Univerzitet Singidunum

• Prof. dr Milan I. Miljević

• asist. Vladimir Džamić

SOCIOLOGIJA

Sociologija, 2009
 Silabus i način rada na predmetu Sociologija
• status predmeta: obavezan
• godina studija: prva
• broj časova (p+v): 3+1
• broj ESPB: 8
• semestar: zimski
• cilj predmeta je da studentima pruži naučno-
teorijsku osnovu za razumevanje porekla,
prirode i zakonitosti razvoja ljudskog društva

Sociologija, 2009
 Silabus i način rada na predmetu Sociologija
• Ishod predmeta je savladavanje kategorijalnog
aparata sociološke nauke, upoznavanje sa
osnovnim teorijskim orijentacijama u sociologiji,
sa strukturalnim elementima društva, procesima
društvenog razvoja i metodologijom istraživanja
društvene prakse

Sociologija, 2009
 Sadržaj predmeta
I. Šta je nauka? Predmet i metod nauke. Šta je sociologija? Predmet
i metod sociologije.
II. Kultura i društvo: pojam kulture, socijalizacija, tipovi društva,
društvene promene
III. Promene društva: svet koji se menja, dimenzije i uticaj
globalizacije, globalizacija i rizik, globalizacija i nejednakost,
potreba za globalnim upravljanjem.
IV. Kriminal, prestupničko ponašanje i društveni poredak: objašnjenja
kriminala i prestupničkog ponašanja, sociološke teorije kriminala i
prest. ponašanja; organizovani kriminal, žrtve i počinioci
kriminalnih dela; strategije za smanjenje kriminala u rizičnom
društvu

Sociologija, 2009
 Sadržaj predmeta
V. KOLOKVIJUM 1;
VI. Društvena stratifikacija: klasa, stratifikacija i nejednakost;
teorije o klasi i stratifikaciji; merenje klasa; klasna podela u
savremenom društvu; rod i stratifikacija; društvena pokretljivost
VII. Siromaštvo, socijalna zaštita i društvena izopštenost:
određenje i merenje siromaštva; siromaštvo i društvena
pokretljivost; društvena izopštenost (socijalna ekskluzija);
socijalna zaštita i reforma države blagostanja
VIII. Moderne organizacije: teorije organizacije, rod i organizacije,
promene u organizaciji, tehnologija i moderne organizacije;
umrežavanje organizacija, debirokratizacija i transformacija
upravljanja

Sociologija, 2009
 Sadržaj predmeta
IX. Privreda i društvo – rad i ekonomski život: određenje rada,
tendencije u sistemu znanja; podela rada i ekonomska zavisnost;
transformacija rada; žene i rad, rad i porodica; nezaposlenost;
nesigurnost radnog mesta
X. KOLOKVIJUM 2
XI. Lokalne zajednice – ruralne i urbane: teorije urbanizma, obeležja
modernog urbanizma, tendencije urbanog razvoja na Zapadu;
urbanizacija u zemljama u razvoju; gladobi i globalizacija;
upravljenje gradovima u globalnom dobu – gradovi i globalna
uprava
XII. Priraštaj stanovništva i ekološka kriza: priraštaj stanovništva u
svetu; uticaj čoveka na prirodni svet; rizik i životna sredina

Sociologija, 2008
 Sadržaj predmeta
XIII. Metode i tehnike sociološkog istraživanja: istraživanje u realnom
svetu (problemi, zamke, dileme, razumevanje uzroka i posledica);
određivanje predmeta istraživanja; postojanje hipoteza;
prikupljanje podataka i njihova obrada; naučni opis, naučno
objašnjenje i naučno predviđanje.

XIV. Priprema za završni ispit: javna odbrana seminarskih radova;

rasprava o teorijskom mišljenju u sociologiji, otvorena pitanja
socioloških teorijskio-empirijskih istraživanja.
XV. ISPIT

Sociologija, 2009
 Literatura
1. Gidens, E.: “Sociologija”, Prevod, Ekonomski fakultet, Beograd,
1998.
2. Haralambos, M., Holborm M., Haed R.: “Sociology: themes and
perspectives”, London, 2000., Prevod, Golden marketing, Zagreb,
2002.
3. Pešić, M.,Bazić J.: “Sociologija”, Univerzitet “Singidunum”,
Beograd, 2007.

Sociologija, 2009
 Ocena znanja (max. 100 poena)
Predispitne Poena Završni ispit Poena
obaveze
Redovno pohađanje 10 Ispit 30
nastave (pismeni/usmeni)
Seminarski rad, 5
esej i sl.
Domaći zadaci 5
Kolokvijum 1 25
Kolokvijum 2 25
UKUPNO: 70 UKUPNO: 30

Sociologija, 2009
 Pravila polaganja ispita
• Ispit je jedinstven i obavezan za sve studente – polaže
se u Zakonom utvrđenim ispitnim rokovima;
• Studenti mogu da polažu ispit ako su sakupili minimalno
30 poena na predispitnim aktivnostima;
• Kolokvijumi su položeni ako je student ostvario najmanje
50% poena na svakom od njih;
• Na završnom ispitu se ne ponavlja gradivo položeno na
kolokvijumima;
• Studenti seminarske radove, eseje i prikaze brane javno
kada im se saopštava koliko su poena dobili;

Sociologija, 2009
 Pravila polaganja ispita
• Studenti koji nisu koristili pogodnosti parcijalnog
polaganja ispita, ispit polažu u celini na klasičan način:
pismeno/usmeno;

• Prelazna ocena se dobija ako se kumulativno sakupi

najmanje 51 poen. Broj osvojenih poena određuje visinu
ocene na sledeći način:

Sociologija, 2009
 Pravila polaganja ispita
1) od 51 do 60 poena = 6 (šest);
2) od 61 do 70 poena = 7 (sedam);
3) od 71 do 80 poena = 8 (osam);
4) od 81 do 90 poena = 9 (devet);
5) od 91 do 100 poena = 10 (deset)

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
1. Pet osnovnih principa nauke su:
2. Šta je, u najopštijem smislu reči, predmet nauke?
3. Šta određuju nauku kao istinito i metodski izvedeno znanje o
stvarnosti, odnosno koji su njeni konstitutivni elementi?
4. Prema dijalektičkom shvatanju tri osnovna elementa (dela)
naučnog metoda su:
5. Koja glavna područja društvene stvarnosti čine predmet
sociologije?
6. Misliti na sociološki način znači:
7. Sociologija ima mnogo praktičnih implikacija od kojih su
najznačjnije sledeće tri:
8. Sociologija je nastala kao pokušaj:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
9. Među klasičnim osnivačima sociologije naročito su značajna
sledeća četiri naučnika:
10. Ogist Kont je odredio sociologiju kao pozitivnu nauku koja treba
da:
11. Pozitivistički pristup u sociologiji veruje u proizvodnju znanja o
društvu koje je zasnovana na:
12. Prema Kontovom zakonu o tri stupnja napori ljudi da shvate svet
prošli su kroz:
13. Tri glavne teme kojima se bavio Emil Dirkem su:
14. Za Dirkema je glavno područje kojim se sociologija bavi
proučavanje:
15. Društvene činjenice, prema Dirkemu, imaju sledeće dve bitne
karakteristike:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
16. Koji sociolog pozitivističe orijentacije tvrdi da sociologija treba da
proučava društvene pojave kao ''stvari''?
17. Prema Dirkemu, tradicionalne kulture sa nerazvijenom podelom
rada karakteriše:
18. Snage industrijalizacije i urbanizacije, specijalizacija zadataka i sve
veća društvena podvojenost u naprednim društvima doveli su,
smatra Dirkem, do uspostavljanja novog poretka u kojem je do
izražaja došla:
19. Maks Veber smatra da sociologija treba da proučava:
20. Sociologija radi naučnog objašnjenja i razumevanja društvenih
pojava treba da konstruiše ''idealne tipove'' smatra:
21. Idealni tipovi su:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
22. Po Veberovom mišljenju, kulturne ideje i vrednosti doprinose
oblikovanju društva i našeg individualnog delanja:
23. Prema Veberovom opisu, racionalizacija je:
24. U okviru kapitalističkih preduzeća glavni elementi, prema Karl
Marksu, su:
25. Prema Marksu, kapitalizam je u osnovi :
26. Prema materijalističkom shvatanju istorije glavni izvori društvenih
promena su:
27. U dosadašnjoj istoriji, prema Marksu, postoje četiri osnovna načina
proizvodnje i primerena tome četiri sedeće istorijske epohe:
28. Glavni tri teorijska pristupa u sociologiji su:
29. Pojam kulture u sociologiji obuhvata:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
30. Sva društva povezana su činjenicom da su njihovi članovi
organizovani u jasno strukturisane društvene odnose u zavisnosti
od:?
31. Da li društvo može da postoji bez kulture?
32. U ljudskoj istoriji su postojala sledeća četiri tipa predmodernih
društava:
33. U modernom svetu postoje sledeća četiri tipa društava:
34. Da li kultura može da postoji bez društva:
35. Vrednosti su:
36. Norme su:
37. Vrednosti i norme svojim zajedničkim delovanjem oblikuju

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
38. Vrednosti i norme razilikuju se od kulture do kulture:
39. U sociologiji su se iskristalisala sledeća tri osnovna tipa kulture:
40. Subkulture su nezaobilazan činilac tradicionalne, elitne i masovne
kulture i one se odnose na:
41. Subkulture se ispoljavaju u svoja dva osnovna vida i to kao:
42. Uloga kulture u društvu, odnosno njene osnovne funkcije ostvaruje
se kroz sledeća tri procesa:
43. U sociologiji se pod identitetom podrazumevaju.
44. Važne izvore identiteta predstavljaju:
45. U procesu socijalizacije kultura ostvaruje svoju društvenu ulogu na
taj način što pomoću nje deca i drugi novi članovi društva:
46. Institucionalizacija društva je:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
47. Društvena promena je:
48. Tri glavna faktora koji su tokom istorije neprestano uticali na
društvenu promenu su:
49. Na društvene promene u modernom periodu deluju sledeća tri
glavna faktora:
50. Globalizacija je društveni fenomen koji je od najvećeg interesa za
savremenu sociologiju i znači:
51. Globalizacija unosi promene:
52. Globalizacija danas utiče na život ljudi u:
53. Globalizacija kao proces nastaje:

Sociologija, 2008
 Ispitna pitanja
54. Uzrok globalizacije predstavlja:
55. Tri grupe faktora doprinose sve većoj globalizaciji, a to su:
56. Globalizacija dovodi do promena u globalnoj ekonomiji tako da
danas u njoj dominiraju:
57. O globalizaciji u savremenoj sociologiji postoje sledeće tri škole
mišljenja:
58. Danas se sve češće suočavamo sa proizvedenim rizicima, a to su
oni rizici koje:
59. Pored proizvedenih rizika globalizaciju obeležava i nejednakost
između:
60. Globalizacija, proizvodeći rizike, izazove i nejednakosti, stvara
potrebu:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
61. Devijantnost (prestupništvo) se može definisati kao:
62. Da li se pojam devijantnog može menjati u vremenu i prostoru?
63. Da li je pojam devijantnosti širi od pojma kriminala?
64. Postoje dve vrste sankcija koje primenjuje društvo da bi obezbedilo
poštovanje svojih normi, a to su:
65. U objašnjavanju kriminala i prestupničkog ponašanja u sociologiji
postoji više pristupa od kojih su najzanačniji sledećih šest:
66. Biološke i psihološke teorije tvrde da su kriminal i ostali oblici
devijantnog ponašanja:
67. Po funkcionalističkim teorijama, kriminal i prestupničko ponašanje
nastaju kao posledica:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
68. Internacionalističke teorije objašnjavaju devijantnost kao:
69. Zastupnici teorije etiketiranja tumače devijantnost kao:
70. Teorija etiketiranja počiva na pretpostavci da:
71. Teorije društvenih sukoba analiziraju kriminal i devijantnost na
osnovu:
72. Prema teorijama kontrole kriminalna dela čine se onda kada:
73. Da li je stopa kriminala:
74. Raširen strah od kriminala često se usredsređuje na:
75. Da li se antisocijalno ponašanje, subkulture i nepriznavanje
opšteusvojenih normi kod mladih ljudi može smatrati:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
76. Izraz kriminal belih okovratnika odnosi se na kriminal onih koji
pripadaju:
77. Pod terminom kriminal belih okovratnika podrazumevaju se
aktivnosti kao što su:
78. Kriminal belih okovratnika uglavnom se odnosi na:
79. Kriminal moćnih jesu ona dela:
80. Korporacijski kriminal je izraz sledećih šest oblika kršenja propisa:
81. Organizovani kriminal odnosi se na:
82. Sajber kriminal obuhvata kriminalne aktivnosti koje se vrše uz
pomoć informacijske tehnologije, kao što su:

Sociologija, 2009
 II kolokvijum
1. U sociologiji se pod pojmom stratifikacija podrazumeva:
2. U većim tradicionalnim i savremenim industrijskim zemljama postoji
raslojavanje na osnovu:
3. Kroz istoriju su u ljudskim društvima postojala sledeća četiri
osnovna sistema stratifikacije:
4. Najistaknutije i najuticajnije teorije stratifikacije jesu sledeće tri:
5. U procesu socijalne stratifikacije, prema Marksu, posebno mesto
zauzima:
6. Klasa je, po Marksu, grupa ljudi koja ima istovetan odnos prema:
7. Dva osnovna elementa načina proizvodnje po Marksu su:

Sociologija, 2008
 Ispitna pitanja
8. Koje su po Marksu dve osnovne protivurečnosti, odnosno
suprotnosti pokretačka snaga ljudske istorije:
9. Odnos između klase kapitalista i proleterske klase po Marksu je:
10.Prema Veberu, socijalna stratifikacija nije samo pitanje klase, kako
je smatrao Marks, nego zavisi i od sledeća dva dodatna aspekta:
11.Veber je verovao da pozicija pojedinca na tržištu:
12.Status, prema Veberovoj teoriji, odnosi se na:
13.Veber smatra da status:
14.U modernim društvima, ističe Veber, stvaranje partija predstavlja:
15.Dok je Karl Marks pokušavao da svede socijalnu stratifikaciju na
klasne podele, Maks Veber je ukazao na:

Sociologija, 2008
 Ispitna pitanja
16. Erik Olin Rajt smatra da postoje tri dimenzije kontrole nad ekonomskim
resursima u modernoj kapitalističkoj proizvodnji na osnovu kojih je moguće
definisati glavne klase koje danas postoje i to:
17. Prema Rajtu, pripadnici kapitalističke klase kontrolišu:
18. Rajt smatra da pripadnici radničke klase:
19. Da bi razlikovao mesta koje klase zauzimaju u okviru najbrojnije populacije,
a to je ona čiji su priradnici, pošto nemaju kontrolu nad sredtvima za
proizvodnju, prinuđeni da prodaju svoj rad, Rajt uzima u obzir sledeća dva
faktora:
20. Sociolozi uzimaju zanimanje kao pokazatelj pripadnosti društvenoj klasi, jer:
21. Sociolozi tradicionalno koriste klasne šeme na osnovu zanimanja za:
22. Iako je većina ljudi u modernim društvima daleko imućnije nego pre nekoliko
generacija, bogatstvo

Sociologija, 2008
 Ispitna pitanja
23.U klasnoj strukturi savremenog kapitalističkog društva višu klasu
čini:
24.U klasnoj strukturi savremenog kapitalističkog društva, prema
Goldtorpu, službeničku klasu čine:
25.Da li su bogati (pripadnici više klase) homogena i statična grupacija:
26.Pripadnici srednje klase („beli okovratnici“) uglavnom poseduju:
27.Radnička klasa obuhvata:
28.Da li se radnička klasa znatno smanjila tokom dvadesetog veka:
29.Novu vrstu ekonomije (ekonomiju znanja) poroizveli su:
30.Sociolozi i psiholozi koriste dva pristupa siromaštvu:
31.Uobičajena tehnika za merenje apsolutnog siromaštva jeste:
32.Apsolutno siromaštvo se odnosi na:

Sociologija, 2008
 Ispitna pitanja
33. Relativno siromaštvo meri se na osnovu jaza:
34. Postoje sledeća dva merenja siromaštva:
35. Dve glavne teorije koje pokušavaju da objasne siromaštvo su:
36. Ko je postavio teoriju kulture siromaštva?
37. Kako se definiše pojam potklase?
38. Pojam društvene izopštenosti je u odnosu na koncept potklase:
39. Eskluzija i inkluzija mogu da se posmatraju na osnovu sledećih faktora:
40. Estremni oblik socijalne ekskluzije predstavlja:
41. Država u kojoj vlada igra glavnu ulogu u smanjenju nejednakosti među
stanovništvom, putem besplatnog davanja ili subvencionisanja određenih
dobara i usluga, predstavlja definiciju

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
42. Maršal je blagostanje video kao rezultat:
43. Esping-Andersen navodi sledeća tri tipa režima socijalne zaštite:
44. Siromaštvo je rasprostranjeno:
45. Da li je siromaštvo trajno stanje?
46. U socijalnim državama postoje sledeća dva sistema socijalnih beneficija:
47. Široko grupisanje ljudi na osnovu bezličnih kriterijuma radi ostvarenja
određenih ciljeva, predstavlja:
48. Organizacije predstavljaju način koordiniranja aktivnosti ljudskih bića ili
proizvodnje dobara na stabilan način kroz prostor i vreme, smatrao je:
49. Sve velike organizacije imaju tendenciju da po svojoj prirodi budu
birokratske, smatrao je:
50. Postojanje jasno definisane hijerarhije, prema Veberu, karakteristika je:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
51. Veber je smatrao da moderna birokratija predstavlja:
52. U Veberovoj analizi birokratije, najistaknutije mesto zauzimaju:
53. Veber je konstruisao idealn oblik birokratske organizacije koju obeležavaju
sledećih pet elemenata:
54. Neformalne mreže razvijaju se:
55. Proučavanjem neformalnih odnosa u okviru jednog državnog organa
nadležnog za utvrđivanje kršenja poreskih propisa, bavio se:
56. Disfunkcije birokratije definisao je:
57. Tom Berns i G. M. Stoker razlikuju dva tipa organizacije:
58. Organske organizacije su u odnosu na mehanističke organizacije manje
sposobne da se suoče sa promenljivom tražnjom na tržištima koja zahtevaju
stalne inovacije. Navedena tvrdnja je:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
59. Arhitektura jedne organizacije neposredno odražava njen društveni karakter
i sistem upravljanja, pokazao je:
60. Nadzor u organizaciji može imati dva oblika:
61. Izraz gvozdeni zakon oligarhije odnosi se na velike organizacije, pa i na
društvo u celini, u kojima:
62. Živimo u društvu koje neki nazivaju društvo nadzora, smatra:
63. Neophodno je da birokratija bude podvrgnuta jakoj političkoj kontroli,
smatra:
64. Žene se sve manje zapošljavanju na menadžment pozicijama
65. Prema mišljenju feministkinja, birokratska karijera je podrazumevala karijeru
muškarca. Tvrdnja je:
66. Prema Gidensu, žene lako prodiru na mentorske pozicije:
67. Sistem odlučivanja odozdo-naviše i manje izražena specijalizacija, neke su
od karakteristika:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
68. Sigurnost radnog mesta i proizvodnja orijentisana ka timskom radu, neke su
od karakteristika:
69. Brisanje fizičke granice organizacija, vezuje se za pojavu:
70. Umreženo preduzeće predstavlja oblik organizacije koji najbolje odgovara
globalnoj, informacijskoj ekonomiji, smatra:
71. Adhokratiju, kao peti oblik organizacije, navodi slededeći autor:
72. Adhokratija može da zameni postojanu efikasnost tradicionalnih oblika
birokratije. Navedena tvrdnja je:
73. Uticajem kulturnih konteksta na oblik organizacije, bavi se autor:
74. Četiri osnovna principa na kojima se zasnivaju Mekdonalds restorani su:
75. Šest važnih karakteristike rada su:
76. Osnovu ekonomije predstavlja:
77. Zanimanje ili profesija je:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
78.Korišćenje nauke u unapređenju mašina sa ciljem postizanja veće
produktivnosti, je definicija pojma:
79.Novi društveni poredak, postindistrijsko društvo, „nova ekonomija“,
naziva se još i:
80.Jedno od glavnih obeležja modernih društava jeste izuzetno velika:
81.Specijalizacija uloga doprinela bi učvršćivanju društvene
solidarnosti u okviru zajednica, smatra:
82.Adam Smit svoje najpoznatije delo „Bogatstvo naroda“, počinje sa
čuvenim primerom:
83.Svaki zadatak može se vrlo strogo i objektivno ispitati kako bi se
odredio „jedan najbolji način“ na koji se on može izvršiti, smatra:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
84. Da li se slažete sa tvrdnjom da je industrijska proizvodnja postala mnogo
efikasnija sa uvođenjem tejlorizma ili naučnog menadžmenta:
85. Naziv koji se koristi za sistem masovne proizvodnje povezan sa osvajanjem
masovnih tržišta, a predstavlja nastavak Tejlorovih principa naučnog
menadžmenta zove se:
86. Nova era kapitalističke ekonomske proizvodnje u kojoj dolazi do
maksimalne fleksibilnosti i inovacija kako bi se zadovoljili uslovi tržišta za
različitim proizvodima izrađenim po meri potrošača, se naziva:
87. Dva glavna oblika nejednakosti žena u oblasti rada su:
88. Čini se da tendencije u „informacijskoj ekonomiji“ još više dovode do podele
između žena na vrhu i onih pri dnu. Navedena tvrdnja je:
89. Rad u kući u svom današnjem obliku nastao je sa:
90. Prosečno vreme koje žene provedu u obavljanju kućnih poslova značajno
se smanjilo pronalaskom kućnih aparata. Navedena tvrdnja je:

Sociologija, 2008
 Ispitna pitanja
91. Izraz „druga smena“ koji predstavlja pojavu da zaposlene žene i dalje
obavljaju najveći deo kućnih poslova, naveden je od strane:
92. Kućne obaveze pravičnije dele mladi bračni parovi nego starije generacije,
pokazalo je istraživanje autora:
93. Aspekt podele rada u kući sa aspekta rukovođenja kućnim finansijama,
proučavali su:
94. Neki od elemenata politika zapošljavanja usmerenih ka dobrobiti porodice
su:
95. Koja je vodeća zemlja na Zapadu u pogledu zakonodavstva koje promoviše
jednakost polova?
96. Frikciona nezaposlenost se još naziva i:
97. Nezaposlenost koja je rezultat velikih promena u privredi, a ne samo u
okolnostima koje utiču na pojedince, naziva se:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
98.Mladi u današnje vreme mogu da računaju na sigurno zaposlenje
kod jednog poslodavca. Navedena tvrdnja je:
99.Pojava da beli okovratnici koje je vera u stabilnost radnog mesta
navela da preuzmu velike finansijske obaveze, poput hipoteke na
kuću, privatnog obrazovanja za decu ili upražnjavanje skupog
hobija, predstavljena je kroz termin:
100.Dve štetne dimenzije nesigurnosti radnog mesta su:

Sociologija, 2009
 Završni ispit
1. Procesi globalizacije i širenja informacijskih tehnologija pojačavaju i
ubrzavaju:
2. Proces koji utiče na moderne gradove i nastavlja da ih oblikuje naziva se:
3. Urbanizacija, koja je u XX veku bila globalni proces, dovela je i dovodi da
se:
4. Postoje dva bitna obeležja modernog urbanizma i to:
5. Na proces širenja gradova deluju sledeće tri grupe činilaca:
6. Razvoj savremenih gradova vrši:
7. Rani teorijski pristupi u urbanoj sociologiji bili su pod uticajem rada čikaške
škole. Dva pristupa urbanoj analizi ove škole zaslužuju posebnu pažnju, a to
su:
8. Mnoge novije teorije o urbanizmu naglašavaju da:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
9. Načini života koje ljudi razvijaju u gradovima, kao i prostorni plan različitih
delova grada, izraz su:
10. Po svojoj suštini gradovi su:
11. Fizički oblik gradova proizvod je:
12. Urbani problemi podstiču:
13. Tendencije urbanog razvoja na Zapadu obeležavaju sledeća tri procesa:
14. Sledeće četiri grupe činilaca deluju da ključne tenzije i višestruki socijalni
problemi dobiju formu urbanih sukoba:
15. Danas se, u gradovima na Zapadu, grupe bogatih ljudi:
16. Uobičajna pojava u velikim gradovima na Zapadu je:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
17. Sa procesom širenja prigradskih naselja u gradovima na Zapadu nastaju:
18. Megagradovi su jedno od osnovnih obeležja urbanizacije u trećem
milenijumu:
19. Megagradovi su „žarišta“ aktivnosti u kojima dolazi do izuzetne
koncentracije političkih, medijskih, komunikacijskih, finansijskih i proizvodnih
tokova:
20. Gradovi u zemljama u razvoju razlikuju se od onih na Zapadu na osnovu
sledeća tri bitna obeležja:
21. Zagađenje, stambena kriza, neodgovarajuća zdravstvena zaštita i
nedostatak vode za piće su:
22. Proces globalizacije je ostavio dubok trag na gradove u tom smislu što je:
23. Da li najveći gradovi sveta predstavljaju glavne centre kroz koje se odvija
proces globalizacije?

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
24. Pod pojmom globalni grad podrazumeva se:
25. Globalne gradove danas obeležavaju sledećih pet bitnih karakteristika:
26. Za globalne gradove karakteristični su:
27. Da li globalizacija menja odnos između velikih gradskih centara i područja u
kojima su oni smešteni?
28. Proces urbanizacije je protivurečan u tom smislu što:
29. Danas postoje tri glavna područja u kojima gradske vlasti mogu da
upravljaju bolje od nacionalnih vlada, a to su:
30. Da li sa daljim širenjem procesa globalizacije raste i uloga gradova u
rešavanju međunarodnih pitanja?
31. Porast stanovništva jedan je od najznačajnijih svetskih problema sa kojima
se čovečanstvo danas suočava:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
32. Da li je porast stanovništva jedini faktor koji utiče na problem oskudice u
mnogim delovima sveta:
33. Prema teoriji Tomasa Maltusa, odnosno maltuzijanizma, po kojoj priraštaj
stanovništva teži da premaši raspoložive resurse neophodne za život,
potrebno je:
34. Nauka koja se bavi proučavanjem priraštaja stanovništva zove se:
35. Veliki deo demografskih istraživanja je:
36. Promene u populacionim obrascima obično se analiziraju kroz:
37. Na populacione obrasce utiču sledeća tri faktora:
38. Postoji sledećih osam osnovnih demografskih pojmova u analizi
stanovništva:
39. Opšta stopa nataliteta je:
40. Fertilitet je:
41. Stopa fertiliteta se izračunava kao prosečan broj:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
42. Fekonditet predstavlja:
43. Opšta stopa mortaliteta je:
44. Mortalitet je:
45. Stopa smrtnosti odojčadi predstavlja:
46. Očekivana dužina življenja je:
47. Životni vek je:
48. Pre perioda industraijalizacije stope:
49. Sa početkom industrijalizacije došlo je do porasta stanovništva:
50. Proces industrijalizacije je doveo do uspostavljanja:
51. Zemlje u razvoju treba da dožive:
52. U razvijenom svetu, svetu koji je prošao proces demografske tranzicije,
doći će do:
53. Demografski trendovi u zemljama u razvoju i u razvijenom svetu:
 Ispitna pitanja
54. Sva dosadašnja društva su bila zaokupljena problemima zaštite životne
okoline, tj. odgovorom na pitanje:
55. Pre razvoja moderne industrije priroda je:
56. Savremena industrija, njen rast i razvoj, dovela je:
57. Šta podrazumeva ideja „granica rasta“?
58. Održivi razvoj znači da:
59. Sve veća potrošnja dobara, usluga, energije i resursa u svetu odraz je:
60. Sve veća potrošnja dobara, usluga, energije i resursa ima sledeći negativni
uticaj:
61. Sve veća potrošnja dobara, usluga, energije i resursa dovodi do:
62. Potrošnja energije i sirovina danas je:
63. Negativne ekološke posledice što ih uzrokuje povećana potrošnja najveće
su u:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
64. Postoji mnogo različitih vrsta globalnih opasnosti sa kojima se današnji svet
suočava, a koje se mogu grubo podeliti u sledeće dve osnovne vrste.
65. Zagađivanje i stvaranje otpadnih materija koje se izbacuju u životnu sredinu
su:
66. Pretnje po čovekovu okolinu uključuju istrošenost prirodnih resursa kao što
su:
67. Većina ekoloških pitanja usko je povezana sa:
68. Danas živimo u jednom globalnom poretku u kojem se suočavamo sa:
69. Dva najznačajnija globalna rizika su:
70. Globalno zagrevanje, koje se odnosi na postepeno povećanje prosečne
temperature zemlje usled promene hemijskog sastava atmosfere, proizvodi
sledećih pet štetnih uticaja:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
71.Genetski modifikovana hrana je kontraverzno pitanje jer:
72.Eko-efikasnost se odnosi na:
73.Ekološka modernizacija jeste verovanje da se:
74.Sociolozi proučavaju društveni život postavljajući određena pitanja
i pokušavajući da na njih daju odgovore putem:
75.Pitanja koja postavljaju sociolozi mogu da budu:
76.Po svom karakteru sociološka istraživanja mogu da budu trojaka:
77.Sociologija je nauka koja koristi:
78.Da li je sociologija u stanju da preuzme modele iz prirodnih nauka:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
79. Sociološki istraživački proces ima sledećih osam faza:
80. Istraživački problem zadaju sledeće tri grupe razloga:
81. Ideje drugih istraživača mogu da pomognu sociologu da:
82. Hipoteza u sociološkom istraživanju je:
83. Izbor metoda za prikupljanje podataka determinisano je:
84. Prikupljanje podataka i njihova obrada obuhvata:
85. Interpretacija rezultata sadrži:
86. Uzročni odnos jeste onaj u kome je:
87. Korelacija u sociološkom istraživanju znači:
88. Varijabla je:
89. U sociološkim istraživanjima se razlikuju:

Sociologija, 2009
 Ispitna pitanja
90. Da bismo saznali da li korelacija između promenljivih uključuje i uzorčni
odnosu u sociološkom istraživanju koristimo:
91. U sociološkim istraživanjima se upotrebljavaju sledeće tri grupe naučnih
metoda:
92. Osnovne metode istraživanja čine dve grupe i to:
93. U analitičke osnovne metode ubrajaju se sledeće četiri:
94. U sintetičke osnovne metode ubrajaju se sledeće četiri:
95. U opštenaučne metode ubrajaju se sledećih pet:
96. U metode i tehnike prikupljanja podataka spadaju sledećih šest:
97. Pošto svaka od metoda ima svoje nedostatke i ograničenja u sociološkim
istrađivanjima se često kombinuju dva ili više metoda tako da:
98. Proces kombinovanja više metoda u sociološkom istraživanju naziva se:
99. Sociološko istraživanje kod autora često izaziva:

Sociologija, 2009
 Prvi deo
Predmet i metod sociologije

Nauka – postulati, konstituitivni

elementi i klasifikacija

Sociologija, 2009
 Osnove siticanja saznanja
• Neoposredno iskustvo – determinisano
nesavršenošću naših čula.
• Učenje – uglavnom se zasniva na
pamćenju – istinost se ne dovodi u pitanje
– ne traži se kritički odnos.
• Studiranje – zasniva se na razmišljanju –
na kritičkom odnosu.

Sociologija, 2009
 Oblici ljudskog saznanja
• Nauka
• Zdrav razum
• Religija
• Ideologija
• Umetnost

Sociologija, 2009
 Razlika između nauke i drugih sistema
ideja, verovanja i prakse
U odnosu na druge sisteme ideja, verovanja i prakse – zdrav razum, religiju,
ideologiju, umetnost - nauka se razlikuje s obzirom na:
• viziju sveta ( tzv. naučni pogled na svet);
• prtpostavke od kojih polazi;
• metode koje koristi;
• istine do kojih dolazi;
• merila koja primenjuje;
• jezik kojim govori;
• norme kojih se pridržava;
• racionalnost koju brani;
• funkcije koje vrši;
• vrednosti koje afirmiše, i
• kulturu koju stvara.

Prema tome, naučno saznanje se razlikuje od drugih oblika ljudskog

saznanja po svom metodološkom izvođenju

Sociologija, 2009
 Cilj i sadržaj naučnog mišljenja
• Svako razmišljanje nije isto što i naučno mišljenje.
Naučno mišljenje je specifičan način razmišljanja – cilj
mu je da bude istinoidno. Ono je rezultat naučnih
analiza.
• Naučno mišljenje, odnosno naučna analiza jeste
složena aktivnost koja mora da bude zasnovana na
principima logike. To znači da se ono mora da temelji na
naučnoj teoriji i da uključi postupke empirijske verifikacije
– provere. Zbog toga, naučno mišljenje mora da uključi i
poveže sledeće nivoe:
• Najopštiji nivo naučnog mišljenja;
• Nivo teorijske orijentacije;
• Nivo empirijsko-metodoloških postupaka.

Sociologija, 2009
 Norme naučne misli
Da bi neka misao bila naučno valjana i uvrštena u nauku kao saznajni
sistem ona mora da bude:

• Objektivna – odgovara činjenicama,

• Logična – proizvod logičkih zakona mišljenja,
• Sistematična – svaki podatak dobija svoje značenje.
Sisatematičnost načina istraživanja i izlaganja,
• Proverljiva – drugi istraživači dolaze do istih ili sličnih rezultata ako
ispituju iste činjenice,
• Merljiva – odnosi se na kvantitativna obeležja pojave,
• Precizna – tačno određivanje pojmova,
• Skladna – osobina velikog duha koji je sklad pretpostavio u
stvarnosti.

Sociologija, 2008
 Osnovne karakteristike nauke
Iz opšte odredbe nauke proizlaze njene sledeće tri
osnovne karakteristike:
Prvo, da je ona čovekovo delo, rezultat njegove
misaone i praktičke delatnosti;
Drugo, da je to saznanje objektivno, jer korespondira s
objektivnom stvarnošću, i
Treće, da je naučno saznanje relativno, jer ta
korespondencija nikada nije potpuna, već je uvek
delimična i aproksimativna.

Sociologija, 2009
 Temelji naučnog saznanja
Prema nalazima filosofije nauke, odnosno nauke o naučnom saznanju
sistem naučnog saznanja o prirodi, čoveku i društvu zasniva se na sledećih
pet osnovnih konstitutivnih metodoloških principa ili postulata:
» Objektivnosti,
» Pouzdanosti,
» Opštosti,
» Sistematičnosti,
» Preciznosti.
NAPOMENA: Ovi konstitutivni principi, odnosno metodološki postulati
naučne delatnosti na kojima počiva naučno saznanje nisu univerzalni i
opštevažeći kao što su to, na primer, logička pravila koja važe bez obzira na
vreme i mesto. Njihov sadržaj i važenje umnogome zavise od specifičnih
okolnosti istorijskog razvoja pojedinih nauka. Međutim, oni se isto tako ne
mogu proizvoljno menjati, jer propisuju koje je znanje naučno a koje nije.
Svaka njihova promena uvek znači i promenu u shvatanju nauke i njenih
granica prema drugim oblicima ljudske delatnosti i ljudskog saznanja.

Sociologija, 2009
 Nauka i njeni postulati
1. OBJEKTIVNOST- naučno saznanje
mora da bude:
• Nepristrasno – lišeno ličnih sukoba,
emocija, predrasuda, pojedinačnih i
grupnih interesa,
• Intersubjektivno proverljivo – svih
naučnih iskaza, hipoteza i teorija –
da ga provere nezavisni i
kompetentni pojedinci.

Sociologija, 2009
 Nauka i njeni postulati
Uslovi za intersubjektivnu proverljivost:
• komunikatibilnost – jasno i precizno kazano –
termini i simboli razumljivi članovima naučne
zajednice,
• javnost naučnog saznanja – javnost svih faza
istraživanja,
• naučno znanje je hipotetičko, relativno – nema
konačnih rešenja i istina
 Nauka i njeni postulati

2. POUZDANOST - Naučno saznanje u prilog

svojoj osnovanosti mora da ima
odgovarajuće empirijske dokaze.

• Ipak, bez slepe privrženosti

činjenicama.

Sociologija, 2009
 Nauka i njeni postulati
3. OPŠTOST - Nauka je usmerena na
otkrivanje opštih veza i odnosa među
pojavama, procesima i predmetima u
objektivnoj stvarnosti.
• Težnja da se dokuči unutrašnja suština
pojava koje se ispituju i da se utvrde opšti i
relativno stalni odnosi i veze koje se među
njima uspostavljaju.

Sociologija, 2009
 Nauka i njeni postulati
Da bi to postigla nauka se služi:
• Apstrakcijom,
• Analizom,
• Sintezom.
Znači, nauka bogatu i beskonačno složenu
stvarnost najpre rastavlja i raščlanjuje na njene
prostije elemente, da bi, potom, proučavajući te
elemente odvojeno, došla do onog što je u
njima zajedničko, trajno i relativno
nepromenljivo.
Sociologija, 2009
 Nauka i njeni postulati

Stepen opštosti naučnog saznanja različit je

kod pojedinih naučnih disciplina.

Opštost naučnog saznanja izražava se

otkrivanjem:
• naučnih zakona,
• izgradnjom naučnih modela, i
• izgradnjom idealnih tipova
Sociologija, 2009
 Nauka i njeni postulati
4. SISTEMATIČNOST – Izražava se u
koherentnosti i konzistentnosti unutrašnjeg
predmetnog, sadržajnog, logičkog i
metodološkog poretka konstitutivnih
delova nauke, naučnih teorija, naučnih
zakona, naučnoteorijskih pojmova i slično.

Sociologija, 2009
 Nauka i njeni postulati
• 5. Preciznost – postiže se jasnim pojmovima koji se
upotrebljavaju u jeziku nauke i iskazuje se
klasifikacijama sistematično sređenih podataka.
• Preciznost naučnog saznanja ima svoja dva vida:
a) prvi se sastoji u jasnosti pojmovne aparature –
doprinosi tačnosti,
b) drugi u iscrpnosti i sređenosti podataka o stvarnosti.
 Konstitutivni elementi nauke

• Nauku kao istinito i metodski izvedeno

znanje o stvarnosti određuju njena dva
konstitutivna elementa:
1) Predmet istraživanja,
2) Metod istraživanja

Sociologija, 2009
 Konstitutivni elementi nauke

• Predmet i metod su nerazdvojno

povezani, i jedan bez drugog se ne mogu
konstituisati.
• Svako saznanje o stvarnosti može imati
naučni karakter i status samo ako je
metodski izvedeno, odnosno ako
zadovoljava osnovne metodološke
zahteve – objektivnost, pouzdanost,
opštost, sistematičnost i preciznost.

Sociologija, 2009
 1. Predmet nauke

• U najopštijem smislu reči, predmet nauke

jeste objektivna stvarnost, tj. celokupnost
pojava, procesa i odnosa koji čine tu
stvarnost.
• Konstituisanje predmeta svake nauke,
odnosno izdvajanje konkretnih sadržaja i
problema u stvarnosti kao predmeta pojedinih
nauka, u velikoj meri zavisi od čoveka,
njegove delatnosti i potreba.
Sociologija, 2009
 1. Predmet nauke

Na konstituisanje predmeta nauke utiču:

1. određeno filosofsko, odnosno ontološko shvatanje

stvarnosti;
2. saznajni ciljevi;
3. metodološki postupci koji se primenjuju u pro-
cesu sticanja saznanja, i
4. čovekove praktične potrebe za saznanjima
određene vrste.

Sociologija, 2009
 2. Metod nauke
U najopštijem smislu, pod metodom se uglavnom
podrazumeva način na koji se dolazi do saznanja o
predmetu koji određena nauka proučava.
Metodologija zasnovana na dijalektici pod naučnim
metod podrazumeva dijalektičko jedinstvo:
1) logičkih načela i pravila,
2) teorijskih saznanja o stvarnosti, i
3) praktičnih radnji i tehničkih
sredstava koja se primenjuju u
istraživačkoj delatnosti.

Sociologija, 2009
 2. Metod nauke

• Prvi, logički deo, obuhvata logička

pravila i na njima zasnovane misaone
radnje koje se koriste u postupku
naučnog saznanja.
• Ovaj deo metoda je univerzalan, jer se
postupak naučnog saznanja u svim
naukama vrši po ustaljenim fazama i
logičkim pravilima.
Sociologija, 2009
 2. Metod nauke
• Drugi, teorijsko-epistemološki deo,
koji se često naziva opštim teorijsko-
metodološkim pristupom, obuhvata
prethodna teorijska saznanja o
predmetu koji se istražuje, kao i
osnovna saznajna načela koja služe kao
orijentir i opšti putokaz u istraživanju.
• Ovaj deo metoda je specifičan i poseban
za svaku nauku, jer zavisi od predmeta
koji određena nauka proučava.
Sociologija, 2009
 2. Metod nauke

• Treći deo naučnog metoda, koji se

često naziva tehnikom istraživanja
čine metode i tehnike koje se koriste u
istraživačkoj praksi. Tu spadaju, u
prvom redu, metode, postupci i
instrumenti kojima se vrši prikupljanje
iskustvene građe, njeno sređivanje,
upoređivanje, a delom i eksplikacija.
Sociologija, 2009
 Klasifikacija naučnih metoda

• U literaturi se najčešće susreću sledeće

klasifikacije naučnih metoda:
1. Osnovne metode;
2. Opštenaučne metode (primenjuju se ili
se mogu primenjivati u svim naukama);
3. Posebne metode pojedinih grupa
nauka;
4. Metode prikupljanja pdataka;
5. Metode obrade podataka
. Sociologija, 2008
 Klasifikacija nauka

• Svaka podela nauka – veštačka i uslovna

• Celokupni sistem nauka najčešće se deli
na pet velikih kompleksa:
1) Filosofske
2) Matematičke
3) Prirodne
4) Psihološke i
5) Društvene nauke

Sociologija, 2008