму и

округло једро

• На ЕМ виде се добро изражене органеле,

накупине гликогена и ситне секретне грануле
са тамним средиштем и светлом периферијом

• Могу бити у секретујућој и мирујућој фази.

Секретујуће ћелије су тамније (у цитоплазми
доминирају секретне органеле), док су
мирујуће ћелије светле боје (доминирају
инклузије)

Главна ћелија Оксифилна ћелија

• Луче паратхормон (ПТХ)
Оксифилне ћелије
Оксифилне ћелије
• Полигоналног су облика, димензија 10-20 µм

• Распоређене у мањим или већим групицама

• Јављају се у узрасту од око 7. година и број има

расте са старењем

• Цитоплазма им је јако ацидофилна због обиља

митохондрија. Остале органеле су изузетно
оскудне, а секретне грануле одсутне

• Једро је ситно па га често и нема на

хистолошком пресеку

• Улога им је непозната. Могуће да представљају

неактивне главне ћелије
 Лева
Десна
надбубрежна жлезда
надбубрежна жлезда
Надбубрежне жлезде
• Имају облик спљоштене купе, смештене
су на горњем полу бубрега

• Теже просечно око 5 гр, изграђене су од

строме и паренхима
Леви бубрег
Десни бубрег

• Строму чине капсула, септе и мрежа

ретикуларних влакна око жлезданих
Капсула
ћелија
Кортекс

Медула
• Паренхим се дели на кортекс и медулу

• Кора је неопходна за живот, док

недостатак медуле може компензовати
симпатикус
 Надбубрежне жлезде
Капсула

Капсула
Зона
гломерулоза
Кортекс
Медула
Кортекс Зона
фасцикулата

Зона
ретикуларис

Медула

• Кора је жуте боје и заузима 9/10 органа, док је медула мрка и чини 1/10 жлезде

• У кори се разликују три зоне:

– гломерулоза
– фасцикулата
– ретикуларис
 Кора надбубрежне жлезде
Капсула

• Ћелије у све три зоне коре луче стероидне

К
Зона хормоне и имају сличну ултраструктуру
гломерулоза
о

р
• Карактеристике жлезданих ћелија коре:
Зона
фасцикулата т – недостатак базалне ламине
– микровили на страни окренутој капиларима
е – ацидофилна цитоплазма
– округло једро у центру ћелије
к
Зона
ретикуларис
– бројне масне капи и липофусцинске
с грануле у цитоплазми
– доминантне органеле су глЕР и
Медула митохондрије
– не поседују секретне грануле
 Капсула Зона гломерулоза
• Зове се још и зона аркуата

Зона
гломерулоза • Смештена је испод капсуле, заузима око 15%
волумена коре

• Садржи ситне цилиндричне ћелије које

Зона формирају лоптасте или лучне формације
фасцикулата

• Доминантне органеле су митохондрије са

класичним кристама облика полице

• Под утицајем ренин-ангиотензин система,

ћелије зоне гломерулозе луче
минералокортикоидне хормоне од којих је
најзначајнији алдостерон
 Зона фасцикулата
• Средишња и најшира зона, заузима око 75% волумена
коре

• Ћелије су крупне и полигоналне, поређане у траке или

снопове (фасцикулусе), између који се налазе
синусоидн капилари

• Ћелије се зову спонгиоцити јер имају сунђераст изглед

због мноштва липидних капи у цитоплазми

• Спонгиоцити имају округласте митохондрије са

цевастим кристама

• Под утицајем АЦТХ ћелије зоне фасцикулате луче

глукокортикоидне хормоне од којих је најважнији
кортизол
 Зона ретикуларис
Зона • Унутрашња зона, заузима око 10% волумена коре
ретикуларис

• Чине је ситне жлездане ћелије распоређене у виду

анастомозујућих трака или мреже

Медула
• Између жлезданих ћелија налази се мрежа
синусоидних капилара

• У односу на остале зоне, ћелије у ретикуларној

зони су ситније, ацидофилније и садрже више
липофусцина

• Под утицајем АЦТХ ћелије зоне ретикуларис луче

андрогене хормоне
 Медула надбубрежне жлезде
• Средишњи део надбубрежне жлезде
пореклом од нервног гребена
Зона ретикуларис

• Са развојног и функционалног аспекта

представља модификовани ганглион
симпатикуса

• Садржи две врсте ћелија:

Медула – медулоците
– ганглијске ћелије

• Око ћелија налази се мрежа крвних судова,

колагених и еластичних влакана, као и
преганглијска влакна симпатикуса
ХЕ бојење
Медулоцити

• Зову се још и хромафине или феохромне

ћелије јер се боје солима хрома

• Распоређени су у виду гроздова или

анастомозујућих трака, базалном ламином
су одвојени од капилара

• Имају овалан или полигоналан облик,

округло светло једро са видљивим једарцем

• Цитоплазма им је фино гранулисана и

базофилна, добро су изражене секретне
органеле
 • На ЕМ се запажају адреналинске (А-) и
Медулоцити норадреналинске (НА-) грануле

• Адреналинске грануле су ситније,

светлије и хомогеније, док
НА-грануле норадреналинске грануле имају
ексцентричну тамну срж окружену
светлим ореолом

Једро • Медулоцити човека садрже обе врсте

гранула и секретују адреналин и
норадреналин

А-грануле
• Грануле садрже још и хромогранине,
енкефалине, АТП и ензим допамин бета-
хидроксилазу
 • Представљају неуроне симпатикуса
Ганглијске ћелије
• Затичу се појединачно или у мањим
групама

• Њихови аксони завршавају око

хромафиних ћелија или се пружају у
кортекс

• Утичу на активност медулоцита и

ћелија коре

• Поједини аксони се пружају усходно

и улазе у састав спланхникусних
нерава
 Васкуларизација надбубежних жлезда
Капсуларна • Надбубрежне жлезде имају специфичну
артерија васкуларизацију
Кортикална
Капсула артериола • Жлезде се снабдевају крвљу преко горње, средње и
Зона Капсуларни доње супрареналне артерије чије гране дају три типа
гломерулоза континуирани крвних судова:
капилари
– капсуларне капиларе континуираног типа
Кортикални – кортикалне капиларе синусоидног типа
Зона синусоидни – медуларне артериоле
фасцикулата капилари
Синусоидни • Синусоидни капилари коре стижу у медулу
капилари осиромашени кисеоником, а богати хормонима коре
Медуларна
Зона
артериола • Медуларне артериоле преко септи продиру директно у
ретикуларис
Медуларни медулу и ту капиларизују
капилари
Сабирна вена
Медула • Капилари медуле дренирају се преко сабирних вена и
Медуларна велике централне медуларне вене
вена

• Вене имају интимине јастучиће, чијом контракцијом се

хормони могу нагло ослободити из надбубрега
Дифузни неуроендокрини систем
• Раније се означавао као АПУД систем

Ћелија ДНЕС-а
• Обухвата појединачне ендокрине ћелије и
пептидергичне неуроне који секретују
пептидне хормоне и биогене амине

• Заједничка одлика ћелија ДНЕС-а је присуство

секретних гранула са тамном сржи и светлом
периферијом
Секретне грануле
 ДНЕС
Уротел

• Ћелије ДНЕС-а присутне су у различитим

органима:
– епител желуца, црева, изводних канала
панкреаса
Либеркинова крипта Простата – епител дисајних путева
– епител урогениталног система
– епител коже (Меркелове ћелије)
– штитаста жлезда (Ц-ћелије)
– медула надбубрега (медулоцити)

• Највећи део ћелија ДНЕС-а концентрисан

је у епителу црева и желуца и оне се
означавају као ентероендокрине ћелије
Штитаста жлезда Панкреас