Пећина Шове

Михаило Радиновић
• Налази се кањону реке Ардеш у јужној
Француској
• Откривена је у Децембру 1994. године
• Цртежи у њој спадају међу најраније
пећинске цртеже
• Пећина је дугачка око 400 м, са великим
просторијама
• На поду пећине се налазе бројни
археолошки и палеонтолошки остаци,
укључујући и бројне лобање и кости
пећинских медведа
• Пронађене су стотине животињских
представа различитих животињских врста,
међу којима су и оне које се ретко јављају
на пећинским цртежима
• Улаз се у неком тренутку срушио, и
захваљујући томе су се остаци добро
очували
• Пећина се може поделити на два
сектора приближно исте величине. У
првом сектору је карактеристично
одсуство цртежа црном бојом, за
разлику од великог броја оних са
црвеном. У другом сектору зидови су
украшени са бројним представама
животиња. У овом сектору такође су
пронађени бројни остаци људске
активности, укључујући и огњишта.
 Пећинско сликарство
• Сликане и гравиране представе
• Пигменти: црвени, црни, окер
• Бизон, мамут, вунасти носорог, пантер,
хијена, сова, ибекс, ирвас, јелен, итд. Бројне
представе предатора, који нису ловљени
(медведи, лавови, носорози, итд.), насупрот
уобичајеним представама коња, бизона, итд.
• Карактеристично је по коришћењу
перспективе и сенчењу
• Отисци шака
• Десни носорог је 72 цм дугачак и 44 цм висок,
док је леви дугачак 1 м, а висок 50 цм висок
• Микроскопским анализама утврђен поступак
цртања. Прво су нацртани рогови и глава, па
контуре осталих делова тела. Онда су
додавани детаљи. Цртање је вероватно
започето дрвеним угљем, затим прелажењем
постојећих линија црним пигментом, и затим
мешањем тог пигмента са шљаком (clay)
• Једину људску фигуру
представља “венера” – ноге и
гениталије жене код које се
налази и бизон. Ова представа
се налази на таваници пећине
• Велике црвене тачке
представљају представљају
отиске руку начињене дланом.
Пронађени су такође и отисци
целих шака
• Пронађена су два отиска стопала која су
истраживачи идентификовали као
људска. То су отисци стопала детета.
Његово стопало показује морфологију
која се може поредити са оном модерних
људи. Одговарају детету које има испод 8
година, и висине око 1,3 м. Пропорције
наговештавају да је у питању био
мушкарац.
 Датовање
• Поред сликарства, пронађени су разни остаци: кости
пећинског медведа, угаљ, кремене алатке, итд. Неки од њих
су прекривени кречњачким наслагама које могу бити датовани
са методама уранијумових серија
• 1995. узорци угља из цртежа два носорога и једног бизона су
дали C14 датуме између 30,340 и 32,140 година пре
садашњости
• Урађено је 40 C14 датума, 10 узорака је узето из пигмената
из пећинских слика и остатака бакљи, а остало из угља
нађеног на земљи. Већина ових датума може се сврстати у
две групе: 32,500 – 30,000 и 27,000 – 26,000 пре садашњости
• Датирање трага бакље (26,120 ± 400)
постављеног преко калцитног слоја који
покрива цртеж доказује да су бар неке од
представа урађене веома рано
 Критике датовања
• Узорци су контаминирани. Као одговор на ову
критику се наводи да би у том случају
резултати били раштрканији
• Неки мисле да су солитрејски и
магдаленијенски посетиоци сакупили угаљ из
орињасијенског доба, и онда га искористили
за цртање ових цртежа
• Неки доводе у питање тачност C14 датума,
наводе да је стил превише софистициран за
тако ран период, али постоје слични примери
на “portable imaginery” у другим деловима
Француске, као и југозападној Немачкој