GENETIKA

1
 Proučava zakonitosti
NASLEDJIVANJA i
VARIJABILNOST osobina
GEN - deo molekula DNK koji nosi informaciju
za sintezu jednog polipeptida

GENSKI LOKUS - mesto jednog gena na

hromozomu
gen A
ALELI - različite forme jednog gena

HOMOLOGI
Dva alela jednog
HROMOZOM
gena
I
HOMOLOGI HROMOZOMI -
su isti po obliku i veličini, jedan potiče od majke a drugi
od oca i imaju isti raspored genskih lokusa

Dva homologa hromozoma na istom

lokusu moraju imati isti tip gena ali ne
gen A gen A moraju imati i iste forme tog gena tj.
alele

A a
gen B gen B
gen C gen C
HOMOZIGOT- kada jedan genski lokus na
homologim hromozomima sadrži iste
A alele
A a a
ili

HETEROZIGOT- kada jedan genski lokus na

homologim hromozomima sadrži
različite alele
A a
GENOTIP-
•genetička konstitucija jedne
jedinke
•skup svih gena jedne ćelije (ili organizma)
•prikazani aleli pojedinačnog
gena (ili više gena)
na primer : Aa ili AABbCC
FENOTIP-

•skup svih osobina jednog

organizma (morfoloških,
fizioloških, osobina ponašanja ...)
•pojedinačna osobina

•rezultat je genotipa i delovanja

sredine
 KVALITATIVNE OSOBINE-

osobine čija determinacija zavisi od jednog ili od

malog broja gena a na čiju varijabilnost sredinski
faktori imaju veoma mali ili nikakav uticaj
na primer : boja očiju, levorukost, hemofilija, albinizam ...
 KVANTITATIVNE OSOBINE-

osobine koje mogu jako da variraju jer su

determinisane od strane većeg broja gena i pod
znatnim su uticajem sredinskih faktora

na primer : brzina razvića, dužina života,visina, težina, plodnost ...

MONOGENSKA
OSOBINA-
osobina koju determiniše jedan gen

POLIGENSKA OSOBINA-

osobina koja je determinisana od strane većeg broja

gena
PLEJOTROPNI GEN-

gen koji istovremeno utiče na ispoljavanje većeg

broja različitih fenotipskih svojstava
MONOHIBRIDNO UKRŠTANJE-
kada prilikom ukrštanja pratimo samo jednu osobinu

DIHIBRIDNO UKRŠTANJE-
kada prilikom ukrštanja pratimo dve osobine od kojih
je svaka determinisana po jednim genom , a ti geni se
nalaze na različitim hromozomima
POLIMORFNI GEN-
gen koji ima više od dve alternativne forme tj. alela

MULTIPLI ALELIZAM-
pojava da odredjeni gen ima tri ili više alternativnih
formi, tj. alela

na primer: gen koji determiniše ABO sistem krvnih grupa ima 3

alela : A , B i O
 Zadatak :

Ako jedan polimorfni gen ima 6 različitih

formi tj. alela, koliko najviše različitih alela
tog gena imam ja ?
 Zadatak :

Ako jedan polimorfni gen ima 6 različitih

formi tj. alela, koliko najviše različitih alela
tog gena imam ja ?

Samo DVA
( jedan od tate a drugi od mame)
 KAKVI MOGU BITI ODNOSI
IZMEDJU ALELA JEDNOG GENA ???

•DOMINANTNO- RECESIVAN ODNOS

•NEPOTPUNA DOMINANSA
(INTERMEDIJERNI ODNOS)
•KODOMINANTNOST
DOMINANTNI ALEL (A)-

genski alel koji se ispoljava u fenotipu i u

homozigotnom (AA) i u heterozigotnom (Aa) stanju

RECESIVNI ALEL (a)-

genski alel koji se ispoljava u fenotipu samo u
homozigotnom (aa) stanju
Od medjusobnog odnosa dva alela jednog gena
zavisi kakav će biti fenotip kod heterozigota.
heterozigota
 DOMINANTNO- RECESIVAN ODNOS

heterozigot će ispoljiti samo jednu od dve roditeljske

osobine
na primer: boja graška

AA x aa
dominanatna osobina – recesivna osobina –
žuta boja zelena boja

Aa
dominanatna osobina –
žuta boja
 NEPOTPUNA DOMINANSA
(INTERMEDIJERNI ODNOS)
heterozigot neće ispoljiti ni jednu od dve roditeljske
osobine, već neku treću koja je ‘’izmedju’’ roditeljskih
na primer: boja cveta biljke zevalice

A1A1 x A2A2
crvena boja bela boja

A 1A 2
roze boja
 KODOMINANTNOST
heterozigot će ispoljiti obe roditeljske osobine

na primer: MN sistem krvnih grupa

M
MM x NN N

M krvna grupa N krvna grupa

MN
MN MN krvna grupa
MENDELOVI ZAKONI
NASLEDJIVANJA
Osnovni principi nasledjivanja na kojima se zasniva
objašnjenje da postoje posebni nasledni činioci,
partikularne prirode, koji kontrolišu razviće
osobina
GREGOR
MENDEL
1822-1884
Zašto je bio prvi koji je uspeo uspešno da izvede
genetički eksperiment ???

•1. PRATIO JE POJEDINAČNE OSOBINE

•2. ODABRAO JE POGODNU VRSTU

•3. DOBRO JE ISPLANIRAO EKSPERIMENT

•4. KVANTITATIVNO JE OBRADJIVAO

7 osobina sa kojima je eksperiment ‘’uspeo’’ i koje je Mendel objavio
 Zašto je baš sa tih 7 osobina
‘’uspeo’’ ???
Zato što su :

• monogenske

• dominantno-recesivnog odnosa alela

• geni koji ih determinišu na

različitim hromozomima
P: x
čista linija okruglog zrna čista linija naboranog zrna

F1 : , ...
F1 samooplodnja

F2: , , ,
3 : 1
 dominantna osobina recesivna
osobina
Gen A determiniše jedan enzim koji pretvara polučvrsti šećer –
STAHIOZU u čvrsti – SKROB.

Alel A je funkcionalan i determiniše enzim.

Alel a je mutiran i nefunkcionalan i ne determiniše enzim.

Genotip AA ili Aa = postoji enzim i stahioza se pretvara u skrob pa je

oblik zrna pravilan tj. okrugao

Genotip aa = ne postoji enzim i stahioza ne može da se pretvara u

skrob pa je oblik zrna nepravilan tj. naboran
 P: x

AA x aa
A A a a

gameti : A , A x a , a

F1 : Aa 100% heterozigoti
100% dominantna osobina
A a
 F1

Aa x Aa

gameti : A , a x A , a

F2: AA , Aa , Aa , aa
Odnos 1 : 2 : 1
genotipova :
1 dominantni homozigot : 2 heterozigota : 1 recesivni homozigot

Odnos 3 : 1
fenotipova :
3 dominantna osobina : 1 recesivna osobina
 PRVO PRAVILO NASLEDJIVANJA –
PRAVILO RASTAVLJANJA

Dva nasledna faktora koja odredjuju jednu osobinu

prenose se sa roditelja na potomstvo preko polnih ćelija
i pri tom zadržavaju svoj integritet. Prilikom formiranja
polnih ćelija oni se rastavljaju jedan od drugog.
 PRVO PRAVILO NASLEDJIVANJA –
PRAVILO RASTAVLJANJA
Dva alela jednog gena se prilikom formiranja gameta
tj. u anafazi mejoze I (kada se rastavljaju homologi
hromozomi) rastavljaju jedan od drugog, tako da će
u svakom od gameta biti po jedan od njih.
A a

Mejoza I

A a

Mejoza
II
A A a a

A a
 ANALIZIRAJUĆE (POVRATNO) UKRŠTANJE
- genotip : AA ili Aa ???

P: A A x aa P: A a x aa

g: A,A x a,a g: A,a x a,a

F1 : Aa , Aa , Aa , Aa F1 : Aa , Aa , aa , aa
100 % heterozigoti 50 % heterozigoti : 50% reces. homoz.

100 % 50 % : 50 %
NEPOTPUNA DOMINANSA (INTERMEDIJERNI ODNOS)

P: A 1A1 x A2A2
A A A2 A2
1 1

gameti : A1 ,A 1 x A2 , A2

F1 : A1A2 ... 100% heterozigoti

100% roze cvetovi
 A1A 2 x A1A2
A1 A2 A1 A2

gameti : A1 , A2 x A1 , A2

F 2: A1A1 , A1A2 , A1 A2 , A 2A 2
Odnos 1 : 2 : 1
genotipova :
1 homozigot A1A1: 2 heterozigota : 1 homozigot A2A2

Odnos 1 : 2 : 1
fenotipova :

1 :2 :1
 KODOMINANTNOST

P: AA A x BB B

krvna grupa krvna grupa

A B
A A B B

gameti : A , A x B , B

F1 : AB ... AB 100% heterozigoti

100% AB krvne grupe
 AB AB x AB AB

A B A B

gameti : A , B x A , B

F2: AA , AB , AB , BB
A AB AB B
Odnos 1 : 2 : 1
genotipova :
1 homozigot AA: 2 heterozigota : 1 homozigot BB

Odnos 1 : 2 : 1
fenotipova :

1 A :2 AB :1 B
 DIHIBRIDNO UKRŠTANJE

P: x
čista linija okruglog, žutog zrna čista linija naboranog, zelenog zrna

F1 : , ... 100%

F1 samooplodnja
F2:

9 :3 :3 :1
 P: AABB x aabb
A A a a
B B b b

gameti : AB , AB x ab , ab

F1 : AaBb
100% heterozigoti

100%
 AaBb x AaBb
A a A a
B b B b

gameti : AB , Ab , aB , ab x AB , Ab , aB , ab
F 2:
AB Ab aB ab

AABB AABb AaBB AaBb

AB

AABb AAbb AaBb Aabb

Ab

AaBB AaBb aaBB aaBb

aB

AaBb Aabb aaBb aabb

ab
Broj genotipova : 9
AABB AaBB aaBB
AABb AaBb aaBb
AAbb Aabb aabb

Broj fenotipova : 4

(D,D) (R,D) (D,R) (R,R)

A_B_ aaB_ A_bb aabb

 Odnos fenotipova :

9 :3 :3 :1
 DRUGO PRAVILO NASLEDJIVANJA –
PRAVILO NEZAVISNOG
KOMBINOVANJA
Nasledni faktori koji odredjuju različite osobine
rasporedjuju se u polne ćelije nezavisno jedan od
drugog, slobodno se kombinujući, tako da se u potomstvu
pojavljuju i nove kombinacije osobina kakvih nije bilo
kod roditelja .
 DRUGO PRAVILO NASLEDJIVANJA –
PRAVILO NEZAVISNOG
KOMBINOVANJA

Geni koji se nalaze na različitim hromozomima se

prilikom formiranja gameta tj. u anafazi mejoze I
(kada se rastavljaju homologi hromozomi) mogu
slobodno kombinovati tako da će u gametima
postojati ne samo roditeljske već i nove kombinacije
alela ovih gena.
 A a
B b

Mejoza I

ta 1 varija
varijan nta 2

A a A a
B b b B

Mejoza II

A A a a A A a a
B B b b b b B B

AB ab Ab aB
 TRIHIBRIDNO UKRŠTANJE
P: AABBCC x aabbcc
C C c c
A A a a
B B b b
gameti : ABC x abc

F1 : AaBbCc 100% heterozigoti i 100% DDD

AaBbCc x AaBbCc
gameti : ABC aBC x ABC aBC

ABc aBc ABc aBc

AbC abC AbC abC

Abc abc Abc abc

8
F2 :
8 64
Broj genotipova : 27

Broj fenotipova : 8
(D,D,R) (R,R,D)
(D,D,D) (D,R,D) (R,D,R) (R,R,R)
(R,D,D) (D,R,R)

Odnos
fenotipova :
27 : 9 : 9 : 9 : 3 : 3 : 3 :
1
Kako se izračunava broj mogućih GENOTIPOVA koji
se dobija pri ukrštanju dva heterozigota ???

monohibridno uk. Aa x Aa 3 31
dihibridno uk. AaBb x AaBb 9 32
trihibridno uk. AaBbCc x AaBbCc 27 33

3n
Kako se izračunava broj mogućih FENOTIPOVA koji
se dobija pri ukrštanju dva heterozigota ???

monohibridno uk. Aa x Aa 2 21
dihibridno uk. AaBb x AaBb 4 22
trihibridno uk. AaBbCc x AaBbCc 8 23

2n
Kako se izračunava broj mogućih TIPOVA GAMETA
koji se dobija iz odredjenog genotipa ???

Aa A , a 2 21
AaBb AB, Ab, aB, ab 4 22
AaBbCc ABC, AbC, ABc, Abc 8 23
aBC, abC, aBc, abc

2n
 Zadatak :

Koji od sledećih genotipova može da da

najveći broj različitih tipova gameta ?

1. AaBb
2. AABbcc

3.
AAbbCCddEe
 Zadatak :

Koji od sledećih genotipova može da da

najveći broj različitih tipova gameta ?

1. AaBb AB, Ab, aB, ab = 4 22

2. AABbcc ABc, Abc = 2 21
3. AbCdE, AbCde = 2 21
AAbbCCddEe
 ZNAČI :
Kako se izračunava broj mogućih TIPOVA GAMETA
koji se dobija iz odredjenog genotipa ???
Aa A , a 2 21
AaBb AB, Ab, aB, ab 4 22
AaBbCc ABC, AbC, ABc, Abc 8 23
aBC, abC, aBc, abc

2
n

n = broj HETEROZIGOTNIH genskih lokusa

POLIGENIJA
 POLIGENIJA
kada više gena zajedno determiniše jednu
osobinu
Kakav može biti odnos izmedju gena koji zajedno
determinišu jednu osobinu ???

•
KOMPLEMENTARNOST
kada geni medjusobno saradjuju da bi odredili jednu
osobinu
• EPISTAZA
kada geni ometaju jedni druge u njihovom
ispoljavanju
 KOMPLEMENTARNOST
1. KOMPLEMENTARNOST DOMINANATNIH
GENA
neophodno je da svaki od gena koji determiniše osobinu poseduje
bar jedan dominantni alel

X Y Z
enzim A enzim B

genotip: A_ genotip: B_
X Y
enzim A enzim B

genotip: A_ genotip: bb
X
enzim A enzim B

genotip: aa genotip: B_

X
enzim A enzim B

genotip: aa genotip: bb
 Primer : boja cveta biljke Latyrus (leptirnjača)

genotip Ljubičasti cvet biljke

Latyrus
A_B_
genotip
A_bb Beli cvet biljke Latyrus

aaB_
aabb
 P: AABB x aabb
A A a a
B B b b

gameti : AB , AB x ab , ab

F1 : AaBb
100% heterozigoti

100%
 AaBb x AaBb
A a A a
B b B b

gameti : AB , Ab , aB , ab x AB , Ab , aB , ab
F 2: AB Ab aB ab

AABB AABb AaBB AaBb

AB

AABb AAbb AaBb Aabb

Ab

AaBB AaBb aaBB aaBb

aB

AaBb Aabb aaBb aabb

ab
Odnos fenotipova :

9 :7
 9 3 + 3 + 1
A_B_ aaB_ A_bb aabb

9 7
2. KOMPLEMENTARNOST RECESIVNIH GENA
Primer : oblik semena biljke ‘’hoću-neću’’

genotip aabb sočivast oblik semena

genotip
A_B_ trouglast oblik semena

aaB_

Odnos
A_bb fenotipova : 15 :1
 9 + 3 + 3 1
A_B_ aaB_ A_bb aabb

15 1
 3.
Primer : oblik ploda bundeve

genotip I oblik

A_B_
genotip aaB_ II oblik

A_bb
genotip aabb III oblik

Odnos fenotipova : 9 : 6 : 1
 9 3 + 3 1
A_B_ aaB_ A_bb aabb

9 6 1
 ADITIVNA POLIGENIJA

Kod aditivne poligenije sabiraju se efekti

pojedinačnih alela tako da postoji više varijanti
jednog fenotipa, tj. više fenotipskih klasa.
 Znači :

Ako dva gena odredjuju jednu aditivnu osobinu, postoji 5 fenotipskih klasa

4N, 0n (AABB) I fenotipska klasa

3N, 1n (AaBB, AABb) II fenotipska klasa
2N, 2n (AaBb, AAbb, aaBB) III fenotipska klasa
1N, 3n (Aabb, aaBb) IV fenotipska klasa
0N, 4n (aabb) V fenotipska klasa
 Primer : boja kože

4N, 0n (AABB) Tamna boja

3N, 1n (AaBB, AABb) Tamni melez (manje tamna)

2N, 2n (AaBb, AAbb, aaBB) Melez (umereno tamna)

1N, 3n (Aabb, aaBb) Svetli melez (umereno svetla)

0N, 4n (aabb) Svetla boja

 P: AABB x aabb
A A a a
B B b b

gameti : AB , AB x ab , ab

F1 : AaBb
100% heterozigoti

100% melezi
 AaBb x AaBb
A a A a
B b B b

gameti : AB , Ab , aB , ab x AB , Ab , aB , ab
F2: AB Ab aB ab

AABB AABb AaBB AaBb

AB
4N 3N 3N 2N

AABb AAbb AaBb Aabb

Ab
3N 2N 2N 1N

AaBB AaBb aaBB aaBb

aB 3N 2N 2N 1N

AaBb Aabb aaBb aabb

ab
2N 1N 1N 0N
 Odnos fenotipova :

1 :4 :6 :4 :1
4N, 3N, 2N, 1N, 0N,
0n 1n 2n 3n 4n

4N 3N 2N 1N 0N
 BROJ
( ) +1
broj gena koji determiniše
FENOTIPSKIH = aditivnu osobinu X 2
KLASA
BROJ GENA KOJI
DETERMINIŠE
=
( )-1
broj fenotipskih
klasa

ADITIVNU 2
OSOBINU
 EPISTAZA

je oblik poligenije u kom geni ometaju jedni druge

u njihovom ispoljavanju.
 Primer : boja perja kokoški

Gen C determiniše pigment a gen I determiniše

inhibitor ispoljavanja pigmenta

Genotip : C_ ima pigmenta

Genotip : cc nema
pigmenta
Genotip : I_ ima inhibitora
Genotip : ii nema
inhibitora
Genotip : C_ ii braon kokoška

Genotip : C_I_
bela
ccI_ kokoška

ccii
 P: CCII x ccii
C C c c
I I i i

gameti : CI , CI x ci , ci

F1 : CcIi

100% heterozigoti , 100%

 CcIi x CcIi
C c C c
I i I i

gameti : CI , Ci , cI , ci x CI , Ci , cI , ci
F2: CI Ci cI ci

CCII CCIi CcII CcIi

CI

CCIi CCii CcIi Ccii

Ci

CcII CcIi ccII ccIi

cI

CcIi Ccii ccIi ccii

ci
Odnos fenotipova :

13 : 3
 VEZANI GENI

su geni koji se nalaze na istom hromozomu

A A a a
AaBb:
B B b b
Vezani geni se prilikom formiranja gameta ( u
anafazi mejoze I ) NE MOGU slobodno
kombinovati.
 A a
B b

Mejoza I

A a
B b
Mejoza II

A A a a
B B b b

AB ab
50% :
50%
 Vezani geni se ipak mogu rastaviti ali samo
ukoliko se izmedju njih dogodio crossing-over
u profazi mejoze I
Crossing-over je razmena genetičkog materijala
homologih segmenata (koji nose iste genske lokuse)
izmedju nesestrinskih hromatida homologih
hromozoma.

A A a a A A a a

B B b b B b B b

Rekombinovane hromatide
 A A a a
B B b b
crossing-over
A A a a
B b B b
Mejoza I

A A a a
B b B b
Mejoza II

A A a a
B b B b

AB Ab aB ab
REKOMBINOVANI GAMETI
Rekombinovani gameti postoje samo ako je bilo
crossing-overa i ima ih onoliko koliko je bilo
crossing-overa

Rekombinovanih gameta ima uvek MANJE

nego nerekombinovanih tj. ima ih manje od
50%.
 A A a a
genotip
B B b b
AaBb:
crossing-over
A A a a
B b B b
Mejoza I

A A a a
B b B b
Mejoza II

A A a a
B b B b

AB Ab aB ab
< 50%
Od čega zavisi koliko će se često dogadjati crossing-
over izmedju dva vezana gena ???

od njihovog medjusobnog rastojanja

 •ako su vezani geni blizu jedan drugog
A •mala je verovatnoća da će se crossing-over
B desiti baš izmedju njih i rastaviti ih
•manji je procenat rekombinovanih gameta

A •ako su vezani geni znatno udaljeni jedan

od drugog
•veća je verovatnoća da će se crossing-over
B desiti baš izmedju njih i rastaviti ih
•veći je procenat rekombinovanih gameta
Učestalost crossing-overa se koristi za izračunavanje
medjusobnog položaja vezanih gena i njihovog
relativnog rastojanja tj. za gensko mapiranje

Jedinica genske mape (rekombinaciona jedinica) je

centi Morgan (cM)
 1 cM = 1% crossing-overa

1 cM predstavlja ono rastojanje izmedju dva vezana

gena koje obezbedjuje 1% crossing-overa izmedju njih
 zadatak :

Rastojanje izmedju dva vezana gena (A i B) je 20 cM.

Kakav će biti procentualni odnos potomaka u F1
generaciji ako ukrstimo jednog heterozigota na oba
lokusa (AaBb) sa recesivnim homozigitim na oba lokusa
(aabb)?
 A 20 cM B

Analizirajuće ukrštanje :

A A a a a a a a

P: x
B B b b b b b b

A a A a a
gameti x
: B ,b ,b ,B b
rekombinovani gameti
 A 20 cM B

F1 : 40% 40% 10% 10%

A a a a A a a a

B b , b b , b b , B b

jedinke sa nerekombinovanim jedinke sa rekombinovanim

osobinama osobinama

80% 20%
Kraj