DUH I ŽIVOT

Carl Gustav Jung

• 1875.-1961.
• Rodjen u Kesvilu, Švajcarska
• Otac-protestantski
sveštenik
• Bračni sukobi roditelja,
uticaj
• Psihijatar (27 god); škola za
psihoanalizu
• “sin i naslednik” Frojda,
1907.
• 1909. napušta psihijatriju
• Preko 30 objavljenih dela
• “Alhemijske studije”,
“Sećanja,snovi,refleksije”,
jun 1914.
 DUH
• Mnogoznačnost pojma duh
• Duh kao složena ideja o nečemu što
čovek poseduje a nije telesno
• Duh kao nevidljiva sila koja je u stanju “da
pomera stolove” ili čini neke druge
paranormalne aktivnosti – duh, duhovi
kao aveti
• Pojmom duh označavamo samo misli,
npr. englesko “mind”
• Grčko “Geist”-nadzemaljsko biće
• “On je radio u duhu njegovog pokojnog
oca”, duh nekog mrtvog i način
shvatanja
• “Iz njega zrači novi duh”, označava
obnavljanje stavova
• “U toj porodici zavladao je zao duh”,
uzimanje u posed od strane duha...
 ...O duhu i životu
• Za sebe govori da je empiričar, tako da svoja znanja
zasniva na iskustvu, i kaže:
“Moram priznati da u stvari ne znam šta je duh, a isto
tako malo znam šta je život. ‘Život’ poznajem samo u
obličju živog tela; čak ni nejasno ne naslućujem šta bi
život po sebi i za sebe u apstraktnom stanju mogao još
da znači izvan te obične reči. Stoga moram, za sada da
umesto o životu govorim o životu tela, a umesto o
duhu, o psihičkom.”
• Nije reč o dva zasebna entiteta, već o vezi, jedinstvu
duha i tela i njihovom uzajamnom delovanju
 ...O duhu i životu
• Telo- stvar koja se može predočiti i iskusiti
• Svrhovno raspoređena materija koja omogućava
život biću
• Telu nedostaje- psihičko, neophodno za život
• Bog-duhovna i pokretačka snaga negde izvan čoveka,
verovalo se
• Smatra da je čovekova pokretačka snaga u samom
njegovom telu
• Verovati u Boga znači verovati u večnost, a verovati u
telo znači verovati u smrt.
• Pokušava da pomoću čovekovog psihičkog prodre u
tajne života
• “Psihičkim” naziva svesne i nesvesne procese (u ljudskom
mozgu), s tim da se svesni odnosi (psihičko) oblikuju samo u
dodiru sa JA
• Nesvesno; zaborav
• Svest upoređuje sa svetlošću reflektora
• Šta treba razumeti pod JA?
• Ono počiva na čulnim funkcijama, koje draži prenose od spolja i
iznutra, kao i na zbirci prošlih zbivanja; neophodni preduslov
čovekovog JA-svest, ali bez JA se ne može zamisliti ni svest
• JA nije definitivno određen nego promenjljivog sastava, nestalan
• JA je sastavni deo psihičkih procesa, a ne predstavnik celog
čovekovog bića
• Duh i život čine neraskidivu celinu
• Ono što mi nazivamo duhom-kompleksan niz
bezbroj faktora koji se pomoću našeg tela
utelovljuje u našoj psihi
• Naše malo JA je bespomćno nad tim
procesima
• Dve sile između kojih je postavljen čovek.
Duh daje njegovom životu smisao i
mogućnost najvećeg razvitka, ali život
je neophodan duhu, jer njegova istina
nije ništa ako ne može da živi
DUŠA I SMRT
• Smrt nam je poznata naprosto kao kraj
• Život kao protok, kao rad navijenog sata; prestanak
njegovog rada-smrt
• Život- energetsko oticanje, jednoznačno usmeren na
jedan cilj; stremljenje cilju; živo telo-sistem
svrhovnosti
• Mladalačka čežnja za svetom i životom- stremljnje
životnom cilju; ukoliko se zastane bilo gde u prošlosti,
ili ustukne pred rizicima javlja se strah od života,
neuroze, depresije, fobije....
• Besmislenost života- duševna bolest
• Krivulja života-kao parabolična linija metka; ometen u
svom početnom stanju mirovanja, metak se penje i
ponovo vraća u stanje mirovanja
• Strah kao smetnja pred životom, javlja se i
pred smrti
• “Hranljivo tle duše”-prirodni život
• Zreli ljudi koji gledaju unazad i hvataju se za
prošlost; potajni strah od smrti
• “Oni ostaju ukopani kao spomen-stubovi, sa
živahnim sećanjima na mladost, ali ne
nalazeći kontakta sa sadašnjošću.”
• “Život u drugoj polovini nije uspon, razvitak,
prelivanje, presipanje, već smrt, pošto je
njegov cilj kraj. Oboje je: ne želeti živeti. Ne
želeti živeti isto znači što i ne želeti umreti.”
• Čovek je po pravilu fiksiran za svoju prošlost i
zastaje u mladalačkim iluzijama. Biti star je
krajnje nepopularno. Čovek izgleda da
ne obraća pažnju na to da je ne
moći ostariti isto toliko besmisleno
koliko i ne moći izrasti iz dečijih
haljina!
• Ističe smrt; Rođenje kao značajan trenutak, a
smrt? Šta se postiže smrću?
• Kritikuje religiju! “Na ovom mestu neću
tvrditi da je smrt drugo rođenje...”
• Za najveće religije sveta- smisao postojanja
se ispunjava u svom kraju, za Junga- život
je priprema za konačni cilj, smrt!
• Sa gomilanjem godina razmišljanja o smrti
su sve prisutnija, eksperimenti sa strijim
ljudima
• Niz posmatranja osoba, duševna aktivnost
sve do neposredne blizine smrti
• Bliski kraj-simboli: ponovnog rađanja,
promene mesta, putovanja... 
približavanje smrti
• Umiranje, dakle započinje dugo pre stvarne
smrti
• Nesvesno se interesuje KAKO čovek umire
• Primer: 62godišnja pacijentkinja, osrednje inteligentna
(toliko da nije razumela svoje snove); njeni snovi jasni,
neprijatni
• Smatrala je da je besprekorna majka svojoj deci, što
njena deca a i snovi ne potvrđuju
• Jung je zbog mobilisanja morao da prekine ovu
terapiju; pacijentkinja se razbolela, agonalna stanja,
delirijumi
• Ponovo prihvata prekinutu analitičku terapiju, sada
prepričava svoje snove i prihvata ono što je pred
Jungom osporavala
• 6 nedelja, nekoliko sati dnevno
• Nakon ovog perioda smirila se i umrla kao pacijent pod
normalnom terapijom
• ZAKLJUČAK: naša duša nije ravnodušna na umiranje
idividue; prisila da se sve što je bilo pogrešno ispravi
ŽIVOTNA PREKRETNICA
• Problemi prilikom opisivanja psihologije
različitih doba starosti
• Problema nema bez svesti; Kako to da čovek
uopšte ima svest?
• Formiranje svesti posmatramo još kod male
dece; prepoznavanje nekoga ili nečega
• Dečija svest još ne poznaje probleme;
psihologija individue- nagonska; dete je
zavisno od roditelja; odvajanje od roditelja,
psihičko rođenje- razvojem seksualnosti,
pubertet
• JA je naglašeno, važnost JA; “mladost-ludost”
• Mladalačko doba- neposredno posle puberteta do
polovine životnog veka (35-40 god.)
• Izvori problema- životni zahtevi, iluzije koje su u
kontrastu sa stvarnošću; velika očekivanja,
potcenjivanje spoljnih teškoća, neopravdani
optimizam, negativizam
• Unutrašnje psihičke teškoće; poremećaj psihičke
ravnoteže uzrokovan seksualnim nagonom
• Uspeh, stvaranje, korisnost- ideali, zvezde vodilje iz
zbrke problema
• Problem se rešava tako što se ono što je prošlošću
dato prilagođava mogućnostima i zahtevima onoga što
dolazi; čovek se ograničava na dostupno
• Nerešivost velikih životnih problema; njihov smisao i
svrha nisu u njihovom rešenju, već u tome da
neprekidno radimo na njima; to nas čuva od
zaglupljivanja i statičnosti
• Umetnost življenja- najplemenitija i najređa
od svih veština, mali broj ljudi umetnik
života
• Poređenje života sa putanjom sunca; sto
osamdeset stepeni našeg životnog luka se
deli na 4 dela
• Prva istočna četvrtina- detinjstvo-
nesvesnost sopstvene problematike
• Svesna problematika se proteže preko
druge i treće četvrtine
• Poslednja četvrtina- staračko doba-
postajemo problem za druge
PRAKTIČNA UPOTREBIVOST
ANALIZE SNOVA
• Analiza snova neophodna u praktičnom
lečenju neuroza; nalaženje i privođenje u
svest do tada nesvesnih sadržaja
• San pokazuje unutrašnju situaciju snevača
čiju istinitost svest ne priznaje ili samo silom
priznaje
• Snove posmatra kao fiziološke izraze; san
prihvata kao dijagnostički upotrebljivu
činjenicu- san nam ne daje samo etiologiju
neuroze, već i prognozu, tj. neposredno
saznajemo gde treba početi sa terapijom
• Lekar prilikom analize snova ne treba
snovima da pripisuje zamršenost i
zbunjenost, niti da pacijenta optuži za
otpor, već da nalaz shvati kao znak svog
nerazumevanja sna
• Razumevanje je subjektivan proces, ali ono
ne može biti jednostrano
• Vrlo malo je važno da li lekar razume, sve
zavisi da li pacijent razume značenje sna
• Sugestija prilikom sna je varljiva;
naredbodavno sredstvo i treba je izbegavati
• Davno prevaziđeno gledište-snovi su
potisnuto ispunjenje želja
• Šta sve predstavljaju snovi?
• Nemilosrdne istine, filozofske sentence,
iluzije, divlje fantazije, sećanja, planovi,
anticipacije, telepatske vizije....

• Svesni izraz nesvesnog-

snevanje...a polovina našeg života
se odvija u nesvesnom
• Tumačenju pojedinačnih snova-malo važnosti; serije
snova, gde sledeći snovi ispravljaju zablude
prethodnih
• Dnevnik snova
• Analiza snova- životna ugroženost
• Primer: Kolega lekar, koji je Junga zadirkivao zbog
“čitanja snova”; jedan susret na ulici
• “Ako nam izgledaju besmisleni, onda smo samo mi
besmisleni, očigledno bez mogućnosti da tačno
pročitamo zagonetnu poruku naše noćne
strane...Niko ne sumnja u značaj svesnog doživljaja,
zašto bi se onda sumnjalo u značaj nesvesnog
zbivanja. To je isto tako naš život, ponekad čak i
opasniji ili korisniji od dnevnog života.”
STVARNOST I NADSTAVRNOST
• “O nadstavrnosti ne znam ništa.
Stvarnost sadrži sve ono što čovek može
znati.”
• Stvarno je ono što deluje, ako ne deluje
ništa se ne primećuje i ne može se o
tome ništa znati
• Stvarno je sve ono što direktno ili
indirektno potiče iz sveta primljenog
čulima
• Naša stavrnost je stalno ugrožena od
nadčulnog, nadprirodnog,
nadčovečnog....
• Smetnje počinju pojavom pojma
“psihičko”
• Da li je misao stavrna?
• Da, samo utoliko ako se odnosi na realnost
osetnu za čula, onda je ona nerealna,
nesvesna, fantastična, odbacuje se kao
nepostojeća
• Misao je bila i jeste, iako se ne odnosi na
opipljivu stvarnost, ona dejstvuje, inače je
niko ne bi znao
• U našu sliku sveta ubacujemo raznorazne
“nad”, jer se svest ne ne nalazi ni u kakvoj
vezi sa bilo kakvim materijalnim objektom
HVALA NA PAŽNJI 