OSNOVNA PRAVA I DUŽNOSTI

DRŽAVAŽNOSTI DRŽAVA
 OSNOVNA PRAVA DRŽAVA

 Osnovna - apsolutna, neotuđiva i neprikosnovena -

pripadaju svakoj državi od trenutka pojave u
međunarodnoj zajednici, bez posebnog priznanja.
 1. pravo na suverenost i nezavisnost
 2. pravo na samoodržanje
 3. pravo na jednakost
 4. pravo na saobraćaj
 5. pravo na poštovanje

 Ugovorna – proizlaze iz konkretnih ugovora.

OSNOVNA PRAVA I DUŽNOSTI DRŽAVA

 Klasično shvatanje – prava se stiču nastankom

 Danas shvatanja o osnovnim pravima i dužnostima

država imaju ugovornu osnovu – Povelja UN, član 2
nabraja osnovna onačela

 Dalje razrađena u Deklaraciji o načelima MP i

prijateljskim odnosima i saradnji država u skladu s
Poveljom UN.
 POVELJA UN (ČL.2)

 Organizacija i njeni članovi postupaju u sprovođenju

ciljeva navedenih u članu 1 u saglasnosti sa sledećim
načelima: 

 1.  Organizacija počiva na načelu suverene jednakosti

svih svojih članova

 2.  da bi svakom od njih osigurala prava i povlastice koje

proističu iz članstva, svi članovi savesno ispunjavaju
obaveze koje su preuzeli u saglasnosti s ovom Poveljom
 POVELJA UN (ČL. 2)

 3.  svi članovi rešavaju svoje međunarodne sporove mirnim

načinima, tako da međunarodni mir i bezbednost kao ni pravda ne
budu povređeni

 4.  svi članovi se u svojim međunarodnim odnosima uzdržavaju

od pretnje silom ili upotrebe sile  protiv  teritorijalnog integriteta 
ili političke nezavisnosti svake države, ili na svaki drugi način
nesaglasan s ciljevima Ujedinjenih nacija

 5.  svi članovi  daju Ujedinjenim nacijama svaku pomoć  u

svakoj  akciji koju one preduzimaju  u skladu  s ovom  Poveljom, 
i uzdržavaju  se od  davanja pomoći svakoj  državi   protiv   koje 
Ujedinjene   nacije  preduzimaju  preventivnu  ili  prinudnu akciju
 POVELJA UN (ČL. 2)

 6.   Organizacija obezbeduje da države  koje  nisu  članice

Ujedinjenih  nacija postupaju u skladu s ovim načelima u meri u
kojoj je to potrebno radi održanja međunarodnog mira i
bezbednosti

 7.  ništa u ovoj Povelji ne ovlašćuje Ujedinjene nacije da se

mešaju u pitanja koja se po suštini nalaze u unutrašnjoj
nadležnosti svake države, niti zahteva od članova da takva pitanja
iznose na rešavanje na osnovu ove  Povelje; ali ovo načelo neće
uticati na primenu prinudnih mera predviđenih u glavi VII.
 DEKLARACIJA O NAČELIMA MP I
PRIJATELJSKIM ODNOSIMA I
SARADNJI DRŽAVA U SKLADU S
POVELJOM UN (1970)

 Zabrana pretnje ili upotrebe sile

 Dužnost mirnog rešavanja sporova
 Suverena jednakost država
 Nemešanje u unutrašnje poslove drugih država
 Dužnost saradnje s drugim državama
 Ravnopravnost i samoopredeljenje naroda
 Dužnost savesnog ispunjavanja preuzetih obaveza
 DEKLARACIJA O PRIJATELJSKIM
ODNOSIMA (1970)

 sadrži čuvenu klauzulu u kojoj se kaže da se ništa u odeljku

o samoopredeljenju “neće smatrati davanjem ovlašćenja ili
ohrabrivanjem na preduzimanje bilo kakvog akta kojim bi
se rasparčao ili ugrozio, u potpunosti ili delimično,
teritorijalni integritet ili političko jedinstvo suverenih i
nezavisnih država, koje postupaju u skladu s načelom
jednakih prava i samoopredeljenjem naroda i stoga imaju
vladu koja predstavlja čitav narod koji pripada datoj
teritoriji, bez razlike po osnovu rase, vere ili boje kože.”

 afirmacija unutrašnjeg aspekta samoopredeljenja dodatno

biva ojačana, jer se zaštita teritorijalnog integriteta države
uslovljava reprezentativnošću vlade u pogledu rasnih i
verskih grupa koje nastanjuju državu.
 DEKLARACIJA O NEDOPUSTIVOSTI
INTERVENCIJE I MEŠANJA U UNUTRAŠNJE
STVARI DRŽAVA IZ 1981.

 Primena prava na samoopredeljenje (spoljašnji vid)

ograničeno na narode pod kolonijalnom dominacijom,
rasističkim režimima i stranom okupacijom.
 PGP I PESK (1966.)
 Član 1

 1. Svi narodi imaju pravo na samoopredeljenje. Na osnovu

ovog prava oni slobodno određuju svoj politički položaj i
slobodno postižu svoj privredni, društveni i kulturni razvoj.
 2. Radi ostvarenja svojih ciljeva, svi narodi mogu slobodno
raspolagati svojim prirodnim bogatstvima i izvorima bez
ugrožavanja obaveza koje proizlaze iz međunarodne
privredne saradnje, zasnovane na načelu uzajamne koristi i
međunarodnom pravu. Ni u kom slučaju narod ne može biti
lišen sopstvenih sredstava opstanka.
 3. Države ugovornice ovog Pakta ... dužne su da olakšaju
ostvarenje prava naroda na samoopredeljenje i da poštuju
ovo pravo shodno odredbama Povelje UN.
NADLEŽNOST DRŽAVA

prof. dr Ivana Krstić

https://www.youtube.com/watch?v=j4Qegb36SWE
 NADLEŽNOST DRŽAVA

 Ovlašćenje države da donese pravna pravila i obezbedi njihovu

primenu i na taj način uredi odnose na svojoj teritoriji.
 Unutrašnje pravo – krug poslova koje vrši određeni državni
organ ili više državnih organa (zakonodavni, izvršni ili sudski).
Unutrašnjim pravom vrši se distribucija vlasti između različitih
državnih organa.
 Međunarodno pravo – utvrđuje granice koje države, kao i
ostali subjekti međunarodnog prava, ne mogu preći u vršenju
nadležnosti, kao i načine rešavanja sporova koji povodom
vršenja nadležnosti nastanu.
 PRINCIPI I PRAVNI OSNOV
NADLEŽNOSTI

 1. Teritorijalni princip - teritorijalna nadležnost

 2. Princip nacionalnosti:

 A. Aktivna personalna nadležnost – u odnosu na

učinioca dela
 B. Pasivna personalna nadležnost – u odnosu na žrtvu

 3. Zaštitni princip – nadležnost od interesa za državu

 4. Univerzalni princip – nadležnost od interesa za

međunarodnu zajednicu
 TERITORIJALNA NADLEŽNOST

 Predstavlja najčešći osnov nadležnosti

 Osnovno je pravilo da se za zločin izvršen na teritoriji neke
države sudi u toj državi
 Ovo načelo temelji se na političkoj potrebi afirmisanja
teritorijalnog suvereniteta, koje je navelo države da odbace
ranije načelo “personaliteta prava”
 BROJNE PREDNOSTI
TERITORIJALNOG NAČELA

 U pitanju je prostor na kome je najlakše prikupiti dokaze

 Zaštita prava optuženog – poznaje pravo zemlje koja mu
sudi i jezik na kojem se odvija postupak
 Krivični proces treba da dovede do katarze – žrtve,
društvo, odgovornost sudija, advokata, porote
 OGRANIČENJE TERITORIJALNOG
PRINCIPA

 Problem gonjenja - najteže zločine najčešće čine državni

zvaničnici, ili se čine uz njihovo saučesništvo ili
prećutnu saglasnost.

 Šta činiti kada država nije sposobna ili voljna da sudi za

najteže zločine?
 NAČELO AKTIVNOG DRŽAVLJANSTVA

 U nekim državama sudovi su nadležni za određena krivična

dela koja njeni državljani učine u inostranstvu.
 Motiv: da se državljani države ponašaju u skladu s njenim
pravom
 Razlog: da se sopstveni državljani ne izručuju državama gde
je zločin izvršen.
 NAČELO PASIVNOG DRŽAVLJANSTVA

 Država može biti nadležna za krivična dela koja se izvrše

nad njenim državljanima u inostranstvu
 Motiv: potreba da se zaštite državljani koji žive ili imaju
prebivalište u inostranstvu i nepoverenje u jurisdikciju strane
države.
 Kako je učinilac u inostranstvu, odnosna država će uvek
morati da zahteva njegovo izručenje
 Načelo dvostruke inkriminacije – načelo zakonitosti
 ZAŠTITNA NADLEŽNOST

 Postoji onda kada ne postoji veza po teritorijalnom ili

personalnom osnovu, već po osnovu zaštite nekih
partikularnih interesa konkretne države (npr.
falsifikovanje novca).

 U pitanju je zaštita pojedinačnih interesa neke države.

 UNIVERZALNA NADLEŽNOST

 Svaka država je ovlašćena da pokrene postupak protiv lica

koja su okrivljena za međunarodne zločine, bez obzira na
mesto gde je zločin izvršen, na državljanstvo žrtve ili
učinioca.
 Ovo načelo prvi put je prihvaćeno u 17. veku za delo
piratstva (danas u vodama Somalije, odnosno u Adenskom
zalivu i zapadnom delu Indijskog okeana; pretnja
ekonomskoj bezbednosti jer oko 30% nafte i 20% globalne
trgovine prolazi ovim vodama.
 Motiv: da se države zajednički bore protiv kriminaliteta
koji ih sve pogađa.
 OSNOV ZA UNIVERZALNU
NADLEŽNOST

 Ozbiljnost zločina koji vređa interese celokupne

zajednice

 Nedostatak ili neizvesnost povodom postojanja foruma

koji štiti fundamentalne vrednosti međunarodne
zajednice
DELA ZA KOJA SE PRIZNAJE

 Genocid
 Ratni zločini

 Zločini protiv čovečnosti

 Tortura

 Prisilni nestanci

 Ropstvo i trgovina ljudima

 Lista nije opšte prihvaćena

PRVI SUDSKI POSTUPAK

 Slučaj Ajhman (Eichmann) 1962, nacista otet u Buenos

Airesu.


VRHOVNI SUD IZRAELA:

“Ne samo da svi zločini koji se stavljaju na teret žaliocu

imaju međunarodni karakter, već su i njihove ubistvene
posledice tako rasprostranjene i sveobuhvatne, da su
potresle i same temelje međunarodne zajednice.”

Osuđen i obešen 1962. godine

https://www.youtube.com/watch?v=w8y1C8KrpNE
 PRAVNI OSNOVNIVERZALNA
NADLEŽNOST
 - nema međunarodne konvencije koja je izričito prihvata

 Konvencija o sprečavanju i kažnjavanju zločina

genocida (1948) – nadležna teritorijalna država ili
međunarodni sud
 Ženevske konvencije (1949) - da traži učinioce ratnih
zločina, da im sudi, ili da ih preda drugoj državi radi
suđenja
 Konvencija protiv torture i međunarodna konvencija o
zaštiti svih lica od prisilnog nestanka
DVA OBLIKA UNIVERZALNOSTI

Uslovna univerzalna nadležnost

Apsolutna univerzalna nadležnost

https://www.youtube.com/watch?
v=aA6oWqUOcXo
 USLOVNA UNIVERZALNA
NADLEŽNOST

 Samo država koja okrivljenog drži u pritvoru može da

sudi ovom licu. Dakle, prisustvo okrivljenog na teritoriji
jeste uslov za zasnivanje nadležnosti

 Najveći broj država prihvata ovaj oblik: Austrija,

Nemačka, Švajcarska, Francuska
 APSOLUTNA UNIVERZALNA
NADLEŽNOST

 Država može goniti lica okrivljena za međunarodne zločine

bez obzira na njihovo državljanstvo, mesto gde je zločin
izvršen, državljanstvo žrtve i bez obzira na to da li je
okrivljeni uhapšen ili na bilo koji način prisutan na teritoriji
države foruma ili nije.

 Dozvoljava otpočinjanje istražnih radnji i prikupljanje

dokaza čak i kada lice nije u toj zemlji.
 APSOLUTNA UNIVERZALNA
NADLEŽNOST

 U ovom slučaju krivični postupak može se povesti samo

onda kada država po načelu teritorijaliteta ili
državljanstva ne povede postupak.

 Mali broj država priznaje ovo načelo: špansko, belgijsko,

italijansko zakonodavstvo.
 PRIMERI
ŠPANSKA JURISDIKCIJA
 Tražili od Ujedinjenog Kraljevstva izručenje Pinočea (bivšeg
čileanskog diktatora)
 Podigli optužnice protiv:

 Gvatemalanskih državnika zbog genocida u Gvatemali

 Državnika El Salvadora za ubistvo šest jezuitskih sveštenika

 Argentinskog vojnog oficira za zločine protiv čovečnosti

tokom tzv. Prljavog rata

 Ograničili nadležnost za dela koja uključuju žrtve španske državljane,

učinioce koji se nalaze u Španiji ili za dela protiv interesa Španije
 NEDOSTACI

 Ako optuženi ne dođe na teritoriju zemlje foruma, ili ne

bude izručen toj zemlji, obezvrediće se značaj vođenja
ovakvih postupaka

 Može dovesti do kršenja osnovnih prava optuženog

 Otežano utvrđivanje činjenica

 Može voditi izbijanju međunarodnih sporova

 Mogućnost postojanja raznolikih odluka

PREPORUKA ZA PRAVILNU PRIMENU
UN

 Suđenje od strane nadležnog i redovnog suda

 Obuka učesnika u postupku

 Lice mora biti prisutno na teritoriji

 Moraju biti obezbeđene procesno-pravne pretpostavke

tokom suđenja
 Obezbeđenje zasnivanja univerzalne nadležnosti u
dobroj veri
 Uključivanje univerzalne nadležnosti u buduće
međunarodne ugovore
 SLUČAJ JORGIĆ
SLUČAJ JORGIĆ

 Državljanin BiH srpskog porekla, rođen 1946, boravio je

legalno u Nemačkoj od 1969. do 1992. kada se vratio u
Kostajnicu. Krajem 1995. godine je uhapšen prilikom
ulaska u Nemačku zbog osnovane sumnje da je učinio
genocid kao vođa paravojne grupe u Doboju između
maja i septembra 1992.

 Osuđen je 1997. na doživotnu robiju za ubistvo 22 osobe

u jednom događaju, 7 u drugom i jednog u trećem
događaju za koji se teretio.
 FEDERALNI SUD NEMAČKE
OSNOV

 - nema odredbe u međunarodnom pravu koja zabranjuje

univerzalnu nadležnost

 - član 6. Konvencije o genocidu ne navodi univerzalnu

nadležnost, ali je ni ne zabranjuje

 - Haški tribunal nije prihvatio da preuzme slučaj

 Ustavni sud Nemačke – ova nadležnost se priznaje samo za

najteže zločine koji predstavljaju pretnju međunarodnoj
zajednici
 EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA
 Podnosilac predstavke:

 Nemački sudovi nemaju nadležnost da ga osude

 Nije imao pravično suđenje

 Njegova osuda za genocid predstavlja kršenje principa

zakonitosti jer domaći sudovi prihvataju široku definiciju
genocida koja nema osnovu u međunarodnom pravu –
traži se uništenje grupe kao društvene jedinice, a nije
neophodno biološko uništenje
 ESLJP
 Država:

 Postoji veza sa predmetom – dugotrajan boravak lica na

teritoriji Nemačke i učešće Nemačke u mirovnoj misiji u
BiH

 Konvencija protiv genocida donosi samo minimalne

standarde i univerzalna nadležnost za genocid je
dozvoljena u običajnom pravu
 JORGIĆ PROTIV NEMAČKE, PRESUDA
(2007)
PRESUDA

 - član 6. Konvencije protiv genocida ne zabranjuje

univerzalnu nadležnost, već samo nameće obavezu
onima koji moraju da ga gone.

 - genocid je jedan od najtežih zločina i treba da bude

podvrgnut univerzalnoj nadležnosti, koju nemački sistem
poznaje. Štaviše, član 1. Konvencije nameće erga omnes
obavezu državama da spreče i kazne genocid, čija
zabrana predstavlja deo jus cogens-a
 Slučaj Lokerbi
KONFLIKT NADLEŽNOSTI
 21. decembra 1988. godine na škotski gradić Lokerbi, pao je
američki Boing 747. U tom napadu poginulo je 259 ljudi.
Osumnjičena su dva libijska državljana za koje se sumnjalo da
su kao libijski agenti podmetnuli bombu.
 Osnov nadležnosti – Montrealska konvencija o suzbijanju
nezakonitih akata uperenih protiv bezbednosti civilnog
vazduhoplovstva (1971)
 Libija – aktivni personalni princip, lica se nalaze na njenoj
teritoriji
 SAD – pasivni personalni princip i registracija aviona

 VB – teritorijalni i pasivni personalni princip

 AZVOJ DOGAĐAJA

 Libija je pozvala obe zemlje da pruže pomoć u istrazi, i

međunarodnu zajednicu da nadzire suđenje
 4. januar 1989. SAD su srušile dva libijska izviđačka aviona u
međunarodnim vodama kao odgovor na nesreću
 SB usvojio u januaru 1992. rezoluciju 731, gde traži saradnju i
uspostavljanje odgovornosti za obaranje aviona
 Libija podnosi tužbu MSP u martu 1992. zbog povrede
suvereniteta
 SB u rezoluciji 748 nameće sankcije Libiji za nesaradnju,
proširio sankcije u rezoluciji 883
 EPILOG
 MSP – odbio zahtev za privremenim merama, ali se oglasio
nadležnim

 Libija i SAD su obavestile MSP o dogovoru da odustanu od

postupka

 Dogovor da se suđenje održio pred škotskim sudom koji će biti

izmešten na teritoriju Holandije

 Jedno lice je oslobođeno, a drugo osuđeno na doživotnu kaznu

zatvora – pušten zbog teške bolesti 2009, a umro 2012. u
Tripoliju
 https://www.youtube.com/watch?v=h2XvilDYDJ8
 ZADACI
 Državljanin SAD je učinio krivično delo pronevere u
Nemačkoj.
 Po kom osnovu može da mu sudi Nemačka, a po kom
SAD?

 Državljanin Srbije je prouzrokovao saobraćajnu nesreću

u Makedoniji, u kojoj je petoro lica izgubilo život: troje
državljana Grčke i dvoje državljana Turske.

 Po kom osnovu može da mu sudi Srbija, a po kom Grčka

i Turska? Da li može da mu sudi Makedonija i ako da, po
kom osnovu?  
 ZADACI

 Državljanin Maroka je ukrao automobil u Tunisu.

 Po kom osnovu može da mu sudi Tunis? A Maroko? A
Srbija? 

 Državljanin Ruande je izvršio delo genocida u Ruandi i

našao se na teritoriji Austrije koja ga je uhapsila.
 Da li može da mu se sudi u Austriji i po kom osnovu? 
 ZADACI

 Državljanin Srbije je izvršio ratne zločine u Bosni i

Hercegovini i pobegao u Švajcarsku. U Švajcarskoj
postoje procesne prepreke da mu se sudi, pa Španija
zahteva njegovo izručenje radi suđenja.

 Da li Španija može da zasnuje nadležnost u konkretnom

slučaju?