TENIS

• Sta je tenis?
• Gdje je poceo da se igra i kada?
• Istorija tenisa
• Naziv tenisa
• Rekviziti
• Igra
• Teren i vrste terena
• Princip igre
• Udarci
• Bodovanje
 Sta je tenis?
• Tenis je sport sa reketima
koji igraju dva igrača
(singl) ili dva tima od po
dva igrača (dubl). Igrači
koriste reket za tenis da bi
prebacili lopticu u
protivnički deo terena
preko mreže koja se nalazi
na sredini terena.
 Gde je poceo da se igra i kada?
• Počeo je da se igra u Engleskoj u 19. veku. Vrlo brzo je
počeo da se širi po zemljama u kojima se govori engleski
jezik, i to najviše među višim staležom. Tenis je danas
Olimpijski sport i igraju ga svi ljudi, nezavisno od
društvenog statusa. Pravila igranja su ista još od 90-ih
godina 19. veka. Izuzetak je uvođenje taj-brejka (engl. tie-
break = „prelom“ izjednačenja) 70-ih godina 20. veka.
Tenis je veoma popularan sport koji prate milioni ljudi, a
posebno četiri Grend slem turnira (Grand Slam
Tournaments)
 Istorija tenisa
• Grci i Rimljani su imali igre loptom, koje su
kasnije prihvatili Francuzi.[1] Jednu igru su
nazivali Jeu de Paume („že d pom”), što je
preteča današnjeg tenisa. Neki stručnjaci
smatraju da je ova igra ponikla u Egiptu i
Persiji, a da se igrala i kod Arapa, pre Karla
Velikog. Oko 1300. godine bila je takođe
poznata pod imenom la bud, a u toku 14.
veka igrala se u celoj Francuskoj.[2] Luj X je
umro od nazeba, koji je dobio igrajući ovu
igru.[3] Za tenis se kaže da je kraljevska
igra, jer su francuski i engleski kraljevi
pokazivali veliko interesovanje za ovu igru
 Moderni naziv
• Moderni tenis potiče iz Velike Britanije, još iz kasnog 19.
veka. Nosio je prvobitni naziv lawn tennis, što bi
označavalo „tenis na aprilaaku”.[8] Ubrzo je stekao veliku
popularnost u Evropi, a kasnije i u celom svetu
 Rekviziti
• REKET
• Reketi su teniski rekviziti napravljeni od
tvrdih materijala poput plastike i metala
(aluminijum, željezo ili razne metalne
legure). Nekada su se reketi pravili i od
drveta, međutim oni su podložni brzom
lomljenju i zato su izbačeni iz upotrebe.
Reket se sastoji od rama reketa, mreže
(string), koja je napravljena od specijalnih
elastičnih materijala, te od drške. Reketi se
najčešće dele prema tvrdoći, elastičnosti i
prema veličini, koja podrazumijeva veličinu
mreže merenu u inčima ili milimetrima
• LOPTICA
• Lopta za tenis je izrađena od
specijalnih materijala. Prečnik
lopte je približno 6,7 cm. Oko
85% mase loptice čini hemijski
obrađena guma. Površina lopte
izrađena je od posebnih vunenih
vlakana – filca. Filc se delimično
isparava, te nastaju dlačice na
tkanini, koje smanjuju otpor
vetra, brzinu i odskok lopte.
Lopte su obično žute boje
 IGRA
• Tenis igraju: dve osobe (jedna protiv druge) (singl meč) ili
u muškoj ili ženskoj konkurenciji, muški parovi (jedan par
protiv drugog), ženski parovi (jedan par protiv drugog) ili
mešoviti parovi (jedan muško-ženski par protiv drugog).
Retko se igra samo jedan meč već se najčešće igra na
turnirima.
 TEREN
• Tenis se igra na ravnoj pravougaonoj
površini, najčešće na travi, šljaci ili
betonu. Teren je 23,77 m dugačak,
8,23 m širok kada se igra singl, a
10,97 m širok kada se igra dubl.
Dodatni prostor je potreban kako bi
igrači mogli da stignu „duge lopte“.
Mreža je razapeta celom širinom
terena, postavljena je paralelno sa
osnovnom linijom i deli teren na dva
jednaka dela. Mreža je 1,07 m visoka
kod stubića koji je drže, a 914 mm
visoka na centru teren
 Vreste terena
• Postoje tri glavne vrste terena.
Od materijala koji se koristi za
površinu terena zavisi i brzina i
odskok loptice, što zauzvrat utiče
na kvalitet igre svakog igrača. Tri
najčešće vrste terena su:

• Zemljani teren,
• Travnati teren i
• Teren sa tvrdom podlogom
 Principi igre
Igrači (ili timovi igrača u dubl konkurenciji) započinju meč zauzevši mesta jedan na jednoj, a drugi na
drugoj strani mreže. Zatim se, u singl konkurenciji, određuje ko će od dvojice igrača servirati prvi, a ko će
biti primač servisa. U dubl konkurenciji (konkurenciji parova) takmiče se par protiv para. Jedan par
predstavlja jedan tim. Prvo se određuje koji će od dva tima koji se međusobno takmiče, servirati. Zatim se
odlučuje ko će od dvojice igrača jednog tima igrati na mestu servisera, a ko na mestu primača (servisa).
• Pri serviranju loptice, igrač stoji izvan osnovne linije, tačnije oko
tačke preseka osnovne linije središnjom. Primač može da zauzme
svoju poziciju za prijem servisa gde god on to želi na svojoj
polovini terena. Uobičajeno mesto prijema servisa je oko
servisnog boksa. Jedna polovina terena je podeljena na još dve,
prednju i zadnju polovinu. Prednja polovina je linijom razdeljena na
još dva dela. Ta dva dela predstavljaju servisni boks (mesto koje
loptica mora da pogodi nakon servisa). Koju od dve polovine
servisnog boksa loptica mora da pogodi, zavisi od strane sa koje
igrač servira. Serviser servira lopticu po principu dijagonale, što
znači da ako zauzme poziciju desno od centralne linije, mora da
servira u levi boks na suprotnoj strani mreže i obrnuto. Nakon
• Prilikom serviranja, igrač ima pravo da servira dva puta,
sa time što je drugi servis dozvoljen samo ukoliko je prvi
pokušaj neuspeo iz nekih razloga. Ako servis i posle
drugog pokušaja nije dobar, serviser gubi poen (pravilo
duple servis greške, koje se popularno naziva dabl folt).
Servis je dobar, ukoliko je (iz prvog ili drugog pokušaja)
ubačen na pravu stranu servisnog boksa a da loptica nije
dodirnula mrežu. Ukoliko je loptica dodirnula mrežu, ovaj
servis je net servis, i on se ne računa u grešku, već se
• Nakon pravilno odservirane loptice, kreće prava igra.
Nakon što se loptica jedanput odbije od polja, primač je
reketom udara i prebacuje preko mreže u suprotni deo
terena. Na ovaj udarac uzvraća i igrač sa suprotne strane
mreže (serviser), koji ponavlja isto. Prebacivanje loptice
sa jedne na drugu stranu mreže traje sve dok jedan od
igrača ne načini grešku, pošalje lopticu u aut ili ne uspe
da prebaci mrežu. Kada jedan od igrača napravi ovakvu
UDARCI
 Servis
• Servis je udarac kojim teniseri započinju poen. Pri servisu, igrač stoji pred osnovnom
linijom, baca loptu u vis, i pri silaznoj putanji, udara reketom i šalje je u polje
(ograničeno T-linijom i bočnom linijom) preko mreže. Lopta je regularna ukoliko uđe u
naznačeno polje ili ako dodirne samu bočnu liniju ili T-liniju. U svim ostalim slučajevima,
lopta se uzima za nevažeću, te se servis ponavlja. Nakon svakog dobijenog poena,
igrač servira loptu (jedanput s desne, drugi put s leve strane terena), sve dok ne osvoji
jedan gem. Igrači serviraju lopticu naizmenično nakon svakog odigranog gema. Postoji
više verzija servisa, ali uobičajeno se razlikuje servis ispod i iznad ruke. Servis iznad
ruke je dominantan oblik serviranja loptice. Mnogi teniseri, pri servisu, troše puno
energije, kako bi skratili poene. Pri vrlo snažnom i brzom servisu, protivnički igrač ne
može vratiti loptu u teren, te igrač koji servira osvaja brzi poen. Servis winner je poen
koji dobija igrač nakon samog servisa, tj. kada loptu suprotni igrač ne uspe da vrati
preko mreže. Ako suprotni igrač nije uspeo da stigne da uzvrati udarac na servis
protivnika, kaže se da je njegov protivnički igrač dobio as (engl.: ace).
 Forehand
• Za desnorukog igrača forehand predstavlja udarac
desnom rukom, i to zamahom reketa koji ide od desne
prema levoj strani tela, tako da je dlan desne ruke okrenut
licem prema lopti. Za levoruke igrače vredi suprotno.
Većina tenisera koristi jednoručni forehand. Međutim, neki
igrači koriste i dvoručni forehand (retko). Forehand je
snažan udarac, koji se izvodi izvan polja za servis, mada
to nije pravilo. Pri dugoj razmeni udaraca, forehand
zajedno sa backhandom predstavlja glavne udarce.
 Beckhand
• Backhand za desnoruke tenisere predstavlja udarac zamahom reketa od lijeve
prema desnoj strani tela, tako da je dlan desne ruke okrenut prema telu, a ne
prema lopti. Backhand je inače udarac koji se teže izvodi od forehand udarca.
Kod backhand udarca postoji jednoručna i dvoručna varijanta. Neki teniseri
koriste se samo jednoručnim ili samo dvoručnim backhand udarcem, mada ima
i onih koji znaju da koriste i jedan i drugi. Zbog pritiska (naprezanje mišića i
lakta) koji uzrokuje zamah reketa pri backhand udarcu, više igrača se koristi
objema rukama, i uglavnom je dvoručni backhand snažniji i brži udarac. Neki
teniseri izbjegavaju backhand udarce (zbog naprezanja), te forsiraju forehand.
Nepravilno i dugotrajno izlaganje lakta pri backhand udarcu, dovodi kod
tenisera do ozbiljne deformacije zgloba ruke ili lakta ( teniski lakat), te je
potrebno oprezno pristupati ispravnom držanju reketa, kako ne bi došlo do
neželjenih efekata
 Drop shot
• Drop shot predstavlja udarac kojim se lopti skraćuje
putanja tako da ona iz položaja forehand udarca, dobije
još više spina, i pravi jednu vrstu luka padajući
neposredno pored mreže. Ovaj udarac često koriste igrači
kako bi „prevarili“ protivničke igrače koji očekuju npr.
forehand ili backhand, te u tom slučaju neretko nisu u
stanju da stignu skraćenu loptu
 Ostali udarci
• Od ostalih udaraca najviše se koriste slice, volley, lob, pasing shot i smash.
• Volley je udarac koji se obično izvodi pored mreže, i to laganim zamahom reketa u
smjeru prema dole. Volley je brz udarac i obično se koristi za skraćivanje loptica.
• Slice je udarac koji se izvodi na sličan način kao i volley, s tim što su lopte koje se
vrate slice udarcem obično sporije i imaju više spina. Slice se obično izvodi sa
sredine terena ili sa osnovne linije.
• Pasing shot je termin za udarac kojim lopta zaobilazi (ili prolazi pored)
protivničkog igrača koji stoji na mreži i pokušava (bezuspješno) da skrati loptu.
• Lob je udarac gde lopta preskače protivničkog igrača i pada u teren iza njegovih
leđa.
• Smash je jedan od najjačih udaraca kojim se lopta skida u vazduhu, i udara o
protivničku polovinu terena. Inače, smash i većina drugih udaraca (volley, pasing
shot, slice i dr.) izvode se pre nego što lopta odskoči od podloge
BODOVANJE
• Teniski meč je izdeljen na setove. Jedan set se sastoji od
nekoliko gemova, a jedan gem od nekoliko poena.

• Pobednik meča je onaj igrač, koji osvoji više od pola

setova. Kada se ovaj zahtev ispuni, meč je gotov. Neke
utakmice se sastoje iz pet setova, i tada je pobednik onaj
igrač ili igračica koji osvoji tri seta. No, većina utakmica se
odigravaju u tri seta, i tada je pobednik onaj ko prvi osvoji
dva seta
• Jedan set se sastoji od određenog broja gemova i
završava se kada broj osvojenih gemova ispuni određeni
kriterijum. Nakon jednog osvojenog gema, menja se
serviser. Uobičajeno, igrač dobija set ukoliko je osvojio
najmanje šest gemova i to sa najmanje dva gema razlike u
odnosu na protivnika. Međutim najčešće, ukoliko je rezultat
nerešen, odnosno kada oba igrača imaju po šest osvojenih
gemova, odigrava se odlučujući taj-brejk. Taj-brejk
omogućava nekom od igrača da osvoji još jedan, poslednji
gem (sedmi), kako bi se set završio pri konačnom rezultatu
od 7-6.
• Prebrojavanje osvojenih poena je karakteristično za tenis.
Poeni od jedan do tri imaju specifične oznake: 0-0, 1-15,
2-30, 3-40. U slučaju kada su oba igrača osvojila po
najmanje tri poena, dakle pri rezultatu od 40-40, nastupa
djus („deuce“), i označen je sa velikim štampanim
latiničnim slovima DU na semaforu. Dakle, kada obe
strane imaju po tri osvojena poena, i kada jedan igrač ima
prednost od jednog poena, taj igrač koji vodi ima prednost
(„advantage“-prednost), i na semaforu piše AD pored
rezultata tog igrača. U ovakvom slučaju, gem osvaja onaj
igrač koji nakon osvojene prednosti veže još jedan poen.
 Fizicka spremnost i vreme
• U tenisu se sve odigrava brzo i povezano, tako da je
dobra fizička spremnost i izdržljivost veoma bitan faktor. U
većini slučajeva, mora se servirati ne duže od 20 sekundi
nakon završetka prethodnog poena. Kada se menjaju
strane terena, ovo ograničenje iznosi 90 sekundi, a 120
sekundi iznosi nakon završetka jednog seta. Prekid meča
je jedino moguć ukoliko dođe do promene klimatskih
uslova (npr počne pljusak), zatim oštećenja opreme
tenisera i dr.