-OSVRT NA OSOBINE PRAVILNIH

POLIEDARA-
-DUALNOST-
-ZLATNI PRESJEK-
• Pravilni poliedri uopštavaju
pojam pravilnog mnogougla
na tri dimenzije. Pravilni
poliedar je poliedar sa
podudarnim stranama i
identičnim temena. Postoji
samo pet konveksnih
pravilnih poliedra i oni su
zajednički poznati kao
Platonova tijela.
 ZLATNI PRESJEK

Zlatni presek, poznat i kao božanska proporcija,

zlatna sredina ili zlatni presek, broj je koji se često
susreće prilikom uzimanja odnosa udaljenosti u
jednostavnim geometrijskim figurama kao što su
pentagon, pentagram, dekagon i dodekaedar.
Označava se , ili ponekad . Znacaj zlatnog
preseka najbolje ilustruje cinjenica da se njegovim
izucavanjem bavio jos Euklid. Poslednja,
trinaestaknjiga Euklidovih elemenata posvecena
je uglavnom proucavanjupravilnih poliedara -
tetraedru i ikosaedru kojima su stranetrouglovi,
kocki kojoj su strane kvadrati i dodekaedru kome
sustrane petougloviPri izlaganju tih prethodnih
teorema vrlovaznu ulogu igra neprekidno deljenje
duzi ( zlatni presek ) . Na tojteoriji se zasniva i
teorija ikosaedra i dodekaedra.
Konstanta zlatnog preseka iznosi-
Pet Platonovih tela je povezano sa
zlatnim presekom. Renesansni slikari su
bili ubijeđeni da je ljudskom oku
najugodnije kada se glavni objekat slike
postavi ne usredište, već ekscentrično
upravo u tačku čije je rastojanje od
rubova slike u zlatnom preseku. Nije
jasno otkuda to uvijerenje. Verovatno je
za to zaslužan Leonardo da Vinči,koji je
tim putem ”matematizovao”raznovrsna
likovna estetska ubijeđenja. Moguće je
da je i igra reči u zlatnoj razmeri da
”manji deo se odnosi prema većem kao
veći prema celini”igrala svoju ulogu u
ovom verovanju.
Zlatni pravougaonik je pravougaonik čije se stranice nalaze
u odnosu zlatnog presjeka, odnosno 

što je približno

Ako se odstranjivanje kvadrata nastavi do beskonačnosti, dobija se

aproksimacija zlatne spirale
K

Ako svaku stranicu priozvoljnog kvadrata izdelimo po zlatnom

preseku, zatim spojimo tačke na susednim stranicama, dobi
L
´cemo zlatni pravougaonik.
M

N
Proučavajući broj τ Pačoli dolazi do zanimljive osobine
ikosaedra.
Svako teme ikosaedra povezuje pet pljosni koje čine
pljosni pravilne piramide čija je osnova pravilan
petougao.Ikosaedar možemo dobiti ako spojimo
temena tri podudarna pravougaonika raspoređena na
sledeći način kao što je predstavljeno na slici.

Vrhovi ikosaedra mogu se lako dobiti iz tri međusobno

pravougla zlatna pravougaonika, čije su stranice u
proporciji 1: τ . Ivice ikosaedra su segmenti koji spajaju
svaki vrh pravougaonika sa njihovih pet najbližih suseda,
kao što je prikazano na slici.
Za konstrukciju dodekaedra korisno je znati da je kocka sadržana u njenoj unutrašnjosti.
Počevši od osam tjemena kocke, preostalih dvanaest vrhova mogu se dobiti iz tri
pravougaonika takođe povezana sa Zlatnim presekom, ali u proporciji 1: τ 2
Kod pravilnih poliedara razlikujemo
-opisanu sferu (sadrži temena poliedra),
-međusferu (dodiruje sve njegove ivice)
- upisanu sferu (dodiruje sve njegove ravni)
DUALNOST PRAVILNIH POLIEDARA

Simetrije Platonovih tela vode ka još jednom interesantnom svojstvu a to

je dualnost.
Dva poliedra su dualna ako postoji preslikavanje kojim se incidentna
tjemena, ivice i ravni jednog od njih preslikavaju, redom, na incidentne
ravni, ivice i tjemena drugog. Za neki poliedar ćemo rei da su mu
incidentni:
1.tjeme i ivica ako je tjeme, kraj ivice
2.tjeme i ravan ako je tjeme, tjeme te ravni
3.ivica i ravan ako je ivica, stranica te ravni
Kocka i oktaedar imaju po 12 ivica, ali
broj njihovih strana i tjemena su
zamenjena. Kocka: 6 strana i 8
tjemena a oktaedar: 8 strana i 6
tjemena. Slično, dodekaedar i
ikosaedar imaju po 30 ivica, ali
dodekaedar 12 strana i 20 tjemena,
dok ikosaedar 20 strana i 12 tjemena.
Ovo omogućava da jedno tjelo bude
preslikano u svoj dual.Ako spojimo
centre svih strana kocke dobićemo
oktaedar i ako spojimo centre strana
oktaedra, dobićemo kocku.Ista
procedura se može primeniti da bi se
ikosaedar preslikao u dodekaedar i
obrnuto.
Tetraedar je dualan sam sebi.
Spajajući 4 centra njegovih strana
dobija se drugi, obrnuti tetraedar.
Zanimljiva je još jedna od osobina poliedara a to je stelacija.Stelacija poliedara je proces generisanja
novog poliedra koji se sastoji u ”produžavanju”njegovih elemenata, strana i ivica, do preseka svakog
elementa sa ostalim, odnosno do formiranja novog poliedra, poštujući pri tome određene tipove
simetrije.Stelacijom pravilnih poligona možemo dobiti pravilne zvezdaste poligone i preklapanje već
postojećih poligona. Pravilan poligon ima jednake stranice i jednake uglove kod svakog temena.