PREDMET I GRANE

PSIHOLOGIJE
 ISTORIJAT
Vunt kao osnivač psihologije

Psihologija se sredinom XIX veka

izdvojila iz filozofije i medicine
zahvaljujući Vuntu.

Vilhelm Vunt, nemački filozof i

Wilhelm Wundt psiholog, je 1874, objavio svoju
(1832-1920)
knjigu „Principi fiziološke
psihologije” kojom je psihologija
odvojena od medicine i filozofije.

Godine 1879. Vunt je osnovao prvu

psihološku laboratoriju (u Lajpcigu).
Tu je ispitivao osećaje i opažaje, a pre svega prag
Laboratorija u Lajpcigu osetljivosti, vreme reakcije i dr.
  ZNAČENJE TERMINA

Reč PSIHOLOGIJA
je grčka kovanica

„psiho” duh PSIHOLOGIJA

”logos” nauka nauka o duši
  PREDMET

Svaka nauka je definisana predmetom i metodama.

Predmet predstavljaju pojave kojima se ta nauka bavi, a metode su načini
otkrivanja i proučavanja tih pojava.
Psihologija se bavi proučavanjem psihičkog života i ponašanja.
PSIHIČKI ŽIVOT

Manifestacije
Psihički procesi Psihičke osobine
u ponašanju

Kognitivni procesi Emocionalni procesi Motivacioni procesi

Psihički život čine:

• psihički procesi – opažanje, učenje, mišljenje, osećanja, motivacija, ...
• psihičke osobine – temperament, karakter, sposobnosti, interesovanja...
• manifestacije u ponašanju – pričanje, ćutanje, smejanje, plakanje, trčanje...
 DEFINICIJA

PREDMET
To je nauka koja proučava psihički život ljudi i životinja, a na

osnovu proučavanja ponašanja i neposrednog iskustva.

METOD
  CILJEVI PSIHOLOGIJE

Razlikujemo:
1.Teorijski cilj – upoznavanje
karakteristika i zakonitosti psihičkih
pojava.
Otkrivanje i opisivanje psihičkih pojava, kao i
utvrđivanje uzroka i pravilnosti po kojima se odvijaju. RIJA
O
1.Praktični cilj – primena rezultata TE
psiholoških istraživanja u
svakodnevnom životu.

Ciljevi u psihologiji su povezani.

Teorija je smisleno objašnjenje određene pojave,

koje se delimično zasniva na činjenicama, a
KSA
A
delimično na prepostavkama.
PR
 GRANE PSIHOLOGIJE

I Teorijske discipline:
• Opšta psihologija – proučava osnovne psihičke pojave (opažanje, učenje, mišljenje, emocije)
• Fiziološka psihologija – proučava organsku osnovu psihičkog života
• Razvojna psihologija – proučava razvitak psihičkog života od rođenja do smrti.
• Socijalna psihologija – proučava društveno ponašanje ljudi
• Psihologija ličnosti – proučava psihološka obeležja, crte i osobine pojedinca

II Praktične discipline
• Pedagoška psihologija – proučava psihološku stranu vaspitanja i obrazovanja
• Psihologija rada – proučava vezu između čoveka, posla i uslova rada
• Mentalna higijena – bavi se merama zaštite i unapređenja duševnog zdravlja
• Klinička psihologija – bavi se razumevanjem i rešavanjem problema pojedinca
 OPŠTA
PEDAGOŠKA
FIZIOLOŠKA
PSIH. RADA
RAZVOJNA
MENT. HIGIJENA
SOCIJALNA
KLINIČKA
PSIH. LIČNOSTI
PRAKTIČNE
TEORIJSKE

GRANE TERMIN

PSIHO

PSIHOLOGIJA LOGOS

PREDMET METOD

PROCESI NA SLEDEĆEM
PONAŠANJE ČASU
OSOBINE