ПРОТЕИНИ Дуња Шаренац 4.

ц
УВОД
Протеини или беланчевине су природни полипептиди који су изграђени од великог броја
аминокиселинских остатака, који су поређани у линеарне ланце и спојени међусобно
пептидним везама између угљениковог атома и амино групе две аминокиселине.
Секвенца амино киселина у протеину дефинисана је у генима и садржана у генетичком коду.
Генетички код одређују 20 „основних“ амино киселина.
Протеини могу да делују заједно да би тако лакше достигли одређене функције и зато се везују у
стабилне комплексе. Као и сви биолошки макромолекули, као што
полисахариди и амино киселине
, и протеини улазе у састав живих организама и учествују у свим процесима међу ћелијама.
Многи протеини су ензими који каталишу биохемијске реакције и значајни су за метаболизам.
Други имају структурне или механичке функције као протеини у цитоскелету
, који формирају “кичму” која чини облик ћелије.
Значајни су у ћелијском преносу сигнала, адхезији ћелија, имунолошком систему и
ћелијском циклусу. Неопходни су у нашој исхрани, јер животиње
не могу да синтетишу све амино киселине, и морају неке да узимају из хране.
Реч протеин потиче од Грчке речи πρώτα што значи “ најважнији, први ”. Ове молекуле
је први описао и именовао Џонс Берцелијус 1838.
Први протеин који је издвојен је инсулин од стране Фредерика Сангера, који је добио
Нобелову награду за ово откриће 1958. Међу првима су откривени и хемоглобин
и миоглобин на основу кристалографије X-зрачења.

Репрезентација
3Д структуре
миоглобина
. Ово је први пр
отеин коме је ре
шена
структура
СТРУКТУРА

Протеини настају формирањем ланаца у чији састав улазе неке од 20 аминокиселина

које се називају протеиногеничне или стандардне аминокиселине.
Протеини су велики молекули чија маса може достићи и вредности од неколико милиона
далтона
а структура може обухватити и непротеинске молекуле. У том смислу разликујемо протеине сас
тављене од аминокиселина и тзв.
хетеропротеине састављене од чисто протеинског дела који се назива апопротеин и
простетичне групе:
Хетеропротеин = апопротеин + простетична група
Оно што протеине чини посебним јесу стадијуми више организације молекула које настају
специфичним везивањем ланаца аминокиселина која могу бити:
Примарна,Секундарна,Терцијарна,Квартерна.
ТРИ МОГУЋЕ ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ 3Д СТРУКТУРЕ ТРИ-ФОСФАТ ИЗОМЕРАЗЕ
ЛЕВО: ПРЕДСТАВЉЕНИ СУ СВИ АТОМИ РАЗЛИЧИТИМ БОЈАМА У ЗАВИСНОСТ
И ОД ВРСТЕ; СРЕДИНА: ПРЕДСТАВЉЕНЕ СУ ВЕЗЕ УНУТАР МОЛЕКУЛА; ДЕСНО:
КИСЕЛИНСКИ ДЕО-ЦРВЕНО, БАЗНИ ДЕО-ПЛАВО, ПОЛА
РНИ ДЕО-ЗЕЛЕНО, НЕПОЛАРНИ ДЕО-БЕЛО.
ПОДЕЛА ПРОТЕИНА
Протеини могу бити сврстани у три класе: глобуларни протеини, фибриларни протеини,
мембрански протеини.Скоро сви глобуларни протеини су растворљиви, а многи од њих су и
ензими. Према типу секундарне структуре која у њима доминира могу се поделити на:
1.Антипаралелне α-хеликс протеине
2.Паралелне или комбиноване β-раван протеине
3.Антипаралелне β-раван протеине
4.Мале метало-сулфидима богате протеине
Фибриларни протеини су веома издужени молекули, чија секундарна структура
чини доминантан структурни мотив.
Мембрански протеини се деле на интегралне и периферне.
ФУНКЦИЈА
Протеини у зависности од своје грађе, проводе читав низ различитих активности унутар
организма. Први и основни задатак протеина је њихова неопходност у процесу раста и развоја.
За било који део нашег тела који пролази кроз процес раста или регенерације протеини су
неопходни у свакодневници.
У зависности од пола и година унос протеина треба кориговати.
Протеини замењују изумрле ћелије. Ћелије које траже овакву замену са протеинима су обично:
ћелије крви, бубрега, јетре, мишића, косе, ноктију, зуба и кости.
Такође протеини су потребни телу како би могао да створи читав низ ензима и хормона
и антитела. Протеини граде велике молекуле хемоглобина - материја која преноси кисеоник
и омогућава нам одвијање процеса дисања у свим местима у којима се тај процес одвија.
МОЛЕКУЛАРНА СТРУКТУРА НЕКОЛИКО ПРОТЕИНА ПРИКАЗАНА У ЊИХОВОЈ
КОМПАРАТИВНОЈ ВЕЛИЧИНИ. СЛЕВА НАДЕСНО: АНТИТЕЛО (IGG),
ХЕМОГЛОБИН, ИНСУЛИН (ХОРМОНИ), (ЕНЗИМ) И ГЛУТАМИНСКА СИНТЕТАЗА
(ЕНЗИМ).
ПРОТЕИНИ У ИСХРАНИ
Протеини се налазе у разним врстама прехрамбених
намирница. Може се готово рећи да су у већим или мањим количинама заступљени у свој храни
осим у рафинираним шећерима и мастима.
Храна животињског порекла попут меса, риба, јаја, млека, јогурта и сира
добар је извор протеина у квалитативном и квантитативном смислу.
Садрже велику количину протеина, али су и извор свих есенцијалних аминокиселина.
Многи микроорганизми и биљке
могу да биосинтетишу свих 20 аминокиселина, док животиње и човек морају да се подвргну одр
еђеној врсти дијете тј. исхрани. Многи
ензими
који имају главну функцију у људском организму нису стално присутни и морају се уносити.