Interakcija čovjek računar

Prikaz medija u obrazovanju i

primjena multimedija u savremenom
obrazovanju
 Mediji
• Medij dolazi od latinske reči "medius", što znači "srednji", pa
znači sredinu ili skup uslova u kojima se nešto događa, osobu
koja može biti posrednik između nečega i nekoga kao i
sredstvo za masovnu komunikaciju.
• Medij je u tehničko ili fizičko sredstvo koji pretvara poruke u
signal koje se mogu odaslati kanalom.
– u fiziološkom smislu kad medij označava komunikacije:
audio, vizuelne, taktilne, i njihov međusobni odnos,
– u fizičkom smislu kad medij znači sredstvo pomoću kojeg
se izražava neka nova poruka: kamen, boja, ton, jezik,
– u tehnološkom značenju u kom medij označava sredstvo
posredovanja između znakovne proizvodnje i potrošnje i
– u sociološkom, u kom je medij shvaćen kao institucijsko-
organizacioni okvir komunikacije, pa se govori o politici,
nauci, vaspitanju...
 Vrste medija
• Vaše mišljenje...
 Medijski sadržaji
• Reklame,
• Stereotipi,
• Bezbjenost na internetu,

– Vaše mišljenje...
 Uticaj medija
• Vaše mišljenje...
 Uticaj medija
• Mediji mogu djelovati trenutno i usaditi trenutna znanja,
mogu stvarati, jačati ili umanjivati naše stavove, mogu
djelovati na naše emocije, mogu nas natjerati na neku akciju,
mogu nas uzbuditi ili smiriti.

• Zbog negativnog djelovanja, važno je biti svjestan ovih

procesa i mehanizama djelovanja medija i njihove uloge u
stvaranju našeg mišljenja.
 Uticaj medija
• Noam Chomsky (2002), smatra pak da mediji u
savremenom društvu imaju presudnu ulogu u
procesu kontrole i nadzora masa, a njima
upravljaju privatni kapital i privatni interesi.
 Medijska pismenost
• Medijska pismenost se najčešće definiše kao sposobnost da
se pristupi, analizira, evaluira i proizvede poruka u različitim
komunikacijskim formama.

• Medijsku pismenost ne treba poistovećivati sa informatičkom

pismenošću koja predstavlja uži pojam.

– Informatička (računarska) pismenost predstavlja posjedovanje

određenog stepena znanja i sposobnosti za efikasno korišćenje
računara i tehnologije.
 Medijska pismenost
Postoji niz razloga zbog kojih je važna medijska pismenost:
• neosporan je učinak medija u izgradnji demokratskog društva
• visok nivo konzumiranja i zasićenja medijima prisutan je u
svim državama
• uticaj medija na formiranje navika, ubjedjenja i stavova je
stalni predmet istraživanja i dokazivanja
• sveprisutna veća dinamika i uticaj vizualizacije komunikacija i
informacija
• neupitna je važnost informacija i potreba za cjeloživotnim
obrazovanjem
• medijska pismenost vrednuje se kao posebna kompetencija u
savremenom društvu
 Načela medijske pismenosti
• Savremena tehnologija znači stalno nove mogućnosti u
medijskoj industriji i stalno nove zahteve korisnika.
– računati, TV prijamnici, digitalni fotoaparati i kamere,
digitalni satelitski programi itd. – zahtevaju određeno
znanje o tehnologiji i načinu korištenja,

• Informatizacija i kompjutorizacija samo su dio medijske

pismenosti. Medijska pismenost znači učiti o svim (novinama,
radiju i televiziji, itd.)

• Medijska pismenost mora uključiti estetsku dimenziju, učenje

o "umetnosti medija", zatim učenje o "govoru i retorici" kao
sastavnom dielu medijskih sadržaja i poruka i medijske
kulture.
 Potreba za medijima
• Mediji nisu ni štetni ni korisni ??,
– a mogu biti i jedno i drugo.

• Roditeljima i nastavnicima treba

medijska pismenost kako bi razumjeli
djecu i pravilno ih vaspitali.
 MULTIMEDIJA
• Multimedija se razlikuje od drugih linearnih
medija kao što su televizija i film po četiri
karakteristike:
– Interaktivna je
– Personalna je
– Digitalna je
– Koristi računar
 MULTIMEDIJA
• Multimedija je kontinualna integracija podataka,
teksta, zvuka i slike svih vrsta u okviru jednog digitalnog
okruženja.
• Multimedija je povezana sa iskustvom koje je
interaktivno, lično i bazirano na računaru.
• Multimedija predstavlja interaktivni, kompjuterski
baziran proizvod koji sadrži zvuk, sliku i tekst.
– Interaktivnost omogućuje korisniku biranje, odlučivanje, ali i
povratni uticaj na program u realnom vremenu zahvaljujući
postojanju više navigacijskih putanja (načina kretanja) u
programu.
• Multimedija nema posmatrače već korisnike (pasivni
učesnici)
 Čitanjem 10%

Slušanjem 20%

Gledanjem 30%

Slušanjem/Gledanjem 50%

“Govorenjem” 70%

Govorenjem/Radom 90%
 Različiti stilovi učenja
VERBALNI TIP
• Učite čitanjem kompleksnih instrukcija prije nego što
probate nešto novo; volite da dobijete tekstove i da
zapisujete.

AKCIONI TIP
• Učite bez čitanja uputstava, odmah počinjete sa
aktivnošću; volite da stvari isprobavate i svojim čulima
se uvjerite u sve što saznajete.
 Različiti stilovi učenja
POSMATRAČKI TIP
• Učite slušanjem i volite kad vam neko nešto
objašnjava. Volite predavanja i uvek pronalazite nekog
ko će vam reći šta da radite.

SARADNIČKI TIP
• Volite da učite u društvu i da razmjenjujete iskustva.
Iako volite da posmatrate, uvijek pronalazite i osobu
koja će vam pokazati kako nešto treba da radite.
 STUDENT XXI VEKA NOVE POTREBE I
NOVA TEHNOLOGIJA
• “Milenijumci” - generacije posle 1982.
• Kompetentno koriste računare od 5-te godine života
• 84% ima sopstveni računar, 25% više od jednog
• Koriste Internet
– u prosjeku 11 sati nedeljno
– 41% komunicira e-mailom sa nastavnicima
– 81% koristi mail za komunikaciju sa drugovima
• 56% ima pristup Internetu iz škole i isto toliko njih više voli Internet od
telefona
• Igranje na računarima im je najomiljeniji oblik rekreacije
• Imaju osećaj da se bolje snalaze na Internetu nego njihovi nastavnici
• Percipiraju da se tehnologija u školama neadekvatno koristi
 Pitanja?

Hvala na pažnji!
 MEDIJI I OBRAZOVANJE
• Da bi bio savremen i dinamičan, sistem obrazovanja mora biti
stalno iznova inoviran i ažuriran novim idejama,
informacijama, metodama i načinom rada, kao i ukupnim
pristupom obrazovanju.
• Prioritet savremene nastave zapravo, treba da bude
osposobljavanje učenika za samoobrazovanje na što ranijem
nivou, jer ih samim tim upućujemo na razvijanje životnih
sposobnosti, utičemo na kontinuiran razvoj novih načina
razmišljanja i zaključivanja i sve to uz pomoć medija i saradnju
sa medijskim organizacijama.
 MEDIJI I OBRAZOVANJE
• Kritike usmerene na znanja koja se stiču posredstvom medija
ukazuju na to da je slično frejmovima – da je u delićima,
pojedinačno nepovezano, da mu nedostaje sistematičnost i
homogenost i da nije trajno.
• Dokazano je da je učenje na taj način privlačno za mlade i da
ga oni rado primenjuju.
Postoji više razloga za to:
• vizuelizacija informacija,
• dinamične forme,
• način saopštavanja je direktan i sažet,
• sekvence znanja su nelinearne,
• postoji aktivna i interaktivna komunikacija informacijama i,
• otklonjen strah od pedagoških sankcija karakterističnih za
tradicionalnu školu.
 MEDIJI I OBRAZOVANJE
• Deca i mladi vole medije jer brzo zadovoljavaju njihovu
radoznalost,
• informišu ih o različitim pitanjima,
• smanjuju emocionalne tenzije,
• pružaju mogućnost da se razmene ideje (chat programi,
Facebook),
• provere ili učvrste neki stavovi,
• nešto novo sazna kroz zabavu i samim tim može se reći da su
mediji u potpunosti u skladu sa njihovim načinom života,
njihovim navikama, htenjima, željama kao i da odgovaraju na
njihove potrebe ne samo svojom formom već manje ili više i
sadržajima.
 Pet koraka kognitivne teorije
multimedijskog učenja
Učenik mora angažovati pet kognitivnih procesa:
• izbor relevantnih reči za razmatranje u verbalnoj radnoj
memoriji,
• izbor relevantnih slika za razmatranje u verbalnoj radnoj
memoriji,
• organizovanje izabranih reči u verbalni mentalni model,
• organizovanje izabranih slika u vizuelni mentalni model i
• integrisanje verbalnih i vizuelnih predstava kao i prethodnog
znanja.
 Sedam principa za kreiranje
multimedijskih poruka
• Multimedijski princip – Učenici uče bolje putem reči i slika, nego samo
pomoću reči.
• Princip prostornog ograničenja – Učenici uče bolje kada su odgovarajuće
reči i slike predstavljene bliže jedne drugima, nego kada su na papiru ili
ekranu dalje jedne od drugih.
• Princip vremenske ograničenosti – Učenici uče bolje kada su reči i slike
predstavljene istovremeno, nego kada su predstavljene sukcesivno (jedne
posle drugih).
• Princip koherentnosti – Učenici bolje uče kada su nebitne reči, slike i zvuci
isključene, nego kada su uključene.
• Princip modaliteta – Učenici uče bolje putem animacija i govornih
tekstova, nego putem animacija i teksta na ekranu.
• Princip suvišnosti – Učenici bolje uče iz animacija i govornog teksta, nego
putem animacija, opisa i teksta na ekranu.
• Princip individualnih razlika – Uticaji procesa oblikovanja su jači na
učenike slabijeg znanja, nego na one sa većim znanjem i na slobodnije
učenike (ekstravertne) za razliku od onih manje slobodnih (introvertnih).
 MEDIJI ZA UČENJE
• štampani materijali (knjige, tekstovi, zbirke zadataka, novine,
magazini, itd). – nema animacija i zvuka, a učenje je linearno.
• Audio-vizuelni materijali (audio kasete, video kasete, naučni
programi putem radija, slajdovi, filmovi, obrazovni televizijski
programi).
• Mrežni mediji (komunikacija putem telefona, video
komunikacija, komunikacija putem računara i virtuelni
univerziteti).
Postoji tri oblika komuniciranja putem mrežnih medija:
• audio konferencije,
• video konferencije i
• kompjuter konferencije.
 OS na CD-u
Tim za razvoj OS-a:
• stručnjak za audio, video i animaciju,
• programer,
• grafički dizajner i,
• nastavnik metodičar koji određuje sadržaj i kooridnira rad
tima.
Svi ovi softveri izrađeni su tako da:
• dozvoljavaju slobodan izbor redosleda usvajanja gradiva,
• svaka celina može relativno brzo da se savlada (princip pri
izradi je bio da se štedi vreme učenja),
• postoji izdvajanje bitnog gradiva,
• olakšaju učenje kroz edukativne igre,
• zainteresuju sve uzraste.
 OS na Internetu - komponente
• Proces registracije: mora se kreirati jedinstveni identifikacioni broj za svakog
korisnika.
• Mehanizam kontrole bezbednosti: korisnici treba da imaju pristup funkcijama
i resursima koji odgovaraju njihovim pravima i ulogama u procesu obuke, a
odnosi se, prvenstveno, na ažuriranje nastavnih materijala.
• Proces upisivanja: učenik/student mora da bude u mogućnosti da pristupi
kursu, kao i da, uz prethodnu dozvolu nastavnika, postavi nastavne materijale
na Internet, dok nastavnik mora da ima pravo da postavlja nastavne
materijale na Internet.
• Okruženje koje podržava obuku: učenici/studenti treba da imaju mogućnost
da međusobno komuniciraju, učestvuju u nastavi i postavljaju pitanja svojim
nastavnicima.
• Testiranje i ocenjivanje: merenje uspešnosti u obučavanju.
• Nastavni program i bazu podataka za upravljanje kursom.
• Praćenje procesa obuke, bazu podataka za upravljanje i administriranje sa
mogućnošću pravljenja raznovrsnih izveštaja: ovo znači beleženje svih
aktivnosti učenika/studenata vezanih za obuku koje će se potom koristiti za
razne izveštaje.
 Mobilno učenje
• Lether & Nosekabel (2002.) su definisali mobilno učenje kao „servis koji
daje učeniku opšte informacije i obrazovne sadržaje elektronskim putem,
koji pomažu učeniku da stekne nova znanja bilo kada i bilo gde“.
• Obrazovanje preko mobilnog telefona (mobile learning, mLearning),
usredsređuje se pre svega na korišćenje bežičnog Interneta i pristup svim
Internet informacijama u vezi sa njihovim obrazovanjem tako da učenici
mogu u bilo koje vreme i bilo gde, učionicama drugim obrazovnim
centrima, da koristei svoj mobilni telefon kao „knjigu“. Efekat primene
ovakvog načina obrazovanja je mnogostruk, pre svega brže se stiže do
informacija.
• Budućnost obrazovanja je prelazak iz eLearninga u mLearning. Mobilno
učenje je učenje bilo kada i bilo gde naravno uz pomoć mobilnog uređaja.
Uređaj mora da zadovolji i obezbedi dvosmernu komunikaciju između
profesora i učenika, pre svega.
 Pristup mreži
• Mobilni telefoni mogu da omoguće korisnicima pristup mreži
zbog svog velikog prostornog dometa. Postoji nekoliko
različitih vrsta tehnologija mobilnih telefona:
• WAP (Wireless Application Protocol)
To je komplet standarda koji obezbeđuje Internet usluge
preko bežičnih uređaja za komunikaciju. Mobilni telefoni sa
WAP mogućnostima omogućavaju svojim vlasnicima da
pregledaju Web strane koje su pisane u WML formatu
(Wireless Mark-up Language)
• GPRS (General Packet Radio Services)
On je idealan za pristup Internetu mobilnim telefonom. On
ima brži protok od WAP i veći procenat uspešno
uspostavljenih veza sa Internetom.
 Mobilno učenje
• Tekstualne poruke - SMS
• Ovo je sigurno servis koji korisnici mobilnih telefona najviše
upotrebljavaju u celom svetu. SMS poruke otvaraju velike
obrazovne mogućnosti. SMS-om se danas šalju podsetnici za
učenje, informativni kvizovi o temama koje zanimaju mlade a
u poslednje vreme se pojavljuju kvizovi obrazovnog karaktera.
Veliko interesovanje pobudile su inovativne SMS-igre, od
kojih mnoge imaju jak obrazovni potencijal.
• U školama SMS-om mogu da se sprovode kvizovi ili testovi iz
pravopisa, matematike, mogu da se ispituju mišljenja učenika
o nekoj temi ili problemu a van škola, neke kompanije nude
testove koje isporučuju na mobilne telefone u vreme koje
odredi korisnik.
 Mobilno učenje
Glas
• Ova mogućnost mobilnih telefona trenutno je najviše našla primenu za
učenje stranih jezika. Ovaj oproban recept može da se iskoristi za učenje i
iz nekih drugih predmeta. S obzirom na ogromnu potražnju i tržište za
lekcije i vežbe iz engleskog jezika u svetu, ta je vrsta učenja već dostupna
na mobilnim telefonima. Npr. u Japanu, na svojim mobilnim telefonima
korisnici mogu da izaberu broj na kom će da čuju kratke lekcije iz
engleskog ili lekcije iz japanskog jezika. Nešto slično postoji i u drugim
zemljama. Kompanije kao što su Ectaco nude jezičke igrice putem „flash
kartica“ za mobilne telefone, kao i softver za rečnike i knjige sa određenim
frazama da bi poboljšali jezičku sposobnost korisnika. Kanadska kompanija
Go Test Go razvila je softver za testiranje glasova engleskog jezika.
 Mobilno učenje
Displeji telefona
• Svi noviji mobilni telefoni imaju mnogo jaču grafiku od prve
generacije mobilnih telefona – obično su to ekrani u boji koji
jasno mogu da prikažu reči, slike i animacije.
• Ako mobilni telefon ima bolji grafički displej, tekst može da
bude propraćen i slikama i animacijama kao i zvučnim
efektima. Kompanija Adobe nudi aplikaciju nazvanu „Flash
Lite“, pomoću koje Flash animacije mogu da se prikazuju na
mobilnom telefonu a zna se da one imaju sve veću primenu u
obrazovanju,.
• Ako svemu ovome dodamo činjenicu da će vrlo brzo da dođe
vreme kada će skoro svi korisnici da imaju mobilne telefone
sa kamerom i koji mogu da koriste 3G tehnologiju, može da se
predvidi lepa budućnost učenja preko mobilnih telefona.
 Mobilno učenje
Programi za preuzimanje datoteka
• Današnji mobilni telefoni imaju veću memorije i prostor za
dodavanje memorijske kartice. Zbog ove mogućnosti učenici
mogu da preuzimaju obrazovne programe preko Interneta i
da ih čuvaju u svojim mobilnim telefonima, što otvara nove
mogućnosti primene.
Kamere
• Mobilni telefoni sa kamerom mogu da se koriste za
prikupljanje podataka potrebnih za nastavu, dokumentovanje
neke pojave, prikazivanje eksperimenta i sl.
 Mobilno učenje
Web browseri
• Web browseri se danas ugrađuju u sve veći broj mobilnih
telefona, naročito onih koji koriste brži protokol treće
generacije (3G).
• „Opera“ je izbacila na tržište proizvod „Opera mini“. To je
browser za mobilne telefone koji stranice sa Interneta koje
mogu da se gledaju preko računara sada prilagođava za
prikazivanje na mobilnom telefonu. Ovde može da bude
ograničenje procesorska moć mobilnog uređaja. Kada učenik
u svom mobilnom telefonu ima web browser, tada ima i
rečnik, rečnik sinonima, enciklopediju itd. Na ovaj način
učenici mogu da pristupe svim pretraživačima jer su oni već
pripremili svoje sadržaje za prikazivanje na mobilnim
telefonima.
 Pitanja?

Hvala na pažnji!