Click to add text

7.Брзина,правац и смер
кретања,векторски
карактер брзине
Кретање поред пређеног пута и времена описује
величина коју зовемо брзина тела.Она нам омогућава
да поредимо кретања различитих тела.
Брзина се означава словом v и једнака је количнику
пређеног пута и времена кретања тог тела или:
Мерна јединица је метар у секунди m/s.
Често се користи и km/h.
Физичке величине могу бити векторске и скаларне.
Скаларне величине одликује само бројна вредност
(интензитет).Време је скаларна величина,као и
пређени пут.
Векторске величине су поред бројне вредности
одређене и правцем и смером.Брзина је векторска
величина.
Правац може бити хоризонталан и вертикалан а
смер: напред-назад,лево-десно и горе-доле.Сваки
правац има два смера.
Правац се представља усмереном дужи.Дужина
дужи представља бројну вредност (интензитет) а
смер се представља стрелицом на крају дужи.
Брзина неког аутомобила износи 60 km/h.Да ли је
кретање овог аутомобила потпуно одређено?Овај
податак нам говори да он у сваком сату прелази пут од
60 km,али не знамо где се он креће.Ако кажемо да се
креће ауто-путем Београд-Ниш познат нам је правац
кретања.Правац кретања је правац ауто -
пута.Недостаје податак о смеру кретања аутомобила
тј.да ли се креће ка Нишу или ка Београду.
Правац и смер брзине су исти као и правац и смер
кретања.