SALMONELLA

Salmonela je gram negativna bakterija, štapićastog oblika, sadrži flagele pomoću

kojih se kreće. Ona je fakultativno anaerobna, ne poseduje kapsulu i ne stvara spore,
a zbog velike varijabilnosti često dolazi do promena genetskih struktura u samoj
bakteriji što dovodi do stečene otpornosti prema antibioticima.
Bolesti koje izazivaju kod ljudi ove bakterije po svojoj prirodi su zoonoze(izuzev
S.typhi i S.paratyphi).
Postoji oko 2200 različitih serotipova koji su podeljeni u 6 podgrupa:
1 – S.typhi, S.choleraesuis, S.paratyphi, S.gallinarum, S.pullorum
2 – S.salamae
3a – S.arizonae
3b – S.diarizonae
4 – S.houtenae
5 – S.bongori
6 – S.indica
Postoje 4 klinička entiteta koja izazivaju bakterije roda Salmonella. To su:
 Enterokolitis(infekcija je lokalizovana na nivou gastrointestinalnog trakta,
praćena je dijarejom, temperaturom, nauzejom i povraćanjem: feces,
povraćeni sadržaj, ispirak želuca, ostaci hrane)
 Bakterijemije ili septikemije sa fokalnim infekcijama(uzročnik S.choleresuis,
moguće fokalne infekcije su osteomijelitis, meningitis, pneumonija, apscesi
različitih lokalizacija: krv, likvor, kostna srž, sadržaj apscesa)
 Enterične groznice – trbušni tifus i paratifus(najozbiljniji oblici, izazivači su
S.typhi i P.paratyphi, teške generalizovane infekcije: različiti materijali u
različitim fazama:krv, feces, urin,)
 Kliconoštvo(bakterija se zadržava u žučnim putevima i izlučuje se fecesom
ili urinom: feces, žuč, urin)
Obrada materijala:
• Izolovanje(neselektivne. Diferencijalne, selektivne i podloge za obogaćivanje
rasta)
• Identifikacija(Gram negativni, tanki, pravi štapići)
• Ispitivanje kulturelnih osobina(SS agar- bezbojne kolonije sa crnim centrima)
• Ispitivanje biohemijskih osobina(citrati +; urea, hidroliza -)
• Ispitivanje antigenske građe:
- somatski O antigeni(grupno specifični)
- flagelarni H antigeni(tipski specifični)
- kapsularni VI antigen
Za detekciju se koriste test aglutinacije na pločici i u epruveti i lateks test.
Primarni izvor salmonele je probavni trakt, a prirodni izvori mogu uključivati:
vodu, zemlju, insekte, fabričke površine, kuhinjske površine i životinjski izmet.
Mnoge životinje mogu biti zaražene, a da ne pokazuju znakove bolesti. U
prevenciji širenja bakterija najvažnije je ispravno otklanjanje fekalija,
hlorisanje vode, čišćenje kuhinjskih površina ( posebno daske na kojoj se
reže meso ), te obrazovanje i informisanje osoba koje rade sa namirnicama
životinjskog porekla. Ukoliko ipak dođe do zaraze, terapija je nadoknada
tečnosti i elektrolita, a kod težih infekcija i upotreba antibiotika. Zbog sve veće
rezistencije ovih bakterija na antibiotike, sve više je kliconoša i potencijalne
opasnosti za zarazu.