ANALITIKA GASOVA

Doc.dr Maja Vujović

• CO
• CO2
• IRITANSI (H2S, SO2, halogenidi, iperit, fozgen)
• Nox
 Hemotoksikanti su:

CO (gradi karboksihemoglobin, COHb)

NO2 (gradi methemoglobin, MetHb)
SO2 (gradi Sulfhemoglobin, SulfHb)
 UGLJEN - MONOKSID (CO)

• Gas bez ukusa, mirisa i boje – „tihi ubica“, ne iritira RES

• Nastaje nepotpunim sagorevanjem vazduha, ali u povišenoj koncentraiji se
nalazi i u slabo provetrenim prostorijama sa lošom ventilacijom.
• Uzročnik profesionalnih, slučajnih i namernih trovanja.
• Trovanja CO - 4% od ukupnog broja trovanja gasovima godišnje
• Lakši od vazduha te se nalazi u gornjim slojevima atmosfere - primarni
aerozagađivač.
• Koncentracije u vazduhu od 0,1 ppm – 100 (200)ppm. MDK 10 mg/m3 pri
std. uslovima (Directive 2000/69/EC of the European Parliament and of the
Council, Annex II), MDK (JUS) 50 mg/m3
HbO2 + CO HbCO + O2

Već,
koncentracije
CO u vazduhu
od 0,5 % do 1 %

60 - 70 % HbCO

opadanja pulsa,
usporavanje
disanja i rada
srca, smrt
 UGLJEN – MONOKSID (1)
Terapija:

100%–tni O2, najbolje

• Mehanizam dejstva CO+HbO2(Fe2+) HbCO + O2 preko maske u koju se ne
izdiše ponovno, što
(200-300x > afinitet od O2) smanjuje poluživot COHb
od 4–8 h na sobnoj
temperaturi za 40–80
• do 3% HbCO fiziološka vrednost, 5-10% HbCO kod pušača min.
• 2/3 Hb blokirano sa CO nastupa smrt, odnosno kada U teškim slučajevima –
hiperbarični O2, koji
koeficijent intoksikacije (KI) dostigne vrednost od 66%. povećava količinu ras­
tvorenog kiseonika oko
10x i dodatno smanjio
KI = Cco u krvi / C co max u krvi koja može da se veže za Hb poluživot COHb na 15–30
min
KI = 0,5 – 0,7 (50 – 70% HbCO)
KI= 1 (100% HbCO)
 UGLJEN – MONOKSID (2)

• Materijal za analizu: krv (sveža) i vazduh

indirektno: %HbCO (HbCO/Hb) ili mmol/m3, mg/m3

direktno: mLCO/100mL krvi (mmol/L) %CO, ppm (g/m3)

- Dokazuje se indirektno, preko HbCO. Uglavnom se kompletno vezuje za hemoglobim, ali

može se naći i rastvoran u plazmi.
- Važno uzorkovanje materijala (mogućnost gubitka, povratna reakcija vezivanja CO za Hb)
 UGLJEN – MONOKSID (3)

Metode za određivanje CO
• Reakcije zasnovane na većoj stabilnosti HbCO od HbO2
prema različitim hemijskim agensima – specifične, kvalitativne
i semikvantitativne
• Oksido-redukcione metode – nespecifične, osetljive
• Gasna hromatografija – specifične i osetljive
• Diferencijalna spektrometrija (oksimetri)
 UGLJEN – MONOKSID (4)
Spektroskopsko dokazivanje CO u krvi – kvalitativno
određivanje
• Princip metode zasniva se na različitoj stabilnosti HbCO i HbO2 pre i posle
dodatka odgovarajućeg redukcionog sredstvo (različiti spektri).
Napomena: specifična, nisko osetljiva metoda, krv mora biti sveža  
• Analiza uzorka
- Uzorak krvi razblažiti do svetlo roze boje i posmatrati je džepnim
spektroskopom. U predelu žute - zelene spektralne oblasti vide se dve tamne
linije koje potiču od HbO2. Sličan spektar daje i HbCO.
- U ispitivanu krv dodati redukciono sredstvo [nekoliko kapi (NH4)2S ili
nekoliko mg Na-ditionita], ostaviti da stoji 20 minuta, a zatim ponovo posmatrati
spektroskopom.
- Ukoliko se u krvi nalazi CO, spektar će ostati nepromenjen, a ako u krvi nije
prisutan CO, u predelu žute i zelene spektralne linije pojaviće se jedna široka
crna traka, karakteristična za redukovani hemoglobin, tzv. Stockes-ova traka.
 UGLJEN – MONOKSID (5)

Određivanje CO u krvi metodom po Wolff-u

• Princip metode

- Veća stabilnost HbCO od HbO2 tokom inkubacije hemolzovane krvi u acetatnom

puferu i definisanim eksperimentalnim uslovima (pH - 5,5/55°C/5min).
- Krv se hemolizuje, kako bi se oslobodio hemoglobin
- U navedenim uslovima inkubacije koaguliše samo HbO2
- Intenzitet crvene boje filtrata je srazmeran koncentraciji HbCO i određuje se
vizuelno poređenjem sa standardima Co(NO3)2.
Napomena: jednostavna, specifična metoda pogodna za rutinsku analizu,
semikvantitativna metoda (relativno tačna), opseg od 3 -30 % HbCO (0.75 – 7.5%
CO )
 hemolizati (krv:voda = 1:4 )

a) Reagensi: des. voda,

acetatni pufer (pH 5.15)

b)
a) uzorak za analizu – ružičasto crvena boja krvi, povišen HbCO
b) slepa proba – normalno crvena boja krvi, fiziološki HbCO
hemolizat:acetatni pufer = 1:4
Vodeno kupatilo: 55°C/5min

Hlađenje Filtriranje

HbO2 a) slepa proba

b) kontrola – krv (90% HbCO)
a) b) c) HbCO c) uzorak
 a) b) c) d)
a) uzorak
Standardni rastvori Co(NO3)2,
b) 30% Co(NO3)2
1 – 100%
c) uzorak 2x razbl.
d) 20% Co(NO3)2
 UGLJEN – MONOKSID (6)
Određivanje CO u krvi mikrometodom po Conway-u
Princip metode
- Oksido-redukciona rekcija CO sa PdCl2 gde se CO VODA
određuje indirektno preko viška neredukovanog
KRV
PdCl2 koji u reakciji sa KJ (u višku) gradi kompleks
ružičaste boje K2[PdJ4]. PdCl2
- Intenzitet obojenja se očitatava na spektrofotometru,
na 420 nm.
- Razlika ukupnog i neredukovanog PdCl2 odgovara H2SO4
sadržaju CO u ispitivanom uzorku krvi. Rezultat se
izražava na 1L krvi. PdCl2 + CO + H2O → Pd + 2HCl + CO2
Napomena: osetljiva, ali nespecifična metoda PdCl2 + 2KJ → PdJ2 + 2KCl
PdJ2 + 2KJ → K2 (PdJ)4
 UGLJEN – MONOKSID (7)

Spektrofotometrijsko određivanje CO u vazduhu

Princip metode

Oksido-redukciona rekcija CO sa PdCl2 gde se CO određuje

indirektno preko viška neredukovanog PdCl2 koji u reakciji sa KJ (u višku)
gradi komleks ružičaste boje. Intenzitet obojenja K2[PdJ4] se očitatava
spektrofotometrijski (420 nm).
Iz regresione jednačine izračunava se sadržaj neredukovanog PdCl2,
a zatim sadržaj CO u ispitivanom uzorku vazduha. Preračunati sadržaj
CO na m3 vazduha.

Napomena: bitna je tačna zapremina vazduha koja se propustila kroz

ispiralicu (brzina i količina propuštanja vode i vazduha)
 UGLJEN – MONOKSID (8)
Određivanje CO i CO2 u vazduhu i krvi gasnom hromatografijom sa ili
masenim detektorom (HS-GC/MS) co
 UGLJEN – DIOKSID (CO2)

• Nije pravi otrov u pravom smislu te reči, jer toksikološki MDK u vazduhu
značaj dobija tek kada mu se koncentracija poveća u = 5000 ppm, 9000 mg/m3
odnosu na kiseonik u atmosferi ili prostoriji (Commission Directive
• Nastaje potpunim sagorevanjem uključujući i disanje 2006/15/EC, Annex).
• U atmosferi kreće se između 0,03 - 0,06% CO2. Ljudski
Duže izlaganje CO2 1% - simptom
ekspirijum - 5,6% CO2
pospanost.
• Koncentracija CO2 u prostorijama ne sme prelaziti CO2 2% - slabo narkotičko dejstvo, povećava
0,1%. krvni pritisak pritisak i slabi sluh. CO2 5% -
• CO2 u atmosferi stvara jedan sloj, koji onemogućava stimuliše RE centar, izaziva vrtoglavicu,
konfuziju, teškoće disanja.
prolaz toplote kroz njega - efekat staklene bašte i
CO2 od 8% (5 i 10 min) - glavobolja,
globalni ↑T.
znojenje, poremećaj vida, tremor i gubitak
• Toksični efekti CO2 nastaju usled smanjenja pH-a u krvi svesti.
koja dovodi do stanja acidoze.
 UGLJEN – DIOKSID (1)

Određivanje ugljendioksida u vazduhu po Pettenkofer-u

Princip metode:
– Određivanje koncentracije CO2 u vazduhu Ba(OH)2 + CO2 → H2O + BaCO3
bazirano je na njegovoj reakciji sa barijum Ba(OH)2 + H2C2O4 → BaC2O4 + 2H2O
hidroksidom i građenju barijum karbonata. beli talog
– Neizreagovani barijum hidroksid se zatim 1 mol Ba (OH)2 → 1 mol CO2
titrira oksalnom kiselinom, pri čemu dolazi do
precipitacije belog barijum-oksalata. 1 dm3 1M Ba (OH)2 → 24.5 dm3 CO2
– Iz razlike utroška zapremine oksalna 1 cm3 1M Ba (OH)2 → 24.5 cm3 CO2
kiselina za titraciju slepe probe i uzorka i
množenjem sa odgovarajući numeričkim
faktorima izračunava se koncentraciju
ugljenika dioksid na m3 vazduha.
 SUMPOR – DIOKSID (SO2)

• Uzročnik je akutnih, akcidentalnih trovanja i hroničnih

respiratornih oboljenja opšte populacije.
• Primarni aerozagađivač (rudarsko-topiničarski baseni, u procesu
topljenja sulfidnih ruda), komunalni otrov (grejanje na ugalj) i
industrijski otrov (hronična ekspozicija)
• Uzročnnik kiselih kiša
• Sastojak smoga
• Materijal za analizu: vazduh
 SUMPOR - DIOKSID (1)

Određivanje sumpordioksida u vazduhu

Princip metode je reakcija oksido-redukcije SO2 i J2 u prisustvu skroba.

Analiza uzorka

Uzorak vazduha se propušta kroz ispiralicu u kojoj se nalazi KJ, skrob, H 2O i J2, do
gubitka plave boje rastvora.

Na osnovu stehiometrijskog odnosa reakcije SO2 sa J2 izračunatva se sadržaj SO2 u

ispitivanoj zapremini vazduha, a potom preračunati na m3 vazduha.

Napomena: nespecifična metoda

 SUMPOR – DIOKSID (2)
Određivanje sumpordioksida u vazduhu
fuksin-formaldehidnom metodom

dinatrijum-disulfit merkurat
Princip metode
- SO2 sa fuksinom daje leuko-sulfonsku
kiselinu, koja sa primarnim aldehidom
gradi obojeni adicioni proizvod. fuksin
- Intezitet nastalog ljubičastog obojenja
određuje se spektrofometrijski na 560 nm.
- Iz regresione jednačine se izračunava
koncentracija SO2 na 1m3 vazduha
ljubičasto adiciono jedinjenje
H2S
Zapaljiv, bezbojan, eksplozivan gas, teškog mirisa na
pokvarena jaja.

Toksikološki značaj Nivoi ekspozicije

◆ Retka su trovanja (uglavnom industrijska
i slučajna).
◆ Od gasovitih otrova, H2S je vodeći
uzročnik trenutne smrti pri ekspoziciji
visokim dozama (nesvestica, respiratorni
kolaps i smrt).
◆ Brza dijagnostika ovog trovanja je ključna
za oporavak
◆ PEL (permissible exposure limit) za 8h
radnog vremena/ 10 ppm
◆ MDK za 15min/15ppm. Miris se detektuje
pri 0,02ppm
◆ Neurološli simptomi 2-15min/100-150
ppm
◆ Koncentracije opasne po život - IDHL (
Immediately Dangerous to Life or Health
Concentrations
) 100 ppm; 500-1000 ppm (EPA) ?
◆ >800 ppm izaziva trenutnu smrt
 Prirodni
Izvori H2S ◆ Organska raspadanja jedinjenja sa
sumporom u kanalizaciji, ambarima,
usevima, stovarištima brodova, septičkim
jamama, geotermalnim izvorima.
Antropogeni
◆ Sporedni produkt u industriji petroleja
(najviše je u ovoj industriji u SAD
zabeleženo trovanja), viskoze, rejona,
gume, rafinerijama nafte i u rudnicima.

◆ H2S oslobođen u atmosferu: potrebno je

18 h, da se oksidiše do SO2 i H2SO4
 Merenje H2S u vazduhu
EPA metoda

◆ Vazduh (H2S) se provlači kroz rastvor CdSO4 (apsorpcioni

rastvor) i nagradi se
CdSO4 + H2S CdS + H2SO4
◆ Koji se dalje odredjuje jodometrijski

Napomena: oksido-redukciona metoda, nespecifična

 HLOR

• Hlor je halogeni element i uzročnik profesionalnih i slučajnih

trovanja.
• U I svetskom ratu upotrebljavan je kao bojni otrov za masovna
trovanja.
• Značajnu primenu kao oksidaciono sredstvo ima u hemijskoj
industriji i za hlorisanje vode za piće.
• Deluje kao plućni iritans.
• Materijal za analizu: vazduh
 HLOR (1)

Određivanje hlora u vazduhu

Princip metode - Hlor sa o-tolidinom daje diazo jedinjenje žute boje

žuto-narandžasti proizvod

Dobijena boja uzorka se poredi sa standardnim rastvorima kalijum-dihromata

(K2Cr2O7) i na osnovu tabelarnih vrednosti i količine propuštenog uzorka preračunati
koncentraciju Cl2 na m3 vazduha
 AZOTOVI OKSIDI (NOx)
• Toksikološki je najznačajniji NO2
• Uzročnici profesionalnih i slučajnih trovanja
• Povećana emisija azotovih oksida u nižim slojevima atmosfere
troposferi ima za posledicu nastanak toksičnog ozona, dok u
višim slojevima uništava ozonski omotač.
• Takodje su jedan od uzročnika nastanka kiselih kiša.
• Deluju nadražajno na respiratorni trakt, a njihov sekundarni efekat
je nastanak methemoglobinemije.
• Materijal za analizu: vazduh i krv (indirektno)
 AZOTOVI OKSIDI (1)
Određivanje azotovih oksida u vazduhu - Griess Ilosway metoda
Princip metode - diazotacijom sa sulfanilnom kiselinom nastaje azojedinjenje crvene boje.

Analiza uzorka
Uzorak vazduha se pomoću uređaja za merenje
zapremine vazduha, provlači kroz apsorpcionu sulfanilna kiselina
epruvetu koja sadrži reagens sulfanilne kiseline i α-
naftilamina, određeni vremenski period (5 - 10 min).
Nakon prestanka provlačenja vazduha očitatava se
apsorbanca na 530 nm.
Iz regresione jednačine izračunava se sadržaj NO2 u
uzorku, a zatim preračunati na m3 vazduha.
azo jedinjenje crvene boje
 AZOTOVI OKSIDI (2)
METHEMOGLOBINEMIJA
– hematološki poremečaj, >1% MetHb
• U prosjeku se kreće od 0 – 3%. Konc. MetHb od 3 – 10%,
dolazi do pojave plavog obojenja kože, a 15 % - 30 %
dovodi do cijanoze.
• MetHb nastaje oksidacijom Hb(Fe2+) → Hb(Fe3+) koji nema
sposobnost vezivanja i transporta kiseonika usled čega se
javlja cijanoza.
• Methemoglobinemija može biti urođena (poremećena
sinteza hemoglobina i stečena (»toksična
methemoglobinemija«).
• Brojni agensi mogu biti uzročnici povećanog MetHb u krvi:
nitriti i nitrati, nitro i amino derivati benzena, hlorati,
acetanilid, neki antibiotici, anestetici – benzokain, Methemoglobinemija – krv
mrkocrvena (boja čokolade)
lidokain, prilokain, itd.
• Materijal za analizu: krv
 AZOTOVI OKSIDI (3)
Spektrofotometrijsko određivanje methemoglobina (MetHb)
Princip metode - promena apsorbcionog spektra MetHb, prevođenjem u
cijanomethemoglobin (CN-MetHb)
Analiza uzorka
- Slepa proba – voda + fosfatni pufer (C1)
- Hemilizirana krv + fosfatni pufer, odmeriti hemolizat u dve epruvete (C2, C3)
- C3 + 0,1 mL K3[Fe(CN)6]
a) Na 630 nm izmeriti apsorbanciju analiza u kivetama C2 i C3 prema slepoj probi (C1).
Pročitane vrednosti obeležiti kao A2a i A3a.
b) dodati rastvor KCN (dve kapi) u sve kivete (C1, C2 i C3). Dobro promućkati i posle 6 min
pročitati apsorbancije. Pročitati apsorbanciju na 630 nm analiza u kivetama C2 i C3 prema
slepj probi (C1). Ove vrednosti obeležiti kao A2b i A3b.
 AZOTOVI OKSIDI (4)

Koncentracija MetHb (% od ukupnog Hb) se računa prema formuli:

 
A2a – A2b
MetHb (%Hb) = ___________ x 100
A3a – A3b