Plasmodium

Plasmodium je rod parazitskih protista.

Parazit u svom životnom ciklusu uvek ima
dva domaćina - komarca kao prelaznog
domaćina (vektora infekcije) i nekog
kičmenjaka kao konačnog domaćina.
 Vrste plasmodiuma
Plasmodium vivax – Plasmodium malariae –
uzroičnik malarije tercijane uzročnik malarije kvartane

Plasmodium falciparum – Plasmodium ovale –

uzročnik malarije tropike uzročnik malarije slične
tercijani
Svaka od ovih vrsti ima svoje specifičnosti, bilo prema
reakciji na medikamente ili prema lokaciji u organizmu
nakon infekcije, ali i prema efektima koje ima po
zdravlje čoveka.
Plasmodium falciparum je vrsta koja se geografski
prostire u tropskim i subtropskim područjima, dakle oko
ekvatora. Infekcija ovim parazitom može ugroziti život
obolelog u toku par dana od ulaska parazita u
organizam, a kod parazita postoji rezistencija na većinu
dostupnih medikamenata, tako da terapija mora biti
kombinovana. Gotovo svi smrtni slučajevi su od
Plasmodium falciparum.
Plasmodium vivax, plasmodium malariae i plasmodium
ovale su preostale vrste, koje nisu tako opasne po
čoveka. Postoje primeri uspešnog oporavka nakon
mesec dana, čak i bez lečenja priznatim
medikamentima. Nalaze se u svim tropskim krajevima
sveta, izuzev plasmodium ovale koji je nađen samo u
zapadnoj Africi. Plasmodium vivax i plasmodium
malariae se mogu nastaniti u jetri čoveka, što može
izazvati dodatne komplikacije i zahtevati dodatni
medicinski tretman.
 Izvor infekcije i transmisija

Izvor infekcije je ženka komarca vrste Anopheles gambiae

koja se hrani skoro isključivo ljudskom krvlju (ženke su
zavisne od hemoglobina bogatog belančevinama kojim hrane
svoja jajašca).
Ženka komarca biva inficirana sisanjem krvi zaražene osobe i
uzročnike malarije prenosi na drugu osetljivu osobu tokom
hranjenja, koje se odvija uglavnom noću.
Bolest se može preneti i putem krvi parazitonoše prilikom
transfuzije, transplantacije tkiva i organa, razmenom
zagađenih igala i špriceva i, veoma retko, vertikalno, sa majke
na dete.
Rezervoar infekcije

Rezervoar
infekcije je
čovek, kao
bolesnik i kao
parazitonoša.
 Patogeneza

Primarna EE-faza, egzoeritrocitna, odigrava se u jetri, a

klinički odgovara periodu inkubacije.
E-faza, započinje prodorom parazita u eritrocite
(eritrocitna faza šizogonije), u toku koje paraziti prolaze
kroz stadijume trofozoita , šizonta , merozoita i
gametocita.
Jedan razvojni ciklus parazita u E-fazi traje različito
dugo. Ciklus P. vivax traje 48h, P. malariae 72h, P.
falciparum 36-48h i P. ovale 48h.
E faza
 Klinička slika

Inkubacija varira najčešće u intervalu 7-30 dana (zavisno od

vrste uzročnika) ali može trajati i do nekoliko meseci, pa čak
i godina. Nedovoljne doze lekova koji se koriste u zaštiti
ugroženih (hemioprofilaksi) produžavaju inkubaciju i menjaju
kliničku sliku bolesti.
Period inkubacije odgovara vremenu koje parazit provede u
jetri čoveka, a nakon toga počinje da se razmnožava u
crvenim krvnim zrncima, dovodeći do njihovog prskanja.
Ovo se dešava u ponovljenim intervalima i praćeno je
sledećim kliničkim simptomima: napadi jeze i drhtanja,
znojenje, glavobolja, visoka temperatura, opšta slabost.
Malarični napad je skup paroksizama sa kraćim ili dužim
afebrilnim intervalima.
Paroksizam čini stadijum groznice, koji može trajati i
nekoliko sati, sledi febrilni stadijum sa temperaturom i
iznad 40 stepeni Celzijusovih, tipa continue, koja se
održava nekoliko sati.
Završetak paroksizma označen je naglim padom
temperature (crisis) uz profuzno znojenje.
Posle pada temperature simptomi se ponovo javljaju na
svakih 1-3 dana, zavisno od vrste malarije.
Lakše oblike bolesti može pratiti pojava anemije i žutice.
Teži oblici bolesti, koje najčešće izaziva P.
falciparum , mogu se komplikovati pojavom
epileptičnih napada, mentalne konfuzije,
respiratornim distresom, otkazivanjem rada
bubrega i jetre, edemom pluća i u najtežim
slučajevima komom i smrtnim ishodom.
Mogući su recidivi infekcije čak i kod lečenih osoba.
Klinička slika je teža i praćena komplikacijama kod
dece mlađe od 5 godina i kod trudnica.
 Dijagnoza

Materijal koji se koristi u dijagnostici:

• periferna krv
• punktat kostne srži ili, izuzetno, jetre.
Pravilo je krv uzimati što češće i što ranije, obično u tri
uzastopna dana ujutru i uveče, odnosno više puta tokom
dana i noći. Krv se uzima iz jagodice prsta ili ušne resice
posle dezinfekcije 70% alkoholom. Prva kap krvi se obriše,
a od sledećih se pripremaju krvni razmazi i guste kapi.
Nakon pripreme razmaza i sušenja vrši se fiksiranje
alkoholom, a bojenje se najviše vrši Giemsa bojom.
U krvnom razmazu se paraziti nalaze unutar
eritrocita, nedeformisani, što omogućava lakšu
identifikaciju vrste uzročnika, dok je kod guste
kapi verovatnoća nalaza parazita veća i brže se
otkrivaju između očuvanih elemenata bele loze.
Serodijagnoza
-Test indirektne hemaglutinacije (IHA)
-Test indirektne imunofluerescencije (IIF)
-Imuno-adsorptivni testovi (ELISA)
-reakcija vezivanja komplenta (RVK)
 Trichomonas vaginalis

Parazit urogenitalnog trakta, koji se kreće uz pomoć

bičeva. Kruškastog je oblika poseduje jedro blefaroplast-
telašce iz koga polaze bičevi. Jedan bič je vezan za telo
parazita i čini undulentnu membranu.
Trichomonas ima samo vegetativni oblik, nema ciste.
Čovek se inficira direktnim seksualnim kontaktom ili preko
zaraženih predmeta i vode. Kod muškaraca infekcija
može da prođe bez naročitih tegoba, a kod žena uvek
postoje smetnje u vidu svraba i pojačane sekrecije.
 Vrste

Trichomonas tenax- nepatogen nalazi se u usnoj duplji

Trichomonas hominis- nalazi se u lumenu debelog creva
 Materijal i dijagnoza

Kod žena se uzima vaginalni ispirak ili prvi mlaz

urina, a kod muškaraca jedna kap uretralnog
sekreta. Od materijala se pravi nativni preparat u
kome se vidi trichomonas kruškastog oblika koji se
karakteristično kreće.
Dijagnoza se može postaviti kultivacijom materijala na
Leflerovoj podlozi od kojih se nakon inkubacije
pravi nativni preparat.
 Terapija

Metronidazol Orvagil