LISTERIA

MONOCYTOGENES
JANJIĆ MARIJA
 ISTORIJA
• 1920- prvi put otkrivena i izolovana
• 1930- utvrdjeno da je patogena za čoveka
• 1940- dobila je naziv po Sir Joseph Lister
 OPŠTE OSOBINE
• Gram pozitivni bacili
• Ne poseduju sporu i kapsulu
• Oblik zareza, kineskih slova, palisada, pojedinačni bacili, u kraćim oblicima, VYX, kokobacili
• Fakultativno anaerobne bakterije
• Sposobna je da se razmnožava na temperaturama ispod 3ºC kao i na temperaturi oko 40 ºC.
• Rastu u prisustvu soli od 10-12%
• Poseduju somatske O i flagelarne H antigene
• Pokretne na 25˚C – 2-6 peritrihijalnih flagela
• Transmisija:
1. Direktan kontakt sa životinjama
2. Transplacentna transmisija
3. U toku porođaja
• Listeria se kultiviše na krvnom agaru
• Vreme inkumbacije 16-24h
• Idealna temperatura 37˚C
• Formira ju se glatke, sjajne, sitne kolonije oko
kojih se može uočiti β-hemoliza
• Listerija su katalaza pozitivne, oksidaza
negativne bakterije koje mogu dda hidrolizuju
na eskulin
• Psihrotolerantne- rastu i do 4˚C
 PATOGENEZA
• Listerija je fakultativno intracelularna bakterija brojnih eukariotskih ćelija, epitelna sluznica GIT-a, diseminacija,
prolazak kroz hematoencefalnu barijeru i placentu
• Najznačajniji su faktori virulencije: internalini, listeriolizin O, fosfolipaze i ActA protein.
• Internalini-Molekuli na površini bakterijske ćelije koji funkcionišu kao ligandi za odgovarajuće receptore na
ćelijama i omogućavaju ulazak bakterije u ćeliju, Internalin A omogućava ulazak listerije u eterocit vezivanjem
za E kadherinski receptor, Internalin B se vezuje za receptor C1q komponente komplemenata i omogućava
ulazak u različite vrste eukariotskih ćelija.
• Listeriolizin O - pripada porodice tiol-aktiviranih citotoksina, odgovoran je za izlazak listerie iz fagozoma,
aktivira se pod niskim utacijem pH u fagozomu, vezuje se za holesterol, stvarajući pore u membrani fagozoma i
njegovu degradaciju.
• Acta protein- omogućava intracelularno kretanje bakterije.
• Fosfolipaze- Razaraju dvoslojne membrane nastale utiskivanjem citoplazmatske membrane u susednu ćeliju,
čime je omogućeno širenje bakterije iz jednu u drugu ćeliju.
 PATOGENEZA
• L. Monocytogenes luči listerolizin O, protein koji ima hemolitičku aktivnost i najznačajniji
je faktor virulencije . Internalin je protein ćelijskog zida koji olakšava fagocitima da
fagocituju listeriju. Kada dospe u ćeliju, ona izađe iz fagocitozne vezikule i razmnožava se u
citoplazmi i širi se iz ćelije u ćeliju zahvaljujući ActA proteinu i ne izlazi iz intersticijuma.
Šire se tako što produkuju fosfolipaze koje razgrađuju membrane ćelija.
 EPIDEMIOLOGIJA
• Listerija je pronadjenja u zemljištu, prašini, vodi, biljkama, stajskom djubrivu.
• Kod životinja kolonizuje digestivni trakt, kod ljudi kolonizuje digestivni trakt i vaginu.
• Sposobnost rasta na +1˚C tako da se čuvanjem u frižideru povećava infektivna doza, na radnim
površinama stvara biofilm
• Uzrokuju zoonozu i listeriozu.
 ZOONOZA
• Zoonoza je bolest koju čovek dobija od bolesnih ili naizgled zdravih životinja.
• Zoonozu čovek može dobiti od i divljih životinja, glodara, artopoda, ptica koji žive u neposrednom čovekovom okruženju, ali i od
domaćih životinja i kućnih ljubimaca.Putevi prenosa:
• Direktnim kontaktom sa životinjama- udisanjem vazduha ili prašine kontaminirane životinjskim ekskretima ili direktnim kontaktom sa
zaraženom stokom, odnosno njihovim sekretima i tkivima, kontaminacijom sa zelenih i javnih površina izmetom pasa, ujedom
zaražene životinje.
• Preko hrane- alimentarna putem ili upotrebom hrane životinja, koja nije dovoljno termički obrađenih meso, mleko, svež sir, sirovo
voće koji predstavljaju najčešći izvori infekcije.
 LISTERIOZA
• Listerioza je ozbiljna infekcija obično uzrokovana konzumiranjem hrane kontaminirane bakterijom
Listeria monocitogenes.
• Procenjuje se da 1.600 ljudi svake godine dobije listeriozu, a oko 260 umre.
• Listerioza može izazvati teške bolesti, uključujući tešku sepsu, meningitis ili encefalitis, što ponekad
dovodi do doživotne povrede, pa čak i smrti.
• Najverovatnije od infekcije obole trudnice i njihova novorođenčad, odrasli stariji od 65 godina i
osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom.
• U opasnosti od teške bolesti su starije osobe, fetusi, novorođenčad i oni sa oslabljenim imunitetom.
Kod trudnica može izazvati mrtvorođenost ili spontani pobačaj, a prevremeni porođaj je čest-
listerioza u trudnoći.
• Na početku bolesti javljaju se samo blagi simptomi, povišena temperatura, groznica i bol u mišićima
tako da bolest liči na grip. Ponekad mučnina, povraćanje i proliv mogu biti jedini simptomi bolesti,
ali češće su uvod u ozbiljnije komplikacije.
 KLINIČKE MANIFESTACIJE- LISTERIOZA ODRASLIH

• Najčešće asimptomatski, flu- like sindrom

• Gastroenteritis je upala gastrointestinalnog trakta, koja zahvata želudac i tanko crevo.
• Gastroentritis– javlja se kod imunokompetentnih jediniki, kolonizacija creva prolazi bez
simptoma.
• Vreme inkubacije- 24h
 KLINIČKE MANIFESTACIJE- NEUROLISTERIOZA
• L. Monoccytogenes ima afinitet za meke moždanice.
• Sistemska listerioza- najsmrtonosnija bakterijska infekcija
• Menengitis, romboencefalitis, meningoencefalitis- nastaju kod imunokompromitovanih pacijenata usled tropizma listerije za meke
moždanice.
• Arteritis, endokarditis,pneumonija, osteomijelitis, hepatitis- manje tipični oblici listerioze.
 KLINIČKE MANIFESTACIJE-FETOMATERALNA LISTERIOZA

• Istraživanja su pokazala da je oko 20 puta veća osetljivost trudnica na listeriju u odnosu na ostalu populaciju.
Kod žena koje su nosioci ove bakterije obično se javlja upala grlića materice. 
• Može se manifestovati različitom kliničkom slikom: blagi simptomi, odsustvo simptoma, infekcija CNS-a i opšti
simptomi nejasnog fibrilnog stanja do sepse.
• Listerioza u trudnoći- 2. i 3. trimestar- trudnica je bez ili sa jako blagim simptomima; nekad se javljaju sepsa i
meningitis, intrauterina smrt ili prevremeno rođenje
• Neonatalna listerioza- predstavlja treći najznačajniji uzročnik teških infekcija kod neonatusa
1. Rana neonatalna listerioza nastaje kao posledica kongenitalne infekcije- granulomatosis
infantiseptica- granulomi u jetri, skezini, plućima i CNS-u mortalitet :25/50%
2. Kasna neonatalna listerioza najčešće se manifestuje febrilnim sindromom praćenim
meningoencefalitisom, menengitisom, sepsom ili pneumonijom
 LABORATORIJSKA DIJAGNOSTIKA
• Uzroci se mogu uzeti od obolelog pacijenta su krv za hemokulturu, likvor, aspirati, vaginalni bris.
• U direktnom preparatu likvora listerije se retko uočavaju.
• L. Monocytogenes- bakterija koja se kultiviše na standardnim hrančjivim podlogama
• Indentifikacija se vrši utvrđivanjem prisustva karakteristične β- hemolize na krvnom agaru,
pozitivnog katalaza testa, hidroliza eskulina u prisustvu žuči, fermentacija manitola, pozitivnog
CAMP testa.
• Serotipizacija se vrši za epidemiološka istraživanja.
 TERAPIJA, PREVENCIJA,
KONTROLA
• Uspešnost terapije zavisi od brze dijagnostike i raznog započinjanja lečenja.
• Ampicilin, gentamicin i penicilin se koriste u terapiji.
• U slučaju infekcija tokom trudnoće, antibiotici koji se trudnicama daju na vreme često mogu da spreče infekciju fetusa ili
novorođenčeta.
• Pervencija i kontrola podrazumevaju prvenstveno mikrobiološku kontrolu ispravnosti hrane.
• Najbolji način prevencije listerioze jeste sprečavanje mogućnosti kontaminacije hrane tokom proizvodnje i obrade. Nedavno je
uvedena promena načina kontrole u procesu proizvodnje hrane, kako bi se sprečila isporuku kontaminirane hrane na tržište.
Novi sistem nazvan je "analiza hazarda i kritičnih kontrolnih tačaka", ili skraćeno HACCP (Hazard Analysis and Critical
Control Point); proizvođač identifikuje izvesne kritične tačke u proizvodnji hrane na kojima najverovatnije može doći do
kontaminacije. Hrana se ispituje na svakoj od ovih kontrolnih tačaka, a ne samo na kraju proizvodnje, što obezbeđuje više
mogućnosti za utvrđivanje kontaminacije pre nego što se hrana isporuči na tržište.
• Osobe sa oslabljenim imunitetom kao i trudnice treba da izbegavaju konzumiranje nepasterizovanog mleka i mlečnih
proizvoda, kao i svih vrsta gotove hrane koja se ne zagreva pre upotre. Bilo kakvi ostatci hrane koja se čuva u frižideru pre
ponovne upotrebe treba dobro zagrejati. Sirovo povrće i prizemno voće pred upotrebu dobro oprati pod mlazom vode