TRANSPORT TOPLOTE KROZ LJUDSKI

ORGANIZAM
David Tetkić ZT1
Sadržaj
• Ljudski organizam kao • Zračenje
termodinamički sistem
• Oslobađanje od viška toplote
• Merenje temperature u medicini
• Termografija • Energija metabolizma organizma

• Transport toplotne energije • Unutrašnji i spoljašnji rad organizma

• Kondukcija • Efikasnost organizma
• Konvekcija
Ljudski organizam kao
termodinamički sistem
• Ljudski organizam je složen termodinamički sistem (tačnije, otvoren i heterogen),
koji neprekidno komunicira sa okolinom.
• Aktivnosti organizma zahtevaju određene energetske zalihe. Energija, koju ljudski
organizam dobija iz hrane na bazi odgovarajućih hemijskih reakcija, koristi se za
funkcionisanje unutrašnjih organa, vršenje spoljnog rada, održavanje konstantne
telesne temperature i stvaranje zaliha energije za kasniju upotrebu.
• Svaka od ovih funkcija je neophodna za opstanak organizma i održavanje
homeostaze.
Merenje temperature u medicini

• Za merenje temperature se koriste termometri, čiji se rad zasniva na

reverzibilnoj promeni neke fizičke osobine sa temperaturom (dužina
čvrstog tela, zapremina tečnosti, pritisak gasa pri stalnoj zapremini,
električni otpor,…).
• Instrumenti za merenje temperature koji se koriste u medicini:
• Živin termometar,
• Termistor,
• Termopar.
 4
Termografija 𝑊 =ⅇ 𝜎 𝑇

• Termografija predstavlja merenje temperature na površini

tela.
• Temperatura površine varira ne samo od spoljašnjih uslova,
nego i od inteziteta unutrašnjeg metabolizma i cirkulacije
krvi u blizini kože.
• Mapiranje temperature: ljudski organizam emituje
infracrveno zračenje
• Zavisnost ukupne emisione moći nekog tela W od apsolutne
temperature tela T definiše Štefan-Bolcmanov zakon.
Transport toplotne energije

• Postoje tri osnovna mehanizma transporta toplote (iz ljudskog

organizma u okolinu).
• To su:
• kondukcija - za koju je potreban direktan fizički kontakt tela sa
okolinom;
• konvekcija - gde se transport toplote iz organizma vrši cirkulisanjem
fluida (na primer, vazduha koji okružuje telo);
• radijacija - transfer toplote elektromagnetnim IC talasima.
• Živi organizam razmenjuje toplotu sa okolinom na bar još dva indirektna
načina: respiracijom i evaporacijom.
Kondukcija
• Na osnovu drugog zakona termodinamike znamo da će pri
neravnotežnom stanju, u kome postoji temperaturska razlika
između tela u termodinamičkom sistemu, doći do transporta
toplote sa tela na višoj temperaturi ka telu na nižoj temperaturi.
• Na mikroskopskom nivou to znači da se transfer kinetičke energije
molekula iz toplijeg regiona prenosi na tela hladnijeg regiona.
• Kondukcija se može odvijati kao:
• stacionaran proces i
• nestacionaran proces.
 Δ𝑄 Δ𝑇
Stacionarani proces Φ𝑇 =
Δ𝑡
=− 𝜆 ⋅ S ⋅
Δ𝑥

• Stacionarni proces transfera toplotne energije se može ostvariti kroz

homogeno telo pravilnog oblika, na čijim se suprotnim površinama u
toku vremena održava konstantna temperaturska razlika ∆T.
• To je moguće ako su naspramne površine tela u toplotnom kontaktu sa
rezervoarima velikog toplotnog kapaciteta.
• Transfer toplotne energije ∆Q kroz telo kod koga je temperaturska
razlika na krajevima ∆T, izražava se preko toplotnog fluksa (W=J/s).
• Jednačina pokazuje da se termodinamički sistem pri transportu toplote
ponaša kao sistem nultog reda. Ulazna veličina je ∆T, izlazna veličina je
dok je RT parametar sistema.
Δ𝑥 1
𝑅𝑇 = 𝜙 𝑇 =− ⋅ Δ𝑇
𝜆⋅ 𝑠 𝑅𝑇
 𝜙 𝑇 ≈ − 𝑘𝑆 Δ 𝑡 =− 𝑘𝑆 ( 𝑡 1 −𝑡 2 )
Konvekcija

• Prenošenje toplote strujanjem je karakteristično za fluide, pri čemu se toplota

prenosi pokretanjem tople supstance.
• Prirodna (spontana) konvekcija se javlja kada postoji razlika u gustini, dok
prisilna konvekcija nastaje uz pomoć pumpe.
• Razmena toplote između površine na jednoj temperaturi t1 i fluida na drugoj
temperaturi t2 zavisi od mnogo faktora, na primer:
• izgled površine (oblik, nagib),
• gustina, viskoznost, toplotna provodljivost fluida,
• način kretanja fluida (laminarno, turbulentno).
Zračenje
• U realnim situacijama tela uglavnom istovremeno emituju i apsorbuju toplotu
iz okoline.
• Ako se uspostavi termodinamička ravnoteža temperatura tela jednaka
temperaturi sredine. U suprotnom, temperatura tela T se razlikuje od
temperature okoline T0.
• Iz jednačine se vidi da Φnet može biti:
• jednak nuli, kada su temperature tela i okoline jednake;
• pozitivan, kada je T > T0 pri čemu telo gubi toplotu;
• negativan, kada je T< T0 pri čemu telo dobija toplotu.
Zračenje
• Za praktično izračunavanje fluksa koristi se uprošćena relacija, u kojoj se
matematičkim transformacijama i aproksimacijama za rezultujući fluks
dobija formula:

• Za ljudski organizam K= 5 kcal/m2 ⋅h⋅ 0C (ili 20,9 J/m2 ⋅h⋅ 0C).

Oslobađanje od viška toplote
• Toplotna ravnoteža podrazumeva jednakost temperature tela i okoline.
• Živi organizmi generišu toplotu metaboličkim procesima. Ne uspostavljaju
termodinamičku ravnotežu sa okolinom.
• Organizam se oslobođa viška toplote, stvorene radom metabolizma, putem već
pomenutih procesa:
• radijacije (oko 54%)
• kondukcije i konvekcije (oko 25%)
• evaporacije -isparavanje znoja (normalni uslovi 7%)
• respiracije - izdisanje toplog vazduha iz pluća i udisanje hladnog vazduha (oko 14%)
• Funkciju termostata u ljudskom organizmu ima hipotalamus.
 • Energija potrebna za funkcionisanje
organizma dobija se iz hrane.
Energija • U organizmu se hrana prethodno
transformiše hemijskim procesima u
metabolizma odgovarajuće molekule. U procesu
njihove oksidacije u ćelijama hemijska
organizma energija se transformiše u toplotnu
energiju, koja predstavlja energiju
metabolizma.
• Kao primer se može uzeti oksidacija
glukoze, koja se koristi u intravenoznoj
ishrani:
Energija metabolizma organizma

• Dakle, 1 mol glukoze (180 g) kombinovan sa 6 molova kiseonika (192 g) produkuje 6

molova vode (108 g) i ugljendioksida (264 g), oslobađajući pritom 2870 kJ toplotne
energije.
• Energija, dobijena po 1 g glukoze, iznosi: ∆Q/m = 2870 kJ/180 g = 15,9 kJ/g (3,8 kcal/g)
• Na sličan način se mogu napraviti proračuni za druge karbohidrate, masti (9,3 kcal/g) i
proteine (4,1 kcal/g).
• Da bi organizam zadržao konstantnu masu mora da konzumara upravo onoliko hrane,
koliko mu je potrebno za bazalni metabolizam i fizičku aktivnost.
• Manjak hrane dovodi do gubitka telesne mase, a višak do porasta masnih naslaga.
Unutrašnji i spoljašnji
rad organizma
• Energija metabolizma koristi se za funkcionisanje organizma, pri čemu
organizam vrši unutrašnji i spoljašnji rad.
• Spoljašnji rad organizma vrši se shodno definiciji rada kao skalarnog proizvoda
vektora sile i pređenog puta .
• Unutrašnji rad organizma - bazalni metabolizam - sastoji se od funkcionisanja
pojedinih organa, kontrakcije mišića i kretanja fluida, dok spoljašnji rad
predstavlja pomeranje lokomotornog sistema suprotno dejstvu gravitacione
sile.
• U stanju potpunog mirovanja za bazalni metabolizam prosečnog
zdravog organizma potrebno je oko 92 kcal/h, odnosno 107 J/s.
• Ta veličina, potrebna za održavanje minimalnih funkcija
organizma, naziva se brzina bazalnog metabolizma (BMR). Troši se
na funkcionisanje skeletnih mišića (18%), srca (7%), mozga (19%),
jetre i slezine (27%) i bubrega (10%).
Unutrašnji i spoljašnji rad organizma
• BMR kod pojedinca zavisi od funkcije tiroidne žlezde.
Sa povećanom aktivnošću tiroidne žlezde povećava se
i BMR.
• Povećanje telesne temperature takođe dovodi do
povećanja BMR i obratno, jer su hemijski procesi u
organizmu izrazito temperaturno zavisni.
• Promena temperature za 10°C dovodi do promene
BMR za oko 10%. To objašnjava smanjenje telesne
težine u toku bolesti koju prati povišena temperatura,
pogotovu ako se ima u vidu da se tada inače
konzumira manji iznos hrane od uobičajenog.
• Oslobođena toplota pri vršenju unutrašnjeg i
spoljašnjeg rada dovodi do porasta temperature.
Efikasnost organizma
• Efikasnost organizma se definiše, kao i kod mašina, kao odnos
izvršenog rada i utrošene energije izražen u procentima.
• Njena vrednost nije velika – moglo bi se reći da je njena
uobičajena vrednost oko 10%. Za dobro uvežban organizam
pri vršenju napornog rada (na primer, vožnja bicikla) može biti
maksimalno 20%.