Politički storytelling

Spin i spin doktori.

Američka predsednička kampanja od
Regana do Buša.
 Tri Kondorova dana
• Film „Tri Kondorova dana“ Sidni Polaka iz 1975.
prikazuje nam jednog neobičnog agenta CIA-e.
• Njegovo kodirano ime je Kondor (igra ga
Robert Redford) a, kako sam za sebe kaže, on
nije CIA agent na terenu već onaj koji „samo
čita knjige“.
• https://www.youtube.com/watch?v=PBZf7vifX
mY
 Zašto Salmon pominje film „tri Kondorova
dana“?
• Salmon u analizi storytellinga rata pominje
čitav niz filmova značajnih ya storztelling rata i
politički storytelling. Film Tri Kondorova dana,
pripada onoj grupi filmova kojima je zajednička
ideja da fikcija prethodi stvarnosti.
• „Tri Kondorova dana“ bitna su i zbog toga što
odražavaju atmosferu Niksonove vladavine
koja je uvela izvesne novine u politički
storytelling i u odnose Bele kuće i medija.
 Afera Votergejt i holivudska produkcija
• Film je snimljen 1975. godine, dakle posle pada
Niksona sa vlasti obelodanjivanjem afere Votergejt
1974. godine. Otuda film otvoreno kritikuje način
rada CIAe i unutrašnju, kao i spoljašnju politiku USA.
• Robert Redford igrao je glavnu ulogu u još jednom
bioskopskom hitu. Bio je to film „Svi predsednikovi
ljudi“ Alena Pakule iz 1976. godine koji je prikazao
Niksonov pada sa vlasti i ulogu koju su imali mediji,
tačnije novinari Washingtomn posta u
obelodanjivanju afere.
 Niksonov pad i nova uloga medija u
predsedničkoj kampanji USA
• Interesantno je da je upravo Nikson osnovao
Kancelariju za odnose sa javnošću pri Beloj kući
• Iako je bio poznat po svom lošem, čak
neprijateljskom, odnosu prema medijima i
novinarima upravo je Nikson uspostavio nova
pravila političkog storytellinga koja su bila
rezultat njegove težnje da se kontakt sa
medijima kontroliše i smanji
 Principi novog političkog storytellinga
Nikson je utvrdio dva jednostavna principa političkog
storytellinga koji će tek u doba Regana doživeti svoju
punu ekspanziju:
• Zaobilaženje novinara
• Apelovanje na „ćutljivu većinu“ kojoj se predsednik
obraća tokom svojih nastupa, pre svega na TV
ekranima
Ova dva principa mogla bi se nazvati principima
konzervativne revolucije koja se odigrala u odnosu
političara i medija.
 Afera Votergejt kao poslednja pobeda
istraživačkog novinarstva
• Moglo bi se reći da je afera Votergejt bila poslednja
prava pobeda istraživačkog novinarstva i medija u
političkom životu Amerike ali i sveta
• Američki predsednici će od ove afere prihvatiti
principe konzervativne revolucije ali će u njih uneti
više šarma i igrivosti nego što je to činio Nikson
• S druge strane mnogo će više pažnje pokloniti
kontroli medija i suzbijanju mogućnosti da
nepoželjne političke informacije izadju u javnost i
budu objavljene
 Reganov politički storytelling
• Tehnološka revolucija omogućila je da se
konzervativna revolucija u odnosima sa
medijima proširi po čitavoj Americi. Regan je
došao na vlast zahvaljujući njoj i odlučnoj
rešenosti (kao i sposobnosti) da ovlada medijima
• Došlo je do pažljive režije svih političkih nastupa
kako bi narativne poruke bile na adekvatan način
pojačane slikom i kako bi došlo do sprečavanja
slanja oprečnih poruka
 Stvaranje kontrastvarnosti
• Svakog dana su se lansirale „rečenica dana“ i „priča
dana“ a u predsedničke govore ubacivale su se
„efektne fraze“ koje su najčešće bile opšta mesta koja
je publika trebalo da čuje i usvoji
• Ovakvom režijom stvarala se medijska kontrastvarnost
• Kontrastvarnost je trebalo da skrene pažnju ljudi od
suštinskih problema i izazova tako što je stvarala svet
mitova i simbola o Americi koje su glasačima
omogućavale da se dobro osećaju u pogledu kvaliteta
života i vrednosti sopstvene zemlje
 Spin doktori
• Savetnici za komunikacije ili „spin doktori“
pojavili su se pod ovim nazivom u američkom
političkom i medijskom životu u periodu
izmedju 1982. i 1984. godine.
• Termin su izmislili Reganovi savetnici tokom
Reganove TV debate sa Volterom Mondejlom
 Šta je spin?
• Spin se odnosi na uvrtanje i okretanje,
inspirisan efektom okretanja teniske loptice i
bilijarske kugle ili čigre.
• Spin doktori su oni koji svojim narativnim i
retorskim sposobnostima pružaju argumente,
interpretacije i slike koje bi trebalo ne da
tumače istinu već da prouzrokoju efekat
željenog mišljenja tj koji bi trebalo da izazovu
željenu reakciju i ponašanje javnosti.
 Spin i kontrola političkog mišljenja
• Spin je promišljeno stvaranje novih percepcija političke
stvarnosti i pokušaj, često vrlo uspešan, kontrole političkih
reakcija i oblikovanja odredjenog, željenog političkog
mišljenja
• Spinovanje nije moguće bez medija i oslanja se na
ogromnu ulogu medija u savremenom političkom životu.
• Spinovanje takodje nije „laganje“ već „izvrtanje“ činjenica,
njihova interpretacija koja je formirana tako da na
ponekad vrlo blag i skoro neprimetab način usmeri publiku
ka željenom a ne najlogičnijem ili najboljem rešenju
problema
 Spin doktori stori spineri
• Reganovo doba izumelo je spin doktore ali uloga
spin doktora iz 80tih godin a20. veka jačala je i
razvijala se da bi stvorila novu profesiju,
profesiju stori spinera
• Uloga stori spinera je da udrže pokretanje
javnog mnjenja i pretakanje dogadjaja u priče
• Cilj političke retorike nije više da prenese
informaciju ili da objasni odluke već da utiče na
emocije i stanje duha birača
 „Zavrteti priču“
• „Zavrteti priču“ znači okrenuti je isključivo u
svoju korist
• Za političku kampanju nisu više bitni programi i
njihova obrazloženja već likovi i narativi koji
zavode i manipulišu javnošću
• Nije više potrebna demokratija i njeno
sprovodjenje. Umesto toga odigrava se
insenacija demokratije, njeno glumljenje i
simuliranje.
 Politički storytelling kao novi oblik
dezinformacije
• Politički storytelling postaje veština apsolutne
prevare, novi oblik dezinformacije
• Efikasnost javne reči ne leži u njenoj tačnosti i
osnovanosti već u njenoj ubedljivosti,
sposobnosti da privuče, zavede, prevari
• Ovakav način storytellinga je odlika novog,
postmodernog načina vladanja i stvara
postmoderne predsednike
Postmoderni predsednici i postmoderna vlast

• Sposobnost usmeravanja i fabrikovanja (političkog)

mišljenja je ključ postmodernog vladanja čija je odlika neka
vrsta neprestane izborne kampanje
• Prvi je, opet, zahteve za postmodernim oblikom vladanja
prepoznao Nikson. On u svojoj autobiografiji ističe da
postmoderni predsednici moraju da budu majistori za
manipulisanje medijima kako bi ne samo dobili izbore več
sproveli svoju politiku. S druge strane, oni moraju izbeći, po
svaku cenu, optužbu da manipulišu medijima
• Briga za imidž pojavljuje se kao jedna od ključnih osobina
postmodernističkih predsednika
 Postmoderna paradigma i istina
• Žan Franso Liotar u svojoj knjizi Postmoderno stanje
objašnjava postmodernu paradigmu kao novo stanje znanaja
u doba savremenih tehnologija.
• On ističe raspadanje i fragmentaciju tzv velikih narativa
poput narativa o naciji, religiji, jeziku, istini
• Odlika postmodernog stanja je odsustvo i gubitak Istine sa
velikim I: nema više jedne, sveobuhvatne i totalne istine, pa
ni znanja. Postoje samo fragmenti te istine ili različita znanja i
svedočenja o istini, koja su često u medjusobnom sukobu
• Na ovaj proces ukazuju i drugi postmoderni mislioci poput
Bodrijara, Žižeka ili Fukoa
 Storytelling kao rešenje
• Kako objediniti mnoštvo diskursa na Internetu?
• Kako komunicirati u haosu fragmentarnih znanja bez
postojanja zajedničke figure legitimiteta?
• Kako se odnosit prema sukobima interesa, ideološkim
ili religijskim sudarima, kulturološkim ratovima?
• U perforamtivnom dobu demokratije na delu je moć
naracije i mistifikacije, a storeytelling se pojavljuje, kao
i u neomenadžmentu, kao ona veština koja može da
objedini rasute i sukobljene interese, diskurse i
identitete.
 Predsednička kampanja
• Imenovanje novog predsednika, kaže salmon, više
liči na preuzimanje uloge u nekom romanu nego na
preuzimanje stvarne dužnosti.
• Pri ustoličenju novog predsednika koriste se
metafore iz istorije i mita, iz Biblije i hrišćanskog
predanja.
• Plasiraju se jednostavne poučne priče koje bi trebalo
da nam uliju sigurnost i ubede nas da ćemo biti
sigurni bez obzira na to šta se stvarno dešava u svetu
 „Ešlina priča“
• Jedan od briljantnih primera takve kampanje
je Bušova izborna kampanja iz 2004. godine
• Smatra se da je video klip „Ešlina priča“ rešio
neizvesnu Bušovu poziciju u predizbornoj
kampanji, pre svega u Ohaju, a zatim i u
drugim američkim državama i doneo mu
konačnu pobedu
• https://www.youtube.com/watch?v=LWA052-
Bl48
 Karakteristike kampanje i Buša kao budućeg
predsednika
• Najskuplji video spot vredan 6,5 miliona dolara
dug 60sekundi
• Ozbiljne teme: terorizam, žrtve 11. septembra,
američka porodica u fokusu priče, upotreba
dečije ispovesti u svrhe izazivanja empatije
• Brza montaža, smenjivanje različitih likova i
njihovih ispovesti
• Buš ne izlaže svoje ideje, ne govori uopšte u
spotu, ne predstavlja nikakav program
Narativni kodovi jevandjeoske parabole
• Predsednik je čist spokoj i dobrota
• On je posrednik u nekoj vrsti čuda a to čudo je izlečenje
traume – kako devojčicine tako i, posredno, cele nacije
• Susret sa njim je prikazan kao čudo o kome se svedoči u
spotu kao u životopisima svetaca ili pričama iz
jevandjelja
• Susret sa Bušom je natprirodni fenomen koji vodi
izlečenju od traume a reč „bezbedno“ ima duplu
konotaciju – izlečenje od nevolje i izlečenje od traume
Slučaj Katarina: narativni kodovi apokalipse

• Poliutika iluzije nije, medjutim, pomogla Bušu da

ostane na vlasti posle slučaja Katarina – uragana koji je
poharao Nju Orleans kome pomoć nije poslata
pravovremeno
• Kao što su mu u izborima 2004. pomogle jevandjeoske
poruke njegov pad je poduprt apokaliptičkim slikama i
narativima iz Nju Orleansa koji su ga razotkrili kao
belog predsednika, koji nije predsednik svih gradjana
• Njegov pad je, medjutim, otvorio put za izbor Obame
kao prvog obojenog predsednika SAD