PRVA GRUPA PSE

-Alkalni metali-
METALI
Oko 80 elemenata PSE su metali.Najrasprostranjeniji metali u
zemljinoj kori su: aluminijum, Al; gvožđe, Fe; kalcijum, Ca; natrijum,
Na; kalijum, K; magnezijum, Mg itd.
Metali se rijetko javljaju slobodni u prirodi , uglavnom su u obliku
svojih minerala i ruda.
Fizička svojstva metala:
Sve metale odlikuje metalni sjaj,kovni su, dobri su provodnici toplote
i elektriciteta, živa je tečna dok su svi ostali čvrsti, tačke topljenja su
im visoke i različite, gustina im je takođe različita itd.
Hemijska svojstva metala:
-Svi metali imaju sposobnost da lako otpuštaju elektrone pri čemu
prelaze u pozitivne jone-katjone.
-Oksidi metala su uglavnom baznog karaktera, mada postoje i
amfoterni oksidi kao što su ZnO, PbO, Al2O3 , SnO.....
- Imaju osobinu da se mogu rastvarati jedan u drugom pri čemu
nastaju legure.
Metalurgija je nauka koja se bavi proučavanjem načina dobijanja
metala iz ruda, njihovim prečišćavanjem i primjenom.Crna
metalurgija proučava način dobijanja gvožđa, mangana ,hroma i
vanadijuma i njihovih legura. Obojena metalurgija se bavi
proučavanjem dobijanja svih ostalih metala.
 PRVA GRUPA PSE
U ovoj grupi se nalaze sljedeći metali:
 Litijum (Li);
 Natrijum (Na);
 Kalijum (K);
 Rubidijum (Rb);
 Cezijum (Cs);

 Francijum (Fr).

Dobili su naziv alkalni metali po tome što njihovi oksidi grade jake baze, alkalije.
Svi alkalni metali imaju po jedan valentni elektron koji je smješten u
s-orbitali pa se nazivaju i ns1 –elementi.
 Sive su boje osim Cs, laki, male gustine, plivaju na
vodi,meki- mogu se sjeći nožem, provode toplotu i
elektricitet
 Unutar grupe raste gustina dok T.T.(temperatura
topljenja ) i T.K.(temperatura ključanja) opadaju
 Po svojim karakteristikama Li se razlikuje od ostalih
elemenata ove grupe
 Imaju niske vrijednosti standardnog redoks potencijala
 Alkalni metali boje plamen karakterističnim bojama
Natrijum
 Sa porastom rednog broja raste atomska masa
alkalnih metala
 Imaju najniže elektronegativnosti od svih elemenata PSE.
 Uvijek imaju oksidacioni broj +1
 Reaktivnost alkalnih metala raste sa porastom atomske
mase.
 Energično se jedine sa kiseonikom i grade:
-Okside M₂O
-Perokside M₂O₂
-Superokside MO₂, M(Na, K, Rb i Cs).

Litijum gradi samo M₂O.

 Rastvaranjem oksida alkalnih metala u vodi, dobijaju se
najjače neorganske baze ”alkalije”:
M₂O (s) +H₂O (l)  2M⁺ (aq) + 2OH⁻ (aq)

 Na njih djeluje i vlaga iz vazduha, jer sa vodom reaguju

burno, zbog čega se čuvaju u petroleumu ili nekom drugom organskom
rastvaraču

 Dobri su provodnici toplote i elektriciteta.

 U hemijskom pogledu , alkalni metali su elementi sa najjače izraženim

metalnim svojstvima.
 NATRIJUM
Zbog velike reaktivnosti javlja se u isključivo obliku svojih
jedinjenja.

Najviše ga ima u silikatima, čijim se raspadanjem stvaraju

rastvorne soli Na.

Najpoznatije jedinjenje natrijuma je NaCl.

 DOBIJANJE NATRIJUMA
1. Elektrolizom rastopa NaOH ili rastopa NaCl-a.
U oba slučaja na katodi se izdvaja Na:
katoda: 4Na⁺ (l) + 4e  4Na (l)
kod elektrolize NaOH na anodi se izdvaja kiseonik:
anoda: 4OH⁻ (l) - 4e  O₂ (g) + 2H₂O (l)
kod elektrolize NaCl na anodi se izdvaja hlor:
anoda: 2Cl⁻ (l) - 2e  Cl₂ (g)
 JEDINJENJA NATRIJUMA
 NaCl je najrasprostranjenije jedinjenje Na.
Dobija se isparavanjem morske soli i
rudarskim vađenjem kamene soli.
NaCl je bijela kristalna supstanca.

Primjenjuje se za dobijanje čitavog niza hemijskih

proizvoda, u bojarstvu, undustriji sapuna, za konzerviranje
hrane, u medicini u obliku fiziološkog rastvora.
 • NAOH
Dobija se:
1. Elektrolizom rastopa NaCl-a, na katodi se izdvaja vodonik, na
anodi hlor,a u rastvoru zaostaju Na⁺ i OH⁻ joni.
Isparavanjem rastvora dobija se NaOH.
2. Procesom kaustifikacije:
Na2CO3 (aq) + Ca(OH)2 (aq) 2NaOH (aq) + CaCO₃ (s)

NaOH je bijela čvrsta supstanca, higroskopan je, lako se

rastvara u vodi.
U dodiru sa kožom izaziva opekotine
Upotrebljava se u industriji: sapuna, nafte, vještačke svile,
hartije itd.
NATRIJUM-KARBONAT (SODA)
NA2CO3 • 10H₂O
Dobija se Solvejevim postupkom:
NH3(g)+ CO2(g) + H2O(l)  NH4HCO3(aq)
NH4HCO3(aq) + NaCl  NaHCO3(aq) + NH4Cl(aq)
2NaHCO3(aq)  Na2CO3(s) + CO2(l) + H2O(l)
Oslobođeni CO₂ se vraća u proces, a izreagovane količine
se nadokađuju prženjem CaCO₃:
CaCO3 (s)  CaO (s) + CO2 (g)
CaO (s) + H2O (l)  Ca(OH)2 (aq)
Pomoću Ca(OH)₂ vrši se regeneracija amonijaka
Ca(OH)2(aq)+ 2NH4Cl(aq)  2NH₃ (g) + CaCl₂ (s) + 2H₂O (l)
H2O

NaCl(aq)
NaCl(s) Prečišćavanje NaCl (aq) + NH4OH

NH3
K
Kalcinisanje
CO2 Vodena A

Kolona za regenerisanje NH3

A
para R
P
B Na2CO3
S
O
Peć O
N
R NaHCO3
CaCO3 I
B
Z
E
E
R NaHCO3
R
H2O NH4Cl
CaO
CaCl2 (aq) Vakuum
filtar
Ca(OH)2 CO2
NH4Cl (aq)
 Zagrijavanjem Na2CO3 • 10H₂O na 305K dobija se monohidrat
Na2CO3 • H₂O , a na temperaturi od 380K anhidrovana so.

Anhidridovani Na2CO3 - bijela supstnca u obliku praha.

Vodeni rastvor reaguje bazno zbog hidrolize:

2Na+(aq)+CO₃2-(aq)+2H₂O (l)2Na+(aq)+2OH-(aq)+CO₂(g)+H₂O(l)
NATRIJUM-HIDROGENKARBONAT (SODA
BIKARBONA)- NAHCO₃
Nastaje kao međuproizvod pri dobijanju Na₂CO₃.
Sitan kristalni prah.
Njegov vodeni rastvor reaguje alkalno.
Upotrebljava se:
 kao lijek;
 za neutralisanje viška želudačne kiseline,
 za pravljenje praškova i bezalhoholnih gaziranih pića.
KALIJUM
Sličan je sa Na, ali se razlikuje u fiziološkom djelovanju.

Kalijum je neophodan u ćeliji biljaka i životinja.

Aktivira respiraciju u mišićima, bubrezima i eritrocitima,

a kontroliše i osmotski pritisak.

Neophodan je za pravilan rad srca.

DOBIJANJE KALIJUMA I SVOJSTVA

Elektrolizom rastopa KOH ili rastopa KCl-a.

U oba slučaja na katodi se izdvaja K:
katoda: 4K⁺+ 4e  4K
kod elektrolize KOH na anodi se izdvaja
kiseonik:
anoda: 4OH⁻ - 4e  O₂ + 2H₂O
kod elektrolize NaCl na anodi se izdvaja hlor:
anoda: 2Cl⁻ - 2e  Cl₂
 JEDINJENJA KALIJUMA
 Kalijum-hlorid (KCl)
U prirodi se nalazi u obliku minerala: silvina, karnalita
KCl•MgCl₂•6H₂O i kainita KCl•MgSO₄•3H₂O iz kojih se
dobija.
KCl je bijela kristalna supstanca, lako rastvorljiva
u vodi.
Upotrebljava se kao vještačko đubrivo i kao polazna
sirovina za dobijanje ostalih kalijumovih jedinjenja.
 Kalijum-hidroksid (KOH)
Dobija se elektrolizom vodenog rastvora KCl-a.
Bijela čvrsta supstanca, upija vlagu iz vazduha i
ugljen (IV)-oksid.
U dodiru sa kožom stvara opekotine.
Upotrebljava se za dobijanje mekanog sapuna i kalijumovih soli.
 Kalijum-karbonat(potaša) K₂CO₃
Bijela kristalna supstanca, higroskopna.
Njen vodeni rastvor reaguje jako alkalno zbog hidrolize:

2K⁺ (aq) + CO₃2- (aq) + 2H₂O (l) ↔ 2K⁺(aq) + 2OH⁻(aq) + CO₂(g) +H₂O(l)
Pitanja:
1. Navedi karakteristične osobine metala!
2. Šta su legure?
3. Navedi elemente I grupe PSE !
4. Zašto se elementi I grupe PSE nazivaju alkalni metali?
5. Navedi zajednička svojstva elemenata I grupe PSE!
7. Šta se gradi rastvaranjem alkalnih metala u vodi?
8. Zašto se alkalni metali čuvaju u petroleumu?
9. Kako se dobijaju alkalni metali?
10. Navedii najvažnija jedinjenja natrijuma i njihovu primjenu!
11. Navedi najvažnija jedinjenja kalijuma i njihovu primjenu!