RAČUNARSKE MREŽE

Definicije:
Računarska mreža - grupa međusobno povezanih
računara i uređaja koji dele resurse i informacije.

Topologija - prostorni raspored ili način povezivanja

delova jedne celine.

Komunikacioni kanal - fizički medijum kroz koji se

prenose podaci. Kod žičanih mreža, to su kablovi različitih
tipova. Kod bežičnih mreža, komunikacioni kanal je
vazduh.
 Značaj računarskih mreža za
pojedince i firme
Računarske mreže imaju veliki značaj kako za kompanije, tako i za
pojedince.

Kompanijama mreže omogućuju:

- deljenje resursa (programa, opreme, podataka),

- visoku pouzdanost sistema (pouzdaniji je sistem sa više računara
nego sa jednim),
- uštedu novca (bolji je odnos cena/performanse sistema sa više
jeftinijih računara od sistema zasnovanog na superkompjuteru),
- skalabilnost (sistem se lakše proširuje dodavanjem jednog novog
računara, nego zamenom superkompjutera),
- moćni komunikacioni medijum (udaljeni saradnici mogu zajedno
obavljati neki posao) i
- elektronsko poslovanje.
Za pojedince računarske mreže takođe imaju veliki značaj,
i to pre svega za:

- pristup udaljenim informacijama,

- komunikaciju,

- interaktivnu zabavu i

- elektronsku kupovinu.
 Podela
Prema veličini, računarske mreže mogu se podeliti na:

- personalne mreže (eng. Personal Area Network - PAN),

- lokalne mreže (eng. Local Area Network - LAN),
- bežične lokalne mreže (eng. Wireless Local Area Network
- WLAN)
- mreže širokog područja (eng. Wide Area Network - WAN)
- globalne mreže.
Prema značaju pojedinih čvorova u mreži, mreže se
dele na:

- klijent-server (eng. client–server) i

- od-čvor-do-čvora (eng. peer–to–peer).
Prema topologiji, odnosno prostornom rasporedu i načinu
povezivanje računara, mreže se dele na:

-mreže sa topologijom magistrale,

-mreže sa topologijom zvezde,

- mreže sa topologijom proširene zvezde,

- mreže sa topologijom prstena,

- potpuno povezane mreže.

Topologija magistrale
Topologija zvezde
Topologija proširene zvezde
Topologija prstena
 Kada se govori o topologiji, treba razlikovati fizičku i logičku
topologiju.

Fizička topologija podrazumeva način na koji su čvorovi fizički

povezani, a logička topologija definiše način funkcionisanja mreže.

Na primer, ako su računari povezani preko komponente koje se

naziva hub (čita se „hab“), kažemo da mreža ima fizičku topologiju
zvezde.

Međutim, hub je komponenta koja signale pristigle na jednom

priključku prosleđuje na sve ostale. Zato mreža radi isto kao da su
računari povezani na zajedničku magistralu, pa kažemo da ovakva
mreža imalogičku topologiju magistrale
 Mrežni protokoli

Mrežni protokol definiše zajednički skup

pravila i signala prema kojima se ponašaju
računari koji su umreženi.
Danas najpopularniji protokol za LAN mreže je
Ethernet (koji ujedno definiše i ostale stvari kao
što su signaliranje i formate paketa), i skoro da ima
prevlast u računarstvu.
Za globalnu WAN mrežu Internet se u najvećoj
mjeri koristi Internet protokol (TCP/IP).
 Najpoznatiji protokoli

- Bluetooth
- Ethernet
- FDDI
- IEEE 1394 (FireWire, iLink)
- Frame relay
- IEEE 802.11
- IPX
- Point-to-Point
- TCP/IP
- TCP
- Token Ring
- UDP
 TCP/IP referentni model sastoji se od četiri
sloja:
- sloja pristupa mreži,
- internet sloja,
- transportnog sloja i
- aplikacionog sloja.
Paket je osnovna jedinica mrežne i Internet
komunikacije.
Delovi paketa podatka
IP APr APo TPo Podatak IsPo

• IP - identifikator paketa – za razlikovanje paketa

• APr - adresa primaoca
• APo -adresa pošiljaoca
• TPo - definisanje tipa podataka – da li je ASCII karakter ili
binarni sadržaj
• polje podataka
• provera ispravnosti podataka – na mestu prijema se
izračuna broj koji je upisan

16
 Lokalna računarska mreža 
Lokalna računarska mreža ili LAN (engl. Local Area
Network - LAN) je skup računara i uređaja koji su povezani u
jednu računarsku mrežu, na relativno malom prostoru, kao što
su kancelarija, više kancelarija ili zgrada.

Ploter Faks Štampač Klijent/server

Medijum za povezivanje

Klijent/server Klijent/server Klijent/server Klijent/server

 Lokalna mreža može da broji dva i više računara koji su
povezani na određen način. Neki periferni uređaji kao što
su štampači, modemi i sl., takođe se ubrajaju u ovu mrežu.

Glavna karakteristika lokalnih mreža, po čemu se one

razlikuju od mreža na velikim područjima (WAN) jeste mnogo
veća brzina prenosa podataka (reda 10 do 1000 Mb/sec) i
nepostojanje potrebe za zakupljenim telekomunikacionim
vodovima.

Najčešći metod povezivanja računara u lokalnoj mreži jeste

kablovima (Eternet) ili bežična mreža. Lokalna mreža može,
najčešće preko nekog rutera, biti povezana sa drugim
mrežama u veću WAN mrežu ili direktno
preko provajdera na Internet.
 Ruter

Svičevi

LAN 1
LAN 2

LAN 3
 SWITCH

Njihova je uloga da regulišu saobraćaj lokalnoj mreži.

Možemo sve naše računare povezati na svič, a i svič na
svič te tako proširiti našu mrežu.
Svič vodi računa o tome koji podatak kom računaru ili
mrežnom uređaju prosleđuje. Svič je u stanju da razlikuje
(indentifikuje) uređaje (računare) koji su povezani na njega
na osnovu MAC adrese.
Identifikator uređaja povezanog na svič je njegova
fizička tzv. MAC (engl. Media Access Control) adresa
(ugrađena fabrički, ne menja se).
 MAC adresa mrežne kartice (šasije automobila),
mrežnog uređaja data je u obliku :
00:1A:4D:7B:FA:84
MAC adresu svoje kartice možete doznati tako što ćete
otići u Command prompt i izdati komandu ipconfig /all.
Dobićete rezultat kao na slici:
 ROUTER

Ruter predstavlja i tehnički najsavršenije rešenje na mreži.

On povezuje mreže u različitim zgradama, gradovima i
kontinentima.
Ruteri upravljaju saobraćajem između različitih mreža
povezanih različitim prenosnim medijumima.
Ruter možete upotrebiti da spojite dva predstavništva firme
u dva grada preko telefonske iznajmljene linije, bežične veze ili
bilo koje druge.
Ruteri regulišu saobraćaj na osnovu IP adrese računara.
Svaki računar u mreži ima IP i MAC adresu
(mrežni adapter računara).
 ruter

svič svič
 IP Adrese
− Registarska tablica svih računara na internetu je tzv.
IP adresa.
− IP adrese se dele na javne i privatne.
− Svaki računar na internetu, koji je javno dostupan, (recimo
www.microsoft.com) ima svoju javnu i unikatnu IP adresu.
Ta adresa se uparuje sa simboličkim imenom,
jednostavnijim za pamćenje, pa je tako:
www.microsoft.com = 207.46.192.254
− Ovo možete i sami videti tako što odete u command prompt
windowsa i otkucate:
nslookup www.microsoft.com
dobićete 207.46.192.254
Unos komande nslookup u Command promptu
− Sve javne adrese se kupuju, te tako ne možete staviti
bilo koju i postati vidljivi na internetu. Kada platite,
provajder će vam dodeliti jednu ili više adresa iz
opsega koji on poseduje.
− DNS (domain name system) je “telefonski” imenik
interneta (javnih IP adresa).
− Svaki računar u lokalnoj mreži (LAN) mora da ima
unikatnu adresu iz opsega privatnih adrese.

Ti opsezi su sledeći:

Opsezi privatnih adresa Početak opsega Kraj opsega Ukupno adresa

Opseg klase A 10.0.0.0 10.255.255.255 16 777 216

Opseg klase B 172.16.0.0 172.31.255.255 1 048 576

Opseg klase C 192.168.0.0 192.168.255.255 65 536

 Podešavanje IP adresa
− Klasa adresa se bira na osnovu broja računara za koij
nam trebaju adrese.
− U našim lokalnim mrežama najčešće koristimo C klasu.
To znači da će prvi računar prvi računar imati adresu
192.168.0.2, a poslednji 192.168.0.31, u mreži od 30
računara.
− većina proizvođača opreme svojim ADSL i drugim
ruterima daje adresu 192.168.0.1. ili 192.168.1.1.
− Kod dodeljivanja adresa OBAVEZNO preskočite adrese
koje se završavaju na 0 i 255 (192.168.0.0 i
192.168.0.255). To su tzv, adresa mreže i broadcast
adresa, koje su rezervisane.
 Podešavanja ćemo izvršiti na osnovu šeme koja je data
u prethodnoj lekciji. Odlučili smo se da nam računari imaju
adrese u opsegu :

Podešavanje Od Do

IP adrese u učionici1 192.168.0.2 192.168.0.16

IP adrese u učionici2 192.168.0.17 192.168.0.31

Subnet maska 255.255.255.0  

Gateway 192.168.0.1 (adr. LAN porta rutera)  

DNS 192.168.0.1