VALUTNE OPCIJE

• Valutna opcija je ugovor po kome kupac ima pravo, ali

ne i obavezu da kupi (ova opcija se naziva kol opcija
(call options)) ili da proda (ova opcija se naziva put
opcija (put options)), tačno utvrđenu količinu jedne
valute, po unapred utvrđenoj ceni (deviznom kursu),
na određeni budući datum.
• Postoje dva osnovna tipa opcija: američke i evropske.
Američka opcija (American option) se može izvršiti u
bilo koje vreme do njenog dospeća, dok se evropska
opcija (European option) može izvršiti samo na datum
dospeća.
• Cena po kojoj će se realizovati opcija naziva se (strike ili
exercise price). Ubuduće ovu cenu ćemo označavati
kao strajk cena.
• U berzanskom žargonu se za prodavaca opcije (onaj
koji je upisao opciju) kaže da je u kratkoj poziciji, dok
je kupac u dugoj poziciji
• Valutna opcija holderu daje pravo da kupi ili proda određenu
količinu neke valute, ali on to ne mora da učini. Po ovome se
opcije razlikuju od fjučersa i terminskih ugovora, gde je holder
u obavezi da kupi ili proda valutu, ukoliko prethodno ne
„izađe“ iz ugovora. Za razliku od kupca, prodavac opcije, onaj
koji ispisuje opciju (writer) je u obavezi da ispuni ugovornu
obavezu, ukoliko to od njega zahteva kupac opcije.
• Tržište valutnih opcija je nastalo 1982. godine na Filadelfijskoj
berzi (Philadelphia Stock Exchange), a Čikaška robna berza
(Chicago Mercantile Exchange) je otpočela sa trgovinom
opcijama 1984. godine. Kasnije je trgovima opcijama
prihvaćena u bankama i u vanberzanskoj trgovini (over-the-
counter – OTC market).
• Prvi ugovor na Filadelfijskoj berzi je bila opcija na britanske
funte uvedena 1982. , dok su opcije na nemačku marku,
japanski jen, kanadski dolar i švajcarski franak uvedene
sredinom februara 1993. godine. Danas se na ovoj berzi trguje
opcijama na australijski dolar, britansku funtu, kanadski dolar,
evro, japanski jen i švajcarski franak.
• Filadelfijska berza je najstarija berza u SAD.
Osnovana je 1790. godine. Danas je u vlasništvu
NASDAQ-a (National Association of Securities
Dealers Automated Quotations).
• Nema troškova da se stupi u terminski i fjučers
ugovor, sem brokerske provizije, dok kupac
opcionog ugovora mora da plati premiju, koja se
označava kao cena opcije.
• Kupac opcije po pravilu premiju, kao trošak
opcije, plaća prodavcu opcije unapred.
• Na OTC tržištu opcija (bankarsko tržište opcija),
premija se izračunava kao procenat od iznosa
transakcije. Premija se iskazuje kao iznos domaće
valute po jedinici inostrane valute.
• Postoji nekoliko pozicija valutne opcije:
– opcije na dobitku, ili opcije u novcu (in the money – ITM),
– opcije na istom, ili opcije na novcu (at the money – ATM), i
– opcije na gubitku, odnosno opcije van novca (out of the money
– OTM).
• Opcija na dobitku je ona čije izvršenje donosi profit njenom
vlasniku (cena izvršenja, odnosno strajk cena, je niža od
promptnog deviznog kursa).
• Za ovu opciju se takođe kaže da ima unutrašnju vrednost
(intrinsic value). To praktično znači da će njen vlasnik
ostvariti trenutnu zaradu ako je realizuje.
• Međutim, ovakva situacija na tržištu ukazuje da bi zarada
vlasnika opcije mogla biti i veća u periodu do dospeća
opcije.
• Opcija na istom ne bi dovela do toka novca jer je cena
izvršenja ista kao i promptni devizni kurs. Konačno, opcija
na gubitku je opcija čije izvršenje ne donosi profit njenom
vlasniku.
• Ako sa S označimo promptni devizni kurs valute, a sa X
strajk cenu u valutnoj opciji, vlasnik kol opcije je na dobitku
kada je S>X, na istom kada je S=X, i na gubitku kada je S<X.
• Vlasnik put opcije je na dobitku kada je S<X, na istom kada
je S=X, i na gubitku kada je S>X. Naravno, opcija će se
izvršiti samo ako je na dobitku. Put opcija ima unutrašnju
vrednost kada je strajk cena veća od promptnog deviznog
kursa.
• Cena opcije ili premija ima svoja dva dela.
– Jedan je unutrašnja vrednost (ako postoji),
– a drugi vremenska vrednost (time value) opcije.
• Vremenska vrednost je deo premije zato što postoji
mogućnost da u nekom trenutku u budućnosti opcija može
imati veću unutrašnju vrednost od sadašnje. U slučaju da je
opcija na istom, što se događa kada je strajk cena u opciji
jednaka promptnom deviznom kursu na deviznom tržištu,
premija je jednaka vremenskoj vrednosti opcije.
• Pogledajmo na jednom primeru kako funkcioniše
tržište opcija.
• Posmatrajmo prvo američku kol opciju sa strajk cenom
od 1,500 $/€.
– Ova opcija daje kupcu pravo da kupi 125.000 € po ceni
1,500 $/€, tokom trajanja opcije, uključujući i dan dospeća
u decembru.
• Pretpostavimo da je cena opcije 1,15 američkih centi
po evru (cena opcije, odnosno premija, na američkim
berzama se iskazuje kao iznos američkih centi po
jedinici inostrane valute).
• U našem primeru to znači da će kupac za kupovinu
jedne opcije koja glasi na 125.000 € morati da plati
0,0115 $/€ x 125.000 € = 1.437,5 $.
• Dakle, time što će platiti 1.437,5$, kupac kol opcije
stiče pravo da kupi 125.000 € po deviznom kursu 1,500
$/€, bilo kog dana do dospeća, uključujući i dan
dospeća.
• Korporacija za poravnanja opcija (Option Clearing Corporation
– OCC), funkcioniše na sličan način kao agencija za poravnanja
(klirinška kuća) na tržištu fjučersa.
• OCC je posrednik u trgovni opcijama i garantuje izvršenje
ugovora. OCC ima brojne članove. Ako brokerska kuća nije
članica berzanske OCC, svoju trgovinu mora obračunavati
preko člana. Od članova se zahteva da poseduju minimalni
iznos kapitala i da sredstva deponuju u specijalni fond koji se
može koristiti ako bilo koji član ne izvrši svoje ugovorne
obaveze.
• Članica OCC će odrediti koji od njenih klijenata koji je prodao
(upisao) opciju, ima obavezu da proda ili kupi po stajk ceni
određeni iznos neke valute od kupca opcije.