Da li imamo dve nauke ili jednu?

Redukcija klasične genetike

na molekularnu genetiku

1
 Da li postoji univerzalna nauka o
prirodi?
• ideal sveobuhvatne teorije koja objedinjuje sve
oblasti prirodnih nauka pomoću zajedničkog
skupa principa i koja služi kao osnova za sve
manje opšte teorije
• klasična mehanika kao osnovna i univerzalna
nauka: da li svi procesi u prirodi mogu da se
podvedu pod principe mehanike?
• dugo vremena su različite oblasti fizike
uključivane u mehaniku
2
 Šta je redukcionizam?
• teza da rezultati istraživanja u jednom domenu (pojmovi,
heuristika, zakoni i teorije) mogu da se razumeju ili da
budu objašnjeni pomoću pojmovnih resursa nekog
drugog, fundamentalnijeg domena
• Nejgel:
1. lingvistička orijentacija (jedna teorija može da se
redukuje na drugu ako njen rečnik koji referira na njene
entitete može da se definiše rečnikom ove druge teorije, a
njeni zakoni logički da se izvedu iz zakona druge teorije)
2. neformalni, pragmatički uslovi redukcije

3
 Redukcija
• objašnjenje jedne teorije ili skupa zakona koji važe u jednom
području nekom teorijom koja je formulisana za drugu oblast
• sekundarna i primarna nauka
• redukcija homogenog tipa, neproblematična vrsta redukcije: u
slučajevima kada postoji ubedljiva kvalitativna sličnost između
pojava, homogen rečnik, deduktivni odnosi između dva skupa
iskaza (npr. redukcija zakona o kretanju zemaljskih i nebeskih
tela na jedan jedinstven skup teorijskih principa)
• redukcija heterogenog tipa, problematična vrsta redukcije: skup
karakterističnih odlika nekog predmeta asimiluje se u skup
sasvim različitih odlika, teorije isprva namenjene proučavanju
kvalitativno različitih stvari (npr. veza između makroskopskih
procesa i mikroskopske strukture tih makroskopskih procesa)
4
• Opšti uslovi koji moraju da budu zadovoljeni da bi se jedna
nauka redukovala na drugu
1. eksplicitno formulisanje aksioma, pretpostavki i zakona
(nedvosmisleno značenje sastavnih termina): dedukcija jednog
skupa iskaza koji se mogu empirijski potvrditi iz drugog skupa
iskaza
2. redukcija kao napredak u organizaciji znanja: redukcija bi
trebalo da omogući objedinjeno objašnjenje zakona date
discipline i povezuje ove zakone tako da nam relevantno
svedočanstvo za neki od njih može poslužiti i kao posredno
svedočanstvo za ostale “raspoloživo svedočanstvo za bilo koji od
ovih zakona kumulativno potkrepljuje teorijske postulate
primarne nauke”
3. redukcija kao izvođenje svojstava jednog predmeta iz svojstava
nekog drugog predmeta
5
 Emergencija i redukcija
• teza o hijerarhijskoj organizaciji stvari i procesa:
svojstva na višim nivoima organizacije ne mogu
se predvideti na osnovu svojstava utvrđenih na
nižim nivoima organizacije
• teza o emergentnoj evoluciji: sadašnja raznolikost
stvari u univerzumu je rezultat progresivnog
razvoja iz jednog primitivnog stanja u pravcu
nepredvidljivih novina (kreativna evolucija)

6
• Problemi vezani za prvu tezu o emergenciji:
1.svojstva konstituenata i njihova interakcija
(svojstva i iskazi)
2.učenje o emergenciji tvrdi nešto o logičkim
odnosima među iskazima, a ne neke
metafizičke činjenice o svojstvima objekata
(pitanje teorije o “prirodi” konstituenata:
inherentna priroda objekata ne može se
utvrditi nezavisno od teorije)

7
 Redukcionistička strategija
eksperimentalne nauke (biologije)
• redukcionistička istraživačka strategija koja varira od slučaja
do slučaja
• da li nam savremena nauka daje pravo da prirodu prikazujemo
u terminima serije nivoa? (ponekad entiteti na nekom nivou
mogu da se dekomponuju na one na nižem)
• ne izvodi se teorija višeg nivoa iz teorije nižeg nivoa, već
naučnici direktno direktno objašnjavaju biološke fenomene
primenom zakona i teorija iz fizike i hemije
• “biološki delovi” ovih objašnjenja služe da se utvrdi tip
sistema na koji mogu da se premene fizički i hemijski principi

8
Molekularna revolucija u biologiji i
pitanje redukcije
• teza: molekularna revolucija nije bila važna
zato što je omogućila redukcionistička
objašnjenja, već zato što je uvela veliku skup
eksperimentalnih oruđa
• pitanje Morganovog transmisionog gena: ideja
da nasledne osobine u germ plazmi na daljinu
uzrokuju osobine zrelog organizma omogućila
razdvajanje fenomena razvića od fenomena
nasleđivanja
9
 Problemi sa redukcijom
• Klasični zakoni o transmisiji gena mogu da se
redukuju na molekularnu genetiku
• Specifičan vokabular klasične genetike može
pomoću premošćujućih principa da se poveže
sa rečnikom molekularne biologije
• Objašnjenje važenja zakona o transmisiji gena
na osnovu principa molekularne biologije

10
Problem subdeterminacije

11
 Teorije evidencije
• Teorija objektivne evidencije (hipotetičko-deduktivna):
da bi E bilo evidencija za H dovoljno je da ono može
deduktivno da se izvede iz H (ako činjenica da svetlo
putuje u pravoj liniji može da se izvede iz klasične
talasne teorije svetlosti, ona je svedočanstvo da je
svetlost klasično talasno kretanje)
• Veoma slab pojam evidencije, dopušta da ista činjenica
bude svedočanstvo za seriju sukobljenih teorija (primer:
pravolinijsko kretanje svetlosti može da se izvede i iz
klasične čestične teorije, pa može da služi kao
svedočanstvo da je svetlost sastavljena od čestica)
12
• Bejzijanizam: da bi činjenica e bila
svedočanstvo da je hipoteza H istinita nužno
je i dovoljno da e uvećava verovatnoću H u
odnosu na njegovu početnu verovatnoću
• Primer: ako činjenica da je osoba kupila
srećku uvećava njene šanse da dobije, onda je
ova činjenica evidencija u prilog dobitka (vrlo
mali stepen evidencije koji nije presudan)
• Slab pojam evidencije (svako povećanje
verovatnoće je dovoljno)

13
• Hempelovska teorija: opservacioni izveštaj je
potvrđujuće svedočanstvo za hipotezu ukoliko
je hipoteza zadovoljena klasom individua koje
se spominju u izveštaju
• Opservacioni izveštaj da je izvestan broj
gavrana koji su posmatrani crno je
svedočanstvo da su svi gavrani crni (kao i
činjenica da je posmatrana necrna stvar
negavran)
• Isuviše slaba teorija da bi bila upotrebljiva u
nauci
14
 Šta je subdeterminacija?
• Ni sva raspoloživa evidencija neće nam dozvoliti da teoriji
pripišemo istinosnu vrednost
• Različita tumačenja:
1. svaka teorija ima empirijski ekvivalentne rivale
2. teorija pruža predikcije samo u konjunkciji sa pomoćnim
pretpostavkama
3. metodološka pravila mogu da budu neodređena,
dvosmislena, cirkularna
• Subdeterminacija postoji uvek kada naučnici nisu u stanju
da odluče kojoj teoriji da veruju (subdeterminacija uvek
relativna u odnosu na pravila izbora teorije)

15
 Filozofija nauke
• „možemo da znamo/opravdano verujemo u
članove klase propozicija C (ako uopšte), samo
zato što možemo da znamo propozicije u drugoj
klasi C’, međutim, C’ subdeterminiše C, dakle,
ne možemo da znamo sve članove u C“
• Argument u prilog naučnog realizma: budući da
su naučne teorije subdeterminisane evidencijom,
primeren epistemički stav u pogledu naučnih
teorija je agnosticizam
16
 Argumenti za subdeterminaciju
naučnih teorija
• 1. za svaku naučnu teoriju postoje empirijski
ekvivalentni rivali
• Više teorija je empirijski ekvivalentno (sve one
mogu da imaju iste empirijske konsekvence)Uvek
će biti više hipoteza koje su kompatibilne sa
datim korpusom dokaza (dokazi neće moći da
nam pruže adekvatan razlog da verujemo da je
istinita jedna teorija, a ne druga) Kada
eksperimentalni podaci podržavaju jednu teoriju?

17
• 2. ako sami podaci nisu dovoljni da odrede
istinosnu vrednost teorije, ništa drugo nije
(teorijske vrline mogu da poseduju, u
najboljem slučaju, samo pragmatičnu
vrednost)
• Da li postoje pravila za izbor teorije?
• Antirealistička pozicija: ne postoji apriorni
razlog da verujemo da je realnost
jednostavna, a ne složena itd.

18
 Empirijska ekvivalencija
1. Svaka teorija ima beskonačno mnogo
empirijski ekvivalentnih rivala
2. Ne postoji dobar razlog da verujemo više u
datu teoriju nego u njene empirijski
ekvivalentne rivale
3. Dakle, nikada ne mogu postojati presudni
razlozi da verujemo u bilo koju teoriju, izbor
među teorijama je uvek subdeterminisan

19
1. kartezijanski skeptički scenario i konstruisanje
empirijski ekvivalentnih rivalskih teorija: za svaku
teoriju T postoji T* koje glasi: „T je lažno, ali sve
opservacije su upravo takve kao da je T istinito.“
2. Da li neempirijski kriterijumi mogu da nam
pomognu da napravimo izbor među teorijama
(jednostvnost, eksplanatorna snaga, heuristička
plodnost)?
• Laudanov argument: čak i u slučajevima gde su
teorije empirijski ekvivalentne uzete izolovano,
one mogu da imaju različite empirijske posledice
ukoliko su povezane sa drugim prihvaćenim
20
Argumenti protiv subdeterminacije
• Nema razloga da verujemo da za svaku teoriju
postoje empirijski ekvivalentni rivali
• Laudan: teorije samo trenutno ne mogu da se
razlikuju polazeći od evidencije
• Šta u ovom kontekstu zaista znači napredak
tehnike i dostupnost entiteta koji su prethodno
bili nedostupni (Bas van Frasen)

21
• Dve različite teorije mogu jednako uspešno
da objasne raspoloživu evidenciju
(evidencija u jednakoj meri podržava obe
teorije)
• Jedna teorija bolje objašnjava podatke:
zaključak na osnovu najboljeg objašnjenja
• Relativna eksplanatorna moć konkurentnih
hipoteza
• Posedovanje teorijskih vrlina

22
 Epistemološki holizam
• Kvajn: holističko tumačenje odnosa između nauke i iskustva
(nijedna hipoteza nema opservacione implikacije nezavisne od
mnoštva pomoćnih hipoteza)
• Kritika: Kvajn previđa da su u većini slučajeva pomoćne
pretpostavke nezavisno testirane, naučnici uvek tragaju za
pomoćnim pretpostavkama za koje već znaju da su istinite (razlika u
epistemološkom statusu hipoteze i pomoćne pretpostavke,
pretpostavke su epistemološki nezavisne od ishoda testiranja)
• Procedurom kojom se testira H&P u većini slučajeva u nauci ne
testira se P, već samo H
• Važan tip slučaja u nauci: konkurentske hipoteze ne iscrpljuju sve
mogućnosti, tj. postoji mnogo alternativnih hipoteza od kojih su
neke nepoznate

23