ВРСТЕ И РЕЖИМИ РАДНИХ ОДНОСА

ДР БОРИСЛАВ РАДИЋ
 Појам индивидуалног радног односа
 Радно право не регулише све односе који се упостављају поводом рад а који за
предмет имају обављање одређеног рада
 Примјер: шивење одјела, адвокати, писање рада (овдје се успоставља правни
однос повод рада, што не мора да значи и радни однос)
 Радни однос је предмет радног правa (правни однос између лица које обавља
рад за плату и лица за чији се рачун рад обавља, а под условима које утврђују
важећи прописи)
 Битни елементи (без њих нема радног односа): Добровољност, двостраност,
лично обављање послова, правни однос, садржина радног односа, плаћеност,
правна подређеност (субординација), уређивање радног односа
 Радни однос је врста правног односа који се слободно и добровољно успоставља
између радника и послодавца, уз укључивање радника у организовани процес
рада, гдје он заузима одређено мјесто у оквиру ког лично обавља одређени
посао, који је саставни и трајни дио дјелатности послодавца, уз обавезу
послодавца да поштује право на плату и друга права
 Радни однос је облик личног, организованог, зависног и плаћеног рада једног
лица/радника, код другог лица (правног или физичког лица – послодавца)
 Добровољност радног односа
 Добровољност проистиче из слободе уговарања, односно из послодавчеве
слободе предузетништва и из права на рад и слободе рада радника
- Слобода предузетништва подразумјева право сваког физичког и правног
лица да обавља слободно изабрану активност, да слободно бира раднике,
али и да иницира и престанак рада радника
- Слобода рада је право сваког човјека да зарађује за живот на основу
слободно изабраног занимања. Слобода рада је једно од основних начела
радног права и поред слободе избора занимања и запослења њену
садржину чини и доступност радних мјеста под једнаким условима. Битан
елемент садржине слободе рада је и забрана принудног рад
 К 29 МОР – о принудном или обавезном раду (Принудни рад је сваки рад
који се захтјева од неког лица под претњом казне, а за које то лице није
добровољно пристало)
 Принудни рад подразумјева два битна елемента:
- претња казном
- изостанак добровољног пристанка на рад
 Двостраност
 Субјекти су радник и послодавац
1. Радник је физичко лице које је у радном односу код послодавца и који је
пријављено у Јединствен систем, а које по основу тог радног односа остварује
права, обавезе и одговорности из радног односа и права по основу социјалног
осигурања.
- Услови за заснивање радног односа су: општа здравствена способност и
минимална старосна доб (15)
- Посебни услови се прописују другим законима, општим актом послодавца,
актом о систематизацији (нпр. инвалиди – посебни услови прописани другим
законом; странац – радна дозвола и пријава боравка; државни службеници;
службеници у органима јединица локалне самоуправе, итд.)
2. Послодавац је домаће или страно правно или физичко лице, код којег се
радник налази у радном односу.
- Послодавац – правно лице се идентификује у зависности од режима радног
односа (у општем режиму – привредно друштво, банка, фонд; у посебном
режиму – послодавац је држава, односо орган локалне самоуправе)
Послодавац – физичко лице је предузетник који обавља регистовану дјелатност
или слободну професију
 Плаћеност рада
 Плаћеност рада се по свом карактеру, начину формирања, начину и
времену исплате разликује од накнаде за извршавање одређеног посла
по другим основама
 Радник има право на плату као противуслугу зато што је послодавцу на
располагање ставио своје радне способности
 Плаћен рад (плата) је противпрестација за обављени рад, али и врста
накнаде за подређивања радника послодавчевим овлаштењима
 Радник има право на плату зато што лично обавља послове под влашћу
послодавца
 Ово право остварује без обзира да ли је његов рад довео до пословних
резултата послодавца (да је остварена добит или је претрпљен губитак)
- Ово одсуство везе између добити и плате је једно од основних обиљежја
рада у радном односа. (Привредни ризик искључиво сноси послодавац.
Због субординације радник не учествује у ризику дјелатности.
„Чија је корист од нечег, онога је и терет“ чл. 101. ОИЗ ЦГ
 Лично обављање послова
 Даном ступања на рад радник почиње да испуњава обавезе
вршења посла. Обавезан је да поштује правила радног реда и
испуњава налоге послодавца
 Својим налозима послодавац (или друго одговорно лице) одлучује
како ће користити радне способности радника
 За разлику од послодавца, који може своја овлашћења пренијети
на друго лице, радник своју обавезу извршавање радних задатака
обавља искључиво лично
 Према томе лично обављање рада представља и одлучујући
елемент сагласности радника и послодавца, јер је извршавање
обавеза или стицања других права искључиво везана за радника
 Због ове чињенице смрт радника доводи до престанка радног
односа
 Послодавац може да пренесе своја права и обавезе на трећа
лица (установа промјене послодавца)
 Подређеност радника власти послодавца
 Правна подређеност подразумјева неједнакост субјеката (видљиво већ
приликом заснивања радног односа, а и у току радног односа)
 Правна неједнакост лежи у чињеници да радник на основу уговора о рад
постаје подређен влашћу послодавца
 Субординација долази до изражаја тек по заснивању радног односа –
представља право послодавца да континуирано управља радом радника
 Субординација (организација и управљање радом) овлашћује
послодавца на стварање норми који се односе на одређене аспекте
радног односа (индивидуланог или колективног)
 Управљачка и нормативна овлаштења допуњује овлашћење послодавца
да кажњава раднике за повреду радних дужности (Јединствен случај
кажњавања у приватним уговорним односима будући да је једној страни
признато право на дисциплинско кажњавање на основу уговора)
 Подручје правне субординације у радном односу одређена је
комбинацијом временског и просторног критеријума
 Правни однос и садржина радног односа
 Правни однос (начин заснивања)
- Радни однос се заснива уговором (општи режим), односно за
државне службенике радни однос се заснива актом старјешине
органа (рјешење), а може изузетно и споразумом о преузимање;
актом о избору или именовању
- Различитост акта о заснивању радног односа не утиче на његов
карактер, јер сви ти акти припадају реду појединачних правних
аката

 Садржина радног односа (чине права, обавезе и одговорности

радника и послодавца)
- Могу бити индивидуална (распоређивања, плата и накнада,
одмори и одсуства, забрана конкуренције, престанак потребе за
радом радника, итд.) и колективна (право на штрајк, колективно
преговарање, образовање савјета радника и синдиката, итд.)
 Уређивање радних односа
 Општи (Закон о раду) и посебни прописи
(Закон о државним службеницима, Закон о
основном/средњем васпитању и образовању)
у складу са међународним уговорима или
конвенцијама,
 Колективни уговори (општи, посебни и
колективни уговор код послодавца),
 Правилник о раду
 Уговор о раду
 Субјекти индивидуланог радног односа

 Радник – физичко лице које ради код послодавца и има права и обавезе из
радног односа по неко од основа заснивања радог односа (закључивање уговора
о раду, одлука о пријему, одлука о избору и именовању) и које је пријављено у
Јединствен регистар
 Разлика између термина запослени и радник у упоредном законодавству (радник
има шире значење)
 Послодавац домаће или страно правно или физичко лице код којег се радник
налази у радном односу по неком од поменутих основа
 То је свако лице које организује вршење одређене дјелатности и с тим циљем
запошљава раднике, да ангажује друга лица и организује њихов рад ради
вршења послова који су саставни дио дјелатности послодавца
 Једна од претпоставки за заснивање радног односа јесте потреба лица које
организује неку дјелатност да ангажује друга лица да за његов рачун обављају
послове из те дјелатности
 Појам „послодавца“ гради више елемената: организовање дјелатности,
кориштење туђег рада, организовање рада радника, управљање и надзор над
њиховим радом, обавеза исплате плате, а посебно су значајна управљачка
овлаштења послодавца која подразмјевају обавезу радника да поступа у складу
са налозима послодавца
Појам, садржина и субјекти колективног радног односа

 Као једна од основних карактеристика радног права (differentia

specifica) у односу на грађанско право јесте уздизање
традиционалних радних односа на један колективни ниво
 Циљ је био да се обезбједи заштита слабијих признавањем
колективних права и слобода
 Колективна права и слободе: право на синдикално
организовање и дјеловање, право на колективно преговарање,
право на штрајк и lock out (забрањен), право на партиципацију у
одлучивању и управљању
 Остваривање ових права се обезбјеђује законом, КУ, актом
послодавца
 Субјекти: Послодавац/ци и организације радника (синдикати)
 Начело добровољности, слободе организовање, слободе
синдикалног дјеловања
Режими радних односа
 Устав утврђује полазне основе за регулисање радних односа
 Радно законодавство познаје двије врсте послодаваца
- Једна друпа: правна и физичка лица (уговор о раду) – Закон о раду (Lex generalis)
- Друга група: држава и органи јединица лок.самоуправе (акт надлежног органа-рјешење),
већи број прописа (lex specialis)
 У оквиру друге групе постоји читав низ особености:
- различите категорије службеника (функционери, руководиоци, извршиоци,
намјештеници)
- посебни прописи/специјални прописи
- начини одлучивања о правима, обавезама и одговорностима (улога Одбора за
жалбе државних/локалних службеника)
- контрола и надзор
- обавезан дисциплински поступак
- систем плата и накнада,
- прековремени рад,
- већи број колективних уговора
 Јавне службе и установе
Разграничење између службеника (државних и
локалних) и других лица која раде за државу
 Службеници, намјештеници, функционери
- Службеник – обавља послове из дјелокруга органа, као и са њим
повезане правним информативне, материјално-финасијске,
рачуноводствене и друге послове (посебан закон)
- Намјештеник – не одлучују о правима и обавезама грађана, обављају
пратеће помоћно-теничке послове у државном органу (примјењује се
Закон о раду ако посебним законом није другачије одређено)
- Функционери (посланици, предсједник Републике, Владе, Народне
скупштине, чланови Владе, друга лица које бира НС или поставља
Влада)
Карактеристика радног односа је субординација. Међутим код
појединих функционери ове карактеристике нема, јер нема послодавца
с којим би могли да заснују радни однос. Држава је послодавац, државу
чине органи, а органи људи. Стога тешко је код одређих функционера
говорити о радном односу, већ постоји вршење функције на основу
повјерења који су добили непосредним избором од грађана.
Радни однос код послодаваца који обављају
дјелатност јавне службе (установе)
 Јавне службе су дјелатности или активности чијим се вршењем задовољава потреба
од општег друштвеног интереса.
 То су оне дјелатности којима држава, због важности које има за њену егзистенцију,
њен економски, култури и социјални развој даје значај јавне службе.
 Да би дјелатност имала својство јавне службе потребно је:
- да је њено обављање усмјерено ка општем интересу
- да је непрекидног карактера
- да се њено вршење прилагођава потребама грађана
- да буде доступна свим грађанима
 Облици организовања јавних служби су установе и други облици организовања
утврђени законом (нпр. јавна предузећа)
 Установе се оснивају у области: културе, науке, здравствне заштите, социјалног
осигурања, друштвене бриге о дјеци, здравствене заштите животиња
 Предузећа: јавно информисање, ПТТ, саобраћај, енергетика, путеви, комуналне
услуге
 Радни однос – регулише се Законом о раду осим ако посебим законима поједина
питања из радног односа нису другачије регулисана. Тим посебним законима у
приоритету се регулишу организација и функционисање одређене јавне служубе (нпр.
Закон о здравственој заштити; Закон о жељезницима)
Врсте радног односа (општи режим)
 Радни однос на неодређено вријеме
 Радни однос на одређено вријеме
 Радни однос уз пробни рад
 Приправнички радни однос
 Радни однос са непуним радним временом
 Радни однос за рад ван пословних просторија послодавца
 Радни однос са кућним помоћним особљем
 Радни однос директора
 Радни однос са малољетником
 Радни однос за обављање послова са повећаним ризиком
 Радни однос са странцем
Рад ван радног односа (флексибилни облици рада)

 Појам флексибилизација
 Привремени и повремени послови
 Уговор о дјелу
 Уговор о стручном оспособљавању и
усавршавању (Уговор о волонтерском раду)
 Уговор о допунском раду
 Радно ангажовање директора
Заснивање радног односа
Послови запошљавања - Носиоци
 Радни однос се може засновати само ако субјект испуњава
унапријед прописане услове и ако се спроведе поступак
заснивања радног односа
 Завод за запошљавање и друге приватне организације
 Завод за запошљавање: обавјештавање о могућностима и
условима за запошљавање, посредовање у запошљавању,
професионална орјентација и савјетовање о избору запослења,
спровођење мјера активне политике, издавање радних дозвола
странцима
 Приватне агенције (услове у погледу материјално, техничке и
стручне опремљености и да имају дозволу министрству): не
издају дозволе странцима, не посредују у запошљавању
странаца, малољетника, нити штрајкбрејкера
 Приватне агенције реализује неке од мјера запошљавања али у
складу са националом службом за запошљавање
Права и обавезе незапосленог према носиоцима
послова запошљавања
 Послови запошљавање се врше у корист незапосленог лица
 Незапослено лице: је лице које је старије од 15 година, не испуњава услове за старосну
пензију, способно је и спремно да ради, није на други начин остварило право на рад, да
је на евиденцији незапослених, активно тражи запослење.
 Незапослено лице мора да испуњава побројане законске обавезе те друге обавезе
утврђене планом запошљавања Завода
 Незапослено лице (иако не конзумира право на рад није): редован ученик, студенти
основих студија до 26 године живота, лице којем мирују права из радног односа, лице
које је испунило услове за пензионисање
 Корисници послова запошљавања могу бити и лица која траже промјену запослења
 Незапослена лица али и послодавци имају права и обавезе у поступку запошљавања
- Право: да слободно бира занимање и запослење; да се обавјештава о могућностима
запошљавања; да учествује у програмима и мјерама запошљавања; право на бесплатне
услуге приликом запошљавања; посебне обавезе према теже запошљивим категоријама
- Обавезе: активно тражење запослења; поштовање права и обавезе по индивидуланом
плану запошљавања; учествовање у мјерама активне политике запошљавања; лично
јављање и да не одбија понуђено запослење
 Права и обавезе послодавца: обавезу да пријавe потребу, а право да захтјева да му
понуде лица за запослење, да учествује у програмима и мјерама активног запошљавања
Услови за заснивање радног односа
 Општи и посебни - Ко их утврђује/прописује, врста акта?
 Општи услови: најмање 15 година и одговарајућа здравствена способност
(дискутабилна због дискриминације)
 Посебни услови: или у зависности од одређених знања и способности или у
зависности од особине личности, односа према држави и др.
 Утврђивање посебних услова је одређена функцијом тих услова – То могу бити
само услови који су неопходни за обављање послова за које лице конкурише,
односно који су непосредно повезани са тим пословима.
 Услови који се тичу знања и способности
- стручна спрема
- положен стручни или други одговарајући испит
- радно искуство
- објављивање научих и стручних радова
- други услови утврђени оптим актом (закон, КУ, Правилник)
 Услови који се тичу особина личности:
- Године живота (може бити утврђена доња или горња старосна граница)
- Здравствена или физичка способност
 Поступак заснивања радног односа
 Поступак запошљавања има више фаза
Одлука о потреби заснивања радног односа
Пријављивање и јавно оглашавање слободних послова (оглас или
конкурс – то је позив на понуду за закључење уговора)
Подношење пријаве на конкурс (благовременост и уредност; докази –
јавне исправе; које послодавац доказе не смије захтјевати)
Претходно провјеравање радних способности (само ако је утврђено
општим актом, предмет провјере не могу бити општа знања стечена
редовним школовањем; начини провјере звања: писмени тест,
практични рад, тест, и др.)
Одлучивање о пријавама (мора одлучити у одређеном року о
пријавама; ово одлучивање не ствара обавезу и запошљавања)
Закључивање уговора о раду/доношење рјешења о заснивању радног
односа и ступање на рад (фактичка радња која производи правне
посљедице)
Пријем у државну службу (поступак и услови)
 Поступак запошљавања и постављења државних службеника регулисан је Законом о
државним службеницима
 Поступак провођења јавне конкуренције за запошљавање и избора кандидата регулисан
је Правилником о јединственим правилима јавне конкуренције за запошљавање
службеника
 Поступак провођења јавне конкуренције и запошљавање намјештеника регулисан је
Уредбом о јединственим правилима и процедури јавне конкуренције
 Републички органи управе имају обавезу да у складу са буџетом, планом и програмом
рада планирају потребу за људским ресурскима – Кадровски план
 Шта садржи кадровски план, што је битан, за који период се доноси?
 Ко спроводи поступак запошљавања намјештеника?
 АДУ - на захтјев органа управе, објављивање и садржај конкурса (општи и посебни
услови и докази), рок од 15 дана, именовање Конкурсне комисије (састав) – припремна
сједница (доноси Пословник о раду и бира предсједника), утврђивање благовремности и
уредности пријава, одбацивање Рјешењем директора агенције, Одбор државне управе
за жалбе, заказивање и одржавање интервјуа, бодовање кандидата, сачињавање ранг
листу најуспјешнијих кандидата, достављање приједлога руководиоцу органа односно
Влади (за руководеће државне службенике), доношење Рјешења о избору односно
Рјешења о постављењу, ступање на рад у року од 15 дана од дана коначности рјешења
Заснивање радног односа у органима
јединице локалне самоуправе
 Шта је локална самоуправа и чиме се ова област регулише?
 Закон о локалној самоуправи, Закон о службеницима и намјештеницима запослених у
органима јединице локалне самоуправе
 Најзначајније карактеристике радног односа у овом систему (посебан закон, искључиво
јавни конкурс, рјешење а не уговор, улога Одбора за жалбе – поступак, утврђивање
одговорности, контрола и надзор, питање плата, распоређивање)
 Запошљавање – План запошљавања (ко доноси и кад, табеларни и наративни дио)
 Начини попуњавања упражњених радних мјеста
- Интерни конкурс
- Премјештај
- Преузимање
- Јавни конкурс (процедура)
 Услови – формални (поступак и надлежност органа), материјални (општи и посебни)
 У органима јединица локалне самоуправе оснивају се основне (одјељења и службе),
унутрашње (одсјек) и посебне организационе јединице (кабинет градо/начелника
општине)
 Радна мјеста се дијеле на: руководећа и извршилачка (радна мјеста службеника и радна
мјеста намјештеника)
 Одлука о пријему, коначност рјешења
Хвала на пажњи!
Питања?